понедељак, 21. новембар 2022.

MOCPA 2022, VOL 2022, National o-champs in relay - Štafetno PS, itd.

Prošlo je prilično od poslednjeg napisanog posta, a jedan dan nas deli od tačno mesec dana kako je održano Štafetno prvenstvo Srbije, poslednje PS za ovu godinu. Šta sam sve odradio za ovih mesec dana, gde sam sve bio, trčao, organizovao, imam osećaj kao da je prošlo bar 2 meseca, ako ne i više. No, to je tako odavno i isplanirano da bude, kako bih što pre mogao da se posvetim narednim obavezama, na koje sam već prebacio fokus.


Štafetno prvenstvo Srbije:

Prva trka o kojoj ću pisati je pomenuto štafetno PS. Kad "vratim film u nazad", nekoliko stvari ostaće mi u sećanju na ovu trku: 

- (1) jedva sam čekao da prođe, kako bih se konačno odmorio malo, više psihički nego fizički, jer sam skoro mesec dana do te trke trenirao povređen, a povreda je specifična i traži mirovanje. To je bukvalno jedini način da se zaleči upala koštanog završetka pete (engl. spur) i radi dalje predostrožnosti da se momentalno pređe na patike sa debljim đonom i više treninga radi na mekšoj podlozi.

- (2) neizvesnost kako će Savke istrčati trku i da li će imati sve kontrole koje treba da ima. Ovo je varijabla na koju u štafetama nikako ne možete da utičete, možete samo da se prekrstite i da se nadate najboljem. To je valjda i čar ovog sporta. Prošle godine smo Mare, Milić i ja prilično lagano došli do titule. 
Godinu dana pre toga sa Strelom i Maretom na Adi je bilo jako neizvesno s obzirom na jako brzu trku. Ove godine, u novom klubu, sa Dokmanom i Savketom sam znao da nismo konkurentni za 1. mesto s obzirom na njihovu nedovoljnu utreniranost, ali sam se nadao i želeo svim silama da makar budemo u top 3.

- (3) dominantno vreme u odnosu na sve ostale takmičare. Čak 5 minuta brže sam išao od prvog sledećeg takmičara, uprkos tome što sam imao i oko 2 minuta grešaka. Samo tako moglo se doći do 3. mesta, očigledno. Krenuo sam sa 6. pozicije koju mi je predao Savke, nakon Dokmanovog 4. rezultata u 1. izmeni. Leteo sam od starta, 200 na sat. Već oko 2. KT video sam dva svoja suparnika koji su trenutno zauzimali 4. i 5. mesto, jednog sam već do 4. KT i prestigao, dok sam se sa drugim nadmudrivao do 7. KT nakon koje ga više nisam video. Međutim, od trećeplasiranog nije bilo ni traga ni glasa. 

Već sam se oprostio od medalje, ali sam rešio da ipak idem maksimalno brzo do kraja kako bih imao što bolje vreme, da makar imam jedan dobar o-trening u nogama.

- (4) iznenađenje. Tek kada sam overio finiš, pa i još pola minuta posle toga, saznajem da smo zapravo ipak treći, na šta na trenutak nisam poverovao, a onda sam se prilično glasno obradovao. Štaviše, da nisam napravio 45 sekundi viška na 5. KT (jer je nisam video iako sam prošao blizu), 1 minut na 7. KT (isti razlog kao za 5.) i još po 10-ak sekundi na 13. i 17. KT, bila bi ovo neizvesna borba možda i za 2. mesto, a da ne pričamo da je Savke mogao da ide čak i 10 minuta bolje.


Sve u svemu, slagao bih kada bih rekao da nisam zadovoljan rezultatom kada se podvuče crta. Naravno, svi uvek želimo više i bolje, međutim, očigledno da u ovom trenutku to nije bilo moguće i to je ok, treba to sportski prihvatiti. Klubu smo doneli pehar sa 3. mestom, a ja sam održao kontinuitet medalja sa državnih prvenstava.

Rezultati                    Prolazna vremena




Organizacija VOL 2022 i Prvenstva Beograda na srednjoj distanci 2022:


Voždovačka orijentiring liga je nešto novo što smo pokrenuli na nivou kluba PD Avala. Više o ligi, kao i sve fotografije, rezultate, itd. sa trka možete pogledati na sledećoj stranici - https://avalaevents.rs/page6.html

Smatramo da na ovaj način može i treba da funkcioniše i Orijentiring liga Srbije, bilo šumska, bilo sprint, kao i svaka druga o-liga u nastajanju. Da ima svoj poseban deo na web sajtu Orijentiring saveza Srbije (ako je u pitanju liga nacionalnog Saveza), da za svaku trku imamo sve informacije, fotografije obavezno, livelox analizu, itd; kao i da na kraju lige takmičari budu nagrađeni barem onako kako smo mi nagradili naše pobednike u elitnoj muškoj i ženskoj kategoriji. 

Ukoliko jedan klub može da odvoji novčana sredstava i za WRE trku i za generalni plasman, siguran sam da to može i nacionalni Savez kako bi, na simboličan način, pokazao poštovanje prema svojim najboljim sportistima.

Organizovali smo 4 kola, s tim što se poslednje kolo praktično sastojalo iz 3 podkola jer smo pokušali da organizujemo u svetu popularni knockout sprint.
Moj zaključak, nakon ovogodišnje organizacije, kao i prošlogodišnjeg učešća u istoj disciplini, je da u Srbiji nema smisla organizovati knockout sprint dokle god za tu trku nema barem 200 prijavljenih takmičara na kompletnom takmičenju ili 30-40 po kategoriji.


Jednostavno se ne isplati, pre svega zbog utrošene energije organizatora koji treba sve to da osmisle, da odrade kvalitetnu kartu, da koncipiraju veliki broj staza, da na vreme postave i pomeraju sve kontrolne tačke, da marketinški to dobro iznesu, itd. 

Na kraju krajeva se ne isplati ni finansijski kada dođe tako mali broj ljudi (ove godine oko 70, prošle godine između 50 i 60), međutim mi smo uspeli da pokrijemo sve troškove iz naplaćenih startnina - izradu karte, štampu karata i diploma, transporta, osveženja, mobilnog toaleta, obrade vremena i sl.




Osim što su pojedini takmičari iz A kategorije u polufinalu doživeli neprijatnost, ja sam pre svega doživeo šok tog dana kada smo organizovali poslednje kolo, odnosno knockout sprint. Doživeo sam da mi veče uoči trke jedan čovek otkaže dogovorenu pomoć na trci, konkretno postavljanje kontrolnih tačaka, a da i kontrolor takmičenja otkaže svoj dolazak ujutru, pred sam start, 1h pred trku.

Ne znam da li sam ikada doživeo takvo nepoštovanje i, sa druge strane, bio nemoćan da bilo šta preduzmem u tom trenutku.
 
Još neki ljudi iz kluba koji su trebali da pomažu ceo dan odlučili su da ne budu na raspolaganju sve vreme i eto problema.

Tako jedna knockout trka, iako je imala sjajne koncepcije, još bolju, novu orijentiring kartu dela naselja "Braće Jerković", si air - beskontaktni režim prvi put na zvaničnoj trci u Srbiji ikada, ipak nije organizovana dobro, za šta preuzimam kompletnu odgovornost, iako na mnogo toga nisam mogao da utičem na dan trke.

Nismo imali opise kontrolnih tačaka ni za jednu kategoriji ni na jednoj od 3 knockout etape, dok 1 kontrolna tačka u polufinalu nije postavljena jer je ostala na terenu za kvalifikacije. Osoba zadužena da skine tu KT sa kvalfikacija i postavi je u polufinalu to nije uradila.

Uprkos tome, kao organizatori smo priznali greške i, mislim, nastupili odgovorno prema svim takmičarima koliko smo mogli u tom trenutku, obećavši im deo ili kompletno plaćenu startninu nazad ukoliko žele, dok smo u kategoriji gde u polufinalu nije bila postavljena ta 1 KT, dozvolili da svi polufinalisti trče u finalu, kao da su i po rezultatu prošli.

Takođe, svako je mogao, ko je želeo, da trči sve 3 trke iako zvanično nije prošao dalje. To je moglo da se uradi van konkurencije, a razlika je samo u tome što za takve slučajeve nije bilo bodovanja i zvaničnog plasmana.

Na ovaj način smo pokazali kako se fer i pošteno rešavaju eventualni problemi, a ja lično sam se uverio koji je, definitivno, minimum ljudi na koji moraš da računaš pri organizaciji takmičenja, kako ti se ne bi više nikad ponovila slična situacija, da čak i kad ljude treba da platiš nije sigurno da će se na trci pojaviti i da definitivno svako ko radi, bio on član kluba ili ne, treba da bude plaćen.

Mislim da je nemoguće da baš više od 2 osobe u isto vreme otkažu svoj rad, tako da na osnovu ovog iskustva svima preporučujem da, kako bi bili 100% sigurni da će sve biti u redu prilikom organizacije jednog takmičenja, imaju minimum 4 osobe na raspolaganju za postavljanje kontrolnih tačaka, bez obzira koja orijentiring disciplina je u pitanju + 1 tim lidera koji može da pokrije bilo koju poziciju.

Sledeće godine svakako neće biti knockout sprinta u našoj organizaciji, a pitanje i da li ću ga, ja lično, i organizovati u skorijoj budućnosti. Kako stoje stvari, poslednje kolo VOL 2023. činiće urbana srednja distanca umesto knockout sprinta, ali zvanična informacija će biti objavljena kroz mesec dana na društvenim mrežama VOL i web sajtu www.avalaevents.rs

Najbolje plasirani na VOL 2022 nagrađeni novčanim nagradama i vaučerima za Banat Open 2023


Dan kasnije kao klub smo organizovali Prvenstvo Beograda na srednjoj distanci na Avali. Sa kompletnom ekipom, koja je bila i planirana za organizaciju, sve je prošlo perfektno, a kada ja koncipiram staze za trku/trening, takmičari uglavnom završe ovako kao na slici, češući se po glavi u nedoumici koju varijantu pre izabrati i kuda definitivno ići :) 







Organizacija takmičenja "Prvenstvo Beograda na dugoj distanci":

Organizaciju ove trke i Prvenstva Beograda na srednjoj distanci pratilo je ažuriranje karte područja Avale i markiranje kontrolnih mesta.

Od 2019. godine do danas, prešpartao sam Avalu "uzduž i popreko", a možda svega 10-15% površine nisam obišao i/ili ažurirao. Ne znam koliko su ljudi svesni, ali to uopšte nije mali posao. Povratnu informaciju i zahvalnost imam od onih koji tu treniraju i to mi je veliki vetar u leđa za neke dalje projekte u kojima učestvujem u cilju razvoja orijentiringa, kao i obezbeđivanju infrastrukture i podrške svima koji zaista treniraju i posvećeni su svom radu i napretku.
Učestvovanje na MOCPA 2022, seminara za crtanje i ažuriranje karata i rad u MKD:


U periodu od 11-14.11.2022. boravio sam u Makedoniji gde sam učestvovao na trodnevnom Memorijalnom orijentiring takmičenju "Pece Atanasoski".
Prvog dana na programu je bila sprint distanca u Kruševu, na fantastičnom terenu za orijentiring gde sam 2011. godine na Prvenstvu jugoistočne Evrope osvojio srebrnu medalju, upravo na sprint distanci. Nakon trke sam se malo šalio sa drugarima Stražilovčanima i organizatorima, da ovog puta nije moglo ni biti slabije od 1. mesta, jer sam ipak bio vicešampion jugoistočne Evrope na tom terenu, iskustvo je ipak na mojoj strani 😁


U petak uveče držao sam svojim drugarima iz AOK Zlatovrv prvi deo seminara za crtanje i ažuriranje karata. U subotu pre trke sam radio na lap topu od 07:30 do 10:00 kartu jednog prilepskog naselja, dok sam posle srednje distance kraj prilepskog jezera, išao na teren kako bih crtao kartu i to radio od 14h do mraka (do oko 17h), dok su poslednjih sat vremena i polaznici kursa bili sa mnom, da vide kako to funkcioniše na terenu. Posle toga je usledio drugi deo seminara i malo slobodnog vremena. 
U nedelju pre trke, ponovo isti model rada - crtanje na lap topu, zatim trka na dugoj distanci i posle trke opet još nekih 2.5h rada na terenu.Sve u svemu, naši drugari Makedonci & co. dobili su oko 1.5 km kvadratnih novih sprint terena u Prilepu i Skoplju.
Moram još jednom da im se zahvaltim na neverovatnom gostoprimstvu i sjajnoj saradnji.

Što se tiče trka i terena, svima bih preporučio da uzmu učešće. Priroda i tereni su fantastični, a karte i staze su odlične.Ja sam svakog dana pojedinačno bio prvi, kao i ukupno, sabiranjem vremena sa sve tri trke.

Generalno nisam puno grešio, mada je bilo nekoliko solidnih kikseva. Na sprintu oko 1 minut ukupno (oko 10 sekundi na varijanti ka 3. KT, oko 45 sekundi na 10. KT i oko 10 sekundi na varijanti ka 11. KT). Na srednjoj oko 1.5 minut - oko 15-20 sekundi na 3. i 5. KT, kao i oko 45 sekundi na 16. KT. Na dugoj oko 3.5 minuta - oko 30 sekundi na 1. KT, oko 15 sekundi na 3. KT, još toliko ka 4. KT, oko 1-1.5 minut na 14. KT, oko 15 sekundi na 16. KT i oko 30 sekundi na 23. KT.


Livelox sprint          Livelox middle           Livelox long          Ukupni rezultati



Takmičarski planovi za dalje,  VOL 2023, Banat Open 2023, Kup Avale 2023:

Što se tiče takmičarskih planova za narednu sezonu, čeka se prvo sastanak UO OSS da vidimo šta će biti sa mojim odlaskom na WOC u Švajcarsku. Za ovogodišnju WOC u Danskoj u trenutku kada je trebalo da se izvrši prijava za WOC i WOC kliniku, mi zvanično nismo imali selektora i tu ulogu je preuzeo predsednik OSS koji me je pozvao u januaru, čuo s moje strane da kao nacionalni Savez nisu ispunili postavljene uslove na vreme i zatim, bez ikakvog truda da se nešto uradi po tom pitanju, pozvao prvog sledećeg po rangu rezultata da nastupi na svetskom prvenstvu umesto mene.

Ove godine situacija je drugačija. Imamo selektora koji je ujedno i član UO OSS i koji je obavešten na vreme o situaciji vezanoj za moj nastup na svetskom prvenstvu. Imam obećanje da će to biti izneto i razmatrano na sastanku UO OSS do roka za prijavu za WOC kliniku.

Ako se to ne ispuni, moj stav će biti isti kao i ove godine - neću ići na svetsko prvenstvo, a za sve ostale reprezentativne aktivnosti (kampove, nastupe, itd.) odlučivaću pred same aktivnosti, u skladu sa svojim slobodnim vremenom i voljom u tom trenutku.

Svi treba da znaju da sve što sam naveo pod tim "uslovima" uopšte nije nešto ni finansijski neizvodljivo, niti je to nešto što jedan reprezentativac i najbolji takmičar u zemlji ne zaslužuje, štaviše, to je minimum koji Savez sigurno može da izvede, ukoliko postoji volje među donosiocima odluka. Finansijski, prostora ima i u budžetskim i u sopstvenim sredstvima, tako da ako se to ne ispuni, biće samo dokazano da nema volje. Svi drugi potencijalni izgovori su samo manipulacija i zamena teza.

Kao klub nastavljamo sa svojim projektima: nove sprint karte na opštini Voždovac, nova karta u deliblatskoj peščari, novi deo karte Avale. 

Orijentiring savez Beograda takođe ima svoje zagarantovane planove sa novim sprint kartama u okviru Beogradskog sprint kampa 2023, kao i novu kartu Miljakovačke šume koja će biti urađena za potrebu Trofeja Beograda 2023.

Mislim da je svima jasno da je ovo jedini ispravan put kako naš sport treba da se razvija u smislu obezbeđivanja infrastrukture za orgnizaciju treninga i takmičenja u našoj zemlji. Ostaje da sportisti treniraju, a da im se, pored ovih infrastrukturnih uslova, obezbeđuje oprema, kao i novčana sredstva za bilo kakav vid finansijskog podsticaja i nastupe u inostranstvu.


среда, 12. октобар 2022.

National long distance championships - Prvenstvo Srbije na dugoj distanci 2022

U nedelju 09.10.2022. u vojvođanskom zaseoku Bikić do nadomak Šida održano je poslednje individualno prvenstvo Srbije - ono na dugoj distanci. 

Pustio sam da prođe nekoliko dana da se skroz slegnu utisci pre nego što napišem post na blogu.

Nakon tih nekoliko dana sporadičnog razmišljanja o istrčanoj trci, zaključak se svodi na dve reči - rutinska pobeda.

Zašto rutinska pobeda? - Pa, da počnem od objavljivanja prvog biltena gde smo imali dužine staza za seniore od oko 14 km iz juna meseca. U to vreme tek je trebalo da dođu SEEOC i avgustovsko-septembarske trke, dok je najava spektakla od 14km u oktobru trebala da bude samo šlag na torti na jesenji deo sezone.




U skladu sa trkama koje su me očekivale i treninzi su išli sasvim pristojno, 2018. godine pred WOC sam uradio poslednji mesec preko 300 km, dok sam poslednjih par meseci bio blizu tog nivoa, što je u kontinuitetu od više meseci prvi put od tog pomenutog WOC-a. Nije to ništa spektakularan obim, 2017. godine se išlo i do 450 km u toku jednog meseca, ali je za stavove koji su se formirali u međuvremenu povodom mog bavljenja sportom i  učešću na određenim reprezentativnim nastupima, sasvim dovoljan dok se u Savezu nešto ne promeni. 
Elem, da ne dužim dalje, kada je objavljeno od strane organizatora par nedelja pred samu trku da se dužine staza skraćuju za oko 2.5 km za seniore, bio sam zapravo tužan jer sam očekivao izazovnu trku kakva je i najavljivana 5 meseci ranije.

No, prihvatio sam situaciju kakva jeste, ali sam znao da to mnogo više odgovara mojim suparnicima nego meni jer sam ja zaista, kao što sam i pisao iznad, bio spreman i za dužu stazu, spremajući se za SEEOC, itd. Nadao sam se da će staze, iako skraćene, makar biti izazovne u tehničkom smislu. Međutim, ni to nije bilo baš tako izraženo, pogotovo imajući u vidu da je duga deonica imala praktično jednu jedinu varijantu kojom su svi i išli maltene (manje-više neke egzibicije pojedinih takmičara). Gledajući malo koncepcije ostalih kategorija (seniorke, mlađi i stariji juniori, veterani i mlađi veterani), rekao bih da su samo stariji juniori imali izbor od 2 opcije na toj dužoj deonici, niko više.

Neki moj zaključak je da koliko sam bio spreman u svakom smislu - fizički, tehničko-taktički i mentalno, pitanje pobednika se tog dana nije dovodilo ni u jednom momentu (iako ja to, naravno, nisam mogao da znam dok nisam stigao na cilj, jer staza nije bila baš toliko duga i Mare i Bankela nisu išli baš toliko sporo da ih stignem 12+ minuta).

Taktiku sam sproveo u delo od početka do kraja kako sam želeo, što, uz malo analize, može da se zaključi gledajuči samo moj trek, a pogotovo upoređujući ga sa drugima iz moje, a i drugih kategorija. Ne želim ja o tome da pričam, što bi se reklo - ko razume, shvatiće.






Neračunajući pomenuto, organizacija trke, teren, karta, većina deonica, sve je bilo super, sve pohvale za organizatore, teren je zaista divan, ali je neki moj celokupan utisak da je najava trke bila prenaduvana u odnosu na realnost - upravo zbog pobedničkog vremena koje je bilo tek malo veće od prošlogodišnjeg (a daleko manje od predviđenog) i zbog te najduže deonice koja je maltene imala samo 1 varijantu.

Možda je i u meni problem sa očekivanjima koja sam imao zbog najave trke i raznih nekih objava povodm iste, pa sam mislio da će biti zaista hardcore tehnički teško, mnogo manje trčanja putevima, mnogo više kontrola koje su daleko od puteva zabijene u rupe koje je teško naći, kad je već distanca skraćena. Realnost je bila drugačija i verovatno zato što sam se spremao za najgore, zato sam i lako rešio ovo što je zaista bilo zadato od strane organizazora.

Ono što mogu da zamerim sebi, eventualno ako bih tražio baš dlaku u jajetu, je to da nisam naterao sebe da trčim još brže. Imam utisak da je to moglo još jedno 3-4 minuta brže da se ide, iako mi je ovo jedna od najbrže istrčanih šumskih trka ikada (ako izuzmemo dugu u peščari od ove i prošle godine kod Leanke gde se skoro sve vreme trčalo po otvorenom). 

Bilo kako bilo, ovo je 13. individualna titula državnog prvaka u elitnoj seniorskoj kategoriji (12x na sprintu, dugoj i strednjoj, 1x knockout sprint) + 2x štafete + 1x sprint štafete.





понедељак, 3. октобар 2022.

Deliblatska peščara u organizaciji SK "DMB" 2022 & 2 kola OLS

Ovogodišnje dve trke u blizini vetroparka "Čibuk 1" i vikend-naselja Leanka u Deliblatskoj peščari bile su pokazna vežba kako može kada se hoće i kada se malo uključi savremeniji pristup crtanju/reambulisanju orijentiring karata.

Da su organizatori uložili još samo malo dodatnog vremena, imali bi za naše uslove odlično takmičenje. Ovako su zastali na nekih 80% mogućnosti, ali je u odnosu, recimo, na prethodnu godinu ovo ogroman pomak.

Ako kliknete na sledeći link: https://savalazic.blogspot.com/2021/10/duga-distanca-pescara-memorijal.html  i uporedite tu kartu, sa ovogodišnjom od 1. dana takmičenja, videćete o čemu pričam.


Prvog dana je na programu bila duga distanca koja se bodovala kao jedno od poslednjih kola Orijentiring lige Srbije. S obzirom da je dužina staze na istom terenu prošle godine bila za 1 km kraća nego ove, moglo se pretpostaviti da će vremena biti takva da neće zadovoljiti kriterijume prave duge distance od 90+ minuta, iako, realno, na ovom prostoru ima mesta da se takva dužina napravi.

Kao što sam pomenuo na početku, karta je bila neuporedivo bolja nego prošle godine, a bilo je jako interesantno trčati na razmeri 1:15.000. Ja sam primetio 2 greške i to bi trebalo ispraviti za ubuduće. 4. KT je vrtača sa žbunom i kontrola je praktično u žbunu, te sam tu izgubio oko 30 sekundi jer je na karti nacrtana vrtača bez žbuna. 


Na 15. KT rupa gde je trebalo da bude kontrolna tačka nije na mestu gde je i ucrtana, već nekih 50m dalje u pravcu 16. KT i ceo taj greben pred 15. KT je sumjniv, pa ga treba proveriti i ispraviti. Na tom mestu sam izgubio 1 minut. 

Takođe, ova 2. KT je malo sumnjiva, ali neka bude da ja nisam lepo pročitao kartu. Tu sam izgubio nekih 30-ak sekundi.

Sve u svemu 2 minuta na trci od 62 minuta je prilično zanemarljivo, tako da sam u suštini vrlo zadovoljan i svojim rezultatom i samom kartom, s tim što je koncepcija mogla biti malo bolja jer se recimo pored 18/22. KT prolazilo 3 puta. Taj, barem, treći put se mogao izbeći.


Drugog dana na programu je bila srednja distanca koja se takođe bodovala kao kolo OLS. Teren fantastičan, kao u južnoj mađarskoj. Karta - nešto lošija nego prvog dana, ali opet dosta bolja nego neka ranija izdanja karata u Deliblatskoj peščari na koja, gotovo sigurno, ne bih imao hrabrosti niti želje da odem.

Ovako, ako bi se uložilo još malo vremena i izbegle kontrolne tačke kao što je 13. KT, imali bi sasvim pristojne karte za naše uslove, za organizaciju takmičenja, treninga i kampova.

Na 4. KT pravim prvu veću grešku od 1 minut, posle manjeg "cimanja" na 1. i 3. KT od po 10-ak sekundi. Bio sam na dobrom pravcu, ali pred "ulaz između 2 zelena" doživeo sam manju blokadu u mozgu. Na karti su nacrtane blede zelene tačkice na svetlo žutoj podlozi, međutim, na terenu to izgleda kao nešto gušće, na karti je bledo i tako takmičarima u punoj brzini izgleda kao da je nešto lakše trčljivo, a zapravo zbog gustine na kojoj se nalazi drveće - nije. Ja sam pomislio prvo da sam "ispao" malo desno, pa onda kad nisam našao prolaz, onda sam pomislio da treba još da se vratim, pa sam opet otišao dalje na istok, da bih se na kraju vratio na isto mesto gde sam prvobitno "ispao" i tu se provukao dalje ka kontroli. Baš bezveze kad posumnjate tako u sebe, a samo je trebalo da se malo zelenije nacrta na karti, kao na nekim drugim mestima gde je ista situacija nacrtana zelenije. 

Sledi niz dobro odrađenih kontrola sve do deonice 10-11. Na pola puta ka 11. KT nisam mogao da prođem tamo gde je ucrtano da može da se prođe i tu sam se malo unervozio. Takve stvari ne bi smele da se dešavaju, jer su od krucijalnog značaja za takmičare i njihov konačan rezultat. Posle silnog provlačenja sam izašao na stazu, ali nisam bio siguran gde sam, pa sam prvo otišao do istočnog usamljenog drveta, a zatim do onog gde je bila KT. Na odlazak do pogrešnog drveta sam izgubio 40 sekundi i još neko određeno vreme na provlačenje kroz trnje kroz koje nisam planirao da prođem (cca 1 minut ukupno na 11. KT).

Na 13. KT sam umalo izgubio strpljenje, jer na tom mestu, od 12. do 13. KT vegetacija ništa ne valja. Tek na izlazu sa 13. KT u pravcu 14. karta liči na ono što je na terenu. Na 13. KT sam izgubio preko 3 minuta.

Na 17. KT gubim još 20 sekundi jer nije presečena linija koja povezuje kontrole, pa se ne vidi taj krucijalni deo karte.

Na 20. KT gubim još 30-40 sekundi jer sam ranije ušao na greben da tražim kontrolno mesto. Mislim da je 19. KT postavljena malo istočno u odnosu na mesto gde zaista treba da bude, jer sam onda u odnosu na to mesto ranije tražio i sledeću kontrolu, ali nisam 100% siguran da li je zaista tako ili sam jednostavno ja prebrzo išao, pa nisam ispratio sve kako treba. Neka bude da je do mene.

Sve u svemu, izgubio sam nekih 6.5 minuta, što je puno za srednju distancu. Srećom, konkurencija je išla sporije i više grešila, pa je razlika kao i prethodnog dana, 7 i više minuta. Realno, da je sve bilo kako treba sa kartom, moglo se ići 35 minuta komotno.

Lep potencijal leži u tom terenu, treba ga iskoristiti.

Nakon ove 2 trke ostvario sam minimum koji je potreban za prvo mesto u Orijentiring ligi Srbije za 2022. godinu i to 2 kola pre kraja lige. Od 20 trka, 11 najboljih se uzima za konačan plasman, a upravo na 11 njih sam ja i učestvovao kao takmičar (2 sam organizovao, a i još jednu ću koja je poslednje kolo).

Ovo je 4. godina za redom da osvajam ligu; 2016. sam takođe bio prvi, dok sam 2012. i 2014. bio 2. u najjačoj, seniorskoj, M21E kategoriji. 

Prošle godine smo dobili vaučer za kupovinu u Decathlonu, dok prethodnih xy godina niko ništa nije dobijao, osim još jedne bezvezne medalje. Taj koncept je loš za ozbiljnije takmičare i ne vodi nikuda.

Za sledeću sezonu ćemo, po svemu sudeći, imati 2 odvojene lige: onu sa samo šumskim trkama i drugu sa samo sprint trkama. Taj koncept, u teoriji, nije loš, ali s obzirom da imam informaciju da će se za sprint ligu bodovati polovina + 1 od 5 trka, to je ravno komediji i unapred ne podržavam takvu glupost, ko god da ju je smislio. Ili napravite 10 + 10 trka, da bude jednak odnos između 2 lige, ili ostavite da kao i sada imamo jedinstvenu ligu, ali sa manje kola, recimo 15.

Praviti sprint ligu sa 5 kola od kojih se 3 najbolje boduju je prosto rečeno sprdnja.