Lični podaci:

Photo credits: @woc 2018.
Datum i mesto rođenja: 01.08.1994;
Smederevska Palanka, Srbija
Trenutne okupacije: Sportista, student Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, generalni sekretar Orijentiring saveza Beograda
Klub: OK Paraćin (02.2019 - 11.2021.), SK Rtanj & AK Partizan (11.2016 - 02.2019.), AOK Košutnjak Beograd (10.2015-11.2016.), SD Jasenica Smederevska Palanka (2006-10.2015)
Medalje za reprezentaciju: 2 zlatne (SEEOC-prvenstvo jugoistočne Evrope), 6 srebrnih (prvenstvo mediterana - MCO + SEEOC) i 7 bronzanih (MCO + SEEOC)

четвртак, 2. децембар 2021.

O promeni kluba, reprezentaciji, planovima za 2022.

Kada dođete na uvodni čas predmeta Ekonomika agrara na Ekonomskom fakultetu u Beogradu kod profesorke, a sada i dekana fakulteta dr Žakline Stojanović, sačeka vas ovakav jedan od prvih slajdova propratne prezentacije. Moto je zapravo vrlo univerzalan i odmah me je podsetio na mnoge teme i ljude u životu.

Kao što sam i objavio na društvenim mrežama pre nešto više od 2 nedelje, promenio sam klub i sada sam član sekcije za orijentiring Planinarskog društva Avala iz Beograda koje se nalazi na opštini Voždovac, a koje je osnovano 1950. godine i ima dugu istoriju i tradiciju.

Postojalo je puno razloga za to u proteklih godinu dana, a konačno sam prelomio i doneo odluku u maju mesecu kada je bilo već izvesno da neću imati obezbeđene pripreme za svetsko prvenstvo ni od strane Orijentiring saveza Srbije kao nacionalnog Saveza, niti od strane kluba - Orijentiring kluba Paraćin.

O prelasku u PD Avala bilo je reči još prošle godine kada je u klub prešao Dušan Krnjaić, moj vrli prijatelj i već duže vreme "saborac" za bolje orijentiring prilike u reprezentaciji i generalno orijentiring sporta u Srbiji, međutim, želeo sam da budem čovek, da razumem prilike u klubu s obzirom da nas je sve pogodila pandemija korona virusa u 2020. i da pružim priliku ljudima da nešto promene u narednoj (2021.) godini. 

Međutim, ništa + ništa = NIŠTA ili svojevrsni nastavak uvodnog teksta u postu o svetskom prvenstvu u češkoj - http://savalazic.blogspot.com/2021/07/woc-2021-czech-svetsko-seniorsko.html .

Prvo ću se još malo u kratkim crtama osvrnuti na dešavanja oko kluba, a zatim ću preći na dešavanja vezana za reprezentaciju.

Kako je dogovor prilikom prelaska u OK Paraćin bio vezan pre svega za troškove odlaska na takmičenja, opremu i pripreme sa jedne strane, kao i moje rezultate i pomoć Marku zauzvrat klubu, tako je situacija krenula prvo da se razvija u pozitivnom smeru. 2019. godina, sve ide prema dogovoru, nema razloga za brigu. Dolazi korona, nema reprezentativnih nastupa, ja bivam strpljiv iako priprema nije bilo, osvajam sve individualne titule na državnim prvenstvima, vraćamo titulu državnog prvaka u štafetama u Paraćin posle 14 godina, sezona se privodi kraju i dolazi januar kada odlučujem da ću nastupiti na svetskom prvenstvu u češkoj.

Prolaze dani, nedelje, meseci, ljudi sa kojima sam dogovarao prelazak u OK Paraćin se ne javljaju, ne pitaju da li nešto treba. Dolazi svetsko prvenstvo, ja otišao bez ikakvih priprema, javlja se 50 ljudi (uključujući i one sa kojima sam pregovarao o prelasku u klub) u toku takmičenja da ispituju detalje vezane za trke, tapšu po ramenu i slično. Završava se svetsko prvenstvo, opet muk. Prolazi leto, ni tada klupskih priprema za SEEOC nema. Pravim dogovor sa ljudima iz Orijentiring saveza Srbije da organizujem kamp koji je trebalo da organizuju ljudi iz stručnog štaba. Na mišiće to odrađujem organizujući sve u 2 dana pred polazak i za ekspresno kratko vreme uz sve poteškoće odrađujemo puno kvalitetnih treninga.

SEEOC prolazi kako prolazi, posle toga osvajam(o) i ostatak državnih prvenstava, a ljudi koji treba da se jave i dalje se ne javljaju, da bih saznao da neki projekat, koji je trebalo zajedno da odradimo (odlagano 2 puta), biva prijavljen za datum u 2022. godini za koji sam rekao da sigurno nisam slobodan i tu se definitivno završava svaka priča.

Zaista mogu da razumem sve, ali ovakve stvari bi i za nekog prosečnog takmičara bile neprihvatljive, a kamoli za najboljeg takmičara u Srbiji već duži niz godina.

Zaključak cele priče je da sam napravio grešku krajem 2018. godine sa aspekta takmičara. Lepo je trebalo da se povučem kako sam i planirao, međutim moj karakter da dajem prilike ljudima me je doveo dokle me je doveo. Sa poslovnog aspekta i prihvatanja mesta generalnog sekretara Orijentiring saveza Beograda to je bio dobar potez, ali sa takmičarskog aspekta - čisto gubljenje vremena.

Nikakve titule državnog prvaka, bilo individualno, bilo ekipno, u bilo kojoj disciplini, bilo kakvo putovanje na ovo ili ono reprezentativno takmičenje ne mogu da zamene onaj sjajan osećaj u sebi kada znaš da napreduješ iz dana u dan, a ja sam poslednji put taj osećaj imao u tom trenutku 2018. godine kada sam hteo da se povučem i kada sam zapravo osetio da niti jedan klub niti Orijentiring savez Srbije sa svojim trenutnim rukovodstvom neće stati niti iza mene niti iza bilo kog sportiste u orijentiring reprezentaciji Srbije i obezbediti minimum minimuma potrebnih uslova za dalji napredak i dobre rezultate na međunarodnim takmičenjima.

Ta moja odluka odjeknula je očigledno i doprla do ušiju nekih ljudi, kojima sam ja dao priliku da nešto promene po tom pitanju, međutim oni su tu priliku prokockali, kao i mnogi pre toga.


Prvi put kada sam preko noći sazreo sa aspekta iskustva sa u najmanju ruku neznanjem, da ne kažem licemerjem pojedinih ljudi, bilo je 2014. godine kada je trebalo prvi put da nastupim na svetskom seniorskom prvenstvu. Sve kasnije situacije i iskustva sa tadašnjim novoizabranim v.d. selektora Mrgudom Pajkom, ljudima u Jasenici iz koje sam otišao 2015. godine, ljudima iz AOK Košutnjaka, a sada i najnovijim iskustvom, samo su potvrđivale da sam ja MOTO sa početka ovog posta zapravo znao i usvojio duboko u sebi još tada. Svi moji odlasci bili su ZBOG tog neznanja ili licemerja (kako kod koga), jedino iz Rtnja sam otišao UPRKOS tome što sam imao pruženo znanje, stručnost, dobro društvo i prijatne ljude oko sebe.

Neznanje i licemerje prepliću se i sada u vezi sa reprezentacijom i živim za taj trenutak kada će nadvladati neka svetlija budućnost, a taj trenutak se približava, bliži je iz dana u dan. Biće sve više licenciranih trenera i razbiće se taj monopol i ti klanovi vrlo brzo.

Nakon svih dešavanja tokom proleća, leta i jeseni finale je bilo sa nedavno održanim kampom, na kome nije učestvovalo nekoliko glavnih takmičara u reprezentaciji i to još jednom zbog nedostatka komunikacije, da ne kažem nezainteresovanosti ljudi koji su ga organizovali da oni koji nisu bili na kampu tu i budu, iako je deo stručnog štaba obavešten kako stvari stoje sa obavezama takmičara.

Kada je prošao kamp, kada sam video da oni koji ga organizuju zapravo i sami rade treninge, da su treninzi bili na nivou kategorije M14, više mi nije bilo ni žao što nisam bio prisutan. Letos su 2 čoveka oragnizovala na Kopaoniku na neverovatan način sjajan kamp i izvukli maksimum i iz sebe i iz raspoloživog vremena i iz raspoloživih sredstava, a dvostruko više ljudi uz veće resurse, bliže lokacije i više vremena na raspologanju za pripremu kampa pravi treninge za M14, trči treninge koji su namenjeni za takmičare i samim tim ponaša se vrlo neozbiljno i nezrelo za poziciju na kojoj se nalaze. Takvo ponašanje i takav odnos nas je i doveo do rezultata na SEEOC-u u svim kategorijama, kao i propuštenim prilikama na Svetskom školskom prvenstvu.

I to nije najgore, procureli su neki "spiskovi lepih želja", odnosno plan reprezentativnih nastupa za 2022. godinu, procureli su i neki "kriterijumi za nešto" i svi ti nezvanični podaci govore da nam ni u 2022. neće biti bolje. Sa takvim ponašanjem ja sigurno neću učestvovati na svetskom prvenstvu u danskoj. Istekli su rokovi koje sam naveo u tekstu o svetskom prvenstvu i nema tog trenerskog maga koji bi bilo koga spremio bez tih uslova posle ovog roka za "sprint WOC". Ističu rokovi i za druga takmičenja, a mi još nemamo nikakve zvanične informacije:

  • na kojim reprezentativnim takmičenjima će se definitivno nastupati;
  • koliko takmičara će ići na koje reprezentativno takmičenje;
  • koje orijentiring trke će biti selektivne za koje takmičenje;
  • koje atletske i kros norme će biti selektivne za koje takmičenje;
  • kada i gde će biti održane atletske i kros norme;
  • da li su atletske i kros norme eliminatorne u izboru takmičara za određeno takmičenje ili će postojati još neki kriterijum koji će dati priliku nekom takmičaru da se izbori za nastup za neko reprezentativno takmičenje;
  • ako je odgovor na prethodno pitanje da altetske i kros norme nisu eliminatorne, koji će onda principi važiti za izbor takmičara za neko reprezentativno takmičenje;
  • koliko pripremnih kampova će biti sigurno održano u organizaciji nacionalnog Saveza, kada i gde će oni biti održani;
  • i slično.
Kada se isprave sve ove i slične brljotine, možemo da pričamo o nekom napretku, do tada nam je mnogo i 4. kategorija sportova. Lepo, u krug oko Ade, pa dok svi, i treneri i takmičari, ne spuste vreme ispod 30 minuta slobodno možemo i u 5. kategoriji sportova da budemo.

A što bi rekao Dragan Stojković Piksi u intervjuu na K1 televiziji nakon prolaska na svetsko prvenstvo - https://www.youtube.com/watch?v=ER5N7-vayyo (23:40): "Tajni u fudbalu za mene nema...". On tu priča o sebi i odnosu sa svojim igračima, a ja pričam o našem sportu, dešavanjima oko reprezentacije, Saveza i slično. "Tajni u orijentiringu za mene nema..." - dugo sam tu i kao sportista i sa ulogama i u rukovodstvima u klubovima, savezima, kao delegat na Skuptšinama... Tačno znam ko šta misli i kuda će svaki korak da odvede, a uglavnom nas vodi u propadanje ovim pogrešnim činjenjem ili nečinjenjem ljudi na pozicijama.


среда, 27. октобар 2021.

Prvenstvo Srbije na dugoj distanci & Štafetno prvenstvo Srbije 2021

U subotu 23.10. i nedelju 24.10. održana su poslednja 2 državna prvenstva za ovu godinu, ujedno i poslednja takmičenja na kojima ću učestvovati ove godine.

Zahvaljujući organizaciji Svetskog školskog prvenstva & Školarijade izrađena je nova orijentiring karta Kosmaja, pa je teren ponovo aktiviran posle više od 10 godina nekorišćenja. Sjajan pozez ljudi iz OSS s obzirom na činjenicu da je teren vrlo blizu i Beograda i Smederevske Palanke i Smedereva, što čini najveću gustinu klubova na jednom prostoru u Srbiji.




Foto: Dragan Krstić

Nadam se da će se pronaći novca u nekom narednom periodu kako bi se teren još malo proširio jer mislim da ima prostora na sve 4 strane sveta po malo, pa se tako svake godine može organizovati po jedna srednja distanca na različitim delovima terena, a da ne pričamo o varijaciji treninga koji se mogu napraviti. Šuma je sjajna, vrlo je trčljiva i kao takva stvorena je za treninge osnovnih o-tehnika kao što su: kretanje izohipsom, makro orijentacija, downhill orijentiring (vežbanje kretanja sa kompasom nizbrdo) i slično.

U subotu na državnom prvenstvu na dugoj distanci zauzeo sam ubedljivo prvo mesto. Ne baš kao 2018. na Fruškoj gori posle svetskog prvenstva u Letoniji kada sam bio u top formi i kada je razlika bila skoro 15 minuta u odnosu na drugoplasiranog, ali ni ovih 10 minuta ove godine nije za bacanje :)
Odradio sam jednu vrlo stabilnu, zrelo istrčanu trku. Neko bi rekao na snagu, ali bih ja više rekao na iskustvo, znanje i upornost.



Krki je odradio odličan skauting terena i pri tehničko-taktičkoj pripremi mi dosta pomogao, iako smo obojica učestvovali u pripremi i izvlačenju zaključaka. Planirano pobedničko vreme je bilo oko 90-95 minuta, ali sam znao da ću ga sigurno probiti, u smislu da ću trčati brže. Krkijeva procena je bila oko 85 minuta, dok sam ja bio siguran da ću ići 80, ako ne i brže, što se kasnije i obistinilo. Kretanje što više izohipsom, što manje istrčana distanca i što manje napravljen uspon bili su ključni parametri za ovakav rezultat. Na to bih dodao i dobro raspoređenu snagu - jer sam i vrlo malo vremena gubio na hodanje uzbrdo, kao i odličnu hidrataciju - da ne gubim vreme na osveženjima. U prevodu - ništa nisam prepuštao slučaju.

Na ovaj način "vezao" sam sve 3 pobede na državnim prvenstvima u različitim disciplinama ove godine, pa sam nastavio započet niz iz 2020. kada sam takođe imao sve 3 titule državnog prvaka u različitim disciplinama. 2019. godine sam zbog lošeg dela karte zauzeo 2. mesto samo na dugoj distanci sa zaostatkom od 40 sekundi za drugoplasiranim, dok sam bio državni prvak na srednjoj i sprint distanci. U zbiru, to je 8 titula državnog prvaka u individualnim disciplinama za 3 godine provedene u OK Paraćin, dok je sa štafetama to ukupno 10 titula državnog prvaka.

Rezultati           Prolazna vremena


U nedelju 24.10. takođe na Kosmaju, održano je Prvenstvo Srbije u štafetama. Do samog starta takmičenja nisam bio siguran da li ćemo imati kompletnu ekipu, međutim naš klupski drugar Milovan Milić nas je obradovao i odazvao se pozivu. Nastupili smo sledećim redosledom: 1. izmena - Marko Radovanović, 2. izmena - Milovan Milić i 3. izmena - ja.


Mare je odradio maestralan posao i izmenio prvi. Od kada sam ga video na "vidnoj" kontroli, bio sam uveren da ćemo odbraniti titulu državnog prvaka, samo da lićMi završi trku sa svim kontrolama koje su njegove. Ubrzo po Maretovom dolasku stigao je i Dušan iz Pobedinog prvog tima koji nam je bio ozbiljan konkurent, međutim on je preskočio jednu kontrolnu tačku i tako nam znatno olakšao posao.
Milić iako nešto lošiji u odnosu na Mareta i mene takođe menja 1. (makar u regularnom delu) i šalje me totalno relaksiranog da odradim svoj deo posla. 
U "neregularnom delu" Deki Nikolić je sjajnom trkom stigao pre Milića i mladi Bankela je startovao nekih 2.5 minuta pre mene. Da Dušan nije bio diskvalifikovan, oni bi bili za toliko u prednosti. Iako sam realno mogao da izdžogiram pola staze s obzirom da smo u regularnom delu imali jako finu prednost u odnosu na ostale timove, poručio sam Bankelici da ga stižem i tako dao sebi dodatnu motivaciju da ipak idem nešto jače, naravno, uz oprez da ne napravim nešto što bi nas koštalo titule.

Bankelu prestižem već oko 3. KT, već kod 5. KT ga više ne vidim iza sebe i tako sam bio siguran da je to to - pobeda čista kao suza. Posle vidne KT sam malo usporio s obzirom da je bilo dosta brda u prvom delu staze, kao i posebno od poslednje KT do ciljne linije, inače bi mi vreme sigurno bilo oko 30 minuta.



Zahvalio bih se i Maretu i Milovanu na ovom timskom rezultatu, jer su štafete ipak nešto posebno - kao individualni sportisti nismo uvek u prilici da imamo dobar tim konkurentan ni za medalju, a kamoli za titulu državnog prvaka.

понедељак, 11. октобар 2021.

Mediteransko prvenstvo 2021

 

Foto: Milivoje Simić


U periodu od 08-10. oktobra, u Novom Sadu i na Fruškoj gori, održano je 9. po redu Mediteransko prvenstvo u orijentiringu. Na programu su bile jedna ekipna i dve individualne discipline: mešana sprint štafeta sastavljena od 4 člana, srednja distanca i sprint distanca.

U četvrtak smo imali trening na staroj karti Paragova. S obzirom da je to bio model za sve reprezentacije, nadam se da se nismo previše izblamirali kao domaćini, s obzirom da je karta u očajnom stanju. Kod Makedonaca je prošlo, ne znam kod ostalih...



U petak 08.10. sa startom u 13:00 časova nastupili smo prvi put u punom sastavu na nekoj međunarodnoj trci sprint štafeta - 4 člana, 2 ženska i 2 muška, gde žene trče 1. i 3. izmenu, a muškarci 2. i 4. Seniorsku miks štafetu činili smo: Natalija Tatić, Dušan Marković, Dragana Dokmanović i ja, koji sam trčao poslednju izmenu.

Teren, koncepcija staze i karta bili su sjajni, dostojni velikog međunarodnog takmičenja, čak i većeg nego što je ovo mediteransko prvenstvo. Interesantno je da sam imao sveže iskustvo trčanja na sličnoj tvrđavi u Terezinu na svetskom prvenstvu ove godine, doduše više je to bilo iskustvo uživo gledanja finala i "studiranja" karte u toku finalne trke, jer je u kvalifikacijama "zakačen" samo deo tvrđave.


Lično nisam zadovoljan rezultatom koji smo postigli, kao ni nekim svojim odlukama. Mislim da smo mogli da se izborimo sa Špancima i budemo drugi. Lično sam imao oko 50 sekundi viška - loša varijanta na drugu, petu i 13. kontrolu, kao i to što nisam skratio put do 1. kontrolne tačke. Kada se sve sabere, prešao sam 210m više nego što je trebalo (20m do 1. KT; 80m više do 2; 45m do 5; i 65m više nego što je trebalo do 13. KT) i otud taj rezultat od 50-60 sekundi viška. Na 13. KT nisam lepo video varijantu pre svega zato što linije kruga kontrole i linija koja spaja 7. i 8. KT nisu bile presečene. I pored moje nešto slabije trke, na žalost, ovog puta je ipak slabija karika bio ženski deo tima.


Srednju distancu u subotu 09.10. obeležila je kiša i prilično hladno vreme. Tehničko taktički sam se pripremio prilično dobro, ali za bolji rezultat nedostajalo je, ako ništa drugo, onda malo sreće. Činjenica je da sam bio u prednosti u odnosu na veći deo takmičara što se tiče prvog dela staze koji obuhvata stari deo karte (koja je prerađena, a možda i nacrtana od početka zajedno sa novim delom terena), otuda je bio i najveći procenat osećaja ogorčenosti posle trke, dok je finale bilo na pretposlednjoj kontrolnoj tački.

Krenuo sam prilično sigurno i Dušana video već blizu 3. i 4. kontrole. Na 5. KT pravim svoju prvu grešku pre svega zbog načina na koji je predstavljen jedan dubok jarak na karti. Na novoj karti je prenaglašen vrh zapadno od 5. KT dok je dubok jarak jugozapadno predstavljen kao neka uvalica, a zapravo prema veličini nema razlike u odnosu na onaj gde je recimo bila 2. kontrolna tačka. Tako sam izašao do kontrole br. 61. koja je na starom isečku karte bila u "plavoj rupi", odnosno u močvarici na novoj karti. Tu sam izgubio skoro 1 minut. Da sam išao sa istočne strane linije možda ne bih imao problema, ali šta bi bilo kad bi bilo...



Stari isečak karte

Na 6. KT pravim grešku od 50 sekundi u blizini kontrole isključivo svojom greškom - nisam ispratio da je kontrola sa severne strane padine, tek kada sam došao do južne padine, shvatio sam šta sam uradio i ispravio se najbrže što sam mogao.

Sledi niz odlično odrađenih deonica sve do 16. KT do koje sam se uglavnom kretao oko trećeg mesta i gde gubim oko 30 sekundi jer sam ušao prvo u pogrešan rukavac, pa tek onda tamo gde nam je bila KT. 

Sledi još jedan solidno odrađen niz deonica sve do 25. KT gde zvanično gubim sve živce (a i bolji plasman). Deo karte između 24. i 25. KT, a i oko same 25. KT nije dobar, a dobio sam kasnije potvrdu i od dela ljudi iz organizacije da sam u pravu i da ne umišljam. 
Novi isečak karte

Do pred samu kontrolu fale 2 lisičije rupe koje su praktično na istoj izohipsi, jugoistočno (uz greben) od rupe gde je bila kontrolna tačka postoji još jedna plitka rupa, kao i staza slabije vidljivosti, a sama rupa gde je bila kontrolna tačka nije na grebenu, nego na padini sa suprotne strane grebena od one strane sa koje smo dolazili sa prethodne kontrolne tačke. Došao sam do plitke kontrole, video da nema prizme i stubića i pomislio da slučajno nisam na donjoj rupi (na grebenu zapadno), iako ne bi trebalo. Krenuo sam da se penjem, došao do stazice i ništa mi više nije bilo jasno, a pritisak mi je skočio na 200. Stao sam, počeo da razmišljam šta da radim i više od iznemoglosti nego od racionalog razmišljanja krenuo sam nazad do mesta gde sam prethodno stao. Naravno, tu su me stigli takmičari koje sam prethodno video kako idu ka 23. KT, kontrolu smo pronašli zajedničkim snagama i posle toga sam samo želeo što pre da dođem do cilja, nije mi bilo ni do čega. Samo sam se presvukao i što pre otišao u autobus, a priželjkivao i što brži polazak u hotel. 

Na kraju se ispostavilo da je nas 6 bilo u oko 4 minuta, od čega sam ja zauzeo 6. mesto, a da je taj deo karte nacrtan kako treba, do samog finiša bi bila neizvesna borba za prva 3 mesta gde bih imao velike šanse da budem 3 i gde ne bih izgubio SKORO 2 MINUTA.

Poslednjeg takmičarskog dana održana je sprint distanca trkom u centru grada, baš kao i na Petrovaradinu - teren, koncepcija staze i karta bili su sjajni, dostojni velikog međunarodnog takmičenja, čak i većeg nego što je ovo mediteransko prvenstvo.

Krenuo sam prilično rezervisano što se vidi i po varijantama do 1. KT gde sam izabrao dužu za 45m (ali tehnički jednostavniju) i na 2. KT još 6m duža varijanta (ali opet tehnički jednostavnija). Na 6. KT pravim grešku od 10. sekundi jer sam ušao u pogrešan prolaz, ali sam ubrzo shvatio i korigovao se. 
Sledi niz dobro odrađenih deonica do 12. KT gde biram za 14m dužu varijantu (greškom), kao i do pretposlednje (15. KT) koja je takođe duža za 10-15m i koja je praktično presudila da delim 3. mesto, a ne da Španac bude 4. Sve ukupno sam "dodao" oko 90m - što je oko 20 sekundi viška ukupno. 





U principu prilično dobro istrčana trka. Kačmaz, turski takmičar, koji je na svetskom prvenstvu bio za oko 2.5 min, a na SEEOC-u za oko 2 minuta brži od mene na sprint trkama, ovog puta je bio samo 49 sekundi brži, što dodatno govori u prilog mom sasvim solidnom rezultatu, mada je i ova trka bila tehnički zahtevnija od obe. 


Rezultat na poslednjoj trci je delimično popravio raspoloženje, ali se danas, dan posle svega, ponovo oseća gorak ukus trke na srednjoj distanci zbog detalja vezanih za kartu na koje nisam mogao da utičem, a delimično i zbog rezultata sa miks štafeta. Unutrašnji osećaj da sam mogao i da smo mogli više me sigurno ne vara, ali vreme se ne može vratiti.
U svakom slučaju, osim lične satisfakcije od ovih rezultata nemam ništa, tako da iako postoji osećaj da sam nešto izgubio, to i nije baš tako.

Ostalo je još državno prvenstvo na dugim i u štafetama za dve nedelje na Kosmaju i mogu zvanično da stavim tačku na ovu sezonu, pa da okrećemo novi list.