Prvi deo sezone 2026

Start 4. Avala trail race planinske trke u organizaciji PD "Avala"

Ne uvek svojom voljom, više organizacioni nego trenažno-takmičarski ritam za razliku od perioda jul 2025. - januar 2026. kada se treniralo sasvim pristojno.

Broj kilometara na mesečnom nivou za period februar-jun 2026:

- februar: 104 km

- mart: 78,1 km

- april: 82,3 km

- maj: 120 km trčanja i 38 km sobnog bajsa

- jun: 110 km.

Katastrofa.

Ovakva statistika je, na žalost, pre svega rezultat neispoštovanih dogovora sa kartografima za Trofej Beograda i Kup Banjice, kao i majstora koji su mi držali auto 2x po mesec dana u servisu.

Za nekog ko ima striktan plan rada, popunjen svaki minut vremena, puno aktivnosti i projekata koji se smenjuju jedan za drugim, a mnoge stvari idu i paralelno, pre svega hiljadu administrativnih sitnica uz same dane realizacije aktivnosti, svako nepoštovanje dogovora zbog lične neozbiljnosti i neprofesionalnosti, može da napravi problem, a bilo je mnogih problema.

Na kraju, dovoljno je reći da sam uz nekoliko "nervnih slomova" sve novonastale situacije ishendlovao bez posledica na projekte, ali sa posledicama po svoje treninge, rezultate i privatno vreme za sebe i porodicu.

No, prihvatio sam situaciju takvu kakva je, prevazišao sam sve i nastavio dalje, ali sa nekim ljudima i partnerima više nema saradnje, podrazumeva se.

Kada govorimo o aktivnostima i projektima, statistika je sledeća:

- 29 organizovanih o-treninga za PD "Avala" zaključno sa 05.07.2026.

- 2 trening-kampa za Orijentiring savez Beograda sa po 6 trening-trka (12 ukupno)

- 1x Team building

- 1x Vojno prvenstvo prve brigade i rečne flotile MO i VS

- 1x Avala trail race 2026 (4. po redu planinska trka u organizaciji PD "Avala" sa preko 530 učesnika)

- 2x sprint takmičenja za PD "Avala" (Kup Banjice)

- 3x sprint + 1x middle za Orijentiring savez Beograda (Trofej Beograda, Gradsko školsko takmičenje i Juniorsko prvenstvo Beograda)

- 2 radna dana u prvoj nedelji Berlitz kampa u kampusu Ruđer Bošković i u njegovoj okolini

Dakle, ukupno 51 organizovana pojedinačna orijentiring aktivnost + organizacija 1 planinske trke.

Za ljubitelje prirode i sporta ova statistika je misaona imenica, tako da je svaka prepiska sa laicima, odnosno korisnicima sporta na rekreativnom nivou besmislena i nepotrebna jer ne mogu da dobace misaono ni do trećine ovih stvari, međutim kada neko da sebi za pravo da lupeta gluposti i neistine, onda se mora reagovati kako bi se čula i druga strana priče, jer svaka medalja ima lice i naličje.

Nakon Boroka Kupa i Beogradskog sprint kampa, o čemu sam pisao u prethodnom postu, nizalo se puno toga:

- administrativni poslovi

- redovni klupski treninzi

- crtanje nove karte parka "Ušće"

- crtanje nove površine dela terena "Lipovička šuma"

- organizacija 4. po redu planinske trke "Avala trail race"

- docrtavanje, provera i ažuriranje terena za Kup Banjice - 1. i 2. kolo Voždovačke o-lige

- crtanje nove karte Hajd parka

- priprema i realizacija dvodnevnog Trofeja Beograda, jednodnevnog Kupa Banjice sa 2 sprint trke u jednom danu

- priprema i realizacija Gradskog školskog takmičenja

- crtanje nove karte bloka 9B na Novom Beogradu i mnogo toga još što sam, delom, naveo u prethodnom delu posta.

Stigao sam i da gostujem u jednom jako lepom podkastu po imenu "Trčkast", a gostovanje možete pogledati na sledećem link-u: https://www.youtube.com/watch?v=GtnYTR97J-M&t=31s 

Zatim sam ažurirao teren na Divčibarama za 29. PTT Kup i aktivno učestvovao u organizaciji za poslove koncipiranja staza, postavljanja i skidanja kontrolnih tačaka.

Paralelno sa navedenim, učestvovao sam na sledećim trkama:

- 21.03.2026. Kup Srema, orijentiring, srednja distanca na Lipovači, osvojeno 3. mesto sa samo minut zaostatka za prvoplasiranim

- 26.04.2026. Prvenstvo Srbije na dugoj distanci, Bogovađa, osvojeno 4. mesto sa 1.5 minut zaostatka za drugoplasiranim što je bio moj realan plasman tog dana o čemu ću pisati u postu niže

- 03.05.2026. Milano 10km, road running race

- 16.05.2026. kolo Nacionalne serije u planinskom trčanju PSS, Nebeski visovi - Zlatibor, 20.84km sa 1370m uspona i spusta  za 2h 59 min. i 38 sekundi

- 30.05.2026. Prvenstvo Srbije na srednjoj distanci, Letenka - Fruška gora, DNF (prekinuo sam trku na poslednjoj trećini staze i nisam želeo da se očitam, realno bih zauzeo neko od 2-5. mesta)

- 31.05.2026. Štafetno prvenstvo Srbije, Letenka - Fruška gora, 2. mesto ekipno i 2. vreme od svih takmičara, 1.5 minut zaostatka za najbolje pojedinačno plasiranim

- 04.07.2026. Tara ultra trail, planinsko trčanje, 33.5km sa 2450m uspona i spusta za 5h 44 min. i 34 sekundi

Kup Srema, 1. dan takmičenja, 21.03.2026. i kolo Orijentiring lige Srbije - stabilna trka bez grešaka. Interesantno, zaključno sa 9. KT sam imao 1. vreme (kada je bilo više trčanja kroz šumu, a manje putevima). Na kraju, 3. mesto sa 1 min zaostatka za 1. i 2. mestom.

Rezultati          Prolazna vremena

Prvenstvo Srbije na dugoj distanci, 45. Memorijal Čika Duška Jovanovića, takmičenje od značaja za Grad Beograd (PSK "Pobeda" dobija fond od Grada od barem 300.000,00 RSD), 3. dan takmičenja 26.04.2026. -  4. mesto na kraju, ali oštećen za 2. mesto i srebrnu medalju.

Kao što se može videti i iz splitova, ali i posebno analizirati u quickroute-u, programu za analizu trekova preko mape, na 13. KT imao sam 2. vreme od svih takmičara. Međutim, zbog toga što prethodno na oko 1h trke nije bilo vode na prvom osveženju na koje sam naišao na putu sa 9. na 10. KT, koje bih imao i sa 13. na 14. KT da sam izabrao racionalnu varijantu što bih i uradio da je bilo osveženja 1. put kada sam naišao, morao sam da izaberem neracionalnu i dužu varijantu jer sam već bio dehidrirao. 

Tako prvi put na trci, u 87. minutu trčanja, pijem vodu i dolazim k sebi na temperaturi od 26-28 stepeni, međutim gubim ne samo 3. mesto, već i 2. i time sam direktno oštećen od strane organizatora - PSK "Pobeda" za plasman na ovom takmičenju koje je ujedno bilo i državno prvenstvo.

Dobiješ od Grada Beograda 300.000,00 RSD i ne obezbediš dovoljno osveženja - bruka i sramota.

Obećao sam im, kada sam došao na cilj, da će od mene lično sledeće godine ako budu ponovo organizovali dugu distancu dobiti donaciju u vidu paketa vode.

Neka totalno druga priča je da li sam ja u formi trenutno ili nisam i kakve su mi ambicije - ali je nedopustivo da ja nespreman i bez reprezentativnih ambicija da bih trenirao trenutno na najvišem mogućem nivou zbog poslovnih i drugih obaveza - istrčim takvu trku za 2. vreme tog dana i da mi se to uskrati zbog neprofesionalnosti i neozbiljnosti organizatora.

Ja znam koliko jesam, odnosno nisam spreman i znam svoje limite, zato se nisam ni potresao zbog toga jer posle toliko godina mi ništa ne znači neko mesto osim 1. ali kada sam za to iole spreman, međutim ne želim da ovo prođe nezapaženo. Takve stvari su jednostavno nedopustive.

Bez obzira na prethodno navedeno, pozdravljam potez da se nacrta nova karta i da se reaktivira teren Bogovađe.

Što se mene lično tiče, dobro sam trčao, birao varijante shodno formi, a imam 1.5 min viška - 1 minut u reonu 2. KT gde smatram da situacija nije najjasnija i najtačnija, kao i oko 30 sekundi u reonu 8. KT, ostalo je bilo ok.

Rezultati               Prolazna vremena

Što se tiče Prvenstva Srbije na srednjoj distanci, kao i Štafetnog prvenstva Srbije, na Fruškoj gori 30-31.05.2026; a za razliku od PS na dugim, bio sam spremniji i nisam bio ravnodušan.

Znao sam da sam spremniji nego mesec dana ranije, znao sam da mogu da pronađem svoju šansu i za prvo mesto ukoliko se poklope kockice, dakle - da, imao sam očekivanja. Međutim, na žalost, stare fruljovizije se ponovo ponavljaju i to je toliko poražavajuće da ja nemam reči. 

Ko god da je koncipirao stazu za srednju, goru nije mogao koncipirati - 1. kontrola za M12, max Ž14, a područje u reonu kontrole na terenu nema veze sa onim što je nacrtano na karti.

Iza sebe sam imao Bankelu i naravno da me je odmah na početku sve to izbacilo iz takta - prvo mentalni napor da prevaziđem to što ima 500m golog trčanja do 1. KT i da sam već tu na gubitku u odnosu na spremnost drugih takmičara, a onda dolazim iza palog drveta koje je na mestu gde bi trebalo da bude KT, a nje - NEMA. Na tom prostoru sam izgubio oko 1.5 min dok nisam čekirao 1. KT.

I otprilike je već tu sve palo u vodu - svo moje spremanje nakon što su prošle najgore obaveze, mesec dana do trke i nadanje iz prikrajka imajući u vidu rezultate sa Lipovače i tok trke tada.

Pokušao sam da prevaziđem sve to i da uhvatim priključak, međutim na 5. KT me stiže Bankela, ja biram pogrešnu varijantu do 6. KT, tamo ponovo karta nema veze s vezom i to bi bilo to što se mene tiče na ovu temu. Pri tom, staza strma i glupa do bola.

Narednog dana, nova trka i totalni reset - idemo od nule. Štafetno prvenstvo Srbije, nedelja 31.05.2026. Nova prilika da se dođe do titule državnog prvaka, međutim naš kondiciono najspremniji i najmlađi član ekipe nije imao dan i sa takvom njegovom trkom morao bih da budem u top formi da bih se izborio za 1. mesto, ovako 2. vreme od svih takmičara i 2. mesto ekipno.

Sa Jankom sam bio egal zaključno sa 7. KT s obzirom na to da smo startovali praktično u isto vreme (on je par sekundi pre mene). Od 7. KT mi je do cilja pobegao 1.5 minut. Čestitke. Prethodno smo obojica pretrčali malo 5. KT i tu izgubili oko 1 minut. Ostalo je bilo stabilno i bez grešaka uz opasku da 6. KT očigledno nije postavljena na dobrom mestu.

Rezultati               Prolazna vremena

Između 2 državna prvenstva u orijentiringu, 16.05.2026. trčao sam 3. kolo Nacionalne serije u planinskom trčanju PSS na Zlatiboru - 16.05.2026. kolo Nacionalne serije u planinskom trčanju PSS - 20.84km sa 1370m uspona i spusta  za 2h 59 min. i 38 sekundi.

Rezultati

Ove subote, 04.07.2026. trčao sam planinsku trku Tara ultra trail - 33.5km sa 2450m uspona i spusta za 5h 44 min. i 34 sekundi.

Rezultati

Kao što sam i napisao prekjuče u Instagram objavi: "što se mene tiče, šta god da se izdešava do kraja sezone, danas već imam lični "achievement of the year" s obzirom na okolnosti odnosno jako puno projekata i posla od januara - paklena trka, misli o odustajanju na 17/18km jer se 80% uspona spucalo u prvih 20 km, međutim glava je bila na mestu, osveženje je došlo taman na vreme na oko 20.5km, što je pomoglo da prevaziđem crne misli. Bilo je i malo grčeva u desnoj butini na tipa 29. km, ali uz odgovarajuću tehniku kretanja i to sam prevazišao".

Sledi prilično mirniji period u naredna 2 meseca tokom koja ću dati sve od sebe, koliko je u mojoj moći, da se što bolje pripremim za Serbia Open u orijentiringu, na Zlatiboru.

Drugačije sam zamišljao tok ove sezone, međutim šta je - tu je, idemo dalje. Jedno je sigurno - čim malo uđem u ritam treninga, odmah se u vazduhu na domaćim takmičenjima oseća strepnja konkurencije, iako sam, ispostaviće se, zaista poslednja osoba od koje treba da strepe trenutno.

Posle Serbia Open-a, a do kraja sezone, što se tiče šumskih trka, verovatno će highlight biti ova trka na Bogovađi ukoliko organizaciono sve prođe u redu - još tada ću biti iole relaksiran što se tiče obaveza, pri tom će proći dobrih 2.5 - skoro 3 meseca redovnog treniranja. Za sve posle toga ću već ući u nove organizacione poduhvate sa klubom i Savezom BG i ne očekujem neke značajnije performanse iako verujem da ću biti mnogo više fit nego sada i potencijalno imam manje rizike jer šta bude bilo da se crta i ažurira od mapa, radiću ih sam i ne moram da strepim da će me bilo ko "izlerati".

Videćemo šta nam donosi drugi deo sezone 😁

P.S. ono što je napravljeno ove godine sa 4. po redu Avala trail planinskom trkom je fantazija. Toliko nasmejanih lica, zadovoljnih takmičara, jake konkurencije, zaista sve top u odnosu na druge domaće trail trke. Naravno, možemo i želimo da podignemo sve na još jedan viši nivo i na tome već uveliko radimo! 😊

Boroka Kupa - spring Juniper Open 21-22.02.2026.

 

Sezona 2026 je startovala trkama u mađarskoj proteklog vikenda. Selo Pirto, jug mađarske i Boroka kupa - spring, Juniper Open.

Ako se po jutru dan poznaje, biće ovo dobra godina.

Šalu na stranu, daleko sam još uvek od takmičarske forme, ali "feedback" je dobar - u odnosu na isto takmičenje u novembru 2025; ali na drugoj lokaciji, napredovao sam kondiciono, mada je i mentalno bio manji pritisak s obzirom na to da je ovaj teren lakši nego Bocsa.

U svakom slučaju, odlazak je opravdao svrhu - malo sam istestirao sebe, provežbao nekoliko različitih o-tehnika i video koje su moje trenutne mogućnosti i gde su limiti.

Preko limita nisam išao, tako da je ovo bio jedan dobar, dozirani tempo trčanja u kom sam mogao sve da držim pod kontrolom što se može i videti kada pogledamo greške, odnosno izgubljeno vreme u odnosu na trenutno moje optimalno.

Prvog takmičarskog dana imao sam oko 90 sekundi viška - 40 sekundi na 3. kontrolnoj tački, 30 sekundi na 17. KT i 20 sekundi na 23. KT.

Na 3. KT sam na trenutak izgubio ritam i pravac, ali sam se ubrzo korigovao.

Na 17. KT sam pretpostavio gde se KT nalazila, međutim, iskreno, nisam hteo da se "bodem" kroz jedan manji prolaz kroz grmlje, već sam svesno malo više išao okolo.

23. KT sam za malo pretrčao, zastao, video o čemu se radi i vratio se ka KT.

Drugi takmičarski dan izveo sam baš rutinski, praktično bez i jedne jedine greške.

Jedino mogu da konstatujem da sam jedno 30-ak sekundi izgubio blizu mesta gde se seku trek ka 4. i 7. KT. U blizini tog segmenta postoji nekoliko staza koje nisu ucrtane pa sam se na trenutak zapitao o čemu se radi zbog čega sam malo i krivudao da bih iščekirao neke detalje na terenu i da bih se uverio da sam na dobrom pravcu.

Osim toga što organizator treba malo da ažurira to parčence terena, moja sama izvedba bila je perfektna i ovom trkom sam posebno zadovoljan. Daje vetar u leđa za dalji rad na sebi u okviru priprema za takmičenje godine, na Zlatiboru, početkom septembra.

Rezultati & Prolazna vremena

Za kraj, ne bi bilo zgoreg da pomenem da je vikend pre Boroke bio Beogradski sprint kamp u organizaciji Orijentiring saveza Beograda gde obavljam funkciju Generalnog sekretara. Hvala Maretu, Saletu, Maji, Spasku i Peđi na pomoći u organizaciji. 70-ak učesnika, od čega 15-ak iz bugarske je uzelo učešće, a za ovu svrhu su nacrtane i nove površine mapica za sprint orijentiring u mojoj režiji. Na programu je bilo 6 trening-trka različitih sprint o-tehnika u 3 dana kampa i 3 godišnja doba koje smo imali - prvog dana bilo je sunce, drugog kiša i sneg, a trećeg vedro ali hladno vreme.

Bio sam prilično opterećen u nedeljama uoči i nakon kampa jer se paralelno radi na više frontova - od pripreme i organizacije kampa, crtanja novih mapa, pripreme Trofeja Beograda, Avala trail planinske trke, do administrativnih poslova takođe na više frontova. 

Malo mi je bio pao imunitet pa sam završio sa ispijanjem antibiotika između kampa i Boroke, uoči, tokom i nakon kampa propustio sam i više treninga nego što sam mislio da ću, pa je sve to zajedno uticalo da ne idem još malkice brže na trkama, ali u svakom slučaju nisam nezadovoljan i ne žalim se, več samo konstatujem. Biće dana kada ću biti totalno fit i radujem se tome.

Šlag na torti bio je odlazak u Budimpeštu gde sam evocirao uspomene na dane ekskurzije u 3. godini srednje škole pre praktično 15 godina. Upravo sam šokiran ovim podatkom, da je prošlo toliko vremena. Vreme baš leti, neverovatno.

Hvala i mojoj dragoj Miličici koja mi je pravila društvo tokom ovog putovanja 😍

Sledi jedno 70 dana "pakla" od obaveza, gde ću, uzgred, probati da još napredujem u smislu forme, ali pre svega glavni cilj je da ostanem zdrav i da svi projekti prođu kako treba. 

Možda bude prostora i da istrčim neku od trka u Topoli, Mirijevu ili Šidu, ali će odluka o nekom od tih nastupa svakako biti u zadnji čas i ad hoc, bez rezultatskih očekivanja, jer će zbog obaveza svaki potencijalni nastup zaista biti uzgred.

Trenutno mislim da će prvi mentalno relaksiraniji nastupi biti kada prođu sve velike obaveze - državno prvenstvo na dugoj distanci u Bogovađi krajem aprila, a zatim i državna prvenstva u sprintu, sprint štafetama, na srednjoj i u šumskim štafetama u maju.

Ono što je sigurno, nakon što preguram vrlo intenzivan period od danas do kraja juna, kada popuste svi grčevi, sledi laganiji jul i avgust i potpuni fokus da se na Kopaoniku pripremim za nastupe na Zlatiboru.

O trenerskom i radu u sportu kao deo šire priče vezano za komentar vernog fana

 

Za početak, želim svima srećnu i uspešnu 2026. godinu!

Kako ne bih voleo da se neko oseti povređenim jer nije dobio odgovor na svoje "anonimne" komentare, iako svako ko malo bolje poznaje tu osobu može da zaključi o kome se radi, tako ću kroz ovaj poseban post sumirati svoj rad kao sportskog radnika (od 2019. godine), trenera u proteklom periodu i nekoga ko od 2010. godine radi na promenama u našem sportu kako bi sport napredovao, a sve to kao deo šire priče vezano za komentar vernog fana, uz određena pitanja koja ću postaviti i činjenice koje ću napisati, a za koje mi nije neophodan odgovor.

Komentar koji sam dobio na prethodni post sledi u sledeća 2 print screen-a:

Iako anoniman, stil pisanja, nepismenost i stavovi jasno ukazuju da je sve prethodno napisao Dušan Krnjaić. Tako da kad je tako veliki frajer, mogao je da se potpiše, ali nema veze, znamo se.

Kako bi relativno nova orijentiring zajednica znala i ne bi bila izmanipulisana ili ukoliko je neko zaboravio ili ne zna pojedinosti o tome ko je Dušan Krnjaić, ja ću u kratkim crtama opisati o kome se radi:

• počeo aktivno da se bavi orijentiringom od 2007. godine, godinu dana posle mene;
• postao član reprezentacije Srbije u orijentiringu 2011. godine i zadržao se u istoj do 2015. kao junior;
• medalje za reprezentaciju (2): 1 zlatna medalja u štafetama 2012. na SEEOC-u i 1 bronzana medalja u štafetama 2013. na SEEOC-u;
• još nekoliko istaknutih rezultata sa SEEOC-a: SEEOC 2011 - 5. mesto u sprintu, 4. mesto na srednjoj, SEEOC 2013 - 6. mesto duga distanca;
• prokockana medalja u štafetama 2014. na SEEOC-u;
• na mediteranskom prvenstvu nikada nije nastupio ni kao junior, ni kao senior;
• seniorski reprezentativac nikada nije bio;
• nema niti jedno osvojeno državno prvenstvo u seniorskoj kategoriji, a rekao bih ni medalju sa seniorskih državnih prvenstava;
• 2015. poslednji nastup za reprezentaciju ekskurzijom na SEEOC-u gde je na sprintu bio 20/21, dugu nije završio, a rekao bih da na srednjoj i u štafetama nije ni nastupio;
• generalni sekretar Orijentiring saveza Beograda u trajanju od SEDAM dana 2019. godine;
• godinu dana član UO Orijentiring saveza Beograda;
• završio kurs za Operativnog trenera kao član PD "Avala", gde mu je klub platio 50% školovanja, a da on do svog odlaska iz kluba nije održao ni jedan jedini trening kao trener kluba.

Uprkos svemu navedenom, prilikom svojih prelazaka iz kluba u klubove, kako bih pomogao i njemu i sebi kako na ličnom napretku, tako i u napretku tih klubova i celokupne orijentiring zajednice, vodio sam ga sa sobom i u AOK "Košutnjak" i u AOK "Rtanj", dok smo se prilikom mog prelaska iz Rtnja u OK "Paraćin", a njegovog u SK "Magic map" dogovorili da kroz te dve organizacije u kombinaciji sa radom u Orijentiring savezu Beograda pokušamo da delujemo na brži razvoj sporta.

Kasnije smo se ponovo "udružili" prelaskom u PD "Avala" gde je konačno još jednom, a ne prvi put, izigrao moje poverenje kroz dogovorene projekte gde je, kao i u većini slučajeva, bio nepouzdan "partner".

Karakter je ono što pravi razliku, a o tome kakav je neko karakter govore njegovi rezultati koje sam prethodno naveo, uprkos mnogo više odlazaka na kampove i trke u inostranstvo, za šta je meni bilo uvek drago, jer nisam bio u mogućnosti na ista da odem jer mi do prelaska u OK "Paraćin" nisu drugi plaćali odlaske na bilo šta, izuzev reprezentativnih takmičenja što je pokrivao OSS i izuzev odlaska na EYOC 2010. kada je Opština Smederevksa Palanka donirala sredstva SD Jasenica "preko veze" mojih roditelja u Palanci, a ta sredstva su dalje preneta za troškove odlaska na EYOC te godine u Španiju.

U najvećem broju slučajeva, postojala je nekad otvorena, a nekad prikrivena ljubomora sa njegove strane o čemu savršeno govori i prethodni komentar.

Da ne ostane nezabeleženo, sumiraću u veoma kratkim crtama i svoje reprezentativne i seniorske rezultate, bez navođenja plasmana od 4. do 6. mesta koji se takođe nagrađuju diplomama na postolju na SEEOC-u:

- 15 medalja sa reprezentativnih takmičenja: 2 zlatne (SEEOC 2013 sprint, SEEOC 2012 štafete), 6 srebrnih (Mediteransko prvenstvo - MCO i SEEOC, od čega jedna 2013. godine sa zaostatkom od 1 sekunde za prvim mestom na srednjoj distanci), 7 bronzanih (MCO + SEEOC), od čega su 4 seniorske (3 na mediteranskom 2018. godine u Egiptu i 1 na mediteranskom 2021. godine u Novom Sadu), oba puta u žestokoj konkurenciji Italijana, Francuza, Turaka i Španaca, pre svega.

- 19 titula sa seniorskih državnih prvenstava + 1 sa ekipnog državnog prvenstva 2018. godine u krosu sa AK Partizan.

Pored toga, navešću još nekoliko činjenica o svojim nastupima za reprezentaciju:

• 108 nastupa na balkanskim prvenstvima, Prvenstvima jugoistočne Evrope, mediteranskim prvenstvima, svetskim i evropskim univerzitetskim prvenstvima, svetskim juniorskim i svetskim seniorskim prvenstvima. Ovo je apsolutni rekord jednog takmičara na nastupima za reprezentaciju Srbije, bilo bi ih još mnogo, mnogo više da nisam svoje mesto ustupio Dušanu Markoviću na WOC-u u Danskoj, Marku Radovanoviću na WOC-u u Švajcarskoj, da nisam preskočio nekoliko SEEOC-a i slično zbog različitih okolnosti. Dakle, ja ne idem kao pojedni na ekskurzije, već odlazim kondiciono spreman i sa željom da svaki put probam da budem bolji neko što sam bio prethodni put, a nikako da držim fenjer na začelju.

Slede odgovori na komentare:

• takođe svakome želim sve najbolje u životu, pa i Dušanu Krnjaiću, samo što dalje od mene;
• u šta sam izrastao je možda Dušanu Krnjaiću užasno, meni i ljudima koji mi žele dobro naravno da ne. Ko ti ne želi dobro, ne razume, ne ceni, nije upućen u sav moj doprinos sportu ili je izmanupulisan neistinitim pričama drugih ljudi, naravno da ne može da sagleda celokupnu priču pa da donese sud i o meni i o bilo kome drugom;
• priču o sendvičima "dame sumnjivog morala" koju je Dušan Krnjaić preuzeo ne bih komentarisao, to je takođe još jedna u nizu izmanipulisanih priča koje se plasiraju kako bi omalovažile moj lik i delo;
• kako bih ukratko opisao deo o takmičenjima koje Dušan Krnjaić, ali verovatno i njemu bliski, nisu ili nisu želeli da razumeju, reći ću par stvari, ukratko - fokus na detalje je ono kako ja radim i kako rade profesionalci u svom poslu - mora se voditi računa i o koncepciji staze, ali i o isečenim linijama koje povezuju kontrolne tačke, kružnice samog kruga KT, isečene izohipse gde treba i slično što doprinosi boljoj čitljivosti karte i smanjenju grešaka koje nisu izazvane neznanjem takmičara, već aljkavosti organizatora gde su greške neretko posledica toga da takmičar/ka nešto nije video jer krugovi i linije nisu isečene, ili karta nije ažurirana, a ne zbog svog (ne) znanja. Koncepcija staze na početku trke i neažurirana kompletna karta kod Manastira Beočin iz oktobra jeste bila kriminalna i to može reći svaki realan orijentirac koji je na toj trci bio;
• gde god odem ima problema i ja ih ispravljam, hm - ja se trudim, koliko je u mojoj moći, da ispravim anomalije u sportu koje su u srpskom orijentiringu, na žalost, posađene odavno, a njihov progres je naročit od 2010. godine do danas. Njihovo nerazumevanje Dušana Krnjaića i druge ne oslobađa od odgovornosti da i dalje nastavljaju sa istim, štaviše, ukoliko nisu svesni postojanja tih anomalija, to dovoljno govori o njihovom (ne) znanju. Sa druge strane, svojim radom u OSB-u i klubovima kao sportski radnik i takmičenjem kao sportista pokušavam, kao i ceo život, da optimizujem - ako su to finansijsko-materijalna sredstva, kao sportski radnik pokušavam da optimizujećim delovanjem ostvarim što više sa što manje uz rad na tome da se ta sredstva uvećaju, odnosno kao sportista da uz što manje resursa postignem što više (što sam kao mlađi i uradio naspram uloženih sredstava Dušana Krnjaića) ili da odem tamo gde postoje resursi ali su oni neadekvatno iskorišćeni ili nisu iskorišćeni uopšte, kao što je slučaj i sada u PD "Avala". Međutim, ni kao sportski radnik ni kao sportista nisam takva ličnost koja samo "uzima", kao pojedini user-i, već mnogostruko više sebe i "dajem" i "vraćam dato". To je ogromna razlika između mene i mnogih drugih čija imena nema potrebe da navodim, ali i mogu ukoliko bude bilo potrebe;
• ako "konfliktna ličnost" znači da ne želim da prihvatim mišljenje nekog za koga sam uveren, objektivno, da ima mnogo manje iskustva i znanja od mene i ne želim da pristanem na fiks ideje nekoga za koga sam takođe uveren, objektivno da ima manje iskustva i znanja od mene, onda jesam konfliktna ličnost, uprkos tome što svakoga saslušam, tako da je apsolutna laž da "ne znam da saslušam druge". Ukoliko procenim da neko nije uložio dovoljno vremena, znanja i iskustva da bi mogao ispravno da da sud o nekoj temi, mogu da saslušam, ali uopšte nisam u obavezi da prihvatim i uvažim takvo mišljenje. Tako je bilo uvek do sada, tako će biti i ubuduće ukoliko imam moć odluke o nečemu. Ukoliko je to nešto bezazleno što ne može da napravi neku štetu, mogu da pristanem na neki rizik ili kompromis, ali da odgovaram za nečije gluposti, što mi se desilo par puta u životu i zbog samog Dušana Krnjaića, ne pada mi na pamet i svako normalan će reći da je to u redu. Tako da odgovor na konstataciju da sam "konfliktna ličnost" leži u odgovoru na pitanje da li si ti zaista "stručan" da bih se složio sa tobom i da bi nastavili zajedničku saradnju;
• "moje znanje orijentiringa u praksi je na osrednjem nivou" - na kom je nivou onda znanje orijentiringa nekoga ko nije odškrinuo vrata profesionalnog sporta i ko se za reprezentaciju takmičio 5 godina, od čega 3 godine nešto ozbiljnije, a poslednje 2 rekreativno? 2022. godine u Rumuniji, da su takmičari bili diskvalifikovani koji su trebali, bio bih 6. na sprintu što se ne razlikuje od rezultata Alekse Bankovića 2025. u Bugarskoj, pa bih postavio pitanje - da li je Aleksa Banković svojim neznanjem došao do ovog rezultata ili svojim predanim radom i treningom? Isto važi za dugu distancu u Rumuniji, ali i na dalje rezultate da sam nastavio da budem deo reprezentativnog tima od 2023. do 2025. godine, što ne znači da neću nekada u budućnosti jer će moja sportska karijera trajati i dalje (vreme će pokazati), za razliku od nekoga ko nije ni odškrinuo vrata profesionalnog sporta, a kamoli da se duže zadržao;
• da razbijemo još jednu izrečenu neistinu vezanu za moje zalaganje za seniore, tj. sportiste uopšte - 2010. godine, što sam na početku objave i napisao, OSS je tražio da juniori plaćaju ili doplaćuju za nastup reprezentacije na EYOC-u, dok su seniori išli u punom sastavu na WOC. Svako normalan može da konstatuje da ovo nije normalno i naravno da sam već sa 16 godina koliko sam tada imao bio svestan da je to pogrešno i anomalija u radu Nacionalnog Saveza i da sam se bunio protiv toga. Isto važi i za 2011. godinu gde nismo imali adekvatan trening-kamp jer su seniori takođe u punom sastavu išli na WOC u Francusku, ali je to što sam se bunio ipak imalo efekta pa već 2011. godine kadeti i juniori nisu plaćali za odlazak na EYOC. Iste godine sam postavio pitanje zašto juniori ne idu na JWOC više od deceniju, pa je i to dalo rezultata i na JWOC sam 2012. godine otišao ja prvi posle više od 15 godina pauze i od te godine svake godine juniori idu na JWOC, tako da se i kroz te dve situacije vidi moj doprinos promenama u OSS-u (ne kažem da sam jedini zaslužan za to, ali jesam postavio pitanje i napravio pritisak da bude promena i pomaka). Već 2013. godine imamo situaciju da juniori idu na EYOC i JWOC, dok seniori nastupaju 1+1 na WOC-u, dok je na EOC išao samo Dejan Popović Pop 2012/2013. koliko se sećam o svom trošku, što je nova anomalija u sportu. I ovde dolazimo do suštine, od 2014/2015. godine dolaskom Mrguda Pajka na mesto (v.d) selektora menjaju se stvari i umesto da postoji neki balans između juniora i seniora, seniori totalno gube na značaju, dok se juniorima pruža sve i svašta, a njihova fizička spremnost kasnije (posle ere Bilića i mene) ne da je smešna, nego vređa inteligenciju normalnim, realnim i objektivnim ljudima. Tek kasnije, od 2016/2017/2018, posle 2 godine pauze, daje se prostor i seniorima da učestvuju na kampovima i to navodeći ih kao tehnička lica - i to je rezultat mojih postavljenih pitanja i pritisaka i od tada imamo i juniore i seniore na kamopovima, ali i dalje sa više podrške nespremnim juniorima u odnosno na seniore koji su osnova sporta. U poslednjih nekoliko godina imamo situaciju, koju ne bih iscela ponovo ponavljao, vezano za odlazak na kamp juniora u mađarsku, bugarsku itd. u vreme "selektorovanja" Aleksandra Petrovića, zatim se dopušta da seniorka koja ne može da trči na 3 km ni 4 min/km nastupa na WOC-u i slično, da bi finale bilo 2025. godine gde se osvaja od 40 mogućih medalja samo 1 na SEEOC-u, a nema mediteranskog prvenstva kojim bi se maskirao totalni debakl "stručnog štaba" i cele reprezentacije. Da zaključim - ne sve ni juniorima, ne sve ni seniorima, nego izbalansiran odnos prema zaslugama i ispunjenim kriterijumima, bez slanja ljudi 18+ na reprezentativna takmičenja i kampove koji ne mogu ni 4 min / km da trče na 3 km;
• "nisam dobar takmičar več dobrih 6-7 godina" - nakon povlačenja iz reprezentacije 2022. posle seeoc-a nisam imao najviše sportske ambicije, pa je sasvim normalno da imam pravo na manji obim treninga. Dokle god je selektor A. Petrović neću imati reprezentativne ambicije, međutim od ove godne pa na dalje hoću imati klupske ambicije, pa će i rezultati biti bolji o čemu će vreme pokazati. Tako da smo raspršili još jednu neistinu - manji obim treninga je krenuo 2023. godine, da bi 2024. i 2025. bio još manji, međutim od druge polovine 2025. polako sam krenuo da podižem obim da bih do takmičenja "Serbia Open" na Zlatiboru u septembru 2026. bio totalno fit, a progres će se, Bože zdravlja, nastaviti i u predstojećim godinama;
• "gledati mene kako tražim keš i ulaganje u nešto što će "možda" i to veliko možeda da napravi rezultat za prolazak kvalifikacija", daj da se ne zezamo - odgovor na još jednu neistinu možete pročitati u ovom mom postu na blogu od pre 3 godine i to je jedina istina - https://savalazic.blogspot.com/2022/12/srpski-orijentiring-iza-zavese-part-3.html , dakle, keš nikada nisam tražio, a ovo je nešto najnormalnije, minimalno, što jedan Nacionalni Savez treba da pruži jednom senioru/ki koji se sprema za svetsko prvenstvo i najbolji rezultat u istoriji našeg sporta. Ako sam ja kao sportista verovao u to i na to bi i klub i ja lično uložili još 4 puta više sredstava, onda je još normalnije da Nacionalni Savez to podrži. Međutim, kad imate skup ljudi koji nisu odškrinuli vrata profesionalnog sporta ni kao takmičari ni kao sportski radnici, onda je 1 medalja na SEEOC-u 2025. godine logičan sled događaja takvih likova, takvih razmišljanja, stavova, itd. što čini upravo takav Nacionalni Savez - zarobljen u prošlost i bez naznake da će biti bolje u skorijoj budućnosti.
• što se tiče mog angažovanja kao sportskog stručnjaka u PD "Avala", ali i ranije - licencu sam dobio početkom septembra 2024. godine i od tada do danas sam za PD "Avala" organizovao 76 orijentiring treninga, pored svih drugih organizovanih kampova, takmičenja, tim bildinga i slično. Uz to, u svojoj sportskoj karijeri imam saradnju sa nekoliko sportista individualno:
• Luka Ivković, Hrvatska - od 2015, do 2018. godine;
• Mia Krtinić, Marko Radovanović - od 2019. do 2020. godine;
• Eva Šolaja, mesec-dva 2020. godine;
• Anastasija Ljubenović, nekoliko meseci u toku 2023/2024. godine;
• Nevena Najdanović, 2025. godina.
• Luka je napredovao sa 11:50 na 09:50 na 3 km što bih istakao najveći progres kod njega, uz usavršavanje orijentiring tehnika i progresa i na tom planu - posle toga je prestao da se bavi orijentiringom zbog fakulteta i posla; Mia i Marko su tih godina bili najbolji juniori, ali su kasnije prestali da se bave sportom zbog fakulteta, posla i nedovoljne motivacije; Evi i Anastasiji nije odgovarao dugoročan sistem, a meni nije odgovarala njihova nedisciplina.
• ideja rada u ovih nepunih godinu i po dana u PD "Avala" je bila da se prvo napravi grupa za treninge sa postojećim orijentircima iz kluba i drugih klubova koji su željni orijentiring treninga, da se novi polako uključuju po preporuci, a da se sa nešto masovnijim prilivom novih ljudi krene od februara 2026. što će tek uslediti. Dakle, ovo je jedan ciljani i isplanirani protokol, koji će dati pre ili kasnije rezultate, a vreme će pokazati, tako da Dušane Krnjaiću i drugi, samo budite strpljivi i bez stresa.
• ostale paušalne komentare i pisanija Dušana Krnjaića o meni ne bih komentarisao. Sve ovo što sam do sada napisao je sasvim dovoljno.

Da bi imao šta da kažeš i pokažeš, prvo moraš da imaš rezultate iza sebe, a priča koja nije potkrepljena radom i rezultatima ostaje samo to - priča i manipulacija ljudima koji su novi, nesvesni, zaboravljaju stvari ili su bili mlađi kada se mnogo što šta dešavalo, a ostali koji podržavaju tu priču a nisu među izmanipulisanim mogu biti samo zlonamerni ili da im zbog svojih ličnih interesa odgovara ono što podstrekuje Dušan Krnjaić.