Srpski orijentiring iza zavese - part 3

Posle 2014. i 2015. kada sam pisao o prva dva slučaja srpskog orijentiringa iza zavese, dogorelo je i došlo je vreme za posebnu objavu i treći deo, iako sam se u međuvremenu kroz tekstove vezane za neke trke osvrtao na stvari koje su se dešavale proteklih godina.

Naime, 10. januar 2023. godine je rok kada dvoje reprezentativaca (ženskog i muškog pola) treba da se prijave za WOC clinic - projekat Međunarodne orijentiring federacije koji se odnosi na pomoć reprezentacijama u razvoju sa niskim budžetima ili onima koji postoje dugo ali su nesposobni da obezbede sredstva za seniore, kao što je u pitanju naš Savez. 

Pomoć organizatora svetskog seniorskog prvenstva (WOC) i Međunarodne orijentiring federacije (IOF) sastoji se u obezbeđivanju smeštaja, ishrane, transporta od mesta smeštaja do treninga i trka, kotizacije za učešće na pripremnim treninzima i samim nastupima pomenutih reprezentativaca na svetskom prvenstvu, a u ovom slučaju ono se održava početkom jula 2023. godine u Švajcarskoj.

Prošle godine u ovo vreme naš Savez nije imao selektora i ulogu istog je preuzeo predsednik Saveza Dobrica Jelić koji me je kontaktirao u vezi nastupa na ovogodišnjem svetskom prvenstvu koje je održano letos u Danskoj. Na tome sam mu se zahvalio i rekao mu da Orijentiring savez Srbije nije ispunio uslove niti me kontaktirao ranije vezano za uslove koje sam postavio da bih išao na, u tom trenutku, buduća svetska prvenstva, dok sam za mediteranska i prvenstva jugoistočne Evrope bio spreman da idem bez tih uslova ( http://savalazic.blogspot.com/2021/07/woc-2021-czech-svetsko-seniorsko.html?m=1 ) 

"Nakon ovoga u češkoj, isti princip će da važi i za Orijentiring savez Srbije. Ukoliko budu želeli da vide da Sava Lazić ponovo trči svetsko prvenstvo - moraće da potpišu da će da obezbede minimum minimuma, a to je - 2 para patika (jedne za šumu, jedne za beton), teretana - minimum 7 meseci plaćenih mesečnih termina pred svetsko prvenstvo i minimum 3 nedelje kampova (od čega 2 nedelje vezano i 1 nedelja odvojeno)." 

Ovo je deo teksta sa bloga koji se odnosi na uslove koje sam postavio u tom trenutku.

Nakon obavljenog razgovora, predsednik OSS-a mi se nije javljao više po tom pitanju i na WOC u Danskoj je otišao takmičar drugi po rangu rezultata (prema proceni predsednika OSS koji je verovatno sam odlučio o tome) u tom trenutku - Dušan Marković.

WOC u Danskoj je prošao, SEEOC je prošao, a u međuvremenu, dobili smo novi saziv Upravnog odbora nacionalnog saveza - Orijentiring saveza Srbije, a vrlo brzo nakon toga i novog selektora - Aleksandra Petrovića.

Saradnja sa njim je bila vrlo dobra i jako sam ga poštovao i podržavao do pre nekoliko dana.

Kada je stupio na mesto selektora, u nekoliko naših razgovora, što pismeno, što telefonom, rekao je kako će se kao selektor (a i član Upravnog odbora OSS-a) maksimalno zalagati za reprezentativce, uslove za rad i napredak reprezentacije, kampove, odlaske na reprezentativna takmičenja i sl. a ukoliko Upravni odbor, odnosno predsednik i generalni sekretar OSS-a budu nešto zatezali i odbijali da ispune dogovoreno ili realno izvodljivo, da treba svi da se složimo, da stanemo iza tih zahteva, da se ukoliko je potrebno izvrši i pritisak, a eventualno i stupi u štrajk ili bojkot Saveza, do ispunjenja zahteva.

Prva takva situacija dogodila se posle nekoliko meseci od njegovog stupanja na mesto selektora, a ogledala se u tome da je rukovodstvo Saveza "zatezalo" oko odlaska dela mlade reprezentacije (kadeta i mlađih juniora) na kamp u mađarskoj koji je trebalo da posluži kao priprema istih tih reprezentativaca za nastup na evropskom prvenstvu za mlade (EYOC). Među njima je bilo troje takmičara iz OK Stražilovo gde je selektor trener, kao i još članova tima iz PSK Pobeda i SK AOK Košutnjak.

Tada smo ga svi podržali, izvršili pritisak na rukovodstvo Saveza i odlazak na kamp je realizovan.

Prošla su sva reprezentativna takmičenja, završila se sezona i skoro sve planirano za 2022. godinu je i realizovano.

S obzirom da je kraj godine, da je 10. januara rok za prijavu za WOC kliniku za mesec dana, 18.11.2022. sam kontaktirao selektora Aleksandra Petrovića da ga pitam kako stoje stvari vezane sa uslovima koje imam za odlazak na WOC u Švajcarskoj i da popričam sa njim vezano za to, na šta mi je odgovorio da će da iznese situaciju na sastanak Upravnog odbora OSS kao član istog.

Tada sam mu takođe malo približio situaciju i rekao mu sledeće: 

"Ukoliko nema prostora za ovo što sam napisao tada ili ukoliko ne može da se napravi finansijska konstrukcija, ono što je u sličnoj vrednosti tome, a za šta sigurno može da se napravi finansijska konstrukcija pa čak i sredstvima budžeta kroz opremu, itd. su:

4 para patika (2 para za šumu i 2 para za beton), teretana za 5 meseci i moje prisustvo na kampovima koje Savez svakako organizuje.

Vrednost toga je:

4x(125e/kom)= 500e za patike

5x3900 (Ahilej Žarkovo)=19.500,00 din za teretanu"

Na to je on odgovorio da će izneti situaciju na sastanku, ali sam već u tom tonu kojim mi je rekao, osetio neku, da nazovem tako, nesigunost, odnosno manjak žara kakav je bio kada je trebalo da se izbori za kamp u mađarskoj.

Kako su moj osećaj i intuicija potkrepljeni ranijim lošim iskustvima, već sam mogao da pretpostavim kuda ovo vodi, ali nisam mogao da pretpostavim da će neko ispasti lažov i prevarant.

Naime, nakon održanog sastanka UO obavešten sam od strane selektora Petrovića da je on to izneo na sastanku UO, ali tek pred pola 12-12 uveče kad su krenuli ljudi da idu kući i da je na to predsednik Saveza odgovorio da mogu da se ispune uslovi, ali da se potpiše ugovor sa mnom da ako ne ispunim rezultat koji oni definišu, da vratim sredstva Savezu.

Kada me je selektor i član UO Petrović obavestio o tome, prvo sam bio šokiran, a zatim sam tražio da čujem koji je to rezultat, a posle nekog vremena i prihvatio taj uslov i poslao mu sledeće: 

"Poštovani,

Čekajući traženi rezultat i formu Ugovora, iskoristio sam slobodno vreme da pogledam opremu koja bi mi odgovarala i došao sam do toga da će Savez (ili ja ako ne ispunim rezultate) proći još i jeftinije nego u prvobitnom nacrtu troškova:

- oko 9.300,00 din. bele Nike pegasus 38;

- oko 9.500,00 din. crne Nike pegasus 38;

- 7.800,00 din. plavo-crne inov 8;

- butonke kod Todosićke između 8 i 9.000,00 din;

- teretana u Ahileju 3.900,00 din. x5 ili x4 meseca.

Sve ukupno: između 51.000,00 i 55.000,00 dinara.

Osim pomenutog rezultata, očekujem i nacrt Ugovora kako bih mogao sa svojim pravnim timom da ga pregledam i uložim eventualne dopune i izmene.

Srdačan pozdrav, 

Sava Lazić"

Na to sve sam dobio poziv od selektora i obaveštenje da predsednik OSS Dobrica Jelić ne želi ni da kaže koji rezultat na svetskom prvenstvu je u pitanju niti da formira ugovor koji bi se sa mnom potpisao, kao "savet" selektora da uzmem da se bavim crtanjem karata, i slično. i praktično me obeshrabrio da nastavim svoju "borbu" za uslove i slično.

Dakle, selektor kada su u pitanju kadeti i juniori gde on ima svoje klupske takmičare može da pozove da se napravi pritisak i da ga i sam izvrši i da bude spreman i na bojkot, štrajk, itd. - sve ono što je rekao na početku svog mandata, a kada je u pitanju najbolji seniorski reprezentativac onda ga (mene) savetuje da ide da crta karte i da praktično odustane od svega, pri tom iznosi to na sastanku UO u pola 12-12 uveče, a pitanje je da li će to uopšte i ući u zapisnik i da li su uopšte o tome članovi Upravnog odbora koji su prisustvovali tom sastanku uopšte glasali ili je to bilo neformalno i o čemu je predsednik OSS i UO OSS sam odgovarao, bez ikakvog stavljanja teme na dnevni red i glasanja članova UO prisutnih na sednici.

Kako ne sarađujem sa lažovima i prevarantima kao što su pomenuti, osim naravno kad sam prinuđen zbog položaja na kome se nalazim kao generalni sekretar Orijentiring saveza Beograda i što moram oko obaveza u domenu ovog Saveza gde radim, moje učešće na reprezentativnim kampovima, testiranjima, nastupima reprezentacije i slično, se ovde završavaju do trenutka dok selektor Aleksandar Petrović zbog laži i obmana ne podnese ostavku, a dokle god je Dobrica Jelić predsednik OSS, s obzirom da 2 godine za redom nema trunke volje da sa 2 različita saziva Upravnog odbora OSS (Skupština na kojoj su izabrani novi članovi UO održana je početkom ove godine), zbog njegovog ličnog stava prema mojim uslovima, ne želi da uslove i ispuni, ja neću nastupati na svetskim prvenstvima.

Zbog laži i obmana dok je selektor Aleksandar Petrović, neću nastupati ni na drugim reprezentativnim nastupima.

Ukoliko dođe do izvinjenja selektora i ispunjenja uslova za WOC i moje ime bude prijavljeno do 10. januara na WOC kliniku, ja ću svoju odluku povući i nastupiti i na WOC-u i na drugim reprezentativnim prvenstvima.

Ukoliko dođe do smene selektora, a neispunjenja uslova na WOC, ja na svetsko prvenstvo neću ići, ali ću povući odluku vezanu za kampove, testiranja i nastupe na drugim reprezentativnim takmičenjima.

Ukoliko je ipak na sastanku UO bilo glasanja o ovoj temi, svi članovi koji su glasali protiv predloga selektora vezanog za moje uslove, saučesnici su pomenute dvojice ljudi koji su uticali na moju odluku i ostaće zapisano ovde (a dodaću imena kada budemo videli zapisnik sa sednice UO OSS na sajtu OSS) da reprezentativac Srbije u orijentiringu i najbolji senior nije nastupio na WOC-u zbog "tih i tih osoba" (po imenima).

Članovi Upravnog odbora OSS su: Aleksandar Petrović (OK Stražilovo), Natalija Tatić (OK Dif), Jelena Babić (PSK Pobeda), Aleksandar Stojanović (POSK Jasenica), Dragan Krstić (OK Paraćin), Ivan Bukvič (SK OAK Novi Sad) i predsednik UO Dobrica Jelić (SK Maslačak).

Kada dobijemo zapisnik sa sednice UO OSS videćemo čija će imena ostati zabeležena u pretposlednjem pasusu ovog teksta.

MOCPA 2022, VOL 2022, National o-champs in relay - Štafetno PS, itd.

Prošlo je prilično od poslednjeg napisanog posta, a jedan dan nas deli od tačno mesec dana kako je održano Štafetno prvenstvo Srbije, poslednje PS za ovu godinu. Šta sam sve odradio za ovih mesec dana, gde sam sve bio, trčao, organizovao, imam osećaj kao da je prošlo bar 2 meseca, ako ne i više. No, to je tako odavno i isplanirano da bude, kako bih što pre mogao da se posvetim narednim obavezama, na koje sam već prebacio fokus.

Štafetno prvenstvo Srbije:

Prva trka o kojoj ću pisati je pomenuto štafetno PS. Kad "vratim film u nazad", nekoliko stvari ostaće mi u sećanju na ovu trku: 

- (1) jedva sam čekao da prođe, kako bih se konačno odmorio malo, više psihički nego fizički, jer sam skoro mesec dana do te trke trenirao povređen, a povreda je specifična i traži mirovanje. To je bukvalno jedini način da se zaleči upala koštanog završetka pete (engl. spur) i radi dalje predostrožnosti da se momentalno pređe na patike sa debljim đonom i više treninga radi na mekšoj podlozi.

- (2) neizvesnost kako će Savke istrčati trku i da li će imati sve kontrole koje treba da ima. Ovo je varijabla na koju u štafetama nikako ne možete da utičete, možete samo da se prekrstite i da se nadate najboljem. To je valjda i čar ovog sporta. Prošle godine smo Mare, Milić i ja prilično lagano došli do titule. 

Godinu dana pre toga sa Strelom i Maretom na Adi je bilo jako neizvesno s obzirom na jako brzu trku. Ove godine, u novom klubu, sa Dokmanom i Savketom sam znao da nismo konkurentni za 1. mesto s obzirom na njihovu nedovoljnu utreniranost, ali sam se nadao i želeo svim silama da makar budemo u top 3.

- (3) dominantno vreme u odnosu na sve ostale takmičare. Čak 5 minuta brže sam išao od prvog sledećeg takmičara, uprkos tome što sam imao i oko 2 minuta grešaka. Samo tako moglo se doći do 3. mesta, očigledno. Krenuo sam sa 6. pozicije koju mi je predao Savke, nakon Dokmanovog 4. rezultata u 1. izmeni. Leteo sam od starta, 200 na sat. Već oko 2. KT video sam dva svoja suparnika koji su trenutno zauzimali 4. i 5. mesto, jednog sam već do 4. KT i prestigao, dok sam se sa drugim nadmudrivao do 7. KT nakon koje ga više nisam video. Međutim, od trećeplasiranog nije bilo ni traga ni glasa. 

Već sam se oprostio od medalje, ali sam rešio da ipak idem maksimalno brzo do kraja kako bih imao što bolje vreme, da makar imam jedan dobar o-trening u nogama.

- (4) iznenađenje. Tek kada sam overio finiš, pa i još pola minuta posle toga, saznajem da smo zapravo ipak treći, na šta na trenutak nisam poverovao, a onda sam se prilično glasno obradovao. Štaviše, da nisam napravio 45 sekundi viška na 5. KT (jer je nisam video iako sam prošao blizu), 1 minut na 7. KT (isti razlog kao za 5.) i još po 10-ak sekundi na 13. i 17. KT, bila bi ovo neizvesna borba možda i za 2. mesto, a da ne pričamo da je Savke mogao da ide čak i 10 minuta bolje.

Sve u svemu, slagao bih kada bih rekao da nisam zadovoljan rezultatom kada se podvuče crta. Naravno, svi uvek želimo više i bolje, međutim, očigledno da u ovom trenutku to nije bilo moguće i to je ok, treba to sportski prihvatiti. Klubu smo doneli pehar sa 3. mestom, a ja sam održao kontinuitet medalja sa državnih prvenstava.

Rezultati                    Prolazna vremena

Organizacija VOL 2022 i Prvenstva Beograda na srednjoj distanci 2022:

Voždovačka orijentiring liga je nešto novo što smo pokrenuli na nivou kluba PD Avala. Više o ligi, kao i sve fotografije, rezultate, itd. sa trka možete pogledati na sledećoj stranici - https://avalaevents.rs/page6.html

Smatramo da na ovaj način može i treba da funkcioniše i Orijentiring liga Srbije, bilo šumska, bilo sprint, kao i svaka druga o-liga u nastajanju. Da ima svoj poseban deo na web sajtu Orijentiring saveza Srbije (ako je u pitanju liga nacionalnog Saveza), da za svaku trku imamo sve informacije, fotografije obavezno, livelox analizu, itd; kao i da na kraju lige takmičari budu nagrađeni barem onako kako smo mi nagradili naše pobednike u elitnoj muškoj i ženskoj kategoriji. 

Ukoliko jedan klub može da odvoji novčana sredstava i za WRE trku i za generalni plasman, siguran sam da to može i nacionalni Savez kako bi, na simboličan način, pokazao poštovanje prema svojim najboljim sportistima.

Organizovali smo 4 kola, s tim što se poslednje kolo praktično sastojalo iz 3 podkola jer smo pokušali da organizujemo u svetu popularni knockout sprint.

Moj zaključak, nakon ovogodišnje organizacije, kao i prošlogodišnjeg učešća u istoj disciplini, je da u Srbiji nema smisla organizovati knockout sprint dokle god za tu trku nema barem 200 prijavljenih takmičara na kompletnom takmičenju ili 30-40 po kategoriji.

Jednostavno se ne isplati, pre svega zbog utrošene energije organizatora koji treba sve to da osmisle, da odrade kvalitetnu kartu, da koncipiraju veliki broj staza, da na vreme postave i pomeraju sve kontrolne tačke, da marketinški to dobro iznesu, itd. 

Na kraju krajeva se ne isplati ni finansijski kada dođe tako mali broj ljudi (ove godine oko 70, prošle godine između 50 i 60), međutim mi smo uspeli da pokrijemo sve troškove iz naplaćenih startnina - izradu karte, štampu karata i diploma, transporta, osveženja, mobilnog toaleta, obrade vremena i sl.

Osim što su pojedini takmičari iz A kategorije u polufinalu doživeli neprijatnost, ja sam pre svega doživeo šok tog dana kada smo organizovali poslednje kolo, odnosno knockout sprint. Doživeo sam da mi veče uoči trke jedan čovek otkaže dogovorenu pomoć na trci, konkretno postavljanje kontrolnih tačaka, a da i kontrolor takmičenja otkaže svoj dolazak ujutru, pred sam start, 1h pred trku.

Ne znam da li sam ikada doživeo takvo nepoštovanje i, sa druge strane, bio nemoćan da bilo šta preduzmem u tom trenutku.

 

Još neki ljudi iz kluba koji su trebali da pomažu ceo dan odlučili su da ne budu na raspolaganju sve vreme i eto problema.

Tako jedna knockout trka, iako je imala sjajne koncepcije, još bolju, novu orijentiring kartu dela naselja "Braće Jerković", si air - beskontaktni režim prvi put na zvaničnoj trci u Srbiji ikada, ipak nije organizovana dobro, za šta preuzimam kompletnu odgovornost, iako na mnogo toga nisam mogao da utičem na dan trke.

Nismo imali opise kontrolnih tačaka ni za jednu kategoriji ni na jednoj od 3 knockout etape, dok 1 kontrolna tačka u polufinalu nije postavljena jer je ostala na terenu za kvalifikacije. Osoba zadužena da skine tu KT sa kvalfikacija i postavi je u polufinalu to nije uradila.

Uprkos tome, kao organizatori smo priznali greške i, mislim, nastupili odgovorno prema svim takmičarima koliko smo mogli u tom trenutku, obećavši im deo ili kompletno plaćenu startninu nazad ukoliko žele, dok smo u kategoriji gde u polufinalu nije bila postavljena ta 1 KT, dozvolili da svi polufinalisti trče u finalu, kao da su i po rezultatu prošli.

Takođe, svako je mogao, ko je želeo, da trči sve 3 trke iako zvanično nije prošao dalje. To je moglo da se uradi van konkurencije, a razlika je samo u tome što za takve slučajeve nije bilo bodovanja i zvaničnog plasmana.

Na ovaj način smo pokazali kako se fer i pošteno rešavaju eventualni problemi, a ja lično sam se uverio koji je, definitivno, minimum ljudi na koji moraš da računaš pri organizaciji takmičenja, kako ti se ne bi više nikad ponovila slična situacija, da čak i kad ljude treba da platiš nije sigurno da će se na trci pojaviti i da definitivno svako ko radi, bio on član kluba ili ne, treba da bude plaćen.

Mislim da je nemoguće da baš više od 2 osobe u isto vreme otkažu svoj rad, tako da na osnovu ovog iskustva svima preporučujem da, kako bi bili 100% sigurni da će sve biti u redu prilikom organizacije jednog takmičenja, imaju minimum 4 osobe na raspolaganju za postavljanje kontrolnih tačaka, bez obzira koja orijentiring disciplina je u pitanju + 1 tim lidera koji može da pokrije bilo koju poziciju.

Sledeće godine svakako neće biti knockout sprinta u našoj organizaciji, a pitanje i da li ću ga, ja lično, i organizovati u skorijoj budućnosti. Kako stoje stvari, poslednje kolo VOL 2023. činiće urbana srednja distanca umesto knockout sprinta, ali zvanična informacija će biti objavljena kroz mesec dana na društvenim mrežama VOL i web sajtu www.avalaevents.rs

Najbolje plasirani na VOL 2022 nagrađeni novčanim nagradama i vaučerima za Banat Open 2023

Dan kasnije kao klub smo organizovali Prvenstvo Beograda na srednjoj distanci na Avali. Sa kompletnom ekipom, koja je bila i planirana za organizaciju, sve je prošlo perfektno, a kada ja koncipiram staze za trku/trening, takmičari uglavnom završe ovako kao na slici, češući se po glavi u nedoumici koju varijantu pre izabrati i kuda definitivno ići :) 

Organizacija takmičenja "Prvenstvo Beograda na dugoj distanci":

Organizaciju ove trke i Prvenstva Beograda na srednjoj distanci pratilo je ažuriranje karte područja Avale i markiranje kontrolnih mesta.

Od 2019. godine do danas, prešpartao sam Avalu "uzduž i popreko", a možda svega 10-15% površine nisam obišao i/ili ažurirao. Ne znam koliko su ljudi svesni, ali to uopšte nije mali posao. Povratnu informaciju i zahvalnost imam od onih koji tu treniraju i to mi je veliki vetar u leđa za neke dalje projekte u kojima učestvujem u cilju razvoja orijentiringa, kao i obezbeđivanju infrastrukture i podrške svima koji zaista treniraju i posvećeni su svom radu i napretku.

Učestvovanje na MOCPA 2022, seminara za crtanje i ažuriranje karata i rad u MKD:

U periodu od 11-14.11.2022. boravio sam u Makedoniji gde sam učestvovao na trodnevnom Memorijalnom orijentiring takmičenju "Pece Atanasoski".

Prvog dana na programu je bila sprint distanca u Kruševu, na fantastičnom terenu za orijentiring gde sam 2011. godine na Prvenstvu jugoistočne Evrope osvojio srebrnu medalju, upravo na sprint distanci. Nakon trke sam se malo šalio sa drugarima Stražilovčanima i organizatorima, da ovog puta nije moglo ni biti slabije od 1. mesta, jer sam ipak bio vicešampion jugoistočne Evrope na tom terenu, iskustvo je ipak na mojoj strani 😁

U petak uveče držao sam svojim drugarima iz AOK Zlatovrv prvi deo seminara za crtanje i ažuriranje karata. U subotu pre trke sam radio na lap topu od 07:30 do 10:00 kartu jednog prilepskog naselja, dok sam posle srednje distance kraj prilepskog jezera, išao na teren kako bih crtao kartu i to radio od 14h do mraka (do oko 17h), dok su poslednjih sat vremena i polaznici kursa bili sa mnom, da vide kako to funkcioniše na terenu. Posle toga je usledio drugi deo seminara i malo slobodnog vremena. 

U nedelju pre trke, ponovo isti model rada - crtanje na lap topu, zatim trka na dugoj distanci i posle trke opet još nekih 2.5h rada na terenu.Sve u svemu, naši drugari Makedonci & co. dobili su oko 1.5 km kvadratnih novih sprint terena u Prilepu i Skoplju.

Moram još jednom da im se zahvaltim na neverovatnom gostoprimstvu i sjajnoj saradnji.

Što se tiče trka i terena, svima bih preporučio da uzmu učešće. Priroda i tereni su fantastični, a karte i staze su odlične.Ja sam svakog dana pojedinačno bio prvi, kao i ukupno, sabiranjem vremena sa sve tri trke.

Generalno nisam puno grešio, mada je bilo nekoliko solidnih kikseva. Na sprintu oko 1 minut ukupno (oko 10 sekundi na varijanti ka 3. KT, oko 45 sekundi na 10. KT i oko 10 sekundi na varijanti ka 11. KT). Na srednjoj oko 1.5 minut - oko 15-20 sekundi na 3. i 5. KT, kao i oko 45 sekundi na 16. KT. Na dugoj oko 3.5 minuta - oko 30 sekundi na 1. KT, oko 15 sekundi na 3. KT, još toliko ka 4. KT, oko 1-1.5 minut na 14. KT, oko 15 sekundi na 16. KT i oko 30 sekundi na 23. KT.

Livelox sprint          Livelox middle           Livelox long          Ukupni rezultati

Takmičarski planovi za dalje,  VOL 2023, Banat Open 2023, Kup Avale 2023:

Što se tiče takmičarskih planova za narednu sezonu, čeka se prvo sastanak UO OSS da vidimo šta će biti sa mojim odlaskom na WOC u Švajcarsku. Za ovogodišnju WOC u Danskoj u trenutku kada je trebalo da se izvrši prijava za WOC i WOC kliniku, mi zvanično nismo imali selektora i tu ulogu je preuzeo predsednik OSS koji me je pozvao u januaru, čuo s moje strane da kao nacionalni Savez nisu ispunili postavljene uslove na vreme i zatim, bez ikakvog truda da se nešto uradi po tom pitanju, pozvao prvog sledećeg po rangu rezultata da nastupi na svetskom prvenstvu umesto mene.

Ove godine situacija je drugačija. Imamo selektora koji je ujedno i član UO OSS i koji je obavešten na vreme o situaciji vezanoj za moj nastup na svetskom prvenstvu. Imam obećanje da će to biti izneto i razmatrano na sastanku UO OSS do roka za prijavu za WOC kliniku.

Ako se to ne ispuni, moj stav će biti isti kao i ove godine - neću ići na svetsko prvenstvo, a za sve ostale reprezentativne aktivnosti (kampove, nastupe, itd.) odlučivaću pred same aktivnosti, u skladu sa svojim slobodnim vremenom i voljom u tom trenutku.

Svi treba da znaju da sve što sam naveo pod tim "uslovima" uopšte nije nešto ni finansijski neizvodljivo, niti je to nešto što jedan reprezentativac i najbolji takmičar u zemlji ne zaslužuje, štaviše, to je minimum koji Savez sigurno može da izvede, ukoliko postoji volje među donosiocima odluka. Finansijski, prostora ima i u budžetskim i u sopstvenim sredstvima, tako da ako se to ne ispuni, biće samo dokazano da nema volje. Svi drugi potencijalni izgovori su samo manipulacija i zamena teza.

Kao klub nastavljamo sa svojim projektima: nove sprint karte na opštini Voždovac, nova karta u deliblatskoj peščari, novi deo karte Avale. 

Orijentiring savez Beograda takođe ima svoje zagarantovane planove sa novim sprint kartama u okviru Beogradskog sprint kampa 2023, kao i novu kartu Miljakovačke šume koja će biti urađena za potrebu Trofeja Beograda 2023.

Mislim da je svima jasno da je ovo jedini ispravan put kako naš sport treba da se razvija u smislu obezbeđivanja infrastrukture za orgnizaciju treninga i takmičenja u našoj zemlji. Ostaje da sportisti treniraju, a da im se, pored ovih infrastrukturnih uslova, obezbeđuje oprema, kao i novčana sredstva za bilo kakav vid finansijskog podsticaja i nastupe u inostranstvu.

National long distance championships - Prvenstvo Srbije na dugoj distanci 2022

U nedelju 09.10.2022. u vojvođanskom zaseoku Bikić do nadomak Šida održano je poslednje individualno prvenstvo Srbije - ono na dugoj distanci. 

Pustio sam da prođe nekoliko dana da se skroz slegnu utisci pre nego što napišem post na blogu.

Nakon tih nekoliko dana sporadičnog razmišljanja o istrčanoj trci, zaključak se svodi na dve reči - rutinska pobeda.

Zašto rutinska pobeda? - Pa, da počnem od objavljivanja prvog biltena gde smo imali dužine staza za seniore od oko 14 km iz juna meseca. U to vreme tek je trebalo da dođu SEEOC i avgustovsko-septembarske trke, dok je najava spektakla od 14km u oktobru trebala da bude samo šlag na torti na jesenji deo sezone.

U skladu sa trkama koje su me očekivale i treninzi su išli sasvim pristojno, 2018. godine pred WOC sam uradio poslednji mesec preko 300 km, dok sam poslednjih par meseci bio blizu tog nivoa, što je u kontinuitetu od više meseci prvi put od tog pomenutog WOC-a. Nije to ništa spektakularan obim, 2017. godine se išlo i do 450 km u toku jednog meseca, ali je za stavove koji su se formirali u međuvremenu povodom mog bavljenja sportom i  učešću na određenim reprezentativnim nastupima, sasvim dovoljan dok se u Savezu nešto ne promeni. 

Elem, da ne dužim dalje, kada je objavljeno od strane organizatora par nedelja pred samu trku da se dužine staza skraćuju za oko 2.5 km za seniore, bio sam zapravo tužan jer sam očekivao izazovnu trku kakva je i najavljivana 5 meseci ranije.

No, prihvatio sam situaciju kakva jeste, ali sam znao da to mnogo više odgovara mojim suparnicima nego meni jer sam ja zaista, kao što sam i pisao iznad, bio spreman i za dužu stazu, spremajući se za SEEOC, itd. Nadao sam se da će staze, iako skraćene, makar biti izazovne u tehničkom smislu. Međutim, ni to nije bilo baš tako izraženo, pogotovo imajući u vidu da je duga deonica imala praktično jednu jedinu varijantu kojom su svi i išli maltene (manje-više neke egzibicije pojedinih takmičara). Gledajući malo koncepcije ostalih kategorija (seniorke, mlađi i stariji juniori, veterani i mlađi veterani), rekao bih da su samo stariji juniori imali izbor od 2 opcije na toj dužoj deonici, niko više.

Neki moj zaključak je da koliko sam bio spreman u svakom smislu - fizički, tehničko-taktički i mentalno, pitanje pobednika se tog dana nije dovodilo ni u jednom momentu (iako ja to, naravno, nisam mogao da znam dok nisam stigao na cilj, jer staza nije bila baš toliko duga i Mare i Bankela nisu išli baš toliko sporo da ih stignem 12+ minuta).

Taktiku sam sproveo u delo od početka do kraja kako sam želeo, što, uz malo analize, može da se zaključi gledajuči samo moj trek, a pogotovo upoređujući ga sa drugima iz moje, a i drugih kategorija. Ne želim ja o tome da pričam, što bi se reklo - ko razume, shvatiće.

Neračunajući pomenuto, organizacija trke, teren, karta, većina deonica, sve je bilo super, sve pohvale za organizatore, teren je zaista divan, ali je neki moj celokupan utisak da je najava trke bila prenaduvana u odnosu na realnost - upravo zbog pobedničkog vremena koje je bilo tek malo veće od prošlogodišnjeg (a daleko manje od predviđenog) i zbog te najduže deonice koja je maltene imala samo 1 varijantu.

Možda je i u meni problem sa očekivanjima koja sam imao zbog najave trke i raznih nekih objava povodm iste, pa sam mislio da će biti zaista hardcore tehnički teško, mnogo manje trčanja putevima, mnogo više kontrola koje su daleko od puteva zabijene u rupe koje je teško naći, kad je već distanca skraćena. Realnost je bila drugačija i verovatno zato što sam se spremao za najgore, zato sam i lako rešio ovo što je zaista bilo zadato od strane organizazora.

Ono što mogu da zamerim sebi, eventualno ako bih tražio baš dlaku u jajetu, je to da nisam naterao sebe da trčim još brže. Imam utisak da je to moglo još jedno 3-4 minuta brže da se ide, iako mi je ovo jedna od najbrže istrčanih šumskih trka ikada (ako izuzmemo dugu u peščari od ove i prošle godine kod Leanke gde se skoro sve vreme trčalo po otvorenom). 

Bilo kako bilo, ovo je 13. individualna titula državnog prvaka u elitnoj seniorskoj kategoriji (12x na sprintu, dugoj i strednjoj, 1x knockout sprint) + 2x štafete + 1x sprint štafete.

Rezultati i prolazna vremena               Livelox