Nakon prethodnog blog-posta objavljenog 6. jula leto je bilo sadržajno sportskim aktivnostima - pre svega redovnim treninzima prvo u Beogradu, da bih se 19.07.2026. uputio na Kopaonik gde sam bio 20 dana, a uradio 18 treninga uključujući i trku od 23.3km sa oko 1000m uspona i spusta za 2h i 48 min.
Zatim je tu bilo malo Srebrnog jezera, malo Ravne gore što privatno, što poslovno, ali u svakom slučaju 2 kvalitetna meseca treniranja su iza mene, za razliku od nekog prethodnog perioda kad to nije bilo tako, o čemu sam pisao u prethodnogm blog-postu.
Kako je prethodni period negde od kraja 2022. - sredine 2023. godine do proletos obeležio fokus na poslovne obaveze, nove projekte, edukaciju i izbor da se manje trenira (mada je nekad silom prilike to bilo još manje nego što sam zaista želeo), tako je od jula ove godine, pa na dalje izbor da se trenira više jer su se neke privatne i poslovne obaveze posložile i, što bi rekao moj drug Mare Stevanović: "mogu se pustiti na autopilot", pa sada imam prostora ponovo da se više fokusiram na sebe, a pronašao sam i neke nove ciljeve koji će me držati motivisanim.
Naravno, takav izbor krajem 2022. godine - sredinom 2023. nije došao slučajno i direktno mojom voljom, već je izazvan događajima na reprezentativnom nivou o kojima sam pisao ranije, više puta. Iako se do dana današnjeg ništa po tom pitanju nije promenilo, štaviše stanje u reprezentaciji je još gore, moj izbor da ponovo treniram na visokom nivou ovog puta nema veze sa nekim promenama na tom planu, ali ima veze sa onim gde želim da budem sledeće sezone i u narednih deset godina - pre svega želim da se dobro osećam u sopstvenoj koži jer samo stvarati nešto tokom godina za sportske organizacije gde sam angažovan jeste "kul" i deo je posla, ali u nekom prethodnom periodu je toliko bilo posla i stvaranja, da sam jednim delom zapostavio i samog sebe, a ni to nije ok. Ok je kada je svima lepo i tako će biti od sada, pa ubuduće, a nema razloga da ne bude tako.
Spletom nesrećnih okolnosti, nakon povratka iz peščare (utorak na sredu) uoči puta na Zlatibor (četvrtak 03. septembar) krenuo je da mi curi nos do te mere da sam u četvrtak od Beograda do Zlatibora potrošio 3 pakovanja maramica. U sredu u toku dana sam počeo sa antibiotikom, jačom suplementacijom i većim unosom vitamina nego inače, međutim evidentno je bilo već posle prve trke Serbia Open-a (sprint 03.09.) da mi je forma u padu, da teško dišem, da nisam svež, a posle trke i da se to curenje nosa lagano smanjuje i spušta na bronhije sa stvaranjem gušćeg sekreta u bronhijama i nosu. Na žalost, taj virus traje i danas, u utorak 08.09. a svoj vrhunac je očigledno dostigao u petak 04.09. i subotu 05.09. na dugoj i srednjoj distanci gde sam posle zagrevanja i početnih 30-ak minuta trke naglo gubio energiju, sve teže disao i sve se teže kretao.
Nešto bolja situacija je bila u nedelju 06.09. na srednjoj distanci, poslednjeg dana takmičenja, ali i dalje nedovoljno dobro za neko brže trčanje.
Žao mi je što je to bilo tako jer sam zaista u protekla 2 meseca dao sve od sebe da se što bolje pripremim za ovo takmičenje, a kondiciono sam bio jedva na nivou trke u Bogovađi koja je bila još krajem aprila, a do ponedeljka 31.08. sam sigurno bio barem 20% spremniji nego u aprilu, o čemu svedoče i prolazi na jednom brzom treningu koji sam odradio te večeri.
Sa druge strane, nisam trčao za reprezentaciju, tako da generalno ovim virusom i padom forme nisam izgubio ništa osim nekolicine bodova za Svetski Rang i Ligu Srbije, ali s obzirom na to da sam tek na novom početku, ništa preterano ti bodovi ni ne znače, tako da ne mogu reći ni da sam nešto posebno tužan, iako bih, naravno, voleo da sam prošao sve trke kako treba kondiciono.
Tehnički je to bila druga priča - praktično sam za 4 dana takmičenja izgubio svega jedno 5 minuta na neke greške i nesigurnosti, tako da je to jedan poseban "highlight" događaja, koga je obeležio još i pobeđivanje jednog seniorskog reprezentativca na sprintu, dvojice na dugoj i srednjoj (njihove štafete), a sve trojice na srednjoj poslednjeg dana i to u ovakvom stanju. Ne znam šta bih rekao na tu temu osim da mi je zapravo žao i da sam jako ljut na ljude koji su doveli do ove situacije svojom sebičnošću i ponavljanjem istorije - isto što je radio jedan selektor u periodu 2014-2018. zarad svojih ličnih interesa i interesa svojih takmičara, to sada radi jedna druga skupina ljudi radi svojih ličnih interesa i interesa svojih takmičara.
Nadamo se uskoro kraju i ovog negativnog ciklusa.
S obzirom na to da dotičnog "prate" barem po jedan reprezentativac hrvatske i bugarske, jasne su razmere štete i koliko je to daleko moglo da ode.
Razlog zašto sam odustao od prijave Sportskoj inspekciji dvojice "nadležnih" u nacionalnom timu zbog kojih se ne takmičim za reprezentaciju i zbog kojih mi nije dodeljen zlatni kompas prema rezultatima iz 2023. godine leži takođe u prethodnoj rečenici - postojaće i treba da postoji ovaj Nacionalni Savez i nakon njihovih nedela.
Međutim, kako sam čuo, sportska inspekcija dođe sama proletos...
Od istih ljudi imali smo navalu pred 20. jun da se takmičenje na Divčibarama pomeri sa startom u 9h na 3-4 stepena manjoj temperaturi, dok na moju inicijativu da se sada start takmičenja pomeri na 9h dobijam neka glupa kontra-pitanja, dok su neki pojedinci i ismevali to pitanje, odnosno inicijativu.
Očigledno je da među ovim ljudima vladaju teško licemerje i dvostruki aršini koji se šire na čitavu zajednicu. To nije dobro za sport i ne može da izađe na dobro. Zato se i nalazimo tu gde jesmo - 5. reprezentacija po rangu kada se saberu bodovi reprezentativaca u kategorijama M/Ž 16, 18, 20 i 21E i 4 osvojene medalje od 59 mogućih.
Ok, napredovali smo u odnosu na 2025. godinu sa 1 na 4, međutim imajući u vidu da smo bili zemlja domaćin, daleko je ovo od nekog pristojnog rezultata i to su činjenice. Da ne pominjem da sam te davne 2013. godine ja sam osvojio 4 medalje na SEEOC-u u Rumuniji i da od tada to niko nije ponovio.
Sprint distanca 03.09.2026. - prosta, bez preteranog izbora varijanti i nezanimljiva.
Duga distanca 04.09.2026. - prosta, bez preteranog izbora varijanti i nezanimljiva. Duga deonica praktično da nije imala više od 1 opcije - 90% takmičara je "napadalo" kontrolnu tačku sa desne strane.
4.9 km sa 130m uspona tada smo išli Miloš Bilić 35:06, ja 35:18, Milovan Milić 37:23, Stefan Bilić 39:02, Nikola Bilić 41:23, itd.
Srednja distanca 06.09.2026. - zanimljiv teren i ok staza od 4. KT do cilja. Prve 3 kontrolne tačke morale su biti koncipirane drugačije - ok je jedna KT ako mora u "zelenoj 2" boji, ali 3 kontrole u nečemu što je na karti "zelena 1", a u prirodi "zelena 2" bilo je previše.
Takođe je kartu trebalo uoči trke dodatno ažurirati jer kategorije puteva nisu iste u prirodi kao na karti u pojedinim delovima, a određene detalje je trebalo i pobrisati i simplifikovati - pa npr. na 11. KT imamo simbol preko simbola i "braon trougao" kao koren panja i "zeleni iks" kao panj - a u prirodi panj na kome je bila kontrolna tačka i veliki neprolazni žbun koji je trebalo nacrtati tamno zeleno - dakle: ili-ili, ne može oba.
Zbog te loše kategorizacije puteva i neažurirane karte opcija do 4. KT me je odvela skroz okolo do kontrole. Da je sve bilo kako treba, sigurno bih išao preko 8. KT i ne bih tu izgubio barem 2 minuta.
Ostale karte su bile generalno dobre, osim i kod duge nekoliko staza koje su bile nacrtane najtanjim simbolom za stazu, iako su u prirodi one bile prilično veće i moglo se nacrtati "jačim" simbolom koji bi se i bolje video na razmeri 1:15.000 na kojoj je sve izgledalo minijaturno.
Kako je moglo biti, na kraju se nismo obrukali kao zemlja organizator i to je trenutno jedino bitno.
Jedva čekam finansijski izveštaj da vidim da li je i koliko je OSS zaradio s obzirom na minimalna ulaganja u nove terene jer je većina karata postojeća - sprint (svetsko školsko 2025 i ranije verzije iz 2019. godine), duga (priprema za radio amatere i njihovo svetsko prvenstvo koje je trebalo da bude održano 2019/2020. godine), srednja-štafetna (postojala i 2017 za pomenuto PS na srednjim), s obzirom na to da je navodno bilo preko 700 učesnika kako se kaže pa je bilo puno i prihoda od startnina, Ministarstvo sporta navodno odobrilo (ne znam da li je i uplatilo) 800.000,00 RSD, a pretpostavljam da je makar nešto donirala i Opština Čajetina ili Turistička organizacija Zlatibora - Titova vila za provizije od drugih reprezentacija, Voda voda kao ušteda u nabavci osveženja i slično.
Ukoliko uzmemo u obzir da su prihodi bili makar 3.000.000,00 RSD (oko 2.3 miliona od kotizacija i 800.000,00 od Ministarstva sporta), troškovi za smeštaj i ishranu ne mogu da pređu 500.000,00 RSD (reprezentaciju ne treba mešati u ove troškove jer postoji poseban budžet za reprezentativne nastupe ukoliko nije skrcan na turizam u Italiji za pojedine), štampa karata ne može da pređe 250.000,00 RSD, izrada karata ne može da pređe 300.000,00 RSD, medalje i pehari ne mogu da pređu 500.000,00 RSD, gorivo i drugi propratni troškovi ne mogu da pređu 500.000,00 RSD, dnevnice ne mogu da pređu 500.000,00 RSD što sve ukupno daje pozitivan rezultat od minumum 500.000,00 RSD koji bi morao biti ostvaren uz svo potcenjivanje prihoda i precenjivanje ili realne troškove, dok može ići do celih 1.000.000,00 RSD ukoliko je rađeno domaćinski i ukoliko su prihodi bili viši od grubo procenjenih i navedenih.
Videćemo na šta će taj novac biti dalje i utrošen.
Siguran sam da je bilo prostora i da se angažuje neki dodatni fotograf makar za jedan dan takmičenja kako bismo i mi smrtnici sa Serbia Open-a imali fotografije sa trke.
