Pretposlednjeg vikenda u maju završeno je postavljanje i poslednjih nekoliko fiksnih kontrolnih tačaka prve etape orijentiring poligona na Avali koju je osmislila i postavila orijentiring sekcija PD "Avala" na čelu sa mnom.
Kako je svečano otvaranje poligona bilo u vreme "Svetskih dana orijentiringa", tako smo i dane našeg sporta obeležili na adekvatan način. Svi koji su se prijavili i pojavili na otvaranju poligona mogli su besplatno da ga isprobaju odabirom jedne od 4 trening-mape.
Karte su odštampane na vodootpornom papiru, a5 formata, razmere 1:10.000.
Ubrzo nakon postavljanja poligona, ekipa Orijentiring saveza Beograda na čelu sa mnom bila je deo NIS-ovih sportskih igara gde je među zaposlenima izvršena promocija orijentiringa, a u okviru koje je 30-ak zaposlenih imalo trku. Njima je pre starta prezentovan sport, objašnjena su pravila i procedura starta, a zatim je samostalno trebalo da pređu stazu idealnom varijantom od 5 km.
Dana 27.05.2023. održano je kolo Orijentiring sprint lige Srbije u beogradskom naselju Bele vode. Staza nedostojna ovog ranga takmičenja, laka, praktično bez izbora varijanti.
Tih dana sam zaradio i neku kijavicu, pa se nisam najbolje ni fizički osećao, ali s obzirom da mi nedostaju trke za OSLS i OLS, moram da nastupam i na onima na kojima inače ne bih, da ne moram - što kada nisam fizički adekvatno spreman, što kada znam da će biti ispod nekog prosečnog nivoa kvaliteta.
Paralelno sa ostalim majskim dešavanjima, radilo se i na pripremi 3. i 4. kola Voždovačke orijentiring lige (VOL 2023). Pored delova karte koje sam nacrtao za prvo i drugo kolo, nacrtao sam i još jednu kartu za 3. kolo VOL - deo naselja Medaković 3 i dao mu novi pečat. Stara i nova karta su praktično neuporedive, a kartu i koncepcije staza možete pogledati na www.livelox.com - izaberite Srbiju za zemlju i pronađite 3. kolo VOL.
Kada smo odradili prepodnevnu trku koja se bodovala kao Kadetsko prvenstvo Beograda i kolo Orijentiring sprint lige Srbije, tu nije bilo kraj. Popodne smo se preselili u naselje sa druge strane ulice Vojislava Ilića - Medaković 2, gde smo organizovali 4. kolo VOL - urbanu srednju distancu.
U toku organizacije popodnevne trke doživeo sam da mi drugi put za godinu dana ljudi prete šamarima, na šta imam nultu toleranciju, a samo nedostatak "muškosti" dvojice pretilaca ih je spasao od teških batina s moje strane, u svrhu samoodbrane.
To što sam od pojedinaca mlađi, ne znači da nemam dostojanstvo, da je njihovo postojanje na ovom svetu vrednije od mog i da je bilo kome ko je po godinama stariji od mene (a mentalno pitanje) dozvoljeno da mi preti.
Ne bih trepnuo i uzvratio bih svakome, u samoodbrani, ko bi digao ruku na mene, koliko god godina da ima i kako god se on zvao i to svima treba da bude jasno, makar i svi započeti projekti propali.
To je sramota pojedinaca koje očigledno nisu svesni s obzirom da ne umeju da se izvine za svoje neartikulisano ponašanje prouzrkovano sopstvenim problemima koje ispoljavaju agresijom nad drugima.
Ukoliko bude bilo organizovan, u 2024. godini imaćemo Voždovački orijentiring kup (VOK) umesto Voždovačke orijentiring lige. Ideja je da bude organizovano vikend takmičenje sa 3 trke u 2 dana, od čega bi imali dve klasične sprint distance i jednu urbanu srednju.
Vikend kasnije, u beogradskom naselju Železnik održano je još jedno kolo Orijentiring sprint lige Srbije. Organizator isti kao u Belim vodama, ali koncepcija staze neuporedivo bolja i interesantnija. Brza, protočna trka, teren sa puno detalja, jako lepa trka za promenu.
Nisam grešio, a prvo mesto sam možda izgubio tako što sam bio sporiji, a možda i zato što je startna stanica bila podešena na beskontaktni režim (što ne sme da se radi), pa je minimum 1 sekundu ranije počelo da mi otkucava vreme, ako ne i cele 2 (koliko sam zaostao za 1. mestom) ili 3, što bi mi donelo 1. mesto.
Kako ovo nećemo nikad uspeti da utvrdimo, ostaje mi samo da kažem da sam uživao u trci, iako sam se maksimalno trudio da je što brže istrčim i da se nadam da se organizatorima ovo više neće ponavljati (a desilo se i na 2. kolu OSLS u Pionirskom gradu...). Zauzeo sam 2. mesto.
Dan kasnije održano je Prvenstvo Srbije u miks (sprint) štafetama. Koncepcija staze bila je interesantna, ali karta nije bila ažurirana prema najnovijoj simbologiji.
Puno ekipa konkurentnih za prva 3 mesta, ali je ipak bilo očekivano da se borba za prvo mesto u seniorskoj konkurenciji svede na 2 ekipe, samo je bilo pitanje ko će biti istrajniji i fokusiraniji.
Na žalost, i mala Sosa koja je trčala poslednju izmenu, ali i Irena koja je trčala 1. izmenu - bile su mp, odnosno jedna je preskočila pretposlednju kontrolu, a druga je overila pogrešnu i tako smo Savke i ja trčali uzaludno, mada, naravno, nije nam krivo što jesmo.
Ja sam zaista dao sve od sebe, pa čak i na iskustvo pokušao da uštedim nešto vremena (poznajući simobologiju, a s obzirom da nije ažurirana - neka mesta koja bi bila neprelazna, su zapravo bila prelazna i tuda sam kratio koliko sam bio u mogućnosti). Međutim, imao sam i jednu grešku od bar 20 sekundi (varijanta sa 8. na 9. KT), pa su neke uštede bile i uzaludne s obzirom na ovaj kiks.
U svakom slučaju, naša ekipa ovog puta bila je bez plasmana. Pobednicima čestitam, a ja se nadam da ću u nekom narednom periodu uspeti da sastavim ekipu konkurentnu za top 3, kao 2017. godine, kada sam kao član SK "Rtanj" sa svojim tadašnjim timom ovo prvenstvo i osvojio.
Takođe, nadam se da će ovo prvenstvo biti narednog puta organizovano u skladu sa svim važećim pravilima koja se tiču izrade karte.
Uporedo sa treninzima i drugim poslovima, bio sam angažovan i na promociji i reklamnoj kampanji za trku "Drina trail" koja je održana u okolini Bratunca, u Republici Srpskoj. Za nekih 20-25 dana uspeli smo da dođemo do preko 200 prijavljenih takmičara, dok je, na žalost, startovalo samo 109, najpre, po meni, zbog toga što je startnina bila besplatna. Mentalitet našeg naroda je očigledno takav da kad za nešto ne mora da plati, onda ima mnogo drugačiji pristup neko kada plaća.
S obzirom da je trka prošla odlično u organizacionom smislu, da su svi učesnici koji su nastupili na trci jako zadovoljni i da nose lepe utiske, nadam se i želim organizatoru ove trke da narednih godina ima mnogo više trkača i trkačica.
Iste radne nedelje, ispred Orijentiring saveza Beograda, sa članovima SU "Urbana šuma", bio sam pomoćnik u realizaciji promocije orijentiringa u OŠ "Marko Orešković". Lep ambijent, podrška direktorke i radnog osoblja. Nadam se da će se neki novi klinci sa roditeljima priključiti ovom klubu u novim orijentiring avanturama.
Na žalost, zbog nestabilnog vremena posao je u neku ruku propao, odnosno odložen je za neki naredni period. Nadam se da će biti i realizovan, pre ili kasnije.
U svakom slučaju, nosim jako lepe utiske sa ovog izletišta na zapadnom obodu Deliblatske peščare. Baš je sređeno i odmah sam dobio želju da se tu organizuje i neko regularno orijentiring takmičenje, najpre klasična sprint ili produžena sprint distanca. Videćemo da li će postojati prostor da se u program nekog takmičenja ova želja i ispuni i realizuje.
U subotu 17. juna PD "Avala" imala je posle dužeg vremena svog predstavnika na Prvenstvu Srbije u planinarskoj orijentaciji iz programa Planinarskog saveza Srbije. Seniorska ekipa ne samo da je učestvovala, već je i osvojila sjajno 2. mesto u konkurenciji 6 ekipa.
Meni je ovo bilo prvo učešće na dnevnoj planinarsko-orijentacionoj trci, pored učešća na jednoj noćoj 2014/2015. godine i postavljanja/skidanja kontrola na jednoj dnevnoj i jednoj noćnoj trci na Avali.
Kako se planinarska orijentacija trči sa topografskim kartama razmere 1:25.000 koje su od pre 30 i kusur godina, tako su greške na ovim trkama nešto neizbežno. Kao ekipa imali smo ih 3 - na trećoj KT oko 10 izgubljenih minuta, ka 11. KT 6 izgubljenih minuta i još 7 minuta ka 12. KT, što daje skupa oko 23 minuta viška. Uprkos tome, završili smo prvi, međutim Savke je jednu kontrolu promašio u toku razdvajanja (od 10. KT do cilja), pa nismo imali maksimalan broj bodova u ovom segmentu trke.
Na vezivanju čvorova su se Savke i Mitya odlično pokazali i tu smo imali maksimalan broj bodova, dok smo na pitanjima i konačno izgubili 1. mesto s obzirom na puno negativnih poena najpre zbog davanja 1 tačnog odgovora na pitanjima gde je trebalo više tačnih da se zaokruži.
U svakom slučaju lepo iskustvo i rado bih se odazivao i na ostala takmičenja u ovom sportu, s vremena na vreme, kada nema nekih bitnih aktivnosti pod okriljem Orijentiring saveza Srbije i Beograda.
Ovo je pre svega dobra zabava jer idete u ekipi sa još 2 člana i prolazite kroz razne neizvesnosti koje nosi takmičenje na karti te starosti i te razmere.
Neuporedivo je takmičenje u orijentiringu i planinarskoj orijentaciji, iako ih neki ponovo polupoistovećuju i pripajaju. Zaista su totalno različiti sportovi iako koriste nekoliko istih (glavnih) rekvizita - mapu, kompas, čipove i prizme sa kontrolnim stubićima, pa zato i treba doživotno da ostanu odvojeni, kako kao sportovi, tako i kao Savezi.
U objavi na Instagramu sam obrazložio neke pojedinosti, pa koga interesuje, može tamo pročitati.
Poslednjeg vikenda u junu održan je tradicionalno orijentiring takmičenje "PTT kup" na Divčibarama.
Nastupio sam samo 2. dana, na dugoj distanci i ovo je bio pun pogodak. Brza, jako protočna trka, uprkos tome što je na karti bilo 2-3 mesta sa nepreglednim deonicama. U svakom slučaju, za razliku od mnogih ranijih trka na ovom terenu, organizator se potrudio da nam pruži jedno novo iskustvo trčanja na ovom terenu. Bila je ovo jedna urbana duga distanca i jako me je podsetila na dugu distancu koju sam trčao na Mediteranskom prvenstvu u Egiptu 2018. godine.
U ovih 96 minuta, napravio sam samo jednu grešku, od minut, na pretposlednjoj kontroli, dok sam na početku trke izgubio 20 sekundi na vađenju karte iz fascikle!
Ovo je ujedno i moja prva zamerka organizatoru jer ko nije dovoljno psihički čvrst, ovaj stres na početku trke jako može da utiče na dalji tok.
Druga zamerka je, kao i za PS u miks štafetama, to što nije ažurirana simbologija prema najnovijem, aktuelnom, standardu za karte. To su nedopustive stvari za ovaj rang takmičenja...
Interesantno je što karta, odnosno fajl karte, prolazi kroz ruke barem 4 čoveka i niko ne signalizira nikome da nešto nije u redu (organizator, kontrolor, predsednik komisije za karte, osoba zadužena za obradu vremena).
Zauzeo sam ubedljivo prvo mesto - rezultati i prolazna vremena
Što se tiče planova za dalje - plan je da 30. jula nastupim na planinskoj trci "Kopaonik trail race" na stazi od 15km. Pre toga ću biti barem 10 dana na pripremama na istoimenoj planini, a pre i posle odlaska na Kop radiću na pripremi za državna prvenstva na dugoj i sprint distanci koja me očekuju u septembru. Nadam se da će me zdravlje služiti, a da će pažljivo balansirani treninzi ići po planu u letnjem periodu koji je generalno rizičan zbog visokih temperatura.
Kako ne nastupam za reprezentaciju iz poznatih razloga, dok neki budu na prvenstvima i kampovima, ja ću vredno raditi u sopstvenoj režiji.
Priča oko EYOC-a još jednom potvrđuje kako moje reči o nedomaćinskom poslovanju OSS-a i ljudi koji se nešto tamo pitaju i odlučuju, tako i da treba da istrajem u principima i onome što tražim, a što mi priprada i što zaslužujem i za šta sredstava, dokazano i stoti put, očigledno ima, kad već može da se rasipa za druge stvari.
Kada bih bio delegat na Skupštini i/ili član UO OSS postavio bih sledeća pitanja:
- zašto su Hrvati pametniji od nas pa mogu da pošalju kombi sa jednom ekipom takmičara i 1 trenerom, pri tom bez odlaska na trening kamp pre održavanja EYOC-a, dok mi idemo i na kamp u punom sastavu i vodimo prekobrojne takmičare koji nisu ispunili određene norme i samim tim opravdavamo odlazak 2 umesto jednog trenera, dok se sa druge strane plasira priča kako nema para za ono što ja tražim kao senior, a na kraju Hrvati ostvare neuporedivo bolje rezultate? U čemu je tajna, da li znate?
- Da li ste svesni da ste samo na odlasku na ovo takmičenje, zajedno sa pripremom na istoimenim terenima 2 meseca ranije, potrošili barem 1000e uzaludno i time direktno uticali da ima manje novca za druge reprezentativne i aktivnosti Saveza, a da ne upoređujem iznose onoga što je meni ili bilo kom senioru bilo potrebno u pripremi za svetsko seniorsko prvenstvo, ali samim tim i druga reprezentativna takmičenja? Ili, da je sa tim novcem mogao još 1 takmičar da ode na WOC? Ili, da je sa tim novcem moglo da se plati 30 punih pansiona za, recimo, kamp na Divčibarama, Fruškoj gori ili Resavici (što bi bilo dovoljno da npr. 5 osoba bude 6 dana na ovim terenima i da trenira)?
- Kako sam došao do iznosa od preko 1000e - pa ovako: 2 takmičara viška + 2 prateća lica viška. Umesto 11 ljudi koji su bili u Bugarskoj, 7 je trebalo/zaslužilo da ide na EYOC - 6 takmičara i 1 trener. Ako računamo da su bili tamo 4 dana, da svaka osoba "košta" 50e po danu - 4x(4x50e)=800e to je samo za sam nastup na EYOC-u. Gde je tu prethodni odlazak na kamp i plaćen prevoz i ostali troškovi od strane OSS-a? - Sve to zajedno daje pomenutih preko 1000e.
Boga mi, iz ove mini analize vidimo da OSS sjajno funkcioniše - nikad bolja priča nije bila za mlade reprezentativce i njihove trenere. Videćemo da li će i oni čim zagrebu prvu zvaničnu ili prvih par godina seniorskog staža da nestanu sa orijentiring scene, kao mnogi pre njih, čime će, što bi neki rekli, da "opravdaju uloženo u njih".
Ja ću biti tu da ih ispratim, kao i mnoge do sada zbog kojih za mene nije bilo sredstava, zbog kojih sam sputavan u svom bržem i boljem razvoju, kao i zbog kojih sam izostavljan sa pojednih spiskova. Samo napred, što bi neki rekli - "za našu decu"!
Svako neka radi kako misli da treba, a vreme će pokazati. Međutim, tada će biti kasno da sa mnom pričate o bilo čemu - može, eventualno, o vremenskoj prognozi, ukoliko budem baš bio raspoložen. Mada, sa neznalicama zaista izbegavam da razgovaram, osim ako nisam prinuđen.
