Prvenstvo Srbije na dugoj distanci 2020 - LONG SRB CHAMPS

Nedelja 18.10.2020. pamtiće se kao datum kada je, nakon godinu dana pauze, titula državnog prvaka na dugoj distanci ponovo vraćena u moje vlasništvo. 

Nakon prošlogodišnjih dešavanja, došao je novi izazov na sličnom, ali po meni još težem terenu. Međutim, ni ove godine nije prošlo bez iznenađenja - nameštene startne liste i razmera koja ne priliči ovakvom terenu.

Bilo je evidentno nameštanje startnih lista o čemu ne bih dalje trošio reči, bitno je samo da nisam podlegao pritisku, sa jedne strane, i da sam dosta solidno sve vreme trke držao stvari u svojim rukama, pa me konkurent nije stigao (iako je u jednom trenutku, na 11. KT, prišao na samo 100-150m, o čemu svedoče i splitovi, a bilo je i ljudskih svedoka).

Što se tiče razmere, ni tu ne bih trošio previše reči s obzirom da se na više mesta vodila polemika, u koju ja uopšte ne želim da se upuštam. Ako neko smatra da je poenta našeg sporta kao u streljaštvu/streličarstvu, gde fokus i vid dolaze do izražaja, onda nema problema. Međutim, pošto se ja bavim drugim sportom, gde je poenta da takmičar uz pomoć karte i kompasa, prepoznajući detalje na karti (i terenu), krećući se pomoću tih detalja i koristeći različite orijentiring tehnike, kao i taktike, pronađe određeni broj kontrolnih tačaka zadatim redosledom i koji se zove orijentiring, onda razmera od 1:15000 na ovakvom terenu (ne punom, nego prepunom detalja) apsolutno nema smisla, osim ako ste ljubitelj prirode i sporta i imate ceo dan na raspolaganju da šetate i tražite 27 tačaka. Naravno, sve ove reči nisu usmerene protiv organizatora, njima sam skrenuo pažnju u jednoj rečenici, nego pojedinim ljudima koji se, slobodno ću reći, malo zanose. 

Možeš ti trenirati na ovakvim terenima koliko hoćeš, ali ako je potrebno stati na svakoj raskrsnici da ti ne promakne neka staza (koja je od krucijalne važnosti za neku rutu), onda ti džaba ovako fantastičan teren dostojan velikog međunarodnog takmičenja.

Nešto sasvim drugo su kontinentalni tereni kao recimo Fruška gora, gde bez ikakvih problema razmera od 1:15000 može da se koristi.

Tok trke:

Što se konkretno mog nastupa tiče, prilično sam zadovoljan kako je sve prošlo, uprkos pomenutim okolnostima. Svakako je moja greška da čak nisam ni video u biltenu/biltenima da je pisalo da je razmera 1:15000 jer to u mojoj glavi nije ni postojalo kao moguća opcija, ali pred start sam se vrlo brzo pomirio sa istinom, a kada sam uzeo kartu u ruke, uz zaprepašćenje, momentalno morao da se prilagodim. Sreća pa su prve 2 kontrole bile proste, pa je bilo vremena za kakvu-takvu adaptaciju.

Na 3. KT pravim grešku u reonu kontrole, tj. gubim 40 sekundi jer je bila iza nekog panja koji je zapravo u nekom šišljaku. 

"Varijanta", do 5. KT jer se ništa nije moglo ispratiti je bila - drži visinu do puta. Toliko o praćenju karte na 1:15000. I praktično do puta samo sam pretpostavljao gde se nalazim. Zbog par krupnih objekata.

Na 7. KT gubim 1 minut u reonu kontrole jer tu nije tako gusto zeleno kao što je nacrtano. Lično sam bez problema prošao iznad odseka gde se nalazila kontrola, zbog čega je nisam odmah ni video, pa sam imao vremena da razlgedam kartu i teren...

Sa 9. na 10. KT ista "taktika" kao na 5. KT. do raskrsnice pred 1. KT gde sam pokušavao nešto da razaznam, a kad nisam uspeo pri stajanju od 15 sekundi, samo je bilo: "pravac do cilja", pa okolo putem. I recimo, upravo ta situacija mogla je da me košta prvog, ako ne i 2. mesta, jer da je razmera 1:10000 sigurno ne bih imao problema sa čitanjem i išao bi putem bližim liniji, a ne 500m duže. Na toj KT zaostajem 1:20 po prolaznom vremenu, a verujem da sam izgubio još više, jer sam tu baš bio svež.

Na 11. KT idem okolo jer nisam imao poverenja u kartu i prostor uz liniju između kontrola. Međutim, ni od odvajanja sa puta do kontrole ove staze nije bilo, vegetacija nije dobra, pa jedno 100m nisam znao gde se nalazim i da li idem u dobrom pravcu, niti da li sam dobro "isekao" ka temelju. U nekom trenutku pronalazim stazu tik pred kontrolu i odvajam se ka kontroli. Na tom mestu me je stigao Dušan, koga sam pretrčao na 3. KT i koji je upravo išao onu varijantu ka 10. KT koju ja nisam mogao da ispratim zbog razmere. To dovoljno govori koliko vremena sam izgubio na ove 2 kontrole. A što je interesantnije i što sam na početku posta pomenuo, Ćora koji me je jurio 3 minuta, bio je 100-150m iza.

S obzirom da sam se zaprepastio kada sam video i samog Dušana, znao sam da sam u potencijalnoj opasnosti. Od tog trenutka sam polako pojačavao tempo. 

Sve je bilo ok do izlaza sa 18. na 19. KT gde mi prvi put blokira novi kompas. Prvobitno sam mislio da je do mene i uspeo sam nekako da se orijentišem i odredim pravac ka 19. KT. Međutim, situacija se ponovila kad sam kreno sa iste KT ka 22. Kazaljke nisu mrdale na svaki moj pokušaj da se pomerim i okrenem. Srećom, bio sam dovoljno pametan da ponesem rezervni kompas, ne zbog toga što sam mislio da će se nešto ovakvo desiti, nego zbog bojazni da ću pasti na neki kamen i slomiti ga. Uz stajanje od oko 1 min kec iz rukava je profunkcionisao i trku sam sigurno priveo kraju. Štaviše, razlika u odnosu na ostale se povećala i više nego što sam očekivao.

Sve u svemu, 4 minuta viška prema činjeničnom stanju nakon istrčane trke + bar 2 minuta na varijanti ka 10. KT, što je sasvim solidno za 95+ minuta trke na ovakvom terenu. Dosta drame, ali nedovoljno da me slomi.

Rezultati               Prolazna vremena

Od sutra kreću pripreme za WOC 2021. 

Beograd OPEN 2020

Proteklog vikenda održano je 11. izdanje Beograd OPEN-a u orijentiringu. Dva dana pravog orijentiringa sa dobro koncipiranim stazama i jednom novom sprint kartom u Beogradu - naselje Miljakovac.

Prvog dana - dobro poznate Babe. Siguran start kao i 85-90% trke. Međutim tih 10-15% nedostajalo je da bude idealno, što se može videti po splitovima. Ne računajući 11. kontrolnu tačku, na svim ostalim kontrolama praktično nisam izgubio ni 1 ceo minut u zbiru. Sitno odstupanje pred 7. KT jer je nisam odmah video i na 18. KT kratko stajanje da pokažem jednom omladincu gde se nalazi.

Na 11. KT - "mrak". Krećem sa 10. KT, skraćujem rutu za trećinu dolaskom do vrha na liniji između 2 KT, nastavljam dalje, usporio nizbrdo, "sve po PS-u", dolazim u reon kontrole i nema je. Stajem, idem napred, vraćam se nazad, gledam gore, gledam dole, tu sam, a kontrole nigde. Ako krenem niže, to je predaleko za mesto gde treba da bude kontrola, pri tom u tom pravcu su neke neravnine i rupice koje ne treba da se nalaze u reonu KT. Ništa mi nije jasno, tu sam a nema je. Motivacija pada, razočaranje je menja, već očekujem ostale takmičare da će me stići (s obzirom da sam startovao 1. u kategoriji). 

Nemoćan, penjem se skroz do puta, pa do crnog kruga (provalije), idem peške nizbrdo - kontrole opet nema. Odlazim prenisko, gledam da nije tamo, spremajući se već da odustanem, gledam opet te neravnine koje ne treba tu da se nalaze, vraćam se ka zapadu i nalazim kontrolu posle 6 minuta viška. Tu nešto definitivno nije valjalo - sad šta - verovatno nikada neću utvrditi s obzirom da mi neće biti postavljena kontrola, pa verovatno nikad više neću ni biti na mestu gde se nalazila... U svakom slučaju, kao postavljač staze, izbegavao bih diskutabilna mesta za postavljanje kontrola...

Dalje nastavljam baš jako, iako već umoran psihički, da makar ublažim potencijalni poraz od konkurenata za koji sam bio ubeđen da će se desiti. Međutim, kako je vreme prolazilo i kako su se fino nizale kontrole kao do pre 11. KT, tako sam shvatao da me zapravo niko nije ni pretekao. Na kraju se žustrina posle pada isplatila. Iako sam delio prvo mesto sa još jednim takmičarom, ostao sam neporažen.

Rezultati               Prolazna vremena

Dan drugi - sprint trka koja se bodovala za svetsku rang listu (WRE), a važnost trke pratile su i koncepcije staza i težina terena. Sve je bilo kao što jedno međunarodno takmičenje i treba da bude.

Rano ujutru, nekoliko sati pre trke, pala je kiša, koja je za ovakav tip terena predstavljala potencijalnu opasnost. Male tajne velikih majstora došle su do izražaja - butonke sa ekserima bile su pun pogodak. Siguran start, na 7. KT stižem i konkurente, tako da je pobeda bila na dohvat ruke. Bilo je potrebno samo održati stvari pod kontrolom, pogledati opis za 17. KT i privesti trku mirno kraju, što sam i uradio. U cilj je nas 6-7 ušlo u vrlo kratkom razmaku, pa je nekome ko je posmatrao verovatno bilo simpatično 😄

Rezultati               Prolazna vremena

• Fotografije: SK AOK Košutnjak, Mirjana Milačić Bajić.
  

Prvenstvo Srbije u štafetama & na srednjoj distanci 2020

Štafetno prvenstvo Srbije odigralo se na Adi Ciganliji 13.09. Prvi put do sada bio sam u timu koji je favorit za osvajanje titule u seniorskoj konkurenciji, ali te unapred dobijene trke uvek su najteže, jer je u orijentiringu, a posebno u trci štafeta sve moguće. Dovoljan je jedan kiks i sve može da ode u neželjenom pravcu.

Za titulu je, realno, bilo konkurentno 4 od 13 prijavljenih ekipa. Na vidnoj kontroli, u toku druge izmene, izdvojile su se 2 ekipe - OK Paraćin za koju se takmičim i tim PSK Pobeda. Strahinja je odradio sjajan posao u 1. izmeni.

 

Mare je u drugoj malo kiksirao sa jednom velikom greškom, međutim, imali smo sreće da se ni takmičar PSK Pobeda nije najbolje snašao, pa su oni završili praktično u isto vreme. Takmičar PSK Pobede je od momenta kada sam uzeo kartu u ruke bio nekih 150-200m u prednosti. Znalo se da je teren prost (osim dela u gušćoj šumi) i da će se 80% trke svesti na trčanje. Već blizu 2. KT se približavam takmičaru iz protivničke ekipe i tu pravim taktičku grešku. Krećem za njim napred, dužom varijantom do 3. KT, misleći da ću ga već do nje prestići i tako mu napraviti dodatan pritisak, međutim, ni on se nije dao i stvarno je imao dobar tempo. Stižem ga zapravo tek na 5. KT, a 6. overavam pre njega s obzirom da smo imali različite varijante do kontrole i da je moja bila bolja.

Tu preuzimam vođstvo, međutim, ono što organizator nije smeo da uradi, a to je da u toj šumi svi takmičari u kategoriji seniora imaju istih 5 kontrolnih tačaka - moralo je biti razdvajanja. Tako sam ja iz stresa za sustizanjem i jakog tempa maksimalno morao da usporim kako bi gledao kartu, dok je takmičar iza mene mogao samo da me prati i da uživa do povratka na čist i trčljiv deo (do 10. KT). Bilo kako bilo, uz sitnu grešku na 8. KT nastavio sam jako prema cilju.

Igrom slučaja, protivnik je imao kraću varijantu staze do 14. KT, pa je na putu do nje opet bio ispred mene. To je bilo malo stresno s obzirom da nisam znao šta me čeka posle vidne kontrole, a do tad sam se prilično fizički istrošio. Dobrim fokusom posle overavanjem 14. KT i izlaskom na pravu stranu, ponovo prelazim u vođstvo i pojačavam do vidne KT. Protivnik me prati u stopu. Srećom, posle vidne kontrole ja sam imao kraći deo, koji je nadomestio duži nakon 10. KT i sigurno sam trku priveo kraju osvojivši svoju prvu seniorsku titulu u štafetama ikada. Hvala svojim klupskim drugarima, ovo je bio timski rad.

 

Rezultati & prolazna vremena

U subotu 26.09. na Ravnoj gori (Rajac-Suvobor), održano je prvenstvo Srbije na srednjoj distanci. Zbog obaveza na fakultetu do petka popodne nisam znao da li ću na ovom takmičenju nastupiti ili ne. Sled događaja je bio takav da se ipak stvorila mogućnost da odem i vratim se u jako kratkom roku za Beograd.

Taktički savršeno odrađena trka. Iako sam na 3; 12. i 16. KT izgubio solidno vreme zbog krucijalnih detalja koji su nedostajali na karti u reonu kontrole, ukupno vreme koje sam izgubio na celoj trci (a zapravo na te tri kontrole) je 2.5 minuta, što u jačoj konkurenciji može da bude opasno, međutim s obzirom da sam Strahinju stigao pred 9. KT 4 minuta, a video ga već izmešu 6. i 7. KT, već i pre dolaska na cilj sam znao da sam dobar. 

Na kraju, osvojena nova titula državnog prvaka, Strahinja je bio drugi, a u odnosu na trećeplasiranog i ostale razlika je bila 6+ minuta što me je malo i iznenadilo, pozitivno. U svakom slučaju, trka više istrčana na iskustvo nego što sam zaista tako fizički spreman.

Rezultati                    Prolazna vremena

Između ova 2 državna prvenstva organizovao sam ispred Orijentiring saveza Beograda i 2 trke iz Programa OSB-a i bio administrativna podrška trećoj, pored još nekih svakodnevnih administrativnih poslova i privatnih obaveza. 

O mom radu najbolje svedoče utisci onih koji učestvuju na takmičenjima i koji prate rad OSB-a, a ostaviću ovde samo deo teksta koji je objavila prof. dr Ljubica Bačanac (https://fsm.udg.edu.me/predavaci/biografija/24-ljubica-ba%C4%8Danac): "Poštovani orijentirci,

Unapred se izvinjavam onima koji ne dele  moje mišljenje, mada verujem da ih skoro i nema. Možda smo se malo uspavali ili predali apatiji pa ne vidimo šta se u našem sportu događa. A događaju se lepe stvari, tačnije izvanredni pojedinci poput našeg mladog kolege Save Lazića. On je primer za sve nas, primer svojim vršnjacima i onim nešto starijim koji se uporno drže samo jedne strane svoje uloge – ili su vrhunski takmičari, ili rade karte, ili edukuju druge. A Sava je sve to ujedinio i pokazao nam svima kako se može biti uspešan (vrhunski) takmičar, odličan menadžer Saveza Beograda, odličan organizator, kreator i realizator takmičenja. Primećujete li kako Sava u naš sport unosi svežinu, kako nas stalno budi, tera na aktivnost (pa makar samo takmičarsku), kako uspeva da uspešno obavlja složene sekretarske aktivnosti u Savezu Beograda, stigne da crta nove ili proširuje i inovira karte postojećih terena, stigne da se bavi važnim pitanjima selekcije, nagrađivanja, bodovanja i podsticanja.

Svi znate koliko je organizacija takmičenja u našem sportu složena, koliko su složene druge aktivnosti koje su (odabir terena, crtanje karte, planiranje staza, poslovi kontrolora takmičenja itd.) preduslov održavanja dobrih takmičenja. To zahteva stalnu edukaciju i spremnost mladih ljudi da im se posvete kako bi jednog dana mogli uspešno da ih preuzmu i zamene „staru gardu“ koja polako ali neumitno silazi sa scene. A ko će ih zameniti ako nemamo bar po jednog SAVU u svakom klubu. Zapitajmo se zašto ih nema i šta možemo po tom pitanju uraditi.

I zato veliko hvala Savi na svemu što radi u opštem interesu, a ne samo ličnom ili svog kluba. Eto i danas nam je priredio trku za uživanje, a koliko rada i vremena je u njenu pripremu uložio, zna samo on i oni (uglavnom stariji) orijentirci koji su se bavili i/ili se i dalje bave pripremom i organizacijom kvalitetnih takmičenja.

Nadam se da se neće osetiti nezapaženim i zanemarenim naši drugi (relativno mladi) orijentirci koji, slično Savi, svojim kontinuiranim i posvećenim stručnim radom u klubovima i savezima (Srbija, Vojvodina) pokazuju da su sposobni da stvaraju nove generacije takmičara, da motivišu i usmeravaju decu u naš sport, jer će im se on višestruko odužiti – učiniće ih ne samo dobrim oreijentircima, već i dobrim ljudima spremnim za život i izazove koji ih očekuju."