Lični podaci:

Photo credits: @woc 2018.
Datum i mesto rođenja: 01.08.1994;
Smederevska Palanka, Srbija
Trenutne okupacije: Sportista, student Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, generalni sekretar Orijentiring saveza Beograda
Klub: OK Paraćin (02.2019 - 11.2021.), SK Rtanj & AK Partizan (11.2016 - 02.2019.), AOK Košutnjak Beograd (10.2015-11.2016.), SD Jasenica Smederevska Palanka (2006-10.2015)
Medalje za reprezentaciju: 2 zlatne (SEEOC-prvenstvo jugoistočne Evrope), 6 srebrnih (prvenstvo mediterana - MCO + SEEOC) i 7 bronzanih (MCO + SEEOC)

уторак, 2. децембар 2014.

Kraj sezone i sumiranje rezultata iz 2014. godine

Ako se vratite na početak godine i pročitate tekst kojim sam najavio sezonu, a zatim uporedite sa narednim rečenicama, videćete da je ova sezona i zaista bila jedna od najtežih do sada.

Što se tiče rezultata u toku godine i pored svih poteškoća, oni iz godine u godinu samo rastu. Moram biti iskren, variraju u toku godine, ali samo zbog obaveza na fakultetu i neplaniranih okolnosti. 

  • U februaru mesecu na prvenstvu Mediterana sam prvi put nastupio tj. debitovao za seniorsku reprezentaciju o čemu možete pročitati na OVOM linku. Dao sam sve od sebe, nisam imao drastične greške, međutim konkurencija je bila izuzetno jaka, pa nije bilo mesta i za mene na postolju. Međutim, mogu biti zadovoljan onim što sam pokazao, jer je to bila samo uvertira za godine koje su pred-a-mnom, a svojim radom u kontinuitetu doćiće i rezultati po zasluzi, kao što su i do sada dolazili.
  • Pored mediteranskog prvenstva, nastupio sam još i na svetskom juniorskom prvenstvu i prvenstvu Jugoistočne Evrope. Na svetskom juniorskom prvenstvu sam ostvario veliki pomak za razliku od pre 2 godine, međutim ne i onako kako sam priželjkivao. Kao što znamo, delom svojom krivicom kada sam zbog greške na dugoj distanci bezveze bacio ulaz u top 30 (bio sam 82 od 165 takmičara), a delom i svima dobro poznatog događaja i sukoba sa vršiocem dužnosti selektora dan uoči kvalifikacija za srednju.
  • Na prvenstvu jugoistočne Evrope osvojio sam jednu medalju. Kažu jedna ali vredna, a ja to potvrđujem, s obzrom da sam saznao da ću ići 3 dana uoči prve trke, da nisam bio dovoljno odmoran od prvenstva Srbije na dugoj distanci, s obzirom da sam NAMERNO stavljen u lošiju grupu u startnim listama, s obzirom da sam bio razočaran izborom terena i koncepcijom za dugu i sprint distancu i da smo imali slabog trećeg člana štafete, kao i to da sam svaki dan posle trke učio i više razmišljao o ispitima nego o trkama. To je znatno lošije od prethodne (2013.) godine kada sam bio prvak Balkana i postavio domaći zadatak mlađima od sebe što se tiče odnosa prema timu (štafete) i postignutih rezultata (4 medalje), međutim, takav je bio splet okolnosti. Sreća je te sam uopšte i nastupio na pomenutom nastupu za reprezentaciju.
  • Što se tiče prvenstva Srbije u kombinaciji, posle 2 godine povratak u top 3, odnosno zauzeto 2. mesto sa malim zaostatkom za prvoplasiranim. Prošle godine zbog pripreme i upisa na fakultet nisam imao dovoljno trka za bodove, međutim, ove godine sam se vratio na mesto kome pripadam. A ako Bog da, sledeće godine će biti još bolje.
  • Na kraju, još jedan, možda i najbolji pokazatelj mog progresa u odnosu na prethodne godine - prvenstva Srbije na sprintu, srednjoj i dugoj distanci. Na svakom od ova 3 prvenstva sam podigao lestvicu visoko. Na sprintu sam ove godine bio 2. (2013 - 3), na srednjoj distanci 3. (2013 - 4) i na dugoj distanci 3. (2013 - 7). 
Ova sezona što se trka tiče nije prošla u najboljem svetlu, čak mislim da je jedna od lošijih u prethodne 2-3 što se tiče organizacije i koncepta takmičenja. Nadam se da će naredne biti bolje i da će konkurencija biti jača, čisto ako odradim zimske pripreme odlično i budem top za sledeću godinu da imam sa kim da se takmičim.


уторак, 25. новембар 2014.

PRO SERBIA, kvalifikaciona trka (22.11.)

Pre 7 godina mlađa postava SD Jasenica je krenula sa projektom tj. organizacijom takmičenja pod nazivom Masters Kup - jedno od takmičenja je izgledalo ovako (klikom na reč "ovako"). Poslednje 3 godine održavanja trke sam ja bio direktor takmičenja, međutim, mojim odlaskom u Beograd na fakultet - to je na žalost stalo. 
Sa druge strane, u isto vreme kada je Masters Kup otišao u legendu, rodio se potomak, a to je takmičenje PRO SERBIA koju organizuje takođe mlada ekipa, ali drugog kluba - PK Pobeda.

Ove godine takmičenje se sastojalo iz 2 dana, a 4 trke - kvalifikacije, četvrtfinale, polufinale i finale. Međutim, zbog tradicije moje porodice i krsne slave Sv. Mrate koji je 24.11. morao sam da trku u nedelju zamenim odlaskom u Loznicu kod bake (u ponedeljak sam imao predavanja i vežbe na fakultetu, te sam morao otići dan ranije).

Što se tiče kvalifikacione trke na kojoj sam nastupio i zauzeo 3. mesto, mogu reći da je bila vrlo uzbudljiva i brza trka sa puno kontrola. Baš je trebalo voditi računa o navigaciji u smislu česte promene ritma i krivudanja po Bežanijskoj kosi gde je trka i održana.
Bolji plasman je izostao samo zbog zbunjivanja na 10. KT gde karta nije dobra, odnosno gde fali ogradica sa baštom.
Rezultati               Splitovi

Nastavljam dalje po planu sa pripremama za narednu sezonu, a ovo mi je ujedno bila i poslednja orijentaciona trka za ovu godinu.

понедељак, 10. новембар 2014.

Otvoreno prvenstvo Fruške Gore u planinskom trčanju (02.11.), Kup OK DIF (09.11.) i nastavak započetog


Orijentiring sezona se i zvanično privodi kraju (mada je za mene odavno završena), a kada nema ove vrste takmičenja, uvek tražim alternativu ako je u skladu sa planom treninga i ostalim obavezama. 
Iako sam dugo razmišljao o planinskom trčanju, nekako pored orijentacije, koja mi je na prvom mestu što se sporta tiče, zbog uskog rasporeda nikada nije bilo vremena za druge stvari. Međutim, ukazala se prilika i rešio sam da se konačno oprobam u ovoj disciplini koja ima dodirnih tačaka sa orijentacijom, a to je takozvano offroad trčanje - van asfalta, u prirodi, po neravnom terenu.

Roze šrafirano označava krug od 4.8km
sa 280m uspona (trčalo se 2 kruga)
Na Frušku Goru sam otišao sa dozom nesigurnosti, jer nisam u potpunosti znao šta da očekujem u smislu markacije staza, trčanja u grupi i konkurencije, jer je ovo bilo skroz novo iskustvo za mene. Jedina prednost koju sam imao je ta da sam okvirno znao o kakvom terenu se radi, s obzirom da smo više puta imali tu i orijentaciona takmičenja.  

Staza je bila dužine 9.6km sa 560m uspona, a činile su je 2 kruga od po 4.8km. Od samog starta sam krenuo jako i izbio na čelo grupe. Bilo je izuzetno naporno izdržati sve vreme prvi, ali sam uspeo da napravim razliku od 150m u odnosu na preostale takmičare koji su se vremenom rasipali, osim drugoplasiranog i još nekolicine koji su mi sve vreme bili za petama. Razmišljao sam samo o taktici i raspodeli snage. Na kraju sam uspeo da izdržim pritisak i zauzmem prvo mesto u kategoriji seniora i ponesem titulu prvaka Fruške gore u planinskom trčanju za 2014. godinu ispred mnogo starijih i iskusnijih takmičara.

Skoro nisam imao toliku dozu adrenalina u sebi, bukvalno kao da sam učestvovao na nekom evrpskom ili svetskom prvenstvu tj. nastupu za reprezentaciju. Samim tim sam i dao svoj maksimum i bukvalno sam išao do poslednjeg atoma snage. To potvrđuje i uzbrdica pred sam cilj koju u prvom krugu nisam istrčao u potpunosti jer sam "imao fore" u odnosu na drugoplasiranog takmičara, ali kad je prigustilo pred kraj drugog kruga u borbi za pobedu itekako sam je ispeglao :)


Koliko god to možda hvalisavo zvučalo, ne bih to tako nazvao, ali ponosan sam na sebe i ne mislim da grešim u tome ili da sam neskroman. Ustati pre 6, otići na voz i otputovati do Novog Sada, sam, i organizovati se sa drugarima oko prevoza do samog mesta trke - mislim da je to retkost u današnje vreme za osobu od 20 godina (bar u Srbiji). I nisam pogrešio, prelepa trka, organizacija, divno jesenje vreme, drugari: Pera Šarić, Čava, Dr Bora, Dragana Dokmanović, prijatan razgovor sa njima... - ma sve je bilo savršeno! Naravno, i pobeda koja mi je podigla samopouzdanje za dalje podvige koje treba ostvariti, ne samo u sportu već i na fakultetu, kao i raspoloženje koje se podiglo na viši nivo.


Što se tiče drugog dela posta i trke održane proteklog vikenda (09.11.) tu ne bih mnogo pisao. Još jedan fino iskorišćen dan i lepo vreme. Držao me je umor od planinske trke, pa tako nisam hteo da se forsiram i jurišam neki plasman, uz to što u subotu nisam mogao da stignem da istrčim trku jer sam imao nadoknadu na fakultetu, pa ne bih ni imao ukupan rezultat i borbu za medalju. Trka kao trka, klasika, Košutnjak, svima dobro poznat teren, koncepcije tu i tamo, malo više uspona i nekih nepotrebnih penjanja/silaženja, ali kakva god koncepcija na Košutnjaku da se pravi tako bi bilo. Nisam forsirao, tempo mi je bilo, malo jači od dužine, a pogotovo sam ga oborio u drugom delu staze kada sam video leptir i gore pomenuto penjanje/silaženje istim putem.

Što se tehničkog dela tiče, bilo je par grešaka, što mojom, što greškom na karti, ali očekivano. Kod prve nema žbuna i postoji još jedna rupa (do koje sam došao) pored ove gde je bila kontrola, ali koja nije ucrtana. Još par sličnih situacija u toku trke, kao i prilaz dugoj kontroli gde sam naleteo na ograđeno u okviru objekta pre silaska na KT. Međutim, ništa stresno nisam doživljavao i zadovoljan sam finim odrađenim treningom.

Nastavljam sa treninzima po planu. Nisam još konačno odlučio da li ću istrčati još jednu trku sprint karaktera koja je inače poslednja zvanična u Srbiji. Razmisliću još malo jer imam i neke privatne obaveze, ali otom potom.

недеља, 26. октобар 2014.

Uspešan start priprema za narednu sezonu - Prvenstvo na noćnim i 2. dan Trofeja Beograda (25-26.10.)

Nakon 2.5 nedelje zasluženog aktivnog odmora (3 puta nedeljno teretana i 1-2 puta rastrcavanje 7km), trkama ovog vikenda započinjem pripreme za narednu sezonu. 



Što se tiče prve trke u subotu uveče 25.10. - noćnog državnog prvenstva na Adi Ciganliji u Beogradu - nisam zadovoljan. Pre svega zbog toga što imam lošu lampu, te sam se jako napinjao da razaznam mnoge stvari. Nisam mogao prirodno da pratim kartu i to mi je mnogo otežavalo posao i pravilo probleme. Kako kod treće, tako i kod osme, petnaeste, šesnaeste, a najviše kod 19. kontrolne tačke gde sam i najviše vremena izgubio i gde sam totalno bio zbunjen ogradama i privatnim posedom na karti. Svaka varijanta mi je bila na svom mestu, ali jednostavno nije bilo do mene. Čak mi je i tempo, što me je malo začudilo, bio na zavidnom nivou, s obzirom da sam se za ove 2.5 nedelje pošteno opustio, ali to je verovatno zbog toga što sam bio svež i odmoran. Svi su imali različite staze (različite leptire), po meni to i nije najsjajnije rešenje s obzirom da nisu svi u istoj poziciji, ali dobro, neću da osporavam ničiji rezultat i čestitam protivnicima. Zauzeo sam 3. mesto.

Rezultati               Splitovi



Posle 12 sati još jedna trka i još jedna duga distanca. Babe volim kao teren jer je tehnički zahtevan, ima puno detalja, a nije previše strm (naravno, može biti ako su loše koncepcije). Koncepcija je bila fina, kao i novi deo karte, mada sad po istrčanoj trci mogu da konstatujem da je mogla staza biti još duža, ali dobro... 

Izuzetno sam zadovoljan istrčanom trkom i mogu reći da je bilo odlično. Svega 2 minuta grešaka, 1.5 minut na 6. KT i pola minuta oko 20. KT - nisam morao da zaobilazim šumu na kapiju koja NIJE bila otvorena, iako stoji prolaz ucrtan na karti. Zasluženo 1. mesto! 
Na žalost, ostao sam bez plasmana na Trofeju Beograda jer sam zbog nadoknade na fakultetu morao da preskočim sprint u subotu ujutru.

Rezultati               Splitovi


уторак, 7. октобар 2014.

Adidas Open Run i Banat OPEN (04-05.10.)

Iza mene je uzbudjiv i vrlo uspešan vikend koji su obeležile dve trke različitog karaktera - (1) atletska i (2) orijentiring trka. Izuzetno lepo vreme oba dana i užitak su doprinele da raspoloženje bude na višem nivou nego inače.

Start na Adidas Open Run-u
Atletska, Adidas Open Run trka je održana u subotu 04.10. na Adi Ciganliji u Beogradu. Trčao se krug oko jezera dužine 7.65km. S obzirom da živim u blizini, tip staze mi je izuzetno poznat te sam znao kako da rasporedim snagu. Stazu sam istrčao, po štoperici koju sam ukljucio na startu, u vremenu od 28:54, dok je na zvaničnim rezultatima registrovano 28:57. Bilo kako bilo, 3 sekunde ništa ne menjaju, ali menja osećaj da sam, iako obaram formu i nisam u pravom trenažnom procesu, istrčao brže nego u novembru prošle godine kada mi je vreme bilo 29:17, tako da sam izuzetno zadovoljan istrčanom trkom.


Sledećeg dana, u nedelju 05.10. trkom na prelepim, ali nedovoljno iskorišćenim, terenima Deliblatske peščare održano je poslednje kolo Kupa Srbije. Bilo je par propusta od strane organizatora, ali na svu sreću seniori nisu imali mnogo problema što se toga tiče, osim što bih napomenuo da su 2 KT za oko 15 metara pogrešno postavljene. 

Što se tiče moje istrčane trke, mogu biti izuzetno zadovoljan, a to pokazuje više parametara. Pod broj 1, greške su svedene na minimum minimuma - 2. i 12. KT nisu dobro postavljene (na 2. sam izgubio 1.5 minut i na 12. oko 1 minut), a moja greška je bila na 13. KT od oko 40 sekundi jer sam napravio paralelnu grešku i otišao do ivice narednog ugla šume. Pod broj 2, tempo i varijante su bili na odličnom nivou što pokazuju i prolazna vremena (ne računajući Savketa koji je postavljao pola kontrola). Pod 3 ukupan plasman (1. mesto) i zbirni rezultat (razlika u vremenu) u odnosu na preostale takmičare.

Rezultati               Splitovi


недеља, 28. септембар 2014.

Dan čistih planina - Rajac (27.09.)

Još jedna u nizu trka koje nisu na visokom nivou što se tiče koncepcija staza, tačnosti karte i mesta na kojima se kontrole nalaze. Međutim, sve to sam mogao da pretpostavim i da očekujem unapred. Na svu sreću, ne treniram punim kapacitetom, naprotiv, obaram formu tj. treniram tek toliko da ne ispadnem apsolutno iz ritma, pa sam na ovo takmičenje otišao iz istog razloga kao i na Zlatibor - da osvojim bodove za kup i klub, kao i da odradim jači makro trening neočekivajući mnogo od samog terena i preostalih inputa (da se tako izrazim) potrebnih za organizovanje takmičenja. 

Kada sam pročitao u biltenu da nam je staza dužine 5.2km, znao sam da pobedničko vreme neće biti ispod 45-50 minuta iako je srednja distanca, ali nisam baš očekivao da ću ići 70 minuta. Međutim, bio sam sasvim opušten, uživao sam, nisam se nervirao i razmišljao o nedostacima karte itd. Naravno, to ne znači da nisam dao sve od sebe, forsirao sam jači tempo kad god je mogla da se razvije veća brzina usled zahtevnim uslovima u smislu strmina, vrzine i klizavog terena.
Da je malo bolja karta i da se ne prave koncepcije iz fotelje, mogla bi ovde sasvim fina trka da se napravi, jer ima jako puno čiste šume, uz suvo vreme koje bi bilo idealno.

Nisam mnogo grešio, jedno 2 minuta do 2. KT (nisam iskontrolisao pravac na vreme zbog zaobilaženja vrzine i paprati, pa sam se kasnije provlačio kroz "tamno" zeleno i peo se dosta do kontrole), oko 1 minut do 5.KT (pravac, mada mi ni reljef tu "nije ličio na sebe") i oko 1 minut do 13. KT (došao sam prvo na donji kamen, ali me nije to zbunilo, već livada koje na karti nema, ali sam pretpostavio o čemu se radi...), uz to da 6. KT nije bila dobro postavljena (bila je između ova 2 iksa iznad) gde sam takođe izgubio oko 2 minuta.
Kad malo bolje pogledam, a i kad se prisetim, bilo je tu baš dosta i uspona, nije bilo lako.
Zauzeo sam ubedljivo prvo mesto.
Na poziciji broj 3 treba da stoji Marko Grujić, ali se ušunjao tu Pajčin
da bi stao pored svoje lepše polovine :)

SD Jasenica još jednom izuzetno uspešna :)

понедељак, 15. септембар 2014.

9. Memorijal Buda Radović, Zlatibor (13-14.09.)

Bio sam u velikoj dilemi da li trčati planinsku trku na Avali u nedelju (14.09.) ili ići 2 dana na Bakijeve avanture u Šljivovici (Zlatibor), ali sam ipak prelomio i uzeo učešće na memorijalnom takmičenju. Volim Zlatibor i bez obzira na tačnost karte volim da trčim tamo jer je ceo ambijent prelep - trčljivost u šumi, tereni, zabava. Sa druge strane, trebalo je osvojiti i neki bod za klub, pa sam tako spojio lepo sa korisnim. 

Dugogodišnje iskustvo me je naučilo da ne idem tamo sa velikim očekivanjima i da moram biti na sve spreman. Tako sam i pristupio trci, za nijansu opuštenije nego inače, planirajući da kombinujem tako što ću se osloniti na makro detalje i štedeti na visini, odnosno da ću što više ići izohipsom (a ne penjati se 100m do puta pa trčati putem okolo). Još jedna zanimljivost je bila da sam oba dana startovao prvi, tako da sam sve vreme sam sebi diktirao tempo, nije bilo potere i trunke neizvesnosti, tako da i to treba uzeti u obzir.

Prvog dana je bila duga distanca. Krenuo sam jako od samog početka, i bez greške išao do 9. KT. Tu je usledilo kratko zbunjivanje od 1.5 minuta jer i dalje nisam siguran da li je kontrola na pravom mestu i da li tu fali 1 uvala ili šta god, čak sam posle toga na 10. KT stigao ekspresno što dodatno baca u rebus. Po intuiciji sam pomislio da nisam još stigao do kontrole, nastavio malo dalje i pronašao je.

Iako sam na Zlatibor došao da kombinujem, do 12. KT nije bilo realno da idem pravo, već sam se spustio i trčao stazicom skroz do kontrole. 
Jedna malo ozbiljnija KT je bila 14. Zastao sam na trenutak, bio sam u dilemi da li ići stazom kao sa 11 na 12 ili pravo, ali sam se ipak odlučio za pravo što je rezultiralo minutom zaostatka, ali dobro išao sam i sporo na nekim mestima provlačući se kroz paprat... Sledeća 15. KT je negde, karta tj. vegetacija na karti - smeh. Do kraja sigurno, bez većih problema, što je rezultiralo prvim mestom.

Rezultati 1. dan               Splitovi 1. dan 

Drugog dana je bila srednja distanca - 12. kolo prvenstva Srbije u kombinaciji, novi teren i "nova" karta. Moram priznati da je bilo uzbudljivo, uzbudljivije nego prvog dana. 

Na 1. KT sam izgubio minut jer postoji staza izmedju svetlo zelenog i belog u krugu kontrole, pa sam napravio paralelnu grešku. Kada sam se tu "opekao", video sam da moram biti oprezniji, pa sam tako i nastavio dalje, što se i po splitovima vidi - da nisam jurcao previše. Bez problema do 10. KT, osim što moram da napomenem da je 7. KT bila mnogo visoko postavljena.
Do 10. KT planski idem izohipsom i od početka puta nastavljam da se krećem istom visinom, međutim kada sam došao do mesta gde bi trebalo da bude kontrola, ona je bila u istoj liniji ali jedno 50-70 metara više. Tu sam izgubio oko 45 sekundi. Za 11. KT se može reći da je bila tu negde.
12. KT je bila pobednička - igra na sreću bingo. Igrom slučaja, pošto nisam uspeo da vidim stazu koju sam hteo, sa pogrešne sam došao prvo do 17. KT. Pozitivna stvar je što sam znao 100% gde sam, pa sam odatle napao kontrolu i uz mnogo sreće je pronašao. Karta je vrlo interesantna u tom delu. Kada vidite ovako tamno zelenu boju na Zlatiboru - odmah znajte da je to teška prevara :)
Fino sam odradio mikro deo bez obzira na (ne)tačnost karte do 16. KT. Ona nije lepo ucrtana, taj mini odsek je bar 20m zapadno u prirodi. Tu sam izgubio skoro minut.
Do kraja sigurno, bez većih problema, što je rezultiralo još jednim prvim mestom.


Možda nisam istrčao trke bez grešaka, ali sam ispunio cilj zbog koga sam došao na Zlatibor, uradio 2 dobra, jača, makro treninga, odmorio mozak od svakodnevnice i uživao u prirodi Partizanskih voda i Gornje Šljivovice. U ukupnom plasmanu sam zauzeo 1. mesto, a kao klub SD Jasenica je imala stoprocentni učinak - svi takmičari koji su trčali oba dana osvojili su medalje :) 




уторак, 2. септембар 2014.

SEEOC LAST MINUTE (26-31.08.)

Ni zbog čega se ne kajem, ni zbog toga što sam pogazio svoju reč i svoj ponos, ni zbog toga što sam otišao sa timom na SEEOC i, ispostaviće se kasnije, nisam postigao željene rezultate. I pored svih obaveza i raznoraznih privatnih problema, dao sam svoj maksimum i to je jedino bitno, čak i meni za ličnu satisfakciju. Jednostavno naiđe loš period u životu, ne poklope se uvek kockice i to je to. Prošle godine u Rumuniji su se poklopile, osvojio sam 4 medalje, što do sada niko nije uradio, ove godine sam morao da se zadovoljim samo sa 1.


Jedina stvar kojom sam razočaran je izbor terena. Ako ništa drugo, makar za dugu distancu čiji sam ljubitelj. I sam znam da ne smem da shvatam sve previše emotivno, već da prihvatim činjenicu i da pružim svoj maksimum, ali jednostavno kad posle prve kontrole, koja je kako-tako bila tehnička, vidite ona brda, onaj zeleniš, one strmine i to na domaćem terenu, baš je, onako, bezveze osećaj. 
Kada sam radio pripremu za šumske trke imao sam pozitivan stav misleći da će se trčati jugoistočni deo Morintova, međutim, organizatori su najlepši deo terena odstranili i nemam šta dalje da kažem u vezi toga...
Imao sam grešku od 2 min na 2. KT koju sam pretrčao i izbor varijante na 5. KT koju je prouzrokovao moj negativan stav prema trci i terenu, što je minimalno, ali u odnosu na prvoplasiranog se vidi kakvo je bilo moje kretanje. Jednostavno nije bilo to - to. Istrčao sam trku, jesam se malo umorio, ali ne kao posle longa u Bugarskoj na svetskom prvenstvu, što znači da mi je tempo bio očajan i da sam se vukao...

Rezultati          Splitovi

Ostavio sam long iza sebe. Sviđa mi se što sam napravio jedan korak napred što se toga tiče. Kada napravim grešku ne dozvoljavam sebi da mi to utiče na dalje trčanje. Isto tako, kada istrčim slabiju trku, ostavim je iza sebe i ne razmišljam o njoj. Tako mi ni long nije uticao na srednju distancu gde sam osvojio bronzanu medalju. 

Znatno zanimljivija trka i znatno trčljivija. Imao sam minut i nešto grešaka što je minimalno. Na 3. KT 30 sekundi jer sam vodio računa i hteo da pomognem Danilu iz M16 koju je tražio istu kontrolu kao i ja, pa sam gledajući njega i pozivajući ga da krene za mnom, prošao pored kontrole u brzini i pretrčao je.


Sledi dosta dobro odrađena duga deonica sa 4-5, a onda još 20 sekundi stajanja na 15m od 7. KT. Bio sam na međi između 2 jarčića, ali je nisam odmah video... Bilo je još par situacija sa nepotrebnim zastajkivanjem, ali da ne sitničarim. Sve u svemu, dosta bolje istrčana trka nego prethodnog dana.
Prošle godine sam izgubio zlato na srednjoj za 1 sekundu, a ove srebro za 3.

Rezultati          Splitovi

Sledeće su na programu bile štafete. Dosta kalkulacija i na kraju rizična odluka. Ne bih se složio sa Krnjaićem da bismo sa Stefanom imali sigurnu zlatnu medalju, ali bi svakako bili u konkurenciji za prva 3, što sa Kostom na žalost nismo bili - osvojili smo 4. mesto. Naravno, dečka ne treba okrivljivati ni za šta, takav je bio dogovor, samo mislim da je ekipa iz M18 morala da uzme medalju, jer je dvadesetica žrtvovana zarad njih. Meni lično nije problem da se odreknem boljeg plasmana ili medalje zarad tima, samo što to treba da nauče i mlađi od mene. Kao što i v.d. selektora treba da nauči da nije u redu baš tako da me potcenjuje stavljajući me svaki dan u 3. grupu (od 4) na startnim listama. Ne može to da mi poremeti samopouzdanje toliko koliko može malo da me iznervira.
Što se mog trčanja tiče, dobro sam odradio svoj deo zadatka. Bilo je par grešaka, ukupno 2 minuta, ali i da sam istrčao trku života, ne bi nam pomoglo da se dokopamo 3. mesta. Trčao sam 3. izmenu za koju postajem ekspert. Psihički sam toliko ojačao da mi nikakav pritisak ne predstavlja problem.


Izgubio sam 30 sekundi na putu do 3. KT jer postoji neucrtana staza koja mi je na trenutak poremetila mir u glavi, kao i 1.5 minut jer sam posle izlaza sa 6. KT već gledao put do vidne i kako ću ići posle vidne, a ne o 7. KT, te sam krenuo stazom na pogrešnu stranu. Posle par desetina metara sam zastao, jer znam da ne treba da idem nizbrdo nego uzbrdo. Dobro je da imam tu kočnicu u glavi, te se nisam sjurio nizbrdo iako umem da pojačam tempo na nizbrdicama. Naravno, trebalo je ispeti se nazad...
Do kraja sam odradio odlično, od vidne do finiša u mikro delu sam napravio razliku od 45 i više sekundi u odnosu na ostale takmičare iz svoje kategorije.

Rezultati          Splitovi


Poslednjeg dana je bila sprint distanca. Ceo ambijent sa ciljem pored Dunava je upropastila prosta trka, na kojoj su ispaštali spori kao ja. Skoro da nisam grešio, eventualno 2 puta po 10 sekundi u odabiru varijante ka 8. i 9. KT, mada su dosta slične. Mislio sam da ne postoji prostiji sprint od proslogodisnjeg SEEOC-a u Rumuniji gde sam osvojio zlato, ali su me u Novom Sadu razuverili...
Osvojio sam 6. mesto.


Rezultati          Splitovi




Bio je ovo poslednji nastup za reprezentaciju u juniorima. Neće ostati u najboljem sećanju ni što se tiče pojedinačnih plasmana ni što se tiče plasmana celokupne reprezentacije (bili smo 4. za razliku od prošlogodišnjeg 3. mesta). Ono što raduje jeste obećanje nadležnih u savezu da će biti bolje. Nadam se da neće ostati samo na rečima i da to nije rečenica koju slušamo svaki dan na televiziji od političara.

Razočaran rezultatima nisam, razočaranje je samo, kao što sam i napomenuo, u formi duge i sprint distance, bar što se mene tiče. Ipak sam neko ko voli komplikovanije stvari. Draža mi je istrčana trka od 14.4km sa 735m uspona za 2.5 sata na mediteranskom prvenstvu u Portugalu ove godine, nego ceo ovaj SEEOC. Ok, mogu da izuzmem srednju gde sam osvojio medalju i izuzeo bih stafete da smo ušli u top 3.

Naredne sezone i zvanično ulazim u kategoriju seniora. Maksimalno sam posvecen fakultetu i treninzima i ničega se ne stidim, druge samo može da bude sramota ako ih ne interesuju zalaganja takmičara i njihove obaveze.

понедељак, 25. август 2014.

Prvenstvo Srbije na dugoj distanci, Sviloš-Ugljara, Fruška Gora (24.08.)

Uspeh, uspeh, uspeh!

Nakon 2. mesta na sprint distanci i 3. na srednjoj, osvajanjem 3. mesta na dugoj distanci upotpunio sam kolekciju ulaska u top 3 na dnevnim prvenstvima Srbije ove godine!

Za razliku od prošlogodišnjeg prvenstva na Vlasini gde sam zauzeo 7. mesto i gde je više do izražaja dolazila fizička spremnost, ove godine je na prvom mestu bilo čitanje karte i odabir varijanti. 
Iako se ispostavilo da imam za nijansu više minuta viška nego što sam mislio na prvi pogled, izuzetno sam zadovoljan istrčanom trkom. Dok je bilo do mene napravio sam samo 2 greške i to zbog umora pred kraj trke - 30 sekundi na 11. KT gde sam otišao malo više udesno i 2.5 minuta na 14. KT gde sam se popeo 3 izohipse više jer nisam na pravi način napao kontrolu, mutilo mi se od umora te sam mislio da je kontrola na sredini grebena, a ona je bila sa druge strane, više ka uvali.
Što se tiče grešaka koje nisu do mene, to je 6. KT (gde sam izgubio 2 minuta zbog neucrtanog puta i "onog ucrtanog" koji je bio jačine makadamskog) i pri kretanju ka 4. KT (gde imam na 2 mesta po minut zbog stajanja u mestu, posle prelaska dalekovoda i par stotina metara niže, gde ovo tamno zeleno posle dalekovoda na karti NE POSTOJI u prirodi). Iako sam na trkama u Srbiji na sve spreman što se karte tiče, jednostavno ponekad budem zbunjen pa mi treba vremena da utvrdim "šta bi ovo moglo da bude", tu dosta faktor sreće igra ulogu...
Ono čime svakako mogu biti zadovoljan to su vezane kontrole 8-9-10, čija razdaljina uopšte nije mala, gde imam prvi split. 


Bio sam izuzetno motivisan i fokusiran. Na putu do 10. KT sam sustigao trojicu takmičara iz svoje kategorije, ali nisam dozvolio da me to izbaci iz ritma i poremeti mi koncentraciju, kao što se dešavalo na nekim ranijim trkama. Isto tako nisam dozvolio da mene bilo ko sustigne.


Osim ove 2 neprijatnosti što se karte tiče i žala za izgubljenim drugim mestom na 2 kontrole pre finiša, celokupan utisak u vezi trke je pozitivan. Koncepcija je bila sasvim ok, nije bilo previše uspona, ali je taj pozitivan stav pre svega zbog čiste i lepe šume. Uzgred, tačno se vidi razlika između novog dela karte koju je radio Mile Stevanović i onog starog :)

Umalo da zaboravim... Osim toga što je bilo prvenstvo Srbije, trka se bodovala i za svetsku rang listu (WRE). Što se toga tiče zauzeo sam 5. mesto i osvojio veliki broj WRE bodova.

Rezultati          Splitovi

Najbitnija stvar je da rezultati idu uzlaznom putanjom. Ako pogledate rezultate (od 2007. do 2012. imate sa desne strane bloga), karte i varijante na mom blogu od prethodnih godina na prvenstvima i uopšte trkama videćete o čemu pričam. Potrudiću se da taj kontinuitet nastavim i sledeće sezone. S obzirom da je period adaptacije na Beograd prošao, a iskustvo će se naredne sezone popeti i na 9 godina od kako treniram, nema razloga da se započeto ne nastavi.
Ostaje samo da se nadam da mi se obaveze na fakultetu neće povećavati i da će ljudi u okruženju imati malo više razumevanja.

четвртак, 31. јул 2014.

JWOC story i put u Bugarsku koji oslikava srpski orijentiring iza zavese

Po završetku Kopaonik OPEN-a 20.07. četvoročlana ekspedicija juniorske reprezentacije Srbije u orijentiringu otputovala je u Bugarsku na svetsko juniorsko prvenstvo (JWOC). Takmičare smo činili Nikola Bilić (PK Pobeda), Stefan Bilic (PK Pobeda) i ja (SD Jasenica), dok je vođa puta bio vršilac dužnosti (V.D.) selektora - Mrgud Pajko (PK Pobeda). 


Plan je bio da prvu noć prespavamo u Sofiji, a zatim da putovanje do ski centra Borovec nastavimo u ranim jutarnjim satima posle čega bi napravili 2 model-treninga za dugu i sprint distancu. Znatno uzan raspored.

Model za sprint
Model za LONG
Već 22.07. smo imali prvi nastup i sprint distancu u gradiću Samokovu u podnožju Boroveca. Karantin je bio u velikom sportskom centru (u zatvorenom), a ja sam startovao u poslednjoj grupi, kada je padala i kiša, za razliku od prve i polovine druge. Nisu bili isti uslovi za sve takmičare, ali šta da se radi. U prvom delu odnosno do 8. KT nisam grešio, zatim sledi odabir varijante do 9. KT gde sam izabrao lošiju i gde imam izugbljenih 15 do 20 sekundi, na 12. još 15 sekundi, na 14.KT zato što nisam razlikovao obično zeleno od maslinastog (nepotrebno zaobilaženje niskog šimšira) još 15 sekundi i na 16. KT (gde sam mislio da je kontrola ispred zgrade, a ona je bila ispod natstrešnice) 40 sekundi, što ukupno čini 1.5 minut te bi i u najboljem slučaju imao vreme od 17 minuta što je izuzetno sporo. 
Iako je plasman za razliku od pre 2 godine bolji, sada sam bio 131. a tada 135, uopšte mi ne znače ništa ta 4 mesta.
Rezultati          Splitovi

Na ovom linku možete pogledati moj nastup na JWOC-u od pre 2 godine u Košicama i uporediti staze i rezultate.

Sledećeg dana 23.07. na terenu udaljenom oko 20km od takmičarskog centra održana je duga distanca ujedno i trka koju sam najbolje istrčao na ovom svetskom prvenstvu. Bilo je izuzetno naporno. Takođe sam startovao u poslednjoj grupi, krenuo sam sigurno i odlično odradio prve tri kontrole. Zatim sam i za 4. izabrao odličnu varijantu, međutim u reonu kontrole pravim 2 minuta greške. Nakon odbijanja sa puta, ušao sam u uvalu (potok) i odatle planirao da se odbijem do kontrole preko talasastog dela. Međutim tih 150m talasastog dela se uopšte ne primećuje, tako da sam prvobitno došao do kontrole u uvali koju su imale žene, ukapirao gde sam i odatle došao do svoje. To i nije tako velika greška ako je uporedimo sa sledećom - ako se ne varam, deonica sa 4. na 5. je najkraća od svih 23 kontrola, a ja sam uspeo tu da napravim svoju najveću grešku od doslovno 7 minuta. I dalje mi nije jasno kako, jer sam sve vreme bio tu... 
Sledeću od 4 minuta pravim na 8. KT pri ulazu u leptir gde je i veliki broj drugih takmičara grešilo (12. na karti je meni bila 9. a 9. na karti mi je bila 13.).
Na 11. KT imam još 30 sekundi viška. Zatim sledi moj poznati inat i neodustajanje na ovako bitnim trkama. Zapeo sam još jače i do kraja odradio bez greške, te sam tako znatno popravio plasman. Ostaje žal za greškom na toj 5. kontroli, jer je ona stvarno bila nepotrebna i bukvalno nisam imao sreće. Bez nje bi to bio ulaz u top 50 što mi je i bio cilj, iako mislim da imam kvaliteta i potencijala za mnogo više, samo da sam malo više na karti, ali o tome ću u drugom delu posta... Ako uporedimo plasman od pre 2 godine sa ovogodišnjim, vidi se veliki napredak sa 112. na 82. mesto i zaostatak za prvoplasiranim je skoro dvostruko manji. Tada je bilo 46 minuta, a sada 24 minuta.
Rezultati          Splitovi


24.07. smo imali dan pauze koji smo iskoristili za trening-model na relevantnom terenu za srednju i kako bi malo predahnuli. Trening koji sam odradio bez greške je dosta obećavao. Napravio sam super stazu, uočio bitno i napravio taktiku za kvalifikacije. Nakon treninga smo iskoristili luft u vremenu kako bi obišli znamenitosti ovog reona i nalazišta gde su nekada živeli rimljani i stari tračani.











25.07. su bile kvalifikacije za srednju distancu. Za razliku od model-treninga koji sam obavio dan pre trka nije prošla tako sjajno. Taktika je bila dobra, ali neke druge stvari nisu, ali ću o njima pričati u drugom delu posta.
Teren je izuzetno tehnički zahtevan, jedan od zahtevnijih u mojoj karijeri. Moglo bi se reći da je to kombinacija Baba i 1. dana Vlasine što se tiče terena u Srbiji.
Takođe sam trčao u 3. grupi. Ono što nisam znao, sve 3 grupe su imale različite staze, tako da je svaka bila različite težine, a vi procenite koja je bila najteža. Na ovom linku možete pogledati sve karte.
Imao sam greške na 1, 2, 4, 5. i 11. kontroli. Uopšte nisam zadovoljan ovom trkom. Koncentracija 0. Jedva da sam ušao i u B finale, dok je cilj, naravno, bio ulazak u A finale, i ne samo ulazak.

Rezultati          Splitovi



26.07. je bilo finale srednjih. S obzirom da nisam prošao u A finale, B finale je startovalo dosta kasnije, a pošto sam bio poslednji u 3. grupi, startovao sam 3. a startni interval je bio po 1 minut, tako da se B finale svelo na šlepanje. Za čas sam prestigao prvu dvojicu i do pretposlednje kontrole išao sam sam gde me je stigao Španac i sa njim sam zavšio trku. 

Teren se naslanjao na teren kvalifikacija, i, po meni, bilo je dosta lakše nego u kvalifikacijama. Imao sam 30 sekundi greške na prvoj, 40 sekundi na trećoj, 20 sekundi na petoj i 2.5 minuta na devetoj. Dok je staza bila samo 100m duža nego u A finalu. Ako bi uporedili 4 stavke, dužinu staze, moj sporiji tempo, drugačiji pristup trci i rezultate u A finalu, razume se da bih tamo imao dobar plasman, ali šta bi bilo kad bi bilo...

Rezultati          Splitovi

Poslednjeg takmičarskog dana 27.07. održale su se štafete. V.D. selektora je odlučio da trčim prvu izmenu, o čemu ću pričati u drugom delu posta. Pred sam start bila je provala oblaka, kiša, vetar, grmelo je, haos. Nisam se dovoljno zagrejao, ali kako je bilo meni, tako je bilo i drugima. Druge 2 štafete su imale lepo vreme.

Kako je krenula trka, gledao sam da održim grupu. Prve 2 kontrole je bilo ok, međutim, na 3. je organizator stavio 1 stanicu, dok je ta kontrola za razliku od prve 2, bila ista svima. U trenutku kada sam stigao, jedna manja grupa je odlazila sa kontrole, dok je u trenutku druge grupe (gde sam bio i ja) nastala opšta pometnja, bitka, laktanje, šutiranje itd ko će prvi overiti kontrolu, dok je u stvari niko nije overavao. Dok se nisam izborio sa seljacima, prošlo je skoro 1.5 minut, te je značajan broj ljudi otišao i grupe su se rasule.
U jednom trenutku sam ostao sam, ali sam gledao da zapnem što sam više mogao. Imao sam par otrčavanja do pogrešnih kontrola, ali ništa specijalno. Svoju trku od 4.8km sam završio sa vremenom od 38:53.
Nikola i Stefan su solidno odradili svoje trke, pa smo i zauzeli solidno 31. mesto od 50 ekipa.

Rezultati          Splitovi


Sada malo o tom drugom delu posta...

Naime, imao sam dosta problema sa V.D. selektorom Mrgudom Pajkom, koji mi je unosio nervozu od samog početka odnosno od polaska sa Kopaonika. Nikada ga nisam previše gotivio zbog toga što nismo istomišljenici oko brojanja koraka koje on forsira i zbog toga što je na Tari pre 3 godine ispao vrlo nekorektan prema meni kada na prvenstvu na dugoj distanci nije hteo da mi kaže gde se nalazim - "Nema priče na stazi", to mi je odgovorio na moju molbu da zastane i pokaže mi, a dobro znamo da nije nikakav takmičar odnosno elitaš, te mu 10 sekundi ništa ne bi značilo. To dovoljno govori o tome kakav je čovek, a on za mene može samo da bude trener dece do 16 godina i ništa više.

Šta se sve izdešavalo na relaciji Kopaonik - Sofija - Borovec - trke - Velika Plana i kakvi su moji dalji postupci  i stavovi prema nastupu za reprezentaciju?

Počeću sa malo širim uvodom kako bi se razumela suština problema koji nije samo V.D-ova drama i unošenje nervoze u tim, već i nešto mnogo šire.
Početak datira još od novembra kada je doneta odluka ko će ići na mediteransko prvenstvo u Portugal od strane tadašnjeg selektora Zorana Šilje Milovanovića. Zasluženo sam dobio poziv na osnovu svojih rezultata, 4 medalje na prvenstvu jugoistočne Evrope i pored toga što prvi deo sezone nisam trenirao punim kapacitetom zbog prijemnog ispita za fakultet, a ne samo to, već i raniji rezultati i na Balkanijadama i na trkama u kategoriji seniora dovoljno govore o tome. Pod 1, razjašnjene su polemike oko mog odlaska tamo, a pod 2 i te 4 medalje i prethodni rezultati su često bili omalovažavani od strane raznih "stručnjaka" pod izgovorom da mi konkurencija nije bila dovoljno jaka, da sam se šlepao (pratio druge) itd.
Druga je stvar kategorija u kojoj sam se takmičio u Portugalu, pa moj odlazak i kategorija ne mogu da se stavljaju u isti koš. 
Zašto sve ovo pričam? Zbog toga što je od tad počela presija na mene od strane više persona. Prvo me je Blažo Maksimović, senior od 35 godina, napao zašto idem u Portugal kada treba on da ide i zvao me na telefon i vršio pritisak da odgovorim Šilji, tadašnjem selektoru, da ja nisam najbolji (što je Šilja rekao) već on (Blažo). Kada nisam pristao na to, iz jednostavnog razloga jer ne želim da se prepucavam preko fejsbuka, jer sam dovoljno odrastao, a to su stvari za nezrele i neozbiljne ljude, on je pokrenuo kampanju (da se tako izrazim) protiv mene, minirajući me na svaki mogući način i utičući na sve oko sebe kako bi se meni osvetio za nešto sa čime nemam veze.
U vezi Portugala uopšte nije pitanje da li je trebalo da idem, već eventualno da li su ostali članovi: Nikola Bilić, Dragana Dokmanović i Slađana Jovanović trebali da idu i u kojoj kategoriji je trebalo ja da trčim.

Kako se to dalje odrazilo?

Prošlo je prvenstvo mediterana u Portugalu, ništa se nije promenilo, otišao je ko je bio planiran i na to je stavljena tačka, ali je Blažo Maksimović ostao kivan i ljut na sve oko sebe.
Prošlo je neko vreme, pokušavao je ne znam šta da postigne provocirajući me na fejsu, što me uopšte ne dotiče kao ni bilo kakvi komentari, bilo čiji i bilo gde. Svaki put dok se zagrevao, tresao je nos i pljuvao kad god bi prošao pored mene pre trke, međutim ni to primitivno ponašanje ništa nije promenilo kod mene.
Stvari su se malo stišale, a onda je došao trenutak odluke za odlazak na svetsko seniorsko prvenstvo u Italiju (WOC). Šilja, tadašnji selektor je doneo odluku da idemo Dragana Dokmanović i ja, a u Blažu se tada probudio još jednom gnev, ljubomora, bes, šta god i tada su uticaj na predsednika saveza, pojedine članove upravnog odbora i ostale koji imaju neke veze sa odlukama u savezu dostigle vrhunac.
Gospodin predsednik saveza je podlegao pritisku i odlučio da sazove upravni odbor koji bi glasao za 2 ekipe koje bi išle u Italiju: u jednom šeširu smo bili Dragana Dokmanović i ja, a u drugom Slađana Jovanović i Blažo Maksimović. 
Glasanje je izgledalo ovako: Radovan Marković, Dobrica Jelić i Dejan Ilić su glasali za prvi šešir, dok su Draga Maksimović (Blažova žena), Đorđe Zagorac (nema autoritet ni stav) i Duško Radojičić Frulja (koga je Blažo tukao već jednom - naplavio mu oko, prošle godine) glasali za drugi šešir. Sedmi član upravnog odbora, Jelena Babić nije bila prisutna. Nemam podatak šta se desilo sa njenim glasom, uglavnom, na silu je preinačena Šiljina odluka i u Italiju je planirano da idu Slađana Jovanović i Blažo Maksimović, posle čega je Zoran Šilja Milovanović podneo ostavku na mesto selektora.
Usledio je period primirja ogorčenih strana, a onda je došlo takmičenje na Divčibarima - PTT Kup, gde je predsednik saveza Đorđe Zagorac bio direktor trke. Ta trka je bila 10 dana pre odlaska u Italiju na WOC.
Na ovom linku možete pročitati šta se sve desilo. Ukratko, pobedio sam Blažu 3 minuta, trka je poništena takođe na Blažov nagovor, a pogodite ko je poništio trku (koju je prvobitno odobrio, znači promenio je odluku) - Đorđe Zagorac, predsednik saveza. Isti čovek koji je više puta podlegao pod uticaj Blaža.

I to je prošlo, drugi šešir je otišao na WOC kao da je sve bilo normalno. Naravno, na moju štetu. A vi procenite ko ima više potencijala čovek od 35 godina ili junior od 20. Ali dobro, ovo nije trenutak za upoređivanje, procenite vi sami neke stvari.
Ono što sam namerno preskočio da kažem je jedno ime koje je ključno za ceo moj post - Mrgud Pajko. On je izabran za vršioca dužnosti (V.D.) selektora nakon Šiljine ostavke. Čovek kome je nastup za reprezentaciju Srbije misaona imenica, ali ne bih nikoga da vređam, to nije u mom stilu. Čovek je počeo malo pre mene da se bavi orijentacijom, baš kao i Blažo Maksimović, tako da niko od njih nije mogao da nauči mnogo više od mene, ali o tome neki drugi put.

Ovako veliki uvod je bio preko potreban za događaje koji su usledili.

V.D. je planiran kao vođa puta u Bugarsku. Trebalo je posle poslednje etape Kopaonik OPEN-a da se spakujemo i pođemo put Sofije gde bi prespavali i nastavili ujutru na Borovec. 
Naime, moj klub je organizovao Kopaonik kao što svi znaju, te je moja obaveza bila da posle skoro svake etape skidam kontrole, uključujući i poslednju te smo mogli da krenemo tek kada ja to obavim.
  1. Gospodin V.D. je dramio i zvao me 15 puta dok sam bio u šumi. Kada sam odradio svoj posao, nisam se ni okupao, ni ručao, jedva da sam stigao na proglašenje da izađem (sasvim slučajno, dok sam išao na recepciju da se odjavim i uzmem ličnu kartu), samo sam nabacao preostale stvari u torbu i uputio se na parking da bi pošli. Dok sam se pakovao i završavao poslove oko administracije, imao sam još 15 propuštenih poziva od strane iste osobe.
  2. Kada sam sve to obavio došao sam do auta, spakovao torbu i smestio se na suvozačevo mesto. Taman kad sam otvarao ranac da uzmem nešto da pojedem, gospodin, inače vlasnik vozila kojim smo putovali u Bugarsku, je počeo opet da drami zašto sam seo na prednje sedište, da traži od mene da se odatle premestim i da me nervira još malo. Premestio sam se bez pogovora jer nisam imao nameru da se raspravljam sa njim oko gluposti i zaspao. Zbog mene smo "kao" kasnili 2 sata u polasku i to je bilo toliko dramatično. 
  3. Ista ta 2 sata smo izgubili lutajući po Sofiji jer je V.D. krenuo nepripremljen, bez ikakvog GPS-a, tako da nema potrebe da svaljuje krivicu na mene. Samo je bio u minusu 20 evra jer ga je zaustavila policija zbog dugih svetala kada im je išao u susret.
  4. Kada smo došli u hotel na Borovecu, zapalo je da budemo zajedno u sobi, jer je Stefan izrazio želju da bude sa svojim bratom. Iako mi se to nije svidelo, nisam hteo da pravim pometnju, iskulirao sam i zauzeo svoje mesto.
  5. Kad sam ga pitao kojim redosledom ćemo trčati štafete, rekao je da ću prvo trčati ja, pa Nikola, pa Stefan. Objasnio sam mu kako je bolje da trčimo Nikola, pa Stefan, pa ja jer Nikola uvek trči prvu, a ja uvek trčim 3. izmenu, koje god takmičenje da je u pitanju, međutim on je terao kontru. Nisam hteo da se mešam više oko toga.
  6. Na sprintu sam imao grešku od 40 sekundi na 16. kontroli. Kada smo posle trening-modela za srednju došli u Samokov da pojedemo nešto, Stefan je doviknuo da nam je ta 16. kontrola bila ispod strehe Dzamije na šta sam se ja našalio "Mrš, kakva Džamija, gde im je Crkva, zar nisu oni pravoslavci kao i mi". Na šta se V.D. nadovezao svojim nepotrebnim komentarom da me je onaj gore zbog tog "mrš" kaznio pa sam zato tu pogrešio. Na šta sam se susdržao zbog mira u reprezentaciji da ga napušim.
  7. Sledi još jedna sporna situacija. Kada smo radili pripremu za srednju, rekao sam da je cilj blizu asfalta. Jer sam po koordinatama iz biltena video gde je cilj, tako je bilo i na dugoj distanci, a tako je i logično jer niko neće da spušta svu prateću opremu kilometar od asfalta ako može da je stavi na 50 metara. Naravno, dobio sam izrazitu kontru da je to dole. Bez obzira što sam na sasvim normalan način pojašnjavao da nije logično, dobijao sam suprotan odgovor. Video sam da nema svrhe i povukao se.
  8. Nije se tu završilo. Vrhunac je dostigla sledeća stavka. Naime, ni pre sprinta ni pre duge, ni kada je bio dan pauze, i pored umora nisam mogao da zaspim do kasno u noć. Svako ima tremu manje ili više, meni se često odražava tako što često ne mogu da zaspim. Zbog iskustva od ta 3 dana, odlučio sam da kupim jedno pivo kako bih brže i lakše zaspao. Kada se završio sastanak pred srednju distancu, otvorio sam frižider i krenuo da otvaram pivo na šta je V.D. - ova reakcija bila još jednom izuzetno dramatična. "Šta je to, neću to da vidim, ja dok sam glavni neću da vidim alkohol, zatvori to, skloni to, blablabla...". Pukao mi je film, znači od kad smo pošli sa Kopaonika, samo drami i nervira me i omalovažava. Po završetku sprinta kada je Nikola bio 60. cupkao je od sreće i pričao unakolo super, ovo ono, hvalio ga itd, što jeste lepo i ja izuzetno cenim Nikolin i Stefanov rezultat i bilo čiji, ali ako sam ja sutradan osvojio 82. mesto, sa ogromnom mogućnošću da uđem i u top 50 (da nisam napravio grešku od 7 minuta na najkraćoj kontroli), onda mislim da nije adekvatan komentar "nije loše, ispod 10 po kilometru je". Mislim da to nije u redu.
  9. Ali da se vratim na prethodnu stvar. Iskulirao sam, vratio pivo u frižider, istuširao se i smestio u krevet. Naravno, koliko me je iznervirao nisam mogao da zaspim. Sam sam kriv što nisam uzeo to, popio, i legao u krevet neobraćajući pažnju. On je otišao iz sobe, vratio se, zaspao, a ja još nisam mogao. Zaspao sam oko pola 3, a ustajali smo pre 7.
  10. Sutradan, kada je trebalo da istrčim možda svoju trku karijere, nisam bio u stanju. Neispavan, koncentracija 0 itd. Posle trke mi nije bilo ni do čega. Seo sam u prvi autobus, stavio slušalice na uši i malo je falilo da počnem da plačem. Došao sam u stanje da razmišljam da li da ga bijem, da li da se spakujem i preko Sofije otputujem za Palanku u sred svetskog prvenstva ili da ostanem i istrpim još ta 2 dana. 
  11. Ipak sam odlučio da ostanem i istrpim još ta 2 dana kako znam i umem. Ćutao sam, nisam hteo da pričam više sa njim. Saslušao sam sve što je imao da kaže za finale srednjih i štafete, ali nisam hteo bilo šta da komentarišem.
  12. Ceo dan posle kvalifikacija je i on ćutao, a onda je posle finala počeo da me ispituje. Na šta je dobio adekvatan odgovor i sve ovo što sam napisao do sad mu je saopšteno u lice, naravno bez vređanja, na pristojan, samo za nijansu prostiji način posle čega je počeo da mi se izvinjava i da se pravda. Međutim, meni ta izvinjavanja i ostalo ništa ne znače kad se dan pred možda trku karijere ponašao vrlo nezrelo i neprofesionalno. On da je neki trener, psiholog, pedagog i neki stručnjak trebalo bi da zna da ne treba da drnda takmičara pred najbitnije trke.
  13. Završile su se štafete, krenuli smo kući, izašao sam u Velikoj Plani jer nisam hteo da me vozi u Palanku, jer nije dobrodošao tamo.
Sreća je te sam dovoljno odrastao i zreo da mogu da kontrolišem svoje emocije. Za razliku od ranijeg perioda, kada bih sigurno napravio incident tamo, na licu mesta, verovatno poremetio i svoje reprezentativne drugare, to nisam uradio. Sreća je te imam visok prag tolerancije, međutim posle ovakvih stvari čaša se prelila, ali to nisam iskazao tamo, već sam sačekao da dođem kući, da se malo smirim i saopštim to na kulturan način.