Lični podaci:

Photo credits: @woc 2018.
Datum i mesto rođenja: 01.08.1994;
Smederevska Palanka, Srbija
Trenutne okupacije: Sportista, student Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, generalni sekretar Orijentiring saveza Beograda
Klub: OK Paraćin (02.2019 - 11.2021.), SK Rtanj & AK Partizan (11.2016 - 02.2019.), AOK Košutnjak Beograd (10.2015-11.2016.), SD Jasenica Smederevska Palanka (2006-10.2015)
Medalje za reprezentaciju: 2 zlatne (SEEOC-prvenstvo jugoistočne Evrope), 6 srebrnih (prvenstvo mediterana - MCO + SEEOC) i 7 bronzanih (MCO + SEEOC)

недеља, 25. септембар 2022.

Dan čistih planina 2022 - a.k.a. Rajac

Uvodna priča:

Nakon razočaravajućeg SEEOC-a prvenstveno u organizacionom smislu (a delimično i u svakom drugom) i još više razočaravajućih otkazivanja trka iz programa Orijentiring lige Srbije, konačno je održano neko takmičenje.

Otkazivanje trka 15 i 5 dana pred održavanje samo govori o našem sportu. Još puno će svega proteći Dunavom dok se ne uspostavi sistem u našem nacionalnom savezu i ne prekine sa ovakvom neozbiljnošću među onima koji donose odluke vezane za funkcionisanje lige i uopšte sistema orijentiring takmičenja u našoj zemlji. Tog sistema očigledno nema, tako da svako i može da radi šta hoće i ponaša se kako hoće, bez ikakvih posledica, onako lagano.


Sve je to posledica neplanskog rada, ad hoc donošenja odluka i nedostatka strategije, a najgore od svega, mlađi ljudi ne žele da se uključe, preuzmu odgovornost i zamene one starije na čelu, kako bi se nešto unapredilo, dok oni koji su tu očigledno ne žele da čuju mišljenja onih koji imaju najviše sportskog iskustva. Ja i dalje čekam da me neko nešto pita. Doduše, kad prigusti, kao pred svetsko školsko, bilo je poziva, ali je to samo dok ne prigusti, očigledno...

Imajući u vidu poziciju na kojoj se nalazim i iskustvo kroz koje sam prošao i kroz koje i dalje prolazim, nije uvek lako, ali vremenom, nakon predanijeg rada u startu, to sve dođe na mesto, sve se automatizuje i sve može da se postavi na svoje mesto. Biti član UO, član komisije ili predsednik Saveza ništa ne boli ako umete da komunicirate sa ljudima, ako niste prevaranti i ako ste više od 10 godina u sistemu sporta na malo ozbiljnijem nivou. Rad generalnog sekretera je nešto drugo, ali prethodne tri funkcije su sasvim ok za svakoga sa iole entuzijazma i želje da se nešto promeni. Nije to politička priča gde na neki način stavljate glavu u torbu ako ste opozicija ili morate da ste nečiji poslušnici ako ste u vlasti. Potrebno je samo malo volje i malo izdvojenog slobodnog vremena da bi nam svima bilo bolje, tako da ohrabrujem sve da se uključe i verujte, svima će nam, zaista, biti bolje.

O trci:

Iako prvobitno nisam planirao, u petak predveče sam ipak uspeo da se iskombinujem da krenem na trku na koju, da su se održala prethodna 2 kola, pa i Kopaonik Open, sigurno ne bih išao. Ovako, organizatoru je upala kašika u med sa ovim otkazivanjima, pa je verovatno još ljudi koji razmišljaju kao ja, ipak otišlo na trku.

Ovo je bio svojevrstan povratak u ranu mladost i vreme kad smo bili mali pilićari koji idu na sve trke. 2009. godinu i kartu Šiljak, svi smo dobro upamtili. Tada smo, kao omladinci, već mogli da razlikujemo loše od dobrog. Ta čistina kod današnjeg starta svima nam je ostala duboko urezana u sećanje i danas dok sam se zagrevao prosto sam se ismejao sam sa sobom podsećajući se na tu trku, a pre nego što ću početi da pišem ovaj post posetio sam i Blažov blog i još malo se dosmejao njegovoj avanturi sa te trke, jer je svima tako bilo, baš kako ju je on opisao. Iz ove perspektive je za smejanje, jer sada ni u ludilu ne bih otišao na takvu trku, ali je zapravo tužna priča našeg sporta iz tadašnjeg perioda.

No, ove 2022. godine, u odnosu na 2009. godinu, vidimo progres kod organizatora, kluba PSK Pobeda. Vidi se da mlađi ljudi, kao što je Komarac, preuzimaju polako odgovornost i organizaciju na sebe i kritike prihvataju i trude se da budu bolji. To se ceni.

Nakon organizacionog debakla od prošle godine na prvenstvu Srbije na srednjoj koje je takođe održano na Rajcu, ali na drugom terenu, ovo je bilo prilično bolje, mada ništa dok se ne investira u bolju kartu. 
Namerno sam pominjao 2009. godinu jer se vidi razlika između Bačanca i co. koji su tada radili kartu i ove koju je, po svemu sudeći, radio Dragan Nikolić, a koju je Komarac doreambulisao (delimično). Dragan se ipak malo ozbiljnije bavi time da zna da georeferencira kartu, koristi mapper, a pretpostavljam i telefon na terenu, pa je ovaj otvoren deo, rekao bih, prilično tačan, da ne kažem odličan.

Ono što je bilo loše, bio je ovaj početak do 6-7. kontrole. Recimo na 1. KT, posle vrha grebena, ništa nisam mogao da raspoznam i zbog toga sam izgubio skoro 1.5 minut, što je za tako kratku deonicu ogromno.

Šumski delovi karte nisu za šalu i tu ipak treba da se angažuje neko ko to zna da uradi. Opet kažem, ne može se porediti sa kartom Šiljak i 2009. godinom, ali za klub kakav je PSK Pobeda, koji je organizovao ove godine 20. Dan čistih planina i 42. Memorijal, sigurno postoji načina da se obezbede sredstva i urade kvalitetne karte jer je šteta za ovako lep teren da tako i ne bude.

Nije mi bilo teško da premerim: oko 1.2 km kvadratnih je korišćeno za današnju trku. U novcu, to je grubo oko 900e za smeštaj i ishranu 1 dobrog kartografa, njegovo gorivo i njegov rad. S obzirom da je poznato koliko PSK Pobeda dobija novca i za Dan čistih planina kao manifestaciju od značaja PSB/PSS i koliko dobija novca za Memorijal, kroz neki od tih fondova bi, siguran sam, ovo moglo da se isfinansira. Svakako košta manje nego onakva bruka kao prošle godine. Pri tom, ako se uradi nešto veća površina, ne povećavaju vam se toliko mnogo troškovi, a po 1 srednja distanca može da se pravi 2-3 godine na tom terenu, pa je možete "otplatiti" i u narenim godinama. Da ne pričam da ako jednom dobar kartograf to nacrta, više nikada nećete ponovo morati da crtate taj teren, već jedino da ga ažurirate po potrebi, za šta su troškovi neuporedivo manji u odnosu na novo crtanje.
Ako bi se podigle i startnine na nivo na kom treba da budu, eto satisfakcije i u tom smislu, pa bi svi bili u win-win situaciji - i takmičari i organizator.

Ovo je mala studija slučaja kako bi trebalo da se razmišlja, pa sad, ko hoće da proba, može, ništa ne boli.

Sve u svemu, 1. mesto za mene na ovoj trci, oko 2 minuta izgubljenih zbog lošijih delova karte i 0 minuta izgubljenih mojom greškom. 

P.S. na 13. KT fale padnice kod zatvorenog kruga izohipse, jer kod kontrolnog mesta nije vrh, nego vrtača.




уторак, 30. август 2022.

Prvenstvo jugoistočne Evrope (SEEOC) 2022


Od 24-28.08.2022. u okolini varošice Viktorija (rum. Victoria) i gradu Sibinju (rum. Sibiu) u Rumuniji održano je Prvenstvo jugoistočne Evrope (SEEOC). U konkurenciji 20 takmičara iz 6 zemalja u mojoj kategoriji nastupio sam na 3 individualne trke i jednoj ekipnoj, štafetnoj trci.

Moja rezultatska očekivanja nisu bila prevelika, kada budem došao do rezultata, to će postavljeno i pokazati, međutim jesu bila u organizacionom smislu. Rumunija je bila dobar domaćin 2013. godine kada je takođe organizovan SEEOC i koji će mi ostati u najsvetlijem sećanju sa osvojene 4 medalje (što još uvek niko od naših reprezentativaca nije osvojio osim mene), dok je sledeće godine domaćin još jednog ozbiljnog reprezentativnog takmičenja - svetskog juniorskog prvenstva (JWOC). Međutim, na takmičenju sa kog sam se upravo vratio su u organizacionom smislu debelo podbacili - prosto su došli do toga da ne znam da li je gori SEEOC u Moldaviji iz 2019. godine ili ovaj sada. Razlika je samo u korist Moldavije (u negativnom smislu) jer smo se tamo i otrovali.

Prošle godine komentarisao sam organizaciju hrvatskog saveza i kluba Vihor u negativnom smislu povodom dužine staza za dugu distancu, razmere za srednju, težine staze za sprint i to što je IOF kontrolor bio čovek iz zemlje domaćina, međutim organizacija Hrvata je za Rumune i Moldavce kao odnos između FC Bajern Minhen i nekog nižerazrednog kluba iz 1. srpske lige, da ne imenujem... Ukratko, rumunski savez je dodelio organizaciju ovako velikog i važnog takmičenja skupu aljkavih amatera.

Počelo je sa objavljivanjem biltena 3 sa dužinama staza otprilike 3 dana pred početak takmičenja, dok je praksa barem mesec i kusur dana ranije. Zatim, kada smo došli na model (trening), nismo zatekli na licu mesta ni bilo koga iz organizacije, ni karte za trening, ni bilo kakvu oznaku za start, osim jedne crveno-bele trakice na raskrsnici makadamskog i asfaltnog puta. Kao grupa majmuna smo trčali 4 km u prazno tražeći start, da bi na kraju morali da odemo ponovo u takmičarski centar da se informišemo kako da odradimo trening, umesto da nas na startu/cilju čekaju karte i neko iz organizacije da nam iste podeli.

Naravno, da ne bih učestvovao u majmunisanju, nisam ni otišao na model, već sam, jer nam je sprint trka bila prva na programu, odradio posle zagrevanja još par ubrzanja, rastrčao još malo i istegao se lepo.

Sutradan, na doručku pred sprint trku, dočekuju me suhomestnati proizvodi koje ne bi smeli ni matorci u poznim godinama da jedu (a koji vole), umesto doručak skladan sportistima. Dolazimo na mesto karantina, odrađujem svoj deo posla prilično pristojno, od zagrevanja do realizacije trke uz nekih 20-ak sekundi grešaka i u tom trenutku 9. mestom sa oko 30 sekundi zaostatka do medalje, koja je, analizirajući posle trke bila itekako dostižna, pogotovo sa novonastalom situacijom i događajima koji su se desili, a i inače, bez toga. 


Organizator nas još jednom iznenađuje svojim glupostima. Prvo GPS prenos nije bio dostupan, a 15 jakih takmičara u kategorijama M/W21E je nosilo GPS trekere. Drugo, u priči saznajem da je bio neucrtan prolaz kod 1. KT što odlaskom na terenu do tog mesta i potvrđujem (slike gore i dole levo).

Sutradan kada su objavljeni GPS snimci, utvrđujemo ko je varao i žalimo se organizatoru pismeno kao reprezentacija, međutim naša žalba se odbacuje uz neke idiotske argumente, a sve da bi se zataškale greške organizatora i IOF kontrolora koji je sve ovo trebalo da spreči.

Dan kasnije saznajemo za još ljudi koji nisu nosili GPS da su prošli kroz nepostojeći prolaz na karti, a postojeći na terenu. Dokazi za dvojicu takmičara koji su po zvaničnim rezultatima ispred mene (Kacmaz i Fomiciov), kao i za još dvojicu koji su iza mene (Fettah i Golovei) se nalaze ovde ispod i isti su dostavljeni i komisiji koja je žalbu odbacila, a još jedan "šampion" Zinca je takođe prošao kroz pomenuti prolaz, dok za to nemam dokaz, već samo to što se njegov reprezentativni drugar Blejdea nekome izlanuo. 

Tako, nezvanično, moj rezultat je 6. mesto sa 20 sekundi zaostatka za nezvaničnim trećim mestom, što je bilo još dostižnije.

Generalno, grad je kao stvoren za dobru sprint trku, ali džabe kad je neko aljkav i netalentovan da je napravi. Nepresečene linije koje povezuju kontrole i kružnice, proste dugačke deonice, greška na karti, savijanje linija jer su ispreklapane kontrole, itd. Bukvalno kao da su pravili informator "how to not prepare orienteering sprint race".

Dosta je mojih reči i rečenica o ovoj trci, ostavljam ovo malo materijala ispod da pogledate sami.






Što se tiče duge distance koja je bila dan kasnije i ona ima svoju priču, nešto je kraća, ali ni malo bolja. Hrana je bila nešto bolja sutradan i do kraja, ali daleko od toga da ispunjava kriterijume cene od 40e po osobi po danu za smeštaj i ishranu koliko je naš Savez plaćao organizatoru. Izgleda da je od tih 40e 10-15e išlo organizatoru, a ostatak domaćinu smeštaja i ishrane.

Posle svega što se izdešavalo prethodna 2 dana, 10 minuta pred start trke, saznajemo da su promenjene startne liste i da startujem u 14. minutu umesto u 30. Samo ću reći da nisam stigao ni 10 minuta da se zagrejem, a kamoli da ispoštujem svoju celu proceduru pred ulazak u startne bokseve.
Prve 3 kontrole sam odradio pristojno uz sitno cimanje na 2. kt. 4. KT je diskutabilna da li je bila na pravom mestu ili je bila u suvom jarku ranije. 5. KT isto diskutabilna, ali hajde neka bude da je ja nisam video. 6. KT - vegetacija na karti u totalnom neskladu sa prirodom, kao i odnos u razdaljini od objekta (vrtače) gde je sama kt i staze iznad. Gubim 2 minuta tu i tu se moje prethodne 2 sumnje na 4. i 5. KT da karta ne obećava potvrđuju. Sledeće 2 kontrole odrađujem rutinski, da bih na 9. KT stao na 20m od nje neprepoznavajući teren.
Kaže meni Zinca posle trke da je teren rađen sa lidarom, a moj komentar je da možda jeste uzeta lidar podloga, ali taj ko je radio sa tom podlogom je totalni amater ili retard, trećeg nema. 


Sama 9. KT je u jarku dugačkom 20m koji na karti nije nacrtan, a ne u nekoj sitnoj uvalici kako je nacrtano, a zapadno od KT se takođe prostire jarak koji je po mojoj slobodnoj proceni dugačak preko 80m, a nacrtane su neke uvalice ili šta ti ja znam šta je crtač želeo da predstavi. Sledi jedan lepši deo terena sa nekoliko trkačkih deonica i takođe diskutabilnom 17. KT - ili je pogrešno postavljena (u jarku na ivici 11. KT) ili kod same kt fali 1 ili 2 izohipse koje treba da prikažu jeda fin bedem koga seče ovaj jarčić gde je kontrola.

Sledi još jedan niz fino odrađenih kontrola, da bih došao do deonice ka 21. kontroli gde ništa nije valjalo: karta 0 (neucrtani putevi, loša vegetacija, itd) i gde je kontrola 100% bila pogrešno postavljena. Postavljena je bar 30m niže i to na mestu koje sam zaokružio narandžasto. Kada provedete na tom prostoru 10 minuta, pri tom niste ni amater niti retard da sa još 13 ljudi tražite kontrolu, onda sigurno nešto nije u redu, a gps treking je to i pokazao, tako da nemam sa kim bilo šta da razmatram. Došao sam do stadijuma u tom trenutku da sam želeo da odustanem, znači bukvalno vređanje inteligencije.

Ekser u kovčeg je bila pretposlednja KT gde fali cela jedna uvala, ceo jedan potočić pred kontrolu, a koji izgleda ovako kako sam nacrtao na karti. Toliko.

Sa svim ovim, ja zauzimam 12. mesto sa 20 min zaostatka za prvoplasiranim, a 15 minuta viška zbog "sjajne" karte, da bi mi uveče i Toci, IOF kontrolor, ispričao kako postavljaju kontrole bez cvrčaka, da kada je bio u kontroli krajem juna da nije imao kartu za sprint i dugu, da nije mogao da izađe na teren da to i proveri, itd. Prosto neverovatno šta ljudi pričaju za takmičenje ovakvog ranga.

Štafete su bile dobro organizovane, međutim i tu je bilo propusta, samo nisam siguran da li od strane našeg tima koji je pogrešno preveo i razumeo rečenicu da se ne sme trčati asfaltnim putem ili su organizatori tako stvarno i rekli.

Uglavnom, ta informacija, 5. kontrola koja je stavljena u polovinu drvene kutije, moja loša varijanta sa 3. na 4. KT i nedostatak sreće da ranije vidim 21. KT su nas koštali boljeg plasmana. Na ova 4 mesta sam ja lično izgubio skoro 2 minuta i tu je moj deo krivice da ne završimo pre Hrvata, međutim Mare i Petrović su mogli bolje, možda Mare posebno, tako da šta da se radi, svakako je manji zaostatak i za prvoplasiranima i za pretposlednjim mestom nego prošle godine, tako da smo kao tim svakako bili bolji. Takođe, zahvalan sam i selektoru Petroviću što je uopšte želeo da debituje za reprezentaciju sa svoje skoro 43 godine. Alternativa je bila da umesto njega trči neko iz kategorije M20 sa nama, što, iskreno, nije bilo prihvatljivo.

Na srednjoj distanci još jedan veliki nedostatak sreće, posebno na 1. KT pored koje sam 2 puta prošao i nisam je video. Tu sam izgubio 2 minuta i bio sam u situaciji da biram: ili ću ići sporo i tačno, a da dozvolim da me hrvatski takmičar prati od početka do kraja ili ću rizikovati i trčati prebrzo sa većim procentom verovatnoće da pogrešim, ali i većom verovatnoćom da ću mu pobeći. Izabrao sam ovu drugu opciju, ali sam, osim što sam uspeo da pobegnem (i to 2 puta) uspeo i da napravim jednu ogromnu grešku od 2.5-3 minuta. Generalno i da je nisam napravio, ne bih bio zadovoljan trkom i tim mogućim 6. mestom, ali je svakako glupo kad ti se desi tako neka paralelna greška.


Išao sam baš prebrzo, daleko od normalne brzine za čitanje karte i desilo se to što se desilo. Sa te 2 greške gde sam ukupno izgubio oko 5 minuta, zauzeo sam 11. mesto sa skoro 9 minuta zaostatka za prvoplasiranim i baš tih 5 minuta do medalje. 

Ovog puta, kao i na štafetama, karta i koncepcije su bili kako treba.

Da se vratim na početak posta i priče oko očekivanja, odnosno ciljeva u rezultatskom smislu. Postavljeni su skromno - da u svakoj disciplini budem bolji nego prošle godine - i, što je najgore, ispunjeni su: zauzeo sam (zvanično) 9. mesto na sprintu dok sam u hrvatskoj bio 14; na dugoj sam zauzeo 12. mesto dok sam u hrvatskoj bio 13; na štafetama smo zauzeli 6. mesto dok smo u hrvatskoj bili 7. i na srednjoj sam zauzeo 11. mesto, dok sam u hrvatskoj bio 20.

U tom smilsu, šta sam zacrtao, to sam i ispunio, međutim, daleko od toga da sam zadovoljan ostvarenim, pogotovo kad se vratite sa trka koje su imali ovakve propuste, a sa feedback-om vašeg tela da je imalo snage za još jednu celu trku bilo kog formata i toliko uloženog vremena u treninge, posebno u poslednjih par meseci. Npr. u julu sam napravio mesečnu kilometražu koju nisam od aprila 2018. kada sam bio u životnoj formi. Baš glupo, zar ne?!

Bilo kako bilo, sport je često surov i kad baš misliš da treba da budeš nagrađen za svoj rad, on ti kaže: "ajde pokušaj ponovo drugi put". Pa, pokušaću verovatno, šta da radim... Ali, sledećeg puta sa drugačijim ciljevima, približnijim onome što stvarno mislim da zaslužujem. Dosta je više respekta prema ljudima koji su dokazani prevaranti. Čast izuzecima.







понедељак, 22. август 2022.

Trail race Kopaonik, kamp kluba i reprezentacije, Vojvodina Open 2022

Foto: Trail race Kopaonik
 

Razmišljao sam da li ovaj post da pišem pre ili posle odlaska u Rumuniju, ali sam ipak prevagnuo da to bude pre. S jedne strane jer je bilo nekoliko događaja koji bi ostali u senci reprezentativnog nastupa, a sa druge jer bih možda izostavio neke stvari.

Na trku "Trail race Kopaonik" želeo sam da odem i ranije, ali zbog orijentiring takmičenja na Kopaoniku, priprema reprezentacije ili nastupa na reprezentativnim takmičenjima nikako nisam mogao da se uklopim. Od 2019. godine Kopaonik Open-a u orijentiringu nema, određena reprezentativna takmičenja sam preskočio iz razloga koje sam naveo u prethodnim postovima, dok je ove godine jedini fokus, što se reprezentacije tiče, onaj na SEEOC - Prvenstvo jugoistočne Evrope, koje će se u Rumuniji održati od 24. do 28. avgusta, pa se otvorio prostor i za nastup na ovoj trci. Još jedan razlog, koji je bio i presudan za odlazak, je i to što će moj klub, PD "Avala", u krajem februara 2023. godine organizovati planinsku trku "Avala trail race", pa sam ispred kluba išao i da promovišem ovu našu trku.

Za organizaciju sportske manifestacije "Trail race Kopaonik" imam samo reči hvale. Okupiti toliki broj ljudi na Kopaoniku, sprovesti ih kroz najlepše predele Kopaonika, sjajno obeležiti staze, obezbediti sjajne okrepe i startne pakete, napraviti onako dobru atmosferu je zaista za svaku pohvalu. 

Svojim performansom sam takođe prilično zadovoljan - zauzeo sam 6. mesto od preko 150 muških učesnika. Stazu od 15.5 km sa 540+ metara uspona, prešao sam za 78:20. zaostajući za trećim mestom svega 2-3 minuta. Iz ove perspektive, mislim da je postolje bilo dostižno, ali s obzirom da nisam ranije trčao deo staze sa druge strane vrha Gobelja i deo prema Markovom kamenu s te strane, ipak je presudilo iskustvo takmičara koji su tog dana bili bolji, a koji češće idu na trail trke, dok su neki i žitelji Kopaonika.

Generalno, rezultat nije ni bio u prvom planu, već je to za mene bila neka vrsta međukoraka u pripremi za dugu distancu na SEEOC-u u Rumuniji, neka vrsta testa kako će se moje telo ponašati i kakvu povratnu informaciju će mi telo vratiti nakon određenog perioda jačih treninga zaključno sa danom ove trke, odnosno - pokazaće mi koliko sam u tom trenutku spreman fizički. 

Nakon trke, usledilo je 4 vrlo intenzivna dana treninga trčanja i dugih šetnji u sopstvenoj režiji, odnosno pod pokroviteljstvom svog kluba PD "Avala", a u ime kluba se po tom pitanju posebno zahvaljujem predsedniku Slobodanu Gočmancu i načelniku Nikoli Spaskoviću. Za ta 4 dana prešao sam što trčanjem, što hodanjem preko 100 kilometra.




Od četvrtka 04.08. do nedelje 07.08. usledio je kamp orijentiring reprezentacije pod pokroviteljstvom Ministarstva omladine i sporta, a u organizaciji Orijentiring saveza Srbije.

Kamp je bio odlično organizovan i drago mi je da je prošlogodišnje loše iskustvo ispravljeno. Sve je pripremljeno na vreme, sve informacije su bile dostupne na vreme, a naše je bilo samo da se prepustimo treninzima.

Jedina zamerka je prvi trening jer sam više puta naglasio da je deo šume oko "Markovog kamena" upropašćen i neprohodan i neko je zbog toga mogao da se povredi, ali srećom takvih negativnih stvari nije bilo osim što smo trećinu treninga morali da prohodamo.


I dalje ostajem pri konstataciji da je važno da se ode na teren pre štampe karata i izrade koncepcija bilo za trening kamp, bilo za selektivnu trku, kako bi se prohodnost proverila i eventualne krupne stvari na karti ažurirale. Za to ima sredstava i uz dobar plan se može uraditi, a ima i ko, no i ovo sve što se radi u toku 2022. godine je jako veliki pomak u odnosu na ranije, tako da treba neki korak više ostaviti i za 2023. godinu.

Na ovom linku: kliknuti odabirom Srbije za zemlju, možete pronaći livelox snimke trekova sa treninga skoro svih učesnika na kampu.








Finale ovog posta rezervisano je i za trke od proteklog vikenda - 2 dana Vojvodina Open-a. Ne bih trošio previše reči. Loše vreme, pa je bilo malo takmičara, a u skladu sa tim brojem takmičara je bila i organizacija - kao da smo svi došli na neki trening, a ne na 2 kola "prestižne" nacionalne orijentiring lige. Dužine staza smo saznali na dan trke, a za dugu distancu i razmeru kada smo kartu uzeli u ruke.

Ja se generalno nisam previše potresao oko svega toga jer je jedini razlog zašto sam nastupio prethodnog vikenda bio boravak na karti pred SEEOC, a tako sam se psihički i postavio - idem da odradim jači trening, kakva god organizacija bude bila.

Posledica takvog stava je su bile i pobede oba dana, kao i vremena provedena na stazi, gde je cilj bio kontrolisanje ritma i, zbog klizavog terena, kontrola kretanja, kako se ne bih povredio pred put.

Staza je 1. dana bila čak i super koncipirana, dok je drugog dana bio solidan "trejl rejs Vojvodina open", gde se trčalo 85% putevima i stazama, uz izuzetak 2-3 fine kontrole i samopovređivanje od 2. ka 3. kontroli gde karta nije ažurirana, pa smo se cepali kroz kupine da preprečimo put, što samo pokazuje da su se staze pravile iz fotelje.
U svakom slučaju, 2 prva mesta i to je to.








Za kraj "par reči" o predstojećem SEEOC-u: 4 discipline (sprint, duga i srednja distanca koje su individualne i štafeta - ekipno), 4 vezana dana sa trkama. Moja fizička spremnost je na boljem nivou u odnosu na prošlu godinu, ali to ništa ne mora da znači u rezultatskom smislu jer je konkurencija jaka i svi takmičari su približnih performansi, baš kao i prošle godine. U tom smislu, vrlo bi bilo neozbiljno praviti bilo kakve prognoze i očekivanja. Deviza je: "pametno i jako, a na početku mirno". Želim svim svojim drugarima iz tima puno sreće na nastupima, a verujem da će oni koji su vredno radili tokom cele godine ostvariti makar 1 rezultat kojim će biti posebno zadovoljni.



Foto: Milivoje Simić


понедељак, 27. јун 2022.

Kamp reprezentacije & 25. PTT Kup

 

Dva vrlo inzenzivna o-vikenda su iza mene - prošlog sam učestvovao na reprezentativnom kampu na Fruškoj gori, dok sam ovog trčao srednju i dugu distancu na Divčibarama u okviru 25. PTT kupa.

Kamp na Fruškoj gori je bio odlično organizovan, sa raznovrsnim i dobro koncipiranim treninzima, a moram da naglasim i sa odličnom atmosferom u celom timu - bukvalno je sve bilo potaman i što se tiče samih treninga i što se tiče smeštaja, ishrane i transporta.

Nadam se da će se i ubuduće nastaviti ovako - potpuno ispravno i kako treba, zaista je dobar reper kako dalje i ponoviću ono što sam već rekao: sa ovakvom ekipom koja je pripremila i realizovala ovaj kamp, ima nade za nas sportiste i posle ovakvog kontinuiranog rada mogu se očekivati i neki bolji rezultati.

Meni je taj profesionalan odnos i međusobno poštovanje vrlo važno i znam to da cenim i zaista deluje motivišuće na mene, da sada još jače zapnem sa treninzima do kampa na Kopaoniku, a zatim da se odradi dobar "tapering" pred SEEOC, za kada bi trebalo forma da mi bude na vrhuncu što se tiče ove sezone s obzirom da je SEEOC jedino reprezentativno takmičenje na kome ću nastupiti ove godine.

Jako pozitivna stvar što se tiče kampa je i to da na njemu nije bilo "uljeza" - odnosno da su svi koji su bili tamo u treningu. Još malo da se uozbilje omladinci koji se priključuju iz mlađih kategorija i može to u Rumuniji za ove naše uslove (jugoistočna Evropa) da bude sasvim pristojno.

Treninge sam iskoristio i da testiram neke stvari, pa sam tako na nekim taktizirao, a na nekim kao što su npr. intervali išao najbrže što sam mogao, dok sam u pauzama hodao i to je bio pandan treningu 4x1km sa 3 min šetnje, što je baš ono što nama orijentircima treba.




Sve u svemu, jako pozitivni utisci i sve pohvale za selektora i ekipu.











Drugi dan posle kampa osetio sam bol srednje jačine u predelu levog kvadricepsa, pa je trening morao da bude umanjen i prilagođen situaciji, uz agresivniju terapiju mazalima i masiranjem, delom i alternativne treninge kroz vožnju bickle i sa neizvesnošću do petka da li ću uopšte ići na Divčibare, a ako i odem na 1. dan da li ću trčati dugu distancu.



























Odlazak na Divčibare ima svoju posebnu priču, ali ću je skratiti maksimalno. Autobus iz Beograda koji u proseku stiže oko 12:00 na mesto gde su bili start i cilj, u subotu, na dan trke, stigao je u 12:40, pa nisam stigao ni da se zagrejem i skoncentrišem kao čovek. Imao sam svega 4 minuta trčanja do starta i brzi odlazak u toalet.

Kad na to dodam da simboli na karti nisu bili dobre veličine, kao i da postoji neka staza koja ide između ove 2 koje su nacrtane pred 1. KT (ili jedna od 2 nacrtane nije lepo nacrtana) i nakon čega dolazite u neku paprat i nemate pojma gde ste - ne možete zamisliti bolji početak trke, zar ne?! Na 1. KT sam izgubio čak 1.5 minut!

Međutim, posle toga sam se malo konsolidovao i do kraja trke izgubio ukupno samo 50 sekundi - 20 na 5. KT, i po 15 sekundi na 18. i 20. KT. Na kraju, zauzeto prvo mesto sa neverovatnom razlikom od preko 11 minuta u odnosu na drugog i ostale takmičare imajući u vidu da je ipak srednja distanca.


Moj utisak posle prvog dana, a možda i još više posle 2. je da Zagiju treba dobar pomoćnik kako bi ovaj fin potencijal od Divčibara mogao da se održava i ubuduće u pristojnim uslovima. U suprotnom, bojim se da takmičenje nema svetlu budućnost jer karta kroz drugačiju vegetaciju, nove staze i nove vikendice iz godine u godinu treba da dobija novi izgled, a ona ostaje praktično ista, što nije adekvatno onome što se dešava na terenu... Taj pristup da se startnina drži na minimalnom nivou, da se samo pokriju troškovi organizacije (u smislu štampe karata, obezbeđivanja medalja, plaćanja prevoza i dnevnica, a NE i reambulacije karte) posebno pojačavaju moju bojazan. Videćemo da li će se nešto promeniti za sledeću i naredne godine.

Posle iskustva od prvog dana sa stanjem na terenu i zaostatkom takmičara, a imajući u vidu da tek treba da se trči duga distanca, cilj mi je bio da prođem što "jeftinije" na trci što zbog noge koja me je bolela u toku nedelje, što zbog toga da bih oporavak od vikenda skratio na što manje dana posle takmičenja. Ako sam prvog dana trčao skoro nezagrejan, na recimo 90%, drugog dana je to bilo za nijansu laganije, na nekih 85%.


Bio mi je cilj da što pre stignem Mareta koga sam jurio 3 minuta i da se tu uparim sa njim i idem njegovim tempom, ukoliko je raspoložen da ide zajednički. Međutim, Mare je nešto filozofirao posle izlaska sa 13. KT, pa sam morao da nastavim sam i tu sam zapravo malo i pojačao tempo u odnosu na period do 13. KT.

Generalno stabilna trke, osim u delovima gde putevi i vegetacija nisu valjali. Ukupno sam izgubio oko 6 minuta: 2 minuta na 2. KT gde između nje i 1. ima svega i svačega u prirodi, a na karti ne; 30 sekundi na 4. KT gde nije dobra vegetacija od asfalta pred 4. KT i skroz nizbrdo do nje; 1 minut na 9. KT gde pre asfalta opet postoje neke neucrtane staze oko ovih kuća; barem 1 minut na 12. KT gde je vegetacija kriminalna, a i ova staza se ne vidi u svom početnom delu; 30 sekundi na 13. KT što je posledica gubljenja volje za životom u traženju 12. KT, kao i još 1 minut na 18. KT gde takođe ima/nema svačega. Moram dodati da sam napravio i 540m uspona prema quickroute-u, što značajno odstupa od onoga što piše na karti, za razliku od prvog dana gde se podaci poklapaju.

Sve u svemu, ubedljivo prvo mesto u ukupnom plasmanu, sa preko 20 minuta prednosti u odnosu na drugog i ostale takmičare.







Sledi mesec i kusur dana treniranja, zatim kamp na Kopaoniku, takmičenje Vojvodina Open i najvažniji nastup ove godine - Prvenstvo jugoistočne Evrope (SEEOC) u Rumuniji.

недеља, 12. јун 2022.

Mix štafetno i sprint prvenstvo Srbije 21-22.05.2022.

Prvenstvo Srbije u mix štafetama, Kalemegdan, 21.05.2022:

U subotu 21.05. na Kalemegdanu održano je Prvenstvo Srbije u mix štafetama. Za PD Avalu nastupile su 3 ekipe, dok je moj tim činilo sledećih troje takmičara: (1) Siniša Savić, (2) Milena Žolnaj, (3) Sava Lazić.




Na žalost, Savke je uradio nešto što retko kome polazi za rukom, a to su 2 promašene kontrolne tačke. Očigledno da su njemu misli tog dana bile na drugom mestu s obzirom da nakon prelaska ciljne linije nije ni "očitao" svoj čip, već je odmah otišao na Košutnjak challengde race. Da sam znao to, ne bi ni bio sa mnom u timu jer prethodno 2 navedene činjenice samo govore koliko je bio fokusiran na trku na Kalemegdanu.

Bez obzira na to što smo na kraju bili diskvalifikovani, ipak smo imali plasman, kakav god da je i to je najvažnije, s obzirom da je proglašenje pobednika održano preko 45 minuta mimo predviđenog vremena (ranije), a da je Savketu očitan čip nakon proglašenja koje je počelo ranije (odnosno pre predviđenog vremena kada je proglašenje zaista trebalo da počne).

Nadam se samo da je to urađeno na ispravan način i da mu nije namerno dodeljena druga kombinacija da bi bili diskvalifikovani, jer nakon onakvih scena od strane predsednika i generalnog sekretara Orijentiring saveza Srbije koji je bio organizator, ništa me ne bi čudilo. Razlog više da to urade ležao je u tome što bi naša ekipa zauzela 3. mesto da nismo diskvalifikovani zbog njegovih navodno promašenih tačaka.

U svakom slučaju, jedan od razloga zašto pišem post toliko nakon održanog takmičenja je i taj da se ne bih bavio karakternim osobinama predsednika i generalnog sekretara Saveza, već suštinom. Možda nije adekvatna kazna, ali je u ovom trenutku sasvim dovoljno to što više sa njima ne komuniciram lično (osim mejlom, za potrebe Orijentiring saveza Beograda gde vršim dužnost generalnog sekretara), kao i to što sam podneo ostavku na mesto člana Komisije za razvoj orijentiringa pri Orijentiring savezu Srbije. Nakon takvog ponašanja prema nekome ko je toliko toga uradio kako za sport, tako i lično pomažući dotičnima, a da ne pominjem reprezentativne nastupe, titule državnog prvaka, itd. zaista nemamo o čemu više da pričamo.


Rezultati i prolazna vremena


Prvenstvo Srbije u sprintu, Bežanijska kosa sever 1, 22.05.2022:


Dan nakon skandala od Prvenstva Srbije u miks štafetama, na kome su se "pokazali" predsednik i generalni sekretar OSS, održano je Prvenstvo Srbije u sprintu. Nakon prethodno navedene trke bio sam vrlo blizu toga da se ne pojavim više ikada na orijentiring takmičenju dok je azanjski malograđanski tandem na čelu Saveza, međutim s obzirom da je nakon mojih pretnji čip Savketu očitan, odustao sam od toga i realizacije onoga na šta sam bio spreman da uradim.


Trebalo mi je dosta vremena da se smirim od subote, međutim ostao sam dovoljno pribran da u nedelju osvojim državno prvenstvo u sprintu.

Organizator je bio SU Urbana šuma, klub koji se prošle godine nije proslavio u organizaciji noćne trke na Ušću, 3. kola Orijentiring lige Beograda, naprotiv. Pribojavao sam se šta će i kako će biti, ali sam uspeo da odolim svemu i trijumfujem. Start je kasnio 15 minuta, karta nije bila završena do kraja, kružnice i linije koje povezuju kontrolne tačke nisu bile presečene, na malom prostoru je "nabijeno"14 kontrolnih tačaka na karti, umesto da se najkasnije na 21. KT napravi okret karte zbog preglednosti, priprema za štampu nije dostojna državnog prvenstva, ali makar su kontrolne tačke bile na mestu i makar je staza bila tehnički zahtevna i interesantna, uprkos, po meni, velikim propustima za ovako važno, pa i veliko takmičenje. U svakom slučaju, organizator takmičenja je napredovao u odnosu na prethodnu godinu, nadam se da će se trend poboljšanja nastaviti...

Ja lično, kao ni prethodnog dana na Kalemegdanu, nisam nešto specijalno grešio. Maksimalno po 10 sekundi skupa oba dana. Držao sam fokus dovoljno dugo i to je bilo to. Iako nisam bio fizički u nekoj specijanoj formi zbog puno obaveza koje sam imao u prethodnom periodu, non-stop sam u treningu sa kartom što se tiče sprint karata, jer ih u kontinuitetu crtam, koncipiram staze, radim pripreme za štampu, pa od toliko vremena provedenog sa sprint kartama ovo je sasvim normalno. Tako bi bilo i u Mirijevu da smo imali regularnu trku.

Rezultati i prolazna vremena


Juče, u subotu 11.06.2022. imali smo test na 3000m na atletskom stadionu na Košutnjaku. Istrčao sam distancu za 10:21 što je daleko od mog zvaničnog najboljeg vremena - 09:45, trka u atletskoj dvorani koja je kasnila preko pola sata u januaru 2018. pred moje prvo svetsko prvenstvo u Letoniji, za koju tvrdim da sam bio još spremniji i da bi vreme bilo još brže da je trka krenula na vreme. 

Uprkos tome što fizička spremnost trenutno nije na željenom nivou, ovo je dobar presek pred ono što sledi, a to je 2.5 meseca priprema za jedini reprezentativni nastup ove godine i pik sezone - Prvenstvo jugoistočne Evrope (SEEOC) u Rumuniji. Sasvim dovoljno vremena ima do ovog takmičenja, obavio sam sve krupne obaveze koje sam imao za ovu godinu i koje su iziskivale dosta laganih treninga, za razliku od prolećnog dela sezona, u narednom periodu imamo samo 2 takmičenja, tako da verujem da će sve doći na svoje mesto do druge polovine avgusta. Tada planiram da uradim test ponovo i verujem da će razlika biti drastična u odnosu na vreme juče. Zapravo, baš tako i treba da bude, jer zbog toga što Orijentiring savez Srbije nije obezbedio uslove ja ne idem ni na svetsko (kraj juna) ni na evropsko prvenstvo (početak avgusta), tako da moja fizička spremnost i treba da bude na maksimumu baš u avgustu, kada mi je pik sezone.

Osim ovih dešavanja koje sam naveo, organizacije takmičenja o kojima ne bih mnogo pisao (jer ću pisati kada napustim mesto generalnog sekretara Orijentiring saveza Beograda), u poslednje vreme susrećem se sa nizom neprijatnih situacija - od pretnji advokatima, pretnji šamarima, psovkama, do scena na državnim prvenstvima. Sa "personama" koje se tako ponašaju momentalno prekidam komunikaciju i na taj način za sada vrlo dobro izlazim na kraj, ne posustajem u svom radu, međutim vrlo lako može da dođe trenutak kada više jednostavno neću želeti da uopšte viđam takve osobe u svom okruženju i da ću poželeti da takvo okruženje promenim drugim sportom za koji imam perspektivu, iako nisam ni više tako mlad. Nekoliko meni mnogo dragih ljudi je upravo to i uradilo, što je katastrofalno za sam sport jer sam siguran da bi bili korisni za razvoj i unapređenje po mnogim pitanjima (da ne pričamo koliko i meni lično fale da upotpune skup zdravorazumnih i nadjačaju one drugačije). Ja ne želim i trudiću se maksimalno da se to ne desi. Videćemo kako će se dalje odvijati situacija, ali jedno je sigurno, na takva ponašanja i pretnje sigurno neću ostati nem i na sve ću reagovati adekvatno, u skladu sa propisima.

Na žalost, za pojedine stvari je i bilo rešenja (leka) i moglo je da se promeni na Skupštini OSS-a održanoj u martu mesecu ove godine, ali je prilika propuštena. Samim tim, kada nije napravljena bolja ekipa koja će sport da vodi u pravom pravcu i da sve anomalije iskoreni, tako nam se i vraća. Imao sam priliku da budem svedok mnogih stvari u poslednjih 10 godina i suština je da je sposobnih ljudi spremnih da se uhvate u koštac, sarađuju i podignu sport na viši nivo zapravo jako malo i moj zaključak je da će još barem 15 godina proći da bi stvari došle na svoje mesto. Kako će u tom periodu moje vreme kao takmičara proći, ostaje da jednog dana, kada budem u situaciji da pre svega finansijski pomognem Savez i najbolje takmičare, preuzmem lidersku poziciju i kao predsednik nacionalnog saveza postavim sport na mesto koje zaslužuje, a koje je daleko od ovog sada. Do tada mi ne preostaje ništa osim da još ozbiljnije radim na svim poljima kako bih bio u mogućnosti da zadatku odgovorim na željeni način.

уторак, 17. мај 2022.

Memorijal Čika Duška & Prvenstvo Srbije na srednjoj 2022

Na poslednja 2 takmičenja (a i još nekim ranije) bili smo svedoci da u Savezu, možda nikad jače, vlada anarhija, makar što se kontrole takmičenja tiče, a ukoliko se do kraja maja ne sazna nešto više o detaljima za letnje reprezentativne aktivnosti, biće reči i o tome.

Memorijal Čika Duška Jovanovića - Metropole jugoistočne Evrope 2022:

Za početak, za nijansu detaljnije ću pisati o sprint trci održanij u petak 06.05.2022. koja se u kategoriji seniora/ki bodovala za svetsku rang listu, kao 1. dan Memorijala Čika Duška Jovanovića - Metropole jugoistočne Evrope - takmičenje od značaja za grad Beograd koje grad Beograd - Sekretarijat za sport i omladinu (su)finansira sa 200.000,00 dinara.

Kao što sam napisao i u FB objavi na stranici "Orijentiring Srbija", imali smo par ekselans primer nepoznavanja i nepoštovanja niza pravila za organizaciju i kontrolu takmičenja, kao i nekorišćenje važećeg standarada za crtanje sprint karata (ISSprOM 2019-2).

U toj objavi sam upozorio javnost, ali i organizatore da dolazim u situaciju da razmišljam da pošaljem pismo na više adresa, što međunarodne krovne orijentiring federacije, što gore pomenutog pokrovitelja takmičenja.

Kao što se nisam žalio na dan takmičenja zvanično, kao što neću uputiti ni zvanično pismo Orijentiring savezu Srbije, tako neću uraditi ni prethodno navedeno, ali je po meni poražavajuće da smo došli do toga da jedan takmičar upravo to pomišlja da uradi.

I ovo je bilo poslednje upozorenje i to ne zato što ja želim nekome da načinim štetu, naprotiv, ja želim da zaštitim sebe i druge normalne ljude koji plate startninu i dođu na takmičenje, koje se pritom debelo sufinansira od grada, i koji očekuju da će organizator zadovoljiti minimum uslova za organizaciju takmičenja, a zna se koji su, da ne ulazim u detalje.

Više puta sam lično pitao organizatore da li ima ko da im proveri kartu - i to ne da radi posao kontrolora što je kod nas u praksi u principu izlazak na teren sa proverom mesta za kontrolne tačke, provera biltena (koji su takođe bili katastrofalni i da odgovorim na pitanje kako: tako što recimo bilten 3 izlazi manje od 20 časova od starta prve trke, pri tom to i nije bilten 3 nego praktično fajl kao dodatak biltenu 2, a u tom dodatku stoji tabela sa nekom žutom markacijom za koju treba da pretpostaviš, iako nigde ne piše, da ti koji su markirani imaju razmeru 1:15 000 na dugoj distanci. Mislim, na šta to liči? Da li to priliči klubu sa takvim renomeom i takmičenju od značaja koje ima "debeli" budžet? ) i slično - nego baš kartu, jer znam da se time retko ko bavi, da ne kažem da lično znam da se kontrolor takmičenja time uopšte ne bavi.

Dobijao sam potvrdan odgovor, ali za koji sam ja zapravo u startu znao da ukazuje na veliku verovatnoću da će se na trci desiti neki problem, a bio je niz katastrofalnih stvari: od toga da su kontrolne tačke postavljane na mestima koja su obuhvaćena Pravilnicima IOF-a i u kojima piše da na tim mestima upravo nikako ne treba postavljati kontrolne tačke (površine sa 2 nivoa), zatim na terenu šrafirana površina nije obeležena trakom (iako površina zapravo nije ni imala potrebe da se "šrafira", ali kad su se već organizatori pravili pametni, onda se to uradi kvalitetno, a ne da pustiš 1 čoveka da "nadgleda", pa dok on gleda na 1 stranu, iza leđa mu prođe 2 Rumuna i slično), nisu ispoštovani minimalni razmaci između simbola kako bi prolazi, odnosno stepenice mogle da se vide golim okom (pa čak i u razgovoru sa rumunskim takmičarom koji je nosio lupu došli smo do toga da ni on nije mogao da zaključi da li sme i može na tom mestu da se prođe ili ne), do nekih "sitnica" kao što je sečenje linija koje povezuju kružnice kontrolnih tačaja, kao i samih kružnica (na mestima gde je to važno da bi se videli krucijalni detalji), preko toga da je takmičarski centar bio u sred neke travuljine gde nisi mogao kao čovek ni da se presvučeš, pa sve do toga da otac nekoga ko trči WRE trku koncipira staze (iako ću se truditi da verujem da nije bilo protoka nedozvoljenih informacija, to ne sme da se radi jer nije fer prema drugim takmičarima).

Takmičenje je prošlo i vreme ne može da se vrati, ali s obzirom da se trke kao što su one koje se boduju za Prvenstvo Srbije, svetsku rang listu, pa i neke druge, finansiraju sredstvima od opštine, grada, republike, nacionalnog ili gradskog granskog Saveza, itd, klubovi takvog renomea ne bi smeli sebi da dozvoljavaju ovakve kikseve, pa i sam kontrolor i Savez koji imaju ingerencije nad ovim takmičenjima.

Trek, rezultate, prolazna vremena kao i komentar o mojoj trci uopšte neću postavljati i pisati jer trka ne zaslužuje ni slovo, a kamoli nešto više.

Od takmičenja nisam ni pogledao opet kartu, a sad dok pišem blog je gledam i samo se ježim šta sve vidim na njoj... baš treba da bude sramota sve ljude koji su dopustili da se desi ovako nešto, da ih ne nabrajam po imenima.






Uprkos bezbroj obaveza, drugi dan Memorijala i srednju distancu u Beloj reci sam propustio delimično i s namerom. Jedan od razloga je taj što sam zapravo na nju sumnjao da će biti problematična, dok sam za sprint 1. dana verovao da će biti više nego dobar, pa odatle tako jaki utisci, jer mi je neverovatno da u sred Beograda neko može da napravi takav skandal, pri tom je prvi dan takmičenja i postoji mogućnost da dođe neko iz Sekretarijata da vidi na šta to liči, pa da nam stave katanac na sport što se tiče finansija... Sumnjao sam da će tako veliku površinu uspeti da reambulišu za takmičenje s obzirom da sam znao da nisu angažovali nikog profesionalno, pa nisam hteo da selektivnu trku na dugoj distanci dočekam iznerviran. Vegetacija i putevi su prethodni put bili katastrofa, ali su se ovog puta ipak više potrudili.

Drugi razlog su karakteristike staza - znao sam da će staza prevazići debelo pobednička vremena i da se onaj ko je koncipirao staze "zaigrao".

Treći razlog je "kriminalni" kalendar i program takmičenja u našoj zemlji za 2022. godinu - megalomanija i nebuloze par ekselans u kojima ja apsolutno ne želim da učestvujem, osim kad moram. Zato od početka sezona i preskačem određena takmičenja - nekad zato što zaista imam obaveze, nekad zato što su na rizičnom terenu i organizuje je rizični organizator, a nekad jer ima "116" trka u kratkom roku za koje ni najspremniji svetski takmičar ne bi mogao da uklopi treninge i da bude u stanju da ih istrči na maksimumu. Tako imamo situaciju da se 25 kola lige Srbije boduje, a da pobednici ni kod seniora/ki (a kamoli u nekoj drugoj kategoriji) za to ne budu adekvatno nagrađeni. Takva liga morala bi da ima debeli nagradni fond da bi imala smisla (a i tad bi bilo upitno da li ima smisla).

Ukoliko se nešto što pre ne promeni, takve egzibicije vode samo sve goroj organizaciji takmičenja i povredama takmičara.

Koncepcija duge distance, koja je ujedno bila i selektivna trka za reprezentaciju i kolo čuvene Orijentiring lige Srbije i trka za svetsku rang listu, bila je svetla tačka ovog takmičenja, barem po mom mišljenju.

Više dužih deonica, sa jednom drastičnijom koja je imala nekoliko varijanti, razmera 1:15 000 za seniore, dovoljno osveženja na stazi, prilično reambulisana karta iako bez angažovanih profesionalaca, dobro procenjena dužina staze, dobro raspoređen uspon, leptir kako bi se malo "razbilo" šlepanje, pohvalno. Ima nekih sitnica kao što su nepresečene linije gde je to neophodno, brojevi kontrola gde je centar leptira koji su pokrivali krucijalni put do kontrole, loša vegetacija/ambijent ispod 2. KT i iznad 14. i 17. KT, ali je to u odnosu na navedene pozitivne stvari, prilično zanemarljivo, iako sam možda zbog toga izgubio prvo mesto ili bi makar razlika bila još manja, jer je belgijski takmičar zaista fizički dosta spremniji od mene.

Prosečan pejs od 6:42 na pretrčanih 15.5 km i samo 4.5 minuta zaostatka u odnosu na Belgijanca pokazuju da iskustvo koje posedujem se, kako prolazi vreme, samo još više učrvršćuje. 

Od grešaka koje sam sam prouzrokovao izdvojio bih 9. KT gde sam prošao iznad vrtače umesto ispod i direktno do kontrole i 21. KT gde mi je malo pala koncentracija od iscrpljujućeg brda i vegetacije od 17. preko 18. KT do 19. KT. Na ta 2 mesta sam izgubio ukupno oko 2.5 minuta, dok sam na 2. KT, 8. i 18. KT zbog nepresečenih linija na karti i loše vegetacije izgubio još oko 3-3.5 minuta. 

U svakom slučaju, u dosadašnjem delu sezone možda najsvetliji trenutak, iako verujem da sam imao manje obaveza u prethodnom periodu, da nije ovako zgusnut raspored i da se nisam razboleo oko Resavice da bih bio još bolje fizički pripremljen.





Državno prvenstvo na srednjoj distanci - Vlasinsko jezero:

Još jedno diskutabilno takmičenje kojim je trebalo da se pozabavi Savez kao institucija, a ne da se to prepušta kontroloru, koji takođe kao ni prethodni nije briljirao.

Za početak, Savez je, kad je već dopustio da državno prvenstvo bude na 4 sata vožnje od 70% registrovanih takmičara, morao da organizuje prevoz na ovo takmičenje. Čak je i iznenađujuće da je došlo 5 takmičara više u odnosu na Kosmaj prethodne godine gde je bilo 113 ljudi.

Spajanje kategorija i neorganizovanje prevoza kad se već državno prvenstvo organizuje na ovako udaljenoj lokaciji su bili antipropaganda Saveza za učešće na ovoj orijentiring trci. 

Kada na to dodamo da je 1. dan takmičenja (trka koja se bodovala za OLS) održan na preko 50% terena za državno prvenstvo, onda možemo samo da pretpostavimo koliko ljude u Savezu briga za državna prvenstva koja treba da budu najsvetliji događaji i najbolje organizovana takmičenja u toku godine, pa čak bolje organizovana i od trka za svetsku rang listu, jer se tiče svih starosnih kategorija.

Ovo je karta 1. dana takmičenja koju nemam prava da komentarišem, niti ću, osim što iz dostupnih informacija mogu da primetim da je na 4.3 km uspon bio 300m, da pobednička vremena nisu bila u okvirima predviđenim za srednju distancu, kao i da je, što sam već pomenuo, korišćeno preko 50% terena, iako je sutradan bilo državno prvenstvo.
Ono što mogu i želim da prokomentarišem je državno prvenstvo na srednjoj distanci, jer sam na njemu učestvovao.
Za početak mi je neverovatno da je kontrolor, koji je pri tom i pisao Pravilnik za takmičenja, dozvolio da se oba dana takmičenja održe na istom terenu. U tački 14.2, strana 10, jasno piše da se "mora izabrati teren na kome duže vreme nije bilo takmičenja, ili teren koji, iako je korišćen, neće dati prednost onima koji su tu već nastupali". Anarhija na delu, kao što smo imali anarhiju na trci za svetsku rang listu na Babama gde se u poslednjih 11 godina u proseku godišnje organizuju 2 trke i ako računamo minimum 2 treninga godišnje (a bude ih više), dobijemo podatak od preko 40 orijentiring aktivnosti, pa je jasno da je u istom stilu organizovano i ovo državno prvenstvo.

Razumeo bih da živimo u San Marinu, pa da kaže čovek mala zemlja, nema terena, ovako - nonsens.

Iskreno, kada sam dobio kartu posle trke za ligu Srbije, prema isečenom delu i praznini gore levo pomislio sam da će biti na istom terenu, ali sam želeo da verujem da će se ipak koristiti plato, a zatim preći asfalt pa malo po tom severnom i severoistočnom delu koji nije korišćen 1. dana + deo terena koji postoji još šire ka istoku, ali uzalud moje pozitivne misli i nade u normalnost našeg sporta u Srbiji. Kada na to dodatmo 100m visinske razlike od starta do platoa iznad 2. kontrolne tačke, pitam se da li su neki ljudi ikada trčali na orijentiring takmičenjima. 

I tu sam gajio nade da će se od startnih bokseva ići makar u pravcu 15. KT jer je u biltenu pisalo da će start biti u podnožju, što i jeste bio slučaj, ali sa startnim boksevima, dok je startna prizma bila daleko od toga, u brdu. Logično i jeste bilo da se ide na tu stranu jer je ka severu i severozapadu dosta gusto i pitanje kako i koliko može da se trči.

Nisam verovao da ovako nešto može da se desi, ali eto, uvek postoje ljudi koji briljiraju iznenađenjima, međutim, kao i od početka ove sezone, tako ću i ubuduće učestvovati samo u onim iznenađenjima na koja sam primoran silom prilike - državna prvenstva i selektivne trke, a posle doživljaja iz ovog posta više ni trke za svetsku rang listu u Srbiji ne uzimam za ozbiljno, kako iz kog razloga - negde zbog amaterizma u sportu, negde zbog "jubilarne 140. trke na istom terenu" i sličnih preklapanja.

Ono što mogu da se složim sa Petrovićem i da "ne grešim dušu", koncepcija staze jeste bila prilično dinamična i zanimljiva, ali od 2. kontrolne tačke. Start trke je potpuni debakl organizatora i sve ostalo posle toga je džabe kad ti ljudima napuniš noge do platoa, nateraš ih da moraju da prohodaju 85% vremena do gore i da im presedne dolazak, a da ne pominjemo da je to dan nakon što si većinu već jednom "izmasakrirao" sa 300m uspona na kratkoj stazi, ali koliko mogu da primetim, uspon u subotu je bio daleko više izbalansiran i ne mogu da procenim koliko se osetio, to mogu da kažu oni koji su učestvovali. 2 puta za 2 dana - ne ide.

Iako sam do pred 12. KT bio ubedljivo prvi, a posle toga još neko vreme za nijansu bolji od drugih, od početka, tj. od pentračenja do platoa sam imao loš predosećaj, upravo zbog uspona, jer sam znao da postoji jako malo prostora da se napravi razlika i da će odlučivati možda čak i sekunde, što se na kraju i ispostavilo.

Sve vreme do pred 17. KT sam se vukao i bilo mi je jako teško psihički iako sam prilično dosta vremena išao tačno i bez grešaka. Kada sam video Mareta kako dobro pegla sa 7. na 8. KT, a ja tek potrčao od vrha na platou ka 3. KT i vučem se kao neka baba, baš mi se slošilo, jer mi se učinilo da nije mnogo pre mene startovao (iako je razlika zapravo bila 14 minuta). I taj osećaj, kao što sam i pomenuo, držao me je sve vreme, iako sam zapravo u odnosu na ostale bio više nego dobar, ali džabe kad ne ide onako kako želiš, baš nezgodan osećaj.

Interesantno je da sam na 8. kontroli i prema splitovima i prema livelox-u imao najveću prednost u odnosu na Dušana i da sam bio na nešto malo više od 1.5 minut od toga da da stignem (startovao je 6 minuta pre), međutim očigledno da nije bilo suđeno. Ključna reč na ovoj trci bio je dalekovod - u prvom slučaju mi je napravio problem jer sam ga "slušao", odnosno gledao, a u drugom jer nisam.

Do 11. KT iako uz dosta muke sa samim sobom jer ne mogu da ubrzam, zapravo sam bio ubedljivo prvi, sa preko 4 minuta prednosti. Kada sam krenuo ka 12. KT cilj mi je bio da pratim dalekovod do livade pred KT i onda da se odatle odbacim do KT i to mi je bilo dovoljno da "rešim", odnosno izaberem varijantu. Krenuo sam sa 11. međutim nikako da "upecam" dalekovod, čas ga ima, čas ga nema. Spuštam se livadicom ka mostiću, pratim ga i baš kad sam "rešio" problematičniji deo deonice, što je bio silazak sa 11. KT ka putu, nestaje mi dalekovod iz vidokruga. Krećem prvo 10m u ispravnom pravcu, pa krećem da se vraćam u pogrešnom gledajući neku čistinu u vazduhu za koju mi se učinilo da je dalekovod. Krećem jačim putem nizbrdo pa desno ka ovoj močvari, misleći da idem "prosekom", odnosno slabijom stazom i da se odbijam u pravcu dalekovoda i ka kontroli. Tu vidim da nešto nije u redu i zapravo se brzo ispravljam i vraćam, međutim još sigurno neko vreme gubim jer nastavljam da "silujem" svoju varijantu dalekovodom, umesto da trčim još malo prosekom i da se onda od uvale odbijem do kontrole. 

To moje "brzo" ispravljanje je vremenski trajalo preko 2 minuta koliko sam na toj varijanti izgubio i to je zapravo trenutak kada sam ja ispustio pobedu. Iz ove perspektive, najbolja varijanta zapravo je bila odmah se od 11. KT spustiti direktno jarkom na istok ka proseci i sve vreme trčati njom - siguran sam da bi to bila najbrža varijanta, ali šta bi bilo kad bi bilo.

Drugi put sam ispustio pobedu na 16. KT jer ovoga puta nisam pratio dalekovod. Po inerciji sam pogledao kompas i pravac i krenuo da trčim gde mi je pokazao, ali nešto tu nije ispalo kako treba, nemam objašnjenje šta. Stvarno bi mi lakše bilo da nisam pogledao kompas i da sam otišao negde bezveze, ali ovako kad jesam, stvarno je gorak ukus. Suština je bila ispratiti dalekovod do bandere i onda se odbiti od tog mesta do kontrole, što sam i pripremajući se za trku imao na umu za taj deo terena, odnosno karte, ali nije mi se dalo.

Na kraju i treći put ispuštam pobedu i to u finišu, međutim za to i ne mogu da kažem da mi je previše krivo. Do 17. i do poslednje KT sam 2 puta pravio ubedljiviju razliku samo na trčanju, čime sam kao "spasavao" prethodno izgubljeno vreme, međutim odlučilo je ipak to ko je imao malo više sreće, a možda i moja glupost što pričam sa ljudima dok trčim, posebno pred cilj, umesto da se fokusiram na trčanje - koje je posebno od 100-tke bukvalno samo trčanje.

Posle Resavice i ove trke, nadam se da sam završio sa tim da gubim trke za svega nekoliko sekundi, stvarno je glupa priča - na 5 trka pravim razliku 7-10 minuta, a onda izgubim na najgluplji mogući način, stvarno neverovatno.

U svakom slučaju, čestitam Duletu na pobedi, trenira dečko i to me raduje, nadam se da će biti još više mladih koji će ostati u sportu i posle izlaska iz mlađih kategorija i koji će da nastave da treniraju i budu deo reprezentacije.

Inače i sa ovih 4 minuta viška na te 2 kontrole, ne bih išao ispod 43 minuta, što je opet daleko od pobedničkog vremena za prvenstvo Srbije, ali dobro, makar sam isprobao novi šator 😍