среда, 15. новембар 2017.

Avala 30.09. i Savski polumaraton 11.11.



Map mistake 1
(ima staza paralelno ranije)
Orijentiring trka na Avali, bez pauze u nedeljnom sklopu treninga (4 dana - 62km + subota trka + nedelja trening). Koncepcija je bila odlična, dužina sraze primamljiva i fina za moj ukus, međutim posle trke sam shvatio da je ipak bila greška što sam dolazio, zbog netačne karte, ali šta da se radi, loša procena. Treća kontrola gde sam izgubio 2.5 min mi je opomena da nisam dovoljno pazio nizbrdo, ponela me je intuicija a da nisam lepo odmerio daljinu donje raskrsnice. Međutim, mnogo više od tih 2.5 minuta sam izgubio na 3 greške na karti koje su u prilogu - tačnije 4.5 minuta, što je naravno unosilo dodatnu nervozu. S obzirom na 7 minuta viška, bezveze bi bilo uopšte pričati o plasmanu, ali je na kraju ipak bilo neizvesno. U svakom slučaju, dobar trening sa 700m uspona na pređenih 12.5km (prosečan pejs 6:11 min/km).



Map mistake 2
(prosečena šuma i nova staza)
Map mistake 3
(ogromno polje
posečene šume i
3 neucrtana vrha)

Rezultati Avala orj                Splitovi 

Savski polumaraton, vreme: 1:19:58 (prosećan pejs 3:47, do 15.km 3:43). Ispod svih očekivanja, ali tako je to kad ne razmišljaš o posledicama. Vikend ranije, test na 8km je pokazao povratak u formu od proletos, ako ne i bolje. Međutim, došla je sreda i vađenje zuba (petice gore levo) sa anestezijom. Dan posle toga kreću bolovi, ali ajde, kao mora, to je normalno, ne može ništa da se ne dešava. Dolazi subota i trka, kreće napad na novi lični rekord, prolazi se 10km sasvim opušteno, tačno u planirano vreme, međutim posle toga, tačnije od 12. km, kreće da me drma groznica i na 15. km kao kad neko isključi radio, tako se isključio i moj tempo i moja telesna temperatura i trku završavam leden, kao ovo vreme danas. Nakon toga još 3 dana groznice i sekreta iz rane kao pomešanosti i jednog i drugog, antibiotici itd.
Na žalost propuštena prilika po onako lepom vremenu da se lestvica pomeri na još malo viši nivo, ali doćiće i proleće sa Bg maratonom. Do tada, puno rada predstoji. 

Foto: Mića Ignjatović

понедељак, 18. септембар 2017.

Belgrade (03.09.) & Serbian (16-17.09.) middle distance championships (maps & results)


Košutnjak 03.09.
Prvenstvo Beograda, srednja distanca:

Rezultati           Splitovi 


Zlatibor 16.09.
Prvenstvo Srbije, srednja distanca:



Zlatibor 17.09.
Prvenstvo Srbije, srednja distanca:






Zlatibor

понедељак, 17. јул 2017.

Kopaonik Open 2017

Prvog dana takmičenja 4. mesto u ukupnom plasmanu, a ubedljivo 1. mesto od domaćih takmičara. Jako stabilna trka na novom terenu, dobra navigacija, ali tri sitne nesigurnosti su me koštale 1. mesta. Na 6. KT sam izgubio 2 minuta na 15m od same kontrole. Jako je taj deo terena "prljav" te je nemoguće 100% održati pravac i fokus do same kontrole, čist bingo orijentiring. Pored toga 45 sekundi na 10. kt i 45 sekundi na 11. KT usled sitnih nesigurnosti zbog opalog drveća u reonu kontrola. Bez obzira na slabiji plasman, jako sam zadovoljan istrčanom trkom jer sam 100% vremena držao stvari, na koje sam mogao da utičem, u svojim rukama.

Rezultati                     Splitovi

Foto: Radovan Marković


Koliko je prvi takmičarski dan staza bila dobro koncipirana i koliko je trka bila protočna i trčljiva, toliko je drugi dan bio loš. Od 6. KT do polovine puta do 14. KT je stanje na terenu užasno i takmičari, uključujući i mene, su mogli samo da hodaju i ništa više. Teren uopšte nije za dugu distancu i tu bih završio svaku priču, bez obzira na dve moje ogromne greške na 1. (paralelna greška i totalno loša percepcija onoga što je u prirodi prema onome šta sam ja vizuelizovao u svojoj glavi, kombinovano sa lošim pravcem koji mi je pokazivao kompas, te sam i hodajući i gledajući u njega išao skroz pogrešno) i 5. KT (ista situacija kao na 6. KT prvog dana, gde sam bio na 15m od kontrole među identičnim kamenjem). Na ta 2 mesta sam ukupno izgubio 10 minuta i još 2 minuta na izlazu sa 14. KT na asfalt. 

Rezultati 2. dan vikenda                    Splitovi


Ove godine zbog obaveza na fakultetu, na žalost, nisam mogao da nastupim na svim trkama i imam ukupan plasman. Međutim, pozitivna stvar je to da ostajem ovde još minimum 8 dana, te ću imati idealne visinske pripreme (samo trčanje) za takmičenja koja me očekuju u drugom delu sezone. 
Foto: Radovan Marković
Vikend pre Kopaonika nastupio sam na svojoj prvoj atletskoj trci na otvorenom stadionu - otvoreno prvenstvo Beograda za seniore na vojnoj akademiji gde sam zauzeo 3. mesto. Iako sam spreman za mnogo brže vreme, dan je bio pakleno vruć i trčalo se u 16:30 te je vreme za koje sam istrčao 5000m bilo ispod očekivanja, ali sam svakako zadovoljan plasmanom i samom trkom s obzirom na ekstremne uslove koji uopšte nisu išli takmičarima u prilog.


Foto: Atlex

уторак, 27. јун 2017.

Divčibare 25.06.

Ovo takmičenje, kao i mnoga ove sezone s obzirom na raznorazne malverzacije zbog kojih ne učestvujem na najbitnijem nastupu reprezentacije ove sezone, iskoristio sam kao brzinski predah od učenja s obzirom da je ispitni rok u punom jeku.

Trka - šta reći. Dovoljno je pogledati master sa svim kontrolama od prošogodišnjeg mediteranskog prvenstva i uporediti kontrole muške elite sa tom kartom. Nasumično povezane kontrole + 70% je na istim mestima i nešto sitno je pomereno. Interesantno je da je organizator poznat po tim stvarima, a u prilogu možete pogledati moje poređenje iz 2014. godine sa trkom iz 2012.

2012-2014. poređenje
Od druge do 10. kontrole sve uzbrdo. Suvišno je bilo šta komentarisati dalje. Džaba nekome nova i dobra karta kad ne zna da je iskoristi, a na stranu što i na 2 mesta između 8. i 9. kt nije doreambulisana karta, što znači da je staza rađena iz fotelje. Iz tog razloga sam i sam izgubio određeno vreme na ta 2 mesta. Osim toga, dugu varijantu nije imalo smisla da idem pravo (16-17 kt) posle nabijenog uspona u prvih 10 kontrola i sitne povrede koju sam zadobio na 14. kt, te sam išao okolo čisto da završim trku. 

Verujem da je barem rekreativcima i ljubiteljima sporta i prirode makar bilo lepo i da su uživali u lepom danu. Najjača seniorska kategorija koja se bori za mesto u reprezentaciji, ostvaruje rezultate na međunarodnom nivou i trenira na vrhunskom - odavno nikome nije bitna.


Rezultati                    Splitovi

Trek 2017
Master 2016



четвртак, 15. јун 2017.

Maj - jun i dešavanja u reprezentaciji

Nakon skoro mesec dana treninga u jakom intenzitetu usledilo je 4 vikenda sa 7 trka, svetski dan orijentiringa i standardno mnogo učenja i fakultetskih obaveza koji su deo svakodnevnice.

Prvi vikend u nizu (20-21.05.) bio je rezervisan za 1. univerzitetsko prvenstvo Srbije (organizacija Orijentiring kluba Dif, a pod pokroviteljstvom Univerzitetskog sportskog saveza Srbije) na kome sam osvojio prvo mesto i, sutradan, somborski polumaraton na kome sam postavio svoj novi lični rekord, zauzeo 6. mesto u ukupnom plasmanu, a 1. u kategoriji 20-29 godina.
Što se tiče sprinta, jako stabilna i brza trka bez grešaka koja mi je poslužila kao dobar nadražaj pred polumaraton.




Kao i prošle godine, 24. maj je bio rezervisan za manifestaciju pod nazivom "Svetski dan orijentiringa" koja se obeležava u celom svetu i namenjena je promociji orijentiringa u školama i kao zdravog načina života. Moja koleginica Lidija Radulović i ja smo bili situirani u Osnovnoj Školi Banović Strahinja na Čukarici, za koju sam prošle godine nacrtao mini orijentiring kartu celog dvorišta škole, gde smo prezentovali naš sport i upoznali oko 120-oro dece uzrasta 10-15 godina sa čarima orijentiringa. Ovo je samo jedan mali deo njih.



U nedelju 28. maja u Zvezdarskoj šumi nastupio sam na Univerzitetskom prvenstvu Beograda u orijentiringu (Organizacija orijentiring kluba Soko 2015 ex Obilić, a pod pokroviteljstvom Univerzitetskog sportskog saveza Beograda) i upisao svoju 4. pobedu za redom u ove 4. godine, nastupajući za, svoj, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, kao i na prethodnom univerzitetskom prvenstvu Srbije na Košutnjaku. Nisam želeo da kvarim tradiciju iako sam znao da me očekuje karta slabijeg kvaliteta što se i videlo na 6, 15. i 17. kontroli na kojima sam izgubio ukupno oko minut i nešto, a koje su negde i razmeri koja nije najsjajnija (odnosi nisu baš najbolji). Pored toga, imao sam jedan manji pad koncetracije sa 8. na 9. kt kada nisam pogledao kompas u brzini, ali sam se vrlo brzo korigovao. Tu sam izgubio 6-7 sekundi. Ostatak trke je bio stabilan.

Rezultati                  Splitovi



Vikend kasnije (3-4.06.) bio je rezervisan za prvenstva Srbije u sprintu i mix štafeti. Iako sprint nije moja glavna disciplina, ne bežim od tih trka jer težim da budem kompletan takmičar koji je jednako dobar u svim disciplinama na orijentiring trkama, a pogotovo ako se uzme u obzir da kada te savez pošalje na neko veliko takmičenje, od tebe se očekuje da trčiš sve trke na maksimalnom nivou.
Organizator je bio moj prošlogodišnji klub - AOK Košutnjak i osim nekoliko propusta u vezi ženske elitne kategorije i sitnih detalja na karti, ostalo je bilo na izvanrednom nivou. I pre same trke sprint štafeta bio sam jako uzbuđen spektaklom koji sam zamišljao u vidu starta, cilja i prolaza na zavodovom stadionu u Košutnjaku.


Kvalifikacije u Srbiji - standardno, čisto da bi se poređao redosled ljudi u finalu. Lepa karta, uz jednu manju opasku organizatorima da provere razmeru s obzirom da mi je garmin izmerio tačno koliko piše da je i dužina staze, što je, gledajući trek, praktično nemoguće jer sam se odvajao od linije. Isto važi i za finale za koje na karti piše dužina staze 4km, a garmin mi je izmerio 3.6km.

Rezultati                    Splitovi




Finale interesantno, sa nekoliko zanimljivih deonica. Na jednoj (najdužoj) sam napravio loš izbor varijante i tu izgubio 10 sekundi - sa 2. na 3. KT. Pored toga, pred 9. KT sam pretrčao prolaz jer objekat koji je na karti nacrtan kao "roze površina" kojom se označava zabranjen prostor, je ustvari običan kiosk koji se ne crta tako, ali nije ni bitno, sa 10 sekundi tu i 10 sekundi na prethodnoj kontroli opet bih zauzeo isti plasman. Ono što jeste bitno je da sam u odnosnu na prethodno prvenstvo koje se održalo u novembru "skinuo" celih 20 sekundi samo na trčanje na ovako kratkoj distanci, s obzirom da nisam uradio ni jedan jedini sprint orijentiring trening, a ako izostavimo kamp na FG s početka godine, onda i uopšte bilo kakav orijentiring trening. To je zadovoljavajući podatak s obzirom na obim i sistem treninga u kom se nalazim od kraja avgusta prošle godine. Poredeći to sa 2.5 minuta brže na distanci od 10km, moj ogroman napredak je evidentan i na to sam ponosan. 

Rezultati finale                       Splitovi finale


Dan kasnije i trka sprint - štafeta je pokazala da ni mi dugoprugaši nismo za bacanje. Poslednja izmena i spektakl. Taj adrenalin koji nose štafete ne može se porediti sa bilo kojom trkom. Poslednji put ovakav osećaj sam imao u poznatoj trci za 3. mesto 2013. godine u Rumuniji na prvenstvu jugoistočne Evrope kada sam svom timu doneo bronzanu medalju u uzbudljivoj završnici kada su svi već digli ruke od nas. Istorija se ponovila i sada. Tehničko-taktički sam se pripremio odlično za sve 3 trke tog vikenda, a pogotovo sam doslovno znao kako će ići ceo tok trke u mix štafeti. Adrenalin me je nosio, a da nije bilo ove greške na karti od 10 sekundi, naša pobeda bi bila još ubedljivija, ali bi propustili onako šokantnu završnicu koja je zabeležena i video klipovima koje možete pogledati na mom FB profilu i na youtube-u (mix štafeta prvenstvo Srbije u orijentiringu).

Rezultati mix relay                      Splitovi mix relay 














Poslednji vikend u nizu (10.06.) je obeležila trka na 10km u Kuli gde sam istrčao svoj novi lični rekord i zauzeo 10. mesto.           Rezultati


Bilo je ovo jako naporno ispratiti imajući u vidu da sam i 2 dana pre trke u Kuli imao ispit koji sam položio. Nastavlja se u još jačem ritmu na svim poljima.

Samo se pitam šta sledeće treba da se desi na polju reprezentacije kako bi neki ljudi shvatili da svojim ponašanjem srozavaju istu u još veće blato u kom je počela da pliva od 2014. godine zarad ličnih ciljeva i diskriminacije određenih takmičara, a sa druge strane guranjem svojih, klupskih. Poslednja situacija u nizu je odlazak na svetsko seniorsko prvenstvo u Estoniju. Informacija koju sam dobio lično od selektora, pred svedocima, je da idu 2 takmičara. S obzirom da pojedincima ništa ne verujem odavno dok ne vidim svoje ime na listi prijavljenih ili avionsku kartu sa svojim imenom, znao sam da razne stvari mogu da se dese u periodu posle toga, što se i obistinilo. Trka u Beloj reci je odlučila, s obzirom da na njoj nisam pobedio, da na svetsko prvensvo ipak ide 1 takmičar. Time je još jednom dokazano klupsko guranje i burazerske odluke. Od sastanka uoči Nove godine nijedan dogovor nije ispunjen, osim odlaska u Antaliju za koji nisam mogao da budem "skinut sa nekog spiska" s obzirom na odlične rezultate tokom leta, iako tada rovit od povrede. Nakon toga, nijedna informacija o selektivnim trkama, normama, bilo čemu što bi rangiralo takmičare, a na šta sam opominjao i insistirao upravo na tom sastanku koji smo imali. Pa čak ni inicijativa koju je potpisalo preko 40 ljudi starosti 18 do 40 godina koji su bili u reprezentaciji, stručnom štabu ili koji su otišli iz orijentiringa upravo zbog ovih stvari. Da ne napominjem da je planiranje unapred godinu, dve, tri... - misaona imenica.

Ostavljam vam da sami zaključite šta znači kada dobijete mail posle svih trka, a praktično na dan deadline-a za svetsko prvenstvo, da je ipak odlučeno da 1 takmičar putuje. Takođe, ostavljam vam da sami zaključite "o stručnosti stručnog štaba", s obzirom na njihovo donošenje odluka na dan slanja prijava za svetsko, kao i formiranja kriterijuma za odluku tog istog dana. 

Jedno je sigurno, svako sutra ću biti bolji nego juče. Još jedno je sigurno - ničija do zore nije gorela.

понедељак, 24. април 2017.

Vicešampion Srbije, orijentiring, duge staze 2017

U organizaciji PD Pobeda, na fantastičnim terenima Bele reke, nadomak Despotovca i Manastira Manasija, organizovano je tradicionalno takmičenje - Memorijal Čika Duška Jovanovića. Na trkama u subotu i nedelju su na programu bile srednje sraze (trka za svetsku rang listu) i duge staze (državno prvenstvo).

Na srednjoj & wre trci sam osvojio 2. mesto sa 23 sekunde zaostatka za prvoplasiranim. Utisci podeljeni. Bilo je delova gde sam bio jako strpljiv, pažljiv i precizan, ali isto tako i jedna velika greška koja me je konkretno koštala prvog mesta.
Na 5. i 8. kt imam po 30 sekundi viška u reonu kontrole, dok na 12. kt imam skoro 2 minuta. 
To je bilo jako nepotrebno, samo je trebalo da ostanem još tako malo strpljiv kao na početku, ali su noge bile brže od glave. Toliko sam spreman fizički, da sam sve vreme, kao i dan kasnije, morao sebe da usporavam na kraćim kontrolama kako bih se uskladio sa čitanjem karte. Te nesigurnosti su prouzrokovane nedostatkom jakih trka, tehničkih treninga u šumi i uopšte (ne)trčanja sa kartom u šumi, ali svestan sam toga i šta da se radi. Radim u uslovima i sa resursima kojim (ne)raspolažem i to je to.

Rezultati                    Splitovi


Duga distanca je bila izuzetna, koncepcije pogotovo, mada je i celo takmičenje bilo takvo. Uslovi su bili zaista ekstremni - od polaska na zagrevanje - kiša i hladnoća, isto tako i po startu trke, u jednom trenutku sneg, u sledećem vetar i opet kiša, baš je bilo psihički naporno držati koncentraciju na visokom nivou.
Dobro sam krenuo, ali opet pomalo stidljivo, nedozvoljavajući sebi preveliku brzinu, što zbog dužine staze, što zbog detalja na karti koji su se kako zbog razmere, štampe karte (što je jedina zamerka u ova 2 dana, smatram da mora biti laserska štampa i vodootporan papir za ovako detaljnu kartu i trke ovakve važnosti), a posebno zbog kiše koja je otežavala navigaciju.

Prvu grešku pravim ka 8. kt. Zaista neobjašnjivo, jer mi se takve stvari ne dešavaju. Nisam nepogrešiv, ali to uglavnom bude u reonu kontrole, ovo je bilo baš jezivo. Izgubljenih skoro 4.5 minuta, a sada kada vratim film, objašnjenja nema. Nisam išao brzo, kompas sam gledao, izašao ka ogradi u pravom pravcu i totalni blok posle toga. Ne mogu da poverujem da sam mogao da odem toliko daleko u kontra pravcu, ali eto, događa se.

Bio sam svestan da me ova greška može koštati plasmana, što se kasnije i ispostavilo kao tako, ali sam pokušao da ne razmišljam o tome.
Sledi niz dobro odrađenih kontrola, uz određenu dozu opreznosti i usporavanja u komplikovanijim delovima, a onda na 15. kt nisam mogao da poverujem da mi se to dešava. Izgubio sam cela 2.5 min u reonu od 50m. Bio sam na mestu sve vreme, a nisam video kontrolu koja je bila u neucrtanom žbunju 15m poviše od mene, ali avaj. Da nije tužno, bilo bi smešno.

Do kraja više nije bilo dileme, opet gas do daske gde god je to moglo. Bez grešaka do finiša, ali to ipak nije bilo dovoljno za 1. mesto - 7 minuta viška (plus još skupa 2 min na sitnicama) je ipak bio preveliki luksuz koji sebi nisam smeo da dozvolim, a zaostao sam 1´50´´za prvoplasiranim (zauzeto 2. mesto). Osim toga, to ustezanje na pojedinim mestima je dovelo i do toga da sam imao višak neupotrebljene energije, što znači da je moglo još brže da se ide.

Rezultati                    Splitovi                       Ukupni rezultati

Međutim, opet bih se vratio na početak teksta. Iskustvo, talenat, know how i akumulirano znanje je jedno, a praksa i redovne jake trke/izazovni tehnički treninzi nešto sasvim drugo. Fizički sam izuzetno napredovao - još jedan pokazatelj pored prethodnih postova i atletskih trka je srednja distanca od subote koja je identičnog tipa terena, dužine staze i ostalih karakteristika kao i srednja distanca sa svetskog univerzitetskog prvenstva od prošle godine, a proporcionalno gledano - sada sam išao 6 minuta brže. Istrčane trke kakve god bile u budućnosti, biće rezultat izuzetne fizičke spreme i lične sposobnosti da rešavam deonice u hodu, odnosno pomoću akumuliranog znanja, a ne stoprocentne sigurnosti. Tako je - kako je, bez obzira na sve idemo jako u nove pobede!

U budućnosti me čeka novi mikrociklus treninga, verovatno za još jedan polumaraton u maju, ali otom potom. Pored toga, mukotrpan rad i na drugim poljima, jer jun i novi ispitni rok su pred vratima. Vreme leti.



понедељак, 10. април 2017.

Beogradske o-trke, Novi Sad polumaraton i Fruška Gora

Mesec dana nakon povratka iz Antalije usledio je jak ritam treninga, a onda od 25.03. do 09.04. tri vikenda trka za redom. Prvog vikenda bile su: sprint trka u bloku 19A, 19, 22 i 23 na Novom Beogradu, a sutradan duga distanca (za pionire i kadete duga, po vremenima seniora - više srednja) na Avali. Rezultati su razdvojeni, ali treba posmatrati zajedno kategorije M21E i M18-20 jer smo imali iste staze, pa će tako i osvrt biti realan i uporediv sa rezultatima iz obe kategorije.


Skauting je bio solidan, tačno sam procenio kako će izgledati tok trke, ali sam u bloku 19a prvi put trčao, pa je bilo malo teže uklopiti se u delove koje je teško nacrtati realno na karti s obzirom na 3D prolaze, dubinske i visinske, a kamoli u velikoj brzini lepo ispratiti sve detalje. 
U skladu sa uslovima su proistekle i duže varijante na 2. i 16. KT.

Zauzeo sam 2. mesto, gledajući obe kategorije.          Rezultati

Što se Avale tiče, za nijansu slabija trka, pre svega u izboru dugačke varijante ka 9. KT, kada sam izabrao dosta dužu varijantu, odnosno mnogo sam se odvojio od linije i izgubio po mojoj proceni 3 minuta.  Tu sam praktično i izgubio trku, pre svega. Pored toga, još minut ipo kod 13. kt gde fali klupica na karti sa koje sam se odvajao u šumu i napravio paralelnu grešku (obeleženo crvenim iksom gde fali), kao i kod 15. kt još 1 min, koja je bila "negde" u "nečemu".              Rezultati

Zauzeo sam 1. mesto u svojoj kategoriji, ali sam ukupno gledano sa kategorijom M18-20 imao 3. vreme.




Šest dana kasnije (01.04.) trčao sam novosadski polumaraton gde sam zauzeo 4. mesto istrčavši 21.33 km (po garminu) za 1:18:50, što je moj novi lični rekord, minut brže nego u novembru. A ukoliko bih uporedio tačno vreme po kilometru tada i sada, zaključak je: 2 minuta i nešto, brže (sa 3:47 na 3:41 min/km). Da je bilo malo hladnije vreme, možda bi bilo još bolje, ali ne zaustavljam se ovde, ako se poklope kockice na jesen, možda će se tek osetiti :)

Moj tim

Velikim radom sam dostigao da mi nije teško pao polumaraton i vrlo brzo sam se oporavio. 

U nedelju 09.04. nastupili smo na Memorijalu Saše Palinkaša, na lokalitetu Rohalj baze - Fruška Gora. Spremao sam se da napišem malo opširniji tekst oko ove trke, postavim neka pitanja i dam odgovore i rešenja, ali nekim ljudima ne vredi pričati - kada neke stvari ponavljaš "xy" puta, to više nije slučajnost već navika i to jako loša navika, a kada mnogo stariji i uslovno rečeno ozbiljniji ljudi ne reaguju nikako po ovom pitanju, zašto bih ja trošio svoju energiju. Samo ću reći da je bilo dovoljno u 5 godina, koliko je prošlo od prethodne trke na ovom mestu, da se po 1 godišnje (NAGLASAK: 1 u 365 dana) ode i odradi po malo korekcija i doreambulacija karte, pre svega reljefa i nekih krucijalnih detalja i da bih sada pisao o lepoj trci, po lepom vremenu, lepoj šumi itd. Za ovo što smo doživeli prosto nema komentara - 21. vek, 2017. godina?! Sramota me je i da postavim trek. 
2012. ???!
2017. ???!

Mislim da rezultati uopšte nikome nisu ni bili važni posle trke, kada je svima sve jasno. Sa 9 minuta viška, na koje nisam mogao da utičem, mislim da je bolje da dalje ništa ne pričam. Jedno je sigurno, orijentiring je najlepši, najbolji i najkompletniji sport, međutim, isti ima drugačija shvatanja kod određenih ljudi, to je veliki problem jer izlgeda kao da se bavimo različitim sportom.
Makar skupih 15km sa zagarevanjem, trkom i rastrčavanjem van beogradskog asfalta i kupih patike u Inđiji, da ne bude da sam bezveze gubio vreme.

Zapadni obronci Fruške Gore, lokalitet Rohalj baze

петак, 3. март 2017.

Zimske pripreme & mediteransko prvenstvo 2017

Nakon poslednjeg posta i savskog polumaratona koji je održan 11.11. nastavio sam sa svojom rutinom - treniranja, odnosno priprema za narednu sezonu i forsiranja knjige za ispitni rok koji me je čekao, što je već i sada, dok pišem ovaj post, slučaj za naredne fakultetske obaveze.


27.11. uzeo sam učešće na tradicionalnoj trci u čast Duška Radovića - trčao se krug oko Ade (7.65km), a istrčao sam svoj novi lični rekord u vremenu od 26:39 (avg pace 3:29) i popravio vreme na istoj stazi za oko 2.5 minuta.


Usledio je ritam treninga, međutim, nedugo posle toga, krajem decembra, jedva sam ostao živ od jačine gripa koji me je zadesio i sve ono što sam gradio recimo u proteklih mesec dana na treninzima, palo je u vodu i vratilo me nekoliko koraka u nazad. Postepeno sam ulazio u ritam i uspeo sam da ostavim to iza sebe. Naravno, osetile su se velike posledice, a osnovni pokazatelj je trka u dvorani na 3000m gde sam zvanično debitovao i za svoj novi klub - AK Partizan i uopšte u atletici. Trčao sam prvo 9:58, a dve nedelje kasnije 9:48. Iako su to bili moji novi lični rekordi (15 sekundi bolje nego u maju 2016.) nisam bio toliko zadovoljan, jer da nije bilo gripa išao bih između 9:30 i 9:40.


Poslednja provera pred mediteransko prvenstvo bio je tradicionalni Beli kros na Košutnjaku. Takođe sam nastupio za AK Partizan i 6km, koliko je bila staza za seniore, istrčao u vremenu od 20:44, što je za 1:49 brže nego 2016, godine.

Sve ovo zahvaljujući mom treneru, ali pre svega prijatelju, bratu, osobi od poverenja i dobrom čoveku koji je uvek uz mene, koji je praktično kao moj nabliži član porodice, od koga sam najviše naučio i kome dugujem najviše za ono što sam danas u svetu sporta, pored svojih ličnih napora i edukacije, porodice, prvog trenera Miće i neprestane želje da uspem - Blažu Maksimoviću, sa kojim radim ponovo od avgusta i povratka sa svetskog univerzitetskog prvenstva kada sam napravio presek, prešao u OT Rtanj (što se orijentiringa tiče) i postavio nove dugoročne sportske ciljeve sa kojima je mnogo lakše držati balans u životu koji vodim, a koji u našoj zemlji niti je jednostavan niti je čest, a sadrži se od visokih ambicija i što se ozbiljnog posla tiče i što se tiče sportskih rezultata. 

Da bih uspeo, moram imati mir i tišinu za kvalitetan rad, kao i da anuliram sve pritiske i sve ono što negativno utiče na moj unutrašnji mir.

Mediteransko prvenstvo, Antalija, Turska

Od 23. do 27. februara reprezentacija Srbije nastupila je na ovom važnom takmičenju za dalji razvoj našeg sporta na globalnom nivou i napora da se uđe prvo u sklop mediteranskih igara, a kasnije, uz malo sreće i dobre volje, u sklop olimpijskih igara.



Takmičenju je prethodio kamp na Fruškoj Gori pod pokroviteljstvom Orijentiring saveza Srbije, a u realizaciji selektora i nas, takmičara. U petak sam završio poslednji ispit u februarskom roku, a u subotu ujutru već bio u Sremskim Karlovcima na prvom treningu. Imali smo ih 4 za 2 dana i sve je prošlo u najboljem redu, a ujedno smo imali i odličnu uvertiru za ono što nas je čekalo u Antaliji. Meni je posebno bilo drago što je ovaj kamp održan, s obzirom da kartu nisam uhvatio u ruke od poslednjeg takmičenja (državnog prvenstva u sprintu, novembar mesec), a sve zbog oskudnih finansijskih sredstava i obaveza kao akademskog građanina. U prilogu karte sa trekovima.


Između 2. i 3. nije dobar reciprocitet razdaljine u prirodi

Kamp je završen u nedelju popodne, ostalo je dva dana da se dobro naspavam i nadoknadim neprospavane noći. Iskoristio sam taj bonus na najbolji mogući način i u sredu u 18h na aerodromu Nikola Tesla čekao spremno poletanje za Istanbul gde smo presedali na putu do Antalije.



Skauting terena je odrađen pravovremeno, psihološka priprema takođe, prethodno iskustvo iz 2013, velika takmičenja pre i posle toga su me naučila da budem hladan, bez emocija, euforije, a rad od avgusta mi je ulio samopouzdanje i znao sam da sam spreman za dobar performans.
Međutim, u sportu, kao i u životu, sreća je ono na šta ne možemo da utičemo, tako da sam se vratio kući bez medalje, iako sam pružio svoj maksimum na svakoj od trka. Lična satisfakcija ostaje kao nešto što mi daje mir, ali će svakako ostati gorak ukus u sećanju na ovaj nastup.



Osvojio sam 2 peta mesta (na dugoj i sprint distanci) i jedno 4. mesto (srednja distanca). Svakog dana sam bio nagrađivan (proglašava se 5 prvoplasiranih), ali diplome nisu bile ono po šta sam otišao.
U petak smo imali srednju distancu, koja je, ispostaviće se, više ličila na sprint nego na srednju. Staza je bila dužine 5km vazdušnom linijom, a pobedničko i približna vremena narednih takmičara su se kretala između 22 i 24 minuta, što je 10 minuta manje od regularnih normi za srednju distancu, tako da je staza komotno mogla biti dužine i 7km. Kao što sam napomenuo, zauzeo sam 4. mesto sa zaostatkom od 10 sekundi za trećeplasiranim, 20 sekundi za drugoplasiranim i 66 sekundi za prvoplasiranim.

Sutradan je na programu bila izuzetno fizički naporna duga distanca. Vazdušnom linijom je bila dugačka 11.7km, a ja sam prešao oko 15.5km sa 650m uspona, od kojeg je 70% došlo u prvih 8 kontrola, što je jako uticalo na moj dalji tok trke, jer su mi se napunile noge i bilo je strašno teško dodavati brzinu u drugom delu staze. Iz tog razloga još jednom nesrećan gubitak medalje - do 22. kt sam bio 3. a tu je usledio pad, jer sam se nakon poslednje uzbrdice ugasio, bukvalno je došlo do toga da sam po uspinjanju na ravno morao jedno 100m da hodam kako bih došao k sebi. Staza kao staza meni nije bila ništa specijalno teška tehnički, sve se to rešavalo u hodu, pa tako ni grešaka skoro da nije bilo, samo u reonu 3. i 7. kontrole po možda minut - 2.
Zbog te fizičke iscrpljenosti, izgubio sam 3. mesto za 1:16 i 4. mesto za 2 sekunde (oba nakon 22. kontrole i poslednjeg uspona).

Što se sprinta tiče, ni tu nisam imao sreće. Na karti nije adektvatno predstavljen prolaz između 14. i 15. kontrole, pa se tačno po splitovima vidi da je bilo razlike i po 40-45 sekundi u varijanti. Možda se to ovako online ne čini kao nešto što se ne vidi, ali kada trčite u punoj brzini, pod jakim pulsom i suncem koje bije u kartu, drugačiji je slučaj. Taman toliko da crna linija koja nedostaje u prostoru između maslinastog zelenog i žutog ili roze simbola koji označava prolaz. Na ovoj trci sam zauzeo 5. mesto, a zaostatak u odnosu na prvoplasiranog je bio 1.5 minut sa sve ovim dodatnim sekundama zbog neregularnosti, što još jednom pokazuje moj dobar performans kao i na prethodnim trkama.

U četvrtak, pre zvaničnih trka, nastupili smo na 1. danu Antalija open-a koji mi je poslužio kao trening i rastrčavanje od napornog puta. U prilogu sve 4 karte.


Zagrevanje
1. dan - srednja

2. dan - duga

3. dan - sprint




Po povratku kući nastavio sam sa svojim svakodnevnm aktivnostima. Trenira se, uči se i radi se punom parom na ostvarenju svih zacrtanih ciljeva.