Nakon nedelju dana i prvenstva na srednjim, u organizaciji SK MagicMap odžano je i državno prvenstvo na sprint distanci. Blokovi 22, 23, 24 i 25 na Novom Beogradu bili su domaćini ovogodišnjih kvalifikacija i finala. Organizacija je bila na izuzetnom nivou, tereni su odlični, baš po mom ukusu: sa dosta prolaza i uopšte detalja i sa lepim ambijentom cilja ispred Kombank arene. Imao sam osećaj kao da trčim svetsko ili evropsko prvenstvo.
Trčalo se u dve kvalifikacione grupe od po 22-23 takmičara, gde je najboljih 12 iz svake prolazilo u A finale. Morao sam da kalkulišem, nisam previše zapinjao, trčao sam sa jedno 75% snage kako bih se sačuvao za finale koje je bilo 5 sati kasnije, jer 3 vezana dana do trke nisam trenirao zbog 2 teška kolokvijuma i ostalih aktivnosti na fakultetu.
Zauzeo sam prvo mesto u svojoj kvalifikacionoj grupi i tako se izborio da startujem poslednji u finalu.
U finalu je bila druga priča. Duža staza, tehnički zahtevnija, više "sakrivenih" kontrolnih tačaka i dosta sparno vreme. Od starta sam krenuo jako, međutim, to je bio loš izbor, jer sam već posle 3. KT imao 30 sekundi zaostatka, što se ispostavilo i kao konačan zaostatak za prvoplasiranim.
Na drugoj KT nisam imao grešku, već sam došao u reon, a KT je bila u ćošku zgrade koji je bio nepravilno uvučen, dok sam 3. KT pretrčao za par desetina metara takođe zbog nepravilno uvučenog ćoška.
Posle toga sam malo oborio tempo u komplikovanijim delovima, a "pustio korak" u lakšim. Držao sam stvari u svojim rukama iako sam na par mesta ulazio kasnije ili ranije u prolaze. Bio sam svestan lošeg starta, ali se nisam predavao. Taktika posle 3. KT je urodila plodom, pa sam do kraja uspeo da se izborim za drugo mesto i titulu vicešampiona Srbije na sprint distanci.
Prošle, kao i pretprošle sezone sam verovao da će kad-tad stvari doći na svoje mesto. Iako sam nesrećno gubio ulaz u top 3 ili bolji plasman na državnim što zbog svojih grešaka, što zbog grešaka organizatora, sada se sve vraća - dva izlaska na postolje na prvenstvima u nedelju dana.