Beogradske o-trke, Novi Sad polumaraton i Fruška Gora

Mesec dana nakon povratka iz Antalije usledio je jak ritam treninga, a onda od 25.03. do 09.04. tri vikenda trka za redom. Prvog vikenda bile su: sprint trka u bloku 19A, 19, 22 i 23 na Novom Beogradu, a sutradan duga distanca (za pionire i kadete duga, po vremenima seniora - više srednja) na Avali. Rezultati su razdvojeni, ali treba posmatrati zajedno kategorije M21E i M18-20 jer smo imali iste staze, pa će tako i osvrt biti realan i uporediv sa rezultatima iz obe kategorije.

Skauting je bio solidan, tačno sam procenio kako će izgledati tok trke, ali sam u bloku 19a prvi put trčao, pa je bilo malo teže uklopiti se u delove koje je teško nacrtati realno na karti s obzirom na 3D prolaze, dubinske i visinske, a kamoli u velikoj brzini lepo ispratiti sve detalje. 

U skladu sa uslovima su proistekle i duže varijante na 2. i 16. KT.

Zauzeo sam 2. mesto, gledajući obe kategorije.          Rezultati

Što se Avale tiče, za nijansu slabija trka, pre svega u izboru dugačke varijante ka 9. KT, kada sam izabrao dosta dužu varijantu, odnosno mnogo sam se odvojio od linije i izgubio po mojoj proceni 3 minuta.  Tu sam praktično i izgubio trku, pre svega. Pored toga, još minut ipo kod 13. kt gde fali klupica na karti sa koje sam se odvajao u šumu i napravio paralelnu grešku (obeleženo crvenim iksom gde fali), kao i kod 15. kt još 1 min, koja je bila "negde" u "nečemu".              Rezultati

Zauzeo sam 1. mesto u svojoj kategoriji, ali sam ukupno gledano sa kategorijom M18-20 imao 3. vreme.

Šest dana kasnije (01.04.) trčao sam novosadski polumaraton gde sam zauzeo 4. mesto istrčavši 21.33 km (po garminu) za 1:18:50, što je moj novi lični rekord, minut brže nego u novembru. A ukoliko bih uporedio tačno vreme po kilometru tada i sada, zaključak je: 2 minuta i nešto, brže (sa 3:47 na 3:41 min/km). Da je bilo malo hladnije vreme, možda bi bilo još bolje, ali ne zaustavljam se ovde, ako se poklope kockice na jesen, možda će se tek osetiti :)

Moj tim

Velikim radom sam dostigao da mi nije teško pao polumaraton i vrlo brzo sam se oporavio. 

U nedelju 09.04. nastupili smo na Memorijalu Saše Palinkaša, na lokalitetu Rohalj baze - Fruška Gora. Spremao sam se da napišem malo opširniji tekst oko ove trke, postavim neka pitanja i dam odgovore i rešenja, ali nekim ljudima ne vredi pričati - kada neke stvari ponavljaš "xy" puta, to više nije slučajnost već navika i to jako loša navika, a kada mnogo stariji i uslovno rečeno ozbiljniji ljudi ne reaguju nikako po ovom pitanju, zašto bih ja trošio svoju energiju. Samo ću reći da je bilo dovoljno u 5 godina, koliko je prošlo od prethodne trke na ovom mestu, da se po 1 godišnje (NAGLASAK: 1 u 365 dana) ode i odradi po malo korekcija i doreambulacija karte, pre svega reljefa i nekih krucijalnih detalja i da bih sada pisao o lepoj trci, po lepom vremenu, lepoj šumi itd. Za ovo što smo doživeli prosto nema komentara - 21. vek, 2017. godina?! Sramota me je i da postavim trek. 

2012. ???!

2017. ???!

Mislim da rezultati uopšte nikome nisu ni bili važni posle trke, kada je svima sve jasno. Sa 9 minuta viška, na koje nisam mogao da utičem, mislim da je bolje da dalje ništa ne pričam. Jedno je sigurno, orijentiring je najlepši, najbolji i najkompletniji sport, međutim, isti ima drugačija shvatanja kod određenih ljudi, to je veliki problem jer izlgeda kao da se bavimo različitim sportom.
Makar skupih 15km sa zagarevanjem, trkom i rastrčavanjem van beogradskog asfalta i kupih patike u Inđiji, da ne bude da sam bezveze gubio vreme.

Zapadni obronci Fruške Gore, lokalitet Rohalj baze