Prvenstvo Beograda - duga distanca, Babe

Lep dan, fina trka, rutinska pobeda. Iako sam očekivao da će biti nastavljena borba od prošlog vikenda, ipak ovog puta bez jačeg dela konkurencije. Bez obzira na to, uz pošalice sa prijateljima koje vreme očekuju kao pobedničko, imao sam motiv da idem brže nego što su rekli, tako da je na kraju ipak ispalo interesantno iako realno nisam morao toliko da se cimam.

Staza je bila dužine 8km vazdušnom linijom sa 435m uspona, a ja sam prešao okruglo 10km sa prosečnim pejsom od oko 6:02 po km na kraju, iako je sasvim lagano moglo to da se ide još par minuta brže.

Pre svega, ne znam kako bih to nazvao, ali ajde najblaže rečeno da kažem da je 7. kt na karti pogrešan simbol - jer ovako kako je predstavljeno takmičar očekuje ulaz u rudnik/rupu u zidu, a više je nešto nalik "crnoj V rupi" koja bi predstavljala kamenu rupu (tu sam izgubio 2 minuta vrteći se oko "objekta"). Osim toga, izdvojio bih još par sitnica: do 1. namerno malo duža varijanta kompletno putem jer sam u pripremi za trku 95% bio siguran da će tu negde biti kontrola, pa se nisam previše ni zagrevao, znajući da imam 1km peglanja većim delom uzbrdo (da je bila ozbiljnija konkurencija, verovatno bih sekao preko jezerceta pa putem uz liniju uzbrdo).

Osim toga, još 2 sitna odstupanja nizbrdo ka 10. KT i u pronalaženju stazice pred 18. KT. Sve u svemu moglo je to da se ide 55-57 min. Ipak sasvim solidno odrađen posao.

Rezultati & splitovi

Foto: Mirjana Milačić Bajić

Ovo je najverovatnije poslednja orijentiring trka u sezoni za mene. Možda bude neki trening ili trening-trka, ali što se tiče takmičarskog dela o-sezone, to je to što se mene tiče. Neki drugi prioriteti su u planu u toku narednog perioda, tako da će u skladu sa tim biti i treninzi u narednih mesec dana, ali svakako posle kratkog predaha kreću pripreme za narednu sezonu, a sa njima i novi ciljevi. Videćemo kakav raspored će biti u 2019. godini, mnogo toga ne zavisi od mene, ali svakako neće biti mnogo trka, akcenat će biti na kvalitetnom trenažnom procesu u cilju zaloga za budućnost i nekih dugoročnih ciljeva. Kako vreme prolazi, puzla se širi i slaže, iskustvo i znanje rastu, a sve u cilju podizanja kvaliteta u svom i trenažnom procesu onih kojima je potrebna pomoć i žele da kontinuirano treniraju.

National championship middle distance & 11th kup OK Dif

Na predivnim terenima u okolini Resavice, nedaleko od Despotovca i Resavske pećine održano je prvenstvo Srbije na srednjim distancama i 11. kup OK Dif. Kao što sam to rekao i lično organizatorima, ovo je jedan od najzahtevnijih, a ujedno i najlepših terena koje sam praktično ikada trčao. Ako se napravi koncepcija kao drugog dana (na prvenstvu) - konstantno ste u polu grču i psihičkom naporu da gledate kartu, čitate sve što vam je na putu do kontrole, paralelno pratite to u prirodi, a sa druge strane ste pod konstantnim fizičkim naporom zbog borbe sa kamenjem i sa reljefom uz i niz vrtače. Uz opasku mog druga Djoleta da sam nešto slično rekao i za srednju distancu u finskoj na ovogodišnjem svetskom univerzitetskom prvenstvu - jeste nešto slično, s tim što je tamo bilo mnogo više napora i nervoze u smislu donošenja odluka na osnovu pretpostavki oko baš prazne karte, dok je ovde zaista bilo sve kako jeste u prirodi uz manja odstupanja na karti oko vegetacije i rastojanja, a konstantno teško.

Teren, pa čak i koncepcija staze sa današnjeg prvenstva su doslovno u rangu staze za svetsko prvenstvo ili neku veliku trku tog tipa, naravno uz male korekcije karte oko ovih odnosa koje sam naveo i uz malo poboljšanje čitljivosti karte - u smislu sečenja linija koje povezuju kontrole i krugova kontrole i podešavanja odredjenih simbola na karti, konkretno kamenih odseka kako takmičar ne bi morao i pored ionako sporog tempa da dodatno staje da vidi šta je kartograf hteo da kaže a što se realno može generalizovati i podesiti na bolji način. Sve u svemu, po ovim karakteristikama koje sam izneo i sam sam imao osećaj kao da trčim trku na nekom velikom takmičenju, naravno bez bilo kakve fame i pritiska koje prati takvo takmičenje.

Ono što iskreno želim organizatorima i nadam se da će uspeti to da realizuju, a to je bolji marketing i privlačenje inostranih takmičara, jer ovaj teren zaslužuje preko 1000 ljudi, a mogu da se obezbede i smeštajni kapaciteti i sve ostalo što je potrebno da se podnese taj broj. 

Što se mene lično tiče, nisam uspeo u onome što je bio rezultatski cilj, a to je 1. mesto na oba dana takmičenja. Ono čime relativno mogu biti zadovoljan je 80% jako dobrog odrađenog posla oba dana u rešavanju deonica, odnosno u držanju stvari pod kontrolom. Tu konkretno mislim da nije bilo većih grešaka (ne računajući ono što na karti nije bilo do kraja kako treba). Upravo po tih 20% je nedostajalo za bolji plasman, ukoliko izuzmemo hronične probleme u orijentiring svetu, a to je relativno poštovanje fer pleja i prijateljsko trčanje po grupama.

Ali, da se fokusiram na sebe i pomenem neke deonice gde sam izugbio vreme: Prva KT - 15 sek, šesta KT - 30 sek, osma KT - 2 min (odnosi puteva nedaleko od kontrole nisu najbolji, sve je blizu predstavljeno na karti, a u prirodi su rastojanja duža - na to otpada 1:30, a 30 sek otpada na malo slabiji izlaz sa kontrole), četrnaesta KT - 30 sek (protivnička kontrola na istom objektu u istom krugu, a ova vegetacija se baš nešto i ne vidi), ukupno = 4 min + u više navrata sporije kretanje iako je moglo brže. Treća KT je bila namerno sa malo širim lukom kako bi sigurno napao i našao kontrolu.

Rezultati 1. dan               Splitovi 1. dan

Drugi dan (prvenstvo Srbije middle): druga KT - 1 min, treća KT - 30 sek, peta KT - 1:30 (nisu dobri odnosi, vegetacija i još po neki detalj, a fizički sam izašao i desno do ove staze što se na treku i ne vidi), trinaesta KT - 20 sek (ivica karte, malo kritičan deo + kontrola na dnu vrtače i skrnavi simbol kamenog odseka), četrnaesta KT - 20 sek (još 2 nove neucrtane ili ugažene staze, reljef je ok tako da nije strašno), petnaesta KT - 2 min (razumljivost detalja je nikakva + pitanje da li su i odnosi i vegetacija baš takvi kao što su nacrtani), ukupno = oko 5.5 do 6 min + u više navrata sporije kretanje iako je moglo brže.

Nakon izgubljenog vremena na 2. i 5. kontroli borio sam se jako do kraja iako sam znao da sam zajedno sa sporim izlaskom na put do 3. KT dosta vremena izgubio. Recimo, sa 3:13 zaostatka na 5. KT spustio sam na 1:42 zaostatka za prvoplasiranim na 10. KT i tako sa 4. došao do 2. mesta, dobro se držao i posle toga, ali protiv zajedničke trke dva prvoplasirana takmičara od 3. kontrole do cilja nisam mogao da se izborim; a uz deo karte od reona pre 14. i zatim od 14. do 15. KT gde sam izgubio skoro 2 minuta sam zvanično i izgubio 2. i 3. mesto, iako ni time ne bih bio rezultatski zadovoljan.

Rezultati 2. dan (prvenstvo)             Splitovi 2. dan             Ukupni rezultati

Ovakve trke još jednom pokazuju koliko je mnogo rada i tehničkih treninga potrebno da bi se brzo trčalo na terenima ovog tipa, iako do sada toliko kamenja nisam sretao u toj meri ni na Samanjcu ni u Beloj Reci ni u mađarskoj, slovačkoj i Sloveniji; i još jedan dokaz koliko je orijentiring kompletan sport i da uvek postoji prostora za brže i bolje. Obe trke komotno mogu da se trče 35 minuta (iako je 1. dan bio dosta trčljiviji pa nije toliko teško dostići to vreme) i siguran sam da bi bilo koji od top 5 srpskih orijentiraca trenutno mogao da ukrsti kompase sa top 100 svetskih trkača i da bude kompetentan i u borbi za dobar plasman. 

Međutim ono što mi ne daje pravo da budem ljut na sebe i da se kao nešto deprimiram, već sasvim lagano prihvatam stvari takve kakve jesu, je to što sve što trčim, trčim na osnovu akumuliranog znanja, iskustva i dobre psihološke pripreme, pa rezultati sasvim normalno variraju i nisu uvek onakvi kakve bih priželjkivao, posebno na ovako tehnički zahtevnom terenu kao što je bio ova dva dana. To što ja uvek priželjkujem najbolji plasman je stvar mog pogleda na sport i pristupa sportu, jer se inače ne bih ni takmičio, ali to nije uvek realno s obzirom na tehničku pripremu za teške terene, jer to otvara mnoga druga pitanja: pre svega vrlo jasno ne želim da treniram na bilo kakvim kartama i terenima koji nemaju specifičnosti sa važnim terenom koji mi predstoji, zatim ne želim da treniram na karti u sopstvenoj organizaciji jer poštujem svoje vreme i svoje resurse - prvo ako nemam neki veliki cilj nema potrebe opterećivati se i gubiti ih (vreme i resurse), drugo i da imam - savez i klubovi koji žele profi takmičare treba to da prate obezbeđenjem uslova - pre svega kampova uopšte, a posebno kampova u vreme kada su takmičari slobodni ili im treba specifičan teren, nadmorska visina i ostale specifičnosti. Kad-kad se čuje tu neki smeli prigovor tipa pa što ne skupiš lovu za kamp, pa što ne odeš ovde, pa što ne finansiraju roditelji, pa ovo, pa ono. Odgovor je vrlo jednostavan - u redu je da se finansiraš kako znaš i umeš do određenog nivoa, a kada se određeni nivo dostigne to više NIJE normalno, jer za nivo koji te čeka na velikoj sceni, a koji će prvo jedno 5 godina da ti lupa šamare i da te melje, potrebno je mnooogo više nego što svi misle, ali ništa što savez ili neki klub ne može realno da dostigne, odnosno obezbedi, ako se pametno pristupi i temeljno napravi plan i program. Kad i ako se približiš vrhu, potrebno ti je i dosta sreće da osvojiš nešto, ali ako bi i osvojio - u neuređenom sistemu čak ni to ništa ne bi značilo, jer ne bi bio adekvatno nagrađen za sav uložen rad, trud, sredstva, vreme, itd.

To je ujedno još malo dopričana priča koja se tiče između ostalog i mog trenutnog povlačenja iz reprezentacije nakon WOC-a i ispunjenja inicijalnog cilja. Videćemo šta će vreme doneti. Biće interesantno, jer ukoliko neko planira da nastupi u seniorskom timu, a pod uslovom da svi budu želeli da nastupe na nekom istom takmičenju, moraće dobro da se potrudi i da se izbori za mesto. Nadam se samo da neće biti zloupotreba kao što se to dešavalo ranije i da će se vrednovati svi aspekti sportista, ali razne opcije i šeme su uvek u opticaju.

Prelepa istočna Srbija

Prvenstvo Bgd middle & We fly Bgd 10k (09.09.)

Nakon laganije nedelje posle prvenstva na dugoj distanci (dodata karta i rezultati na prethodni post), predomislio sam se i umesto obaranja forme i ulaska teretanu rešio sam da ipak odradim još jedan ciklus treninga zaključno ili sa prvenstvom na srednjim nedaleko od Despotovca ili sa prvenstvom Beograda na dugim (Babe) sredinom oktobra i tako prolongiram pripreme za narednu sezonu.  

Odradio sam fine 2 nedelje treninga, vratio se malo u ritam i rešio da trčim ove dve trening-trke, bez obzira što su u 1 danu. Za Prvenstvo Beograda na srednjoj sam znao da će biti krš karta, samo je bilo upitno u kom nivou. Imajući to u vidu, nisam se previše opterećivao rezultatom, otišao sam da uradim trening-trku sa postavljenim kontrolama i tako postavio pred sebe i cilj treninga: najbrže što možeš. Poenta treninga je bila da se ne klackam previše ušuškano i da idem bez greške, nego da "idem na nož", pa kako god ispalo. Ima trka kada će se ići "taktički".

U suštini to mi je na kraju i donelo prvo mesto jer sam praktično dobio trku od 13. kontrole do cilja. Karti Avale je svakako potreban dobar update, jer novi putevi i promena vegetacije onemogućavaju da trka bude regularna - ovako se svodi na bingo.

Rezultati                             Splitovi

Što se tiče Nike We Fly Bgd trke, na žalost, organizatori nisu obezbedili dovoljno toalet-a, pa sam doslovno 40 minuta čekao u redu za isti i praktično zakasnio na start, a da ne pričam o zagrevanju koje nije postojalo. Zato ovakve masovne trke gde nije uređen poseban prostor za malo ozbiljnije takmičare, a poseban za rekreativce treba izbegavati, mada ne mogu da grešim dušu - ovo i jeste trka pre svega promotivnog karaktera. 

Startovao sam 4 minuta posle prvog starta i prva 2.5km trčao po travi, ivičnjacima, bukvalno gazio i preskakao ljude (crvene tačke na treku) što je bilo jako neprijatno sa obe strane, ali eto, dešava se. Na kraju, vreme od 37:16 (po čipu 37:14, pređena razdaljina po garminu 10.11km, avg pejs 3:41) i zauzeto 28. mesto, mada su plasman i vreme zaista nebitna stvar jer uopšte nije bio plan da se trkam, već da uradim dobar trening, a posebno ne u ovim okolnostima i u danu sa već istrčanom jednom trkom.

Rezultati 10k (sačekati malo da učita)

Moje vreme na 10km je 35:03 i stava sam da ću se trkati tek kada budem spreman za vreme između 33 i 34 minuta, a trenutno to nisam.

WOC 2018 Latvia, ispunjenje ciljeva i povlačenje + DP long Fruška Gora

U periodu od 4. do 11. avgusta 2018. godine održano je svetsko (seniorsko) prvenstvo u Rigi i okolini gradića Sigulda, 50tak km od Rige (Letonija). Nakon desetak dana odmora od svetskog univerzitetskog prvenstva u Finskoj, saniranja povrede, nekoliko alternativnih treninga biciklom, svega dva-tri trčanja, 30. jula zaputio sam se preko Varšave za Rigu. 

Uspeo sam koliko toliko, pre svega psihički, da se pripremim za ono što me čeka u Letoniji jer u početku nije bilo lako ići sa tim da sam izgubio ritam u treningu i da me čeka duga distanca sa kljakavom nogom. Međutim, uradio sam sve što je bilo moguće da saniram povredu i predupredim neka iznenađenja na trkama i treninzima u Letoniji, a kako je vreme prolazilo, tako je i raspoloženje raslo jer nisam osećao nikakve probleme, tako da su oporavak i reakcija na situaciju bili pun pogodak. Naravno, da ne pričam da kroz sve ovo prolazim sam, tako da razne "stručnjake" i fb komentatore treba da bude sramota svojih idiotskih komentara.

Odradili smo nekoliko treninga pre svega za šumske trke, a pred sprint kvalifikacije koje su bile prve na programu i model trening na sprint karti. 

Trening middle/long

Trening middle/long

Middle model

Trening middle/long

Sprint model

Foto: Ojars Millers

WOC SPRINT QUAL MEN-C

04.08. u prepodnevnim časovima bile su sprint kvalifikacije. Iako sprint nije moja disciplina, težim da budem kompletan takmičar, a i ubuduće će biti tako, da što približnije trčim sve discipline. Međutim, usled mnogo dana koje izgubite u putovanjima, pripremama za trku, trkama, oporavku, putovanju nazad, izgubite kompletan ritam koji vam je potreban za sprint trke. Skoro mesec dana od prvog putovanja preko Istanbula za Finsku itekako je uticalo na ovu trku, a još uvek nisam na tom nivou da mogu tek tako istrčati sprint trku i ući u finale svetskog prvenstva bez obzira na ikakve okolnosti. Za to je potrebno biti na profesionalnom nivou mnogo duži period. Sama trka nije prošla toliko loše, ali pad koncentracije na 5. kontroli me je koštao 30 sekundi (20 sekundi otpada na split za 5. kontrolu, a 10 sekundi na split za 6. kontrolu jer sam 5. dva puta overio, a Si air računa samo prvi put). Samim tim i za nekoliko mesta plasman je bio lošiji, ali sa aspekta takmičara nebitan mi je plasman u kvalifikacijama koji ne vodi u finale.

Rezultati                         Splitovi

WOC MIDDLE FINAL

Za nas koji trčimo samo individualne trke usledilo je 2 dana odmora. U toku popodneva nakon kvalifikacija za sprint bilo je finale, sutradan sprint štafeta, dva dana nakon toga - odmor za sve, a treći dan nakon sprint distance održana je srednja distanca (07.08.). U danu pauze pred trku srednjih distanci odradili smo model za istu (u prilogu u nizu karata iznad). Tehničko-taktički i psihološki sam se dobro pripremio za trku, znao sam na šta treba da obratim pažnju. Postavio sam realan cilj pred sebe, a to je bila stabilna trka bez grešaka. Od 100% recimo da sam 90% sproveo u delo, od onoga što je bilo do mene. Od grešaka sam imao 3 sitne koje su me koštale ukupno 2,5 minuta - sa 10. izlaz na most silazak previše nisko i uletanje u haos od opalog drveća, tu sam izgubio ceo minut; na 16. slična situacija - malo iznad kontrole preskačem ogromno stablo, zatim uočavam kontrolu sa one strane sa koje sam došao i tu gubim 45 sekundi u provlačenju; na sledećoj (17.) kontroli ulazim u prvu močvaru a zatim još jednom provlačeći se kroz oborena stabla do kontrole - još 45 sekundi viška. Trek pokazuje prilično dobru trku, ali ono što ne pokazuje u celini sa kartom je to koliko je šuma "prljava", sa mnogo oborenih stabala, a za to treba biti ne samo trkački i tehnički spreman, već imati dovoljno mišićne mase u rukama da možete bez previše izgubljenog vremena preskočiti sve to, a pritom se ne povrediti. Slobodno mogu da kažem da sam samo na tim stvarima izgubio još oko 3 minuta. U svakom slučaju, jako stabilna trka i zadatak ispunjen za prvu šumsku trku na svetskim prvenstvima ikada, a samo 9 minuta zaostatka recimo za Fabianom Hertnerom sa ovim greškama i izgubljenim vremenom daje vetar u leđa za nekoga ko je na samom početku i koga čeka mogućnost da i u narednih 20 godina nastupa na svetskim prvenstvima. Naravno, postoji puno prostora za napredak, zaostatak nije veliki, ali za to su potrebni odgovarajući resursi koje ja poslednjih godina nemam. U poslednjih godinu dana 0 kampova i 0 jakih takmičenja dovoljno govori u prilog.

Rezultati                    Splitovi                    GPS treking i video prenos (potrebno je da se ulogujete)

Foto: Mareks Galinovskis

Nakon srednje distance, za nas kojima je duga distanca bila sledeća trka sledovalo je 4 dana odmora. Štafete su bile dva dana nakon srednje, a duga distanca dva dana nakon štafeta. Dan uoči duge distance, kako bi svi bili u istoj poziciji, organizator i žiri dozvolili su svim takmičarima da odrade trening na terenu gde su bile štafete sa istom finiš arenom za dugu distancu (naravno, radili smo trening na karti za štafetu 1:10 000 dok se duga distanca trčala na 1:15 000). Trudio sam se da što bolje iskoristim ovu mogućnost, a sa druge strane da ne nabijam previše km u noge dan uočki trke. Ispostaviće se da sam odlično skautirao teren i da mi je ova pomoć dobro došla u pojedinim trenucima.

Foto: Janis Ligats

Trening pred long - relay map

LONG trek

Nakon dobrog starta, napravio sam ogromnu grešku na 2. kontroli - tu sam izgubio 4 minuta. Nisam dovoljno usporio, sa pogrešne strane sam zaobišao prvi veliki žbun i otišao u pogrešnom pravcu. Sledi niz dobro odrađenih kontrola, a zatim još jedna ogromna greška na putu ka 9. kontroli. Zamisao mi je bila da se spustim do puta nedaleko od 10. kontrole i iz pravca 10. kontrole dođem do 9. Međutim nakon prelaska livade (skijališta) na pola rute i ulaska nazad u šumu, dolazim do ogromnog jarka za koji mislim da je ovaj potok koji treba da pređem, prelazim preko njega i nastavljam da trčim u skroz pogrešnoj uvali i skroz pogrešnom pravcu. Nakon približnog vremena prolazim prvi potok, računajući da je sve ok i da uskoro treba da izađem na put. Međutim, dolazim do 2. potoka, puta nema i tada kapiram gde sam i šta se desilo, a da ni dan danas ne razumem kako je tako mali jarak na karti izgledao toliko ogromno u prirodi koji me je zaputio u pogrešnom pravcu. Naravno, vrlo brzo se ispravljam i nastavljam u pravcu kontrole, ali u ovom luku oko brda i kroz šumu umesto putem gubim celih 5 minuta na ovoj deonici (ironija, moglo je i gore biti da nisam bio dovoljno priseban).

Na ulazu u 11. kt blaga nesigurnost i novih 2 min više. Odatle biram dve varijante ka 12. i 13. kt gde štedim glavu za drugi deo staze jer sam znao da me čeka još dosta do kraja. Za 13. kt posebno je došao do izražaja trening uoči trke jer sam napamet znao gde treba da idem i gde treba da prodjem. Međutim, posle 15. kt kreće borba.  Na 16. gubim oko 30 sek u reonu KT. 17. KT ziher varijanta i tako sve do kraja ziheraški, pre svega zbog blage razočaranosti jer je koncepcija staze prilično bila glupa za moj ukus nakon 19. KT, a sa druge strane zbog blagog nedostatka snage. Na 20. gubim 1 min u reonu kontrole - previše sam nisko bio na prvi mah. Od 22. do 23. je usledila i druga kriza, međutim znao sam da je cilj blizu i da mi je ostalo "samo" još jedno brdo do kraja. 

Kad se podvuče crta 12.5 minuta grešaka, grubo gledano, još jedno 4-5 minuta izgubljenih na brdima pred kraj trke, a aproksimativno još jedno 4-5 minuta izgubljenih zbog ranijeg gubitka snage na greškama - posebno u onom pogrešnom skretanju na pola puta do 9. kontrole.

Sa druge strane, nakon ulaska u cilj - ponos na samog sebe jer je mali broj ljudi koji zna čega sam se sve odrekao, koliko mnogo sam radio i koliko sam uložio da bih bio tu gde jesam, a mislim da samo ja znam u celini koju cenu sam platio da bih ispunio svoj san, nakon nekoliko među ciljeva. 

Rezultati          Splitovi          GPS treking

O klinika - sjajni ljudi, sjajan tim

Mnogo toga je moglo bolje i drugačije, međutim sada više ništa nije bitno šta je bilo. Važno je koji će se zaključci izvući, važna je analiza svih segmenata svih trka i važno je ono što će biti u budućnosti, a siguran sam da neće biti mnogo toga. Treba biti realan, situacija u savezu/savezima/među ljudima/zemlji neće biti bolja ni za 5-10 godina, tako da se tek nakon tog perioda može očekivati nešto više. S obzirom da su godine koje obuhvataju taj period od krucijalne važosti za moj privatan život van sporta i moju budućnost kao čoveka koji treba da živi život što je moguće bolje, razvija karijeru, osnuje porodicu, stiče druga znanja, iskustva, moja je odluka da se povlačim iz reprezentacije. Ne zauvek, ne definitivno, ali od sada neće biti imperativ "samo nastupiti" negde, već će to biti samo ukoliko postoje realni izgledi za neki rezultat ili ukoliko budem konkurentan za plasman među 30-40 najboljih (ako je u pitanju svetsko ili evropsko prvenstvo). Što se mene tiče, nakon ispunjenja sna i svih realnih ciljeva, mogu i da se ne bavim sportom uopšte, ali za nekog ko pre svega voli ovaj sport i svoju zemlju, postoje još neki viši ciljevi koji prevazilaze granice ličnih ciljeva. Iz tog razloga, radi viših ciljeva, sam i do sada mnoge projekte pravio i radio mnoge stvari koje niko ne bi ni pomislio, ali to je moja stvar i moj izbor, a to neki nikada neće razumeti jer njihovo diskutabilno obrazovanje, vaspitanje, ponašanje, način razmišljanja i sl. ne dozvoljava. Mnogo će vremena proći da bi oni preskočili tu barijeru, a pitanje je da li će je pojedini ikada i preskočiti, ali to nije moj problem. Na meni je da dalje radim u skladu sa mogućnostima, a kada i ako dođe trenutak da sam spreman (recimo Evropske univerzitetske igre 2020. ukoliko budu održane zbog raznih afera), rado ću se odazvati da pružim svoj maksimum, ukoliko se srpska posla ne umešaju sa nesportskim odlukama, što je već bio slučaj 2014, 2015. i 2017. godine.

Još jednom hvala svima koji su bili uz mene kako u toku ovog takmičenja, tako i tokom cele karijere (87 nastupa za reprezentaciju, na 21 takmičenju - WOC/WUOC/SEEOC/COMOF-MCO/BOC sa 13 osvojenih medalja), kao i na pruženim prilikama koje sam se trudio uvek da iskoristim na najbolji mogući način!

P.S. za neupućene: 0 (rečima: nula) dinara sponzorstva, stipendija, opreme, kampova u inostranstvu za sve postignute rezultate i sve nastupe za reprezentaciju ikada u toku 10 godina u reprezentaciji. Izuzetak: 1 par salomon patika i čarapa 2015. godine. O specifikaciji celokupnih troškova možemo široko da diskutujemo. Ako neko može i hoće da bude sportista u tim uslovima - samo napred! 😉

Državno prvenstvo na dugoj distanci, Andrevlje, Fruška Gora. Odlična trka. Jedna greška - na 24. KT - 40 sekundi, ostalo sve kako treba.

Svaka čast organizatorima na novoj (dobroj, kvalitetnoj) karti i širenju postojećeg odličnog terena. Posle 2014. sjajno je imati novu kvalitetnu kartu.

Rezultati               Splitovi               Rez. ostale kat.

World University Orienteering Championships, Finland

Ako bih morao da opišem boravak na ovom jako značajnom takmičenju za osobe svog uzrasta, bilo bi to: kratko, ali sjajno iskustvo.

Kako vreme prolazi i kako se približavaju najbolje godine za orijentiring, a to su posle 27-28 do nekih ranih 40-ih, ovakva iskustva još više dobijaju na značaju jer izvlače iz osobe maksimum, a to znači i fizički i psihički i tehnički i kao bukvalno celokupne ličnosti. Takođe, utiču na to da ovako ozbiljna i velika takmičenja prerastaju u jednu rutinu izvođenja što čini da kada dođe trenutak da se kockice poklope za neko ozbiljnije takmičenje u budućnosti i neki "lakši" teren za naše uslove, neće biti, odnosno nema mesta bilo kakvoj tremi ili psihološkoj barijeri. Doduše, tome bi još više doprinela velika takmičenja sa klupskog nivoa, kampovi reprezentacije, reprezentativne trke sa drugim reprezentacijama, itd, ali mi kao mala zemlja sa Balkana, sa niskim budžetom i uslovima, slabom infrastrukturom, kao takmičari sa puno studentskih i drugih privatnih obaveza radimo i snalazimo se u skladu sa mogućnostima. Iz tog razloga sam pre svega zahvalan Orijentiring savezu Srbije na mogučnosti da učestvujem na ovom 21. svetskom univerzitetskom prvenstvu održanom u mestima Seinajoki i Kuortane, u srednjoj Finskoj, zemlji rock i metal muzike, nacionalnim sportovima kao što su orijentiring, automobilizam i Formula 1, nordijsko skijanje, biatlon i zemljom 220 000 jezera. Detaljnije info na: https://www.wuoc2018.com/ 

Pre nego što sam otišao, odnosno još kada sam saznao da ću učestvovati na ovom takmičenju pre 5-6 meseci, znao sam da me čekaju brutalni tereni i ni malo lak zadatak. Međutim kao neko ko ima puno godina iskustva, tačnije 84 nastupa za reprezentaciju, na 21 takmičenju za ovih 10 godina u nacionalnom timu, uopšte se nisam plašio. Psihički sam se dobro pripremio i postavio stvari tako da je najbitnije da dam svoj maksimum, bez ikakvih očekivanja, a biće kako bude, jer je nemoguće bilo šta predviđati ako prvi put trčite na skandinavskim terenima koji su mnogo drugačiji po mnogo čemu, a pre svega po podlozi za trčanje i po načinu crtanja karata.

Mnogo toga sam sa tehničkog aspekta istraživao i analizirao, ali je totalno drugačiji osećaj kada trčite i fizički prisustvujete tom terenu. Tako je i prvi odlazak na trening/model bio jako interesantan. Na žalost imali smo jako malo vremena (samo 1h i 10 min, što je možda jedna od retkih zamerki organizatoru s obzirom da smo posebno doplaćivali za kartu i prevoz).

WUOC 2018 middle

middle 2012 stara1

middle 2012 stara2

Nakon treninga i dana pauze kada su drugi timovi trčali mix štafetu, došla je srednja distanca i "šamar". Uopšte nisam bio razočaran vremenom koje je bilo katastrofa za srednju distancu, čak ni plasmanom koji je, interesantno, bio za 2 pozicije bolji nego 2016. u Mađarskoj, već kartom na kojoj smo trčali, tj. standardom crtanja novog crtača. Na sajtu smo imali kartu iz 2012/2013 koju sam okačio ovde u prilogu iz 2 dela i koja zaista oslikava teren takav kakav jeste, a trčali smo na totalno praznoj karti koja nije govorila ništa. A kada trčite pod uslovima da se oslanjate na neke pretpostavke i samo na pravac sa kompasom, to mi više liči na neki 20. vek i bingo orijentiring. To je ujedno i odgovor zašto je promašeno vreme pobednika za 3 minuta, zašto su svi pravili onakve greške i zašto je mnogo takmičara grešilo. Zbog takvih stvari sam izgubio 7 minuta na 9. kt i 5 minuta na 14. kt. Bilo je još sitnih grešaka i stajanja zbog nesigurnosti, ali ove 2 je dovoljno da istaknem.

Middle rezultati i splitovi                    GPS track middle

WUOC 2018 sprint

Usledio je sprint koji sam izanalizirao tako da sam tačno znao gde će biti start, kako će i kuda ići trka, a jedina nepoznanica bila je koliko će biti "neprelaznih" ograda koje su me kasnije koštale malo boljeg plasmana, ali ne mnogo boljeg s obzirom da u toku trke nije bilo goriva da se "nagazi" još jače. Ka 1. kt ovaj prolaz je u prirodi mnogo uži nego kao što se čini na karti, to je bio razlog "cimanja" na startu. 

Opet, interesantno je da je plasman lošiji u odnosu na 2016. u Mađarskoj, ali da je vreme za prvoplasiranim manje za ceo minut i to da je prosečni pejs brži, odnosno bolji i u odnosu na prvenstvo na sprintu u Palanci i u odnosu na sprint u Egiptu i da je ovo jedan od najbržih sprinteva koje sam ikada istrčao, a opet sam se tokom cele trke osećao kao da sam prespor i da postoji prostora da ubrzam, ali da me nešto koči da pojačam tempo...

Sprint rezultati i splitovi                    GPS track sprint

Na kraju balade - duga distanca. Trka kojom sam možda i najviše zadovoljan (naravno izuzev izgubljenih 4 min u reonu 3. kt) do trenutka kada je došao leptir po užasnoj podlozi (grubo otvoren teren, žuto/bela boja), a kasnije i deo nakon 14. kt gde sam i konačno morao da stanem i donesem odluku da odustanem prvi put na nekoj orijentiring trci ikada. U prvom krugu leptira za kratko vreme nagnječio sam 2 puta levi zglob stopala koji sam već povređivao, zatim u drugom krugu još jednom, ali sam trpeo i išao dalje. Na žalost, 4. put sam pao posle 14. kt (kraj treka na karti u prilogu) i nisam smeo da nastavim dalje. Jer hipotetički, da jesam i da sam i 5. put na isti način "zeznuo" nogu, popucali bi mi ligamenti i mogao bih da se oprostim od šume na ko zna koji period, a ne bih ni mogao da putujem u Letoniju na svetsko prvenstvo. Ovako sam završio sa istegnutim ligamentima, ali blaži slučaj nego što je to bio 2016. godine. Brzo su svi reagovali, sproveli me do bolnice, snimili na rendgenu i utvrdili da nema preloma. Jako sam zahvalan organizatorima na brzoj reakciji, a i drago mi je da sam skupio snage da donesem tešku, ali ispravnu odluku i prekinem trku.

Sa tehničke strane, karta je bila mnogo bolja (drugi crtač karte) nego na srednjoj, uz neka manja odstupanja. Zato je i moja prosečna brzina bila za ceo minut po km brža nego na srednjoj distanci, a zato su i i svi ostali takmičari brže išli i manje grešili. 

WUOC 2018 long

  Duga distanca rez i splitovi               GPS track long


Za 7 dana me čeka put u Letoniju i prvi nastup na svetskom seniorskom prvenstvu u karijeri. Nadam se da ću uspeti da se koliko toliko zalečim i svakako uz kvalitetno fiksiranu nogu odradim trke na najboljem mogućem nivou. Do tad me čeka puno "pedaliranja" biciklom kao alternativni vid treninga.

Mini sprint kamp na putu za svetsko univerzitetsko i seniorsko prvenstvo

Nakon dobre baze u periodu jeseni, zime i proleća, a s obzirom na ekstremno mnogo obaveza u maju odlučio sam da se posvetim tim obavezama, odmorim psihički i fizički, oborim formu, kako bih od današnjeg dana do svetskog univerzitetskog prvenstva (koje će se održati u finskoj u periodu 17-21. jula) imao dovoljno vremena i snage da tempiram brzinu i eksplozivnost. Tako uz znatno niži obim, uradio sam nekoliko sprint treninga sa prijateljima, kako bih uz trening-trku iz mađarske s početka marta i određene video snimke raznih treninga iz finske odradio dobru analizu, skauting i na vreme se psihički pripremio za ono što me čeka, a kako bih na put pošao sasvim rasterećen sa obavezom razmišljanja jedino o tome kog dana i u koliko sati startujem, bez ikakvih drugih preispitivanja, odnosno sa čistom glavom.

Što se tiče svetskog seniorskog prvenstva u Letoniji koje će se održati početkom avgusta, to će biti mnogo lakše od finske, tako da sam i oko toga sasvim rasterećen, samo čekam da dođe na red, pun samopouzdanja.

U proteklih godinu ipo dana mesečno se išlo 300-450km tako da mi je ovih mesec dana zaista dobro došlo da se naspavam i napunim baterije jer ni u Egiptu s početka ove godine na prvenstu mediterana nisam trčao svež, uz sve svakodnevne stvari: učenje, putovanje, slabo spavanje, itd.

Do odlaska u Finsku neću trčati nikakve trke, ostaje samo finalni rad u miru i tišini i uz pozitivnu energiju, kao i fokus na ispitni rok. Hvala prijateljima na druženju na treninzima, sjajni ste bili!

Trening

Trening Gardoš

Trening

Trening-trka Košutnjak

Trening-trka Cerak

Dodatak - trening Deliblatska peščara, jun 2018

Prvenstvo Srbije u Sprintu 2018

Smederevska Palanka 22.04.2018. (1) Kolonija, pre podne - kvalifikacije, (2) centar grada, posle podne - finale.

Ne bih mnogo dužio i razvijao priču široko, kao što nisam hteo ni bilo kakve žalbe da pišem - evidentno je da niko nikada u ovom savezu ne snosi odgovornost i posledice za svoje greške, tako da nema razloga trošiti energiju ni sada. Sreća je samo što sam svojim radom i prethodnim rezultatima već obezbedio mesto na svetskom seniorskom i svetskom univerzitetskom prvenstvu, pa naneta šteta nije toliko strašna - stipendija svakako nema evo već 10 godina, nikakvih drugih beneficija za najbolje seniore takođe, tako da je kategorizacija mrtvo slovo na papiru.  

Za razliku od prethodne dve godine, korak napred i 3. mesto. Iako je ovo sprint koji nije moja disciplina treba imati samopoštovanja i adekvatno vrednovati uložen rad i trud - da je finalna trka bila organizovana do kraja kako treba (3 krucijalne greške na karti, odnosno uživo na terenu), razlika između prvoplasiranih i mene bila bi još manja ili bi bila u moju korist, a svakako je nastavila da se topi u odnosu na prethodna PS u Sprintu. 

Bilo kako bilo, čestitam takmičarima koji su danas bili bolji od mene. Rad će svakako doći na naplatu pre ili kasnije, a i ostale kockice će se poklopiti. 

Sprint qual

Sprint final

Rezultati qual          Splitovi qual

Rezultati finale          Splitovi finale

Već sutra ovo takmičenje ostaje daleko u prošlosti i nastavlja se sa pripremama za dva najbitnija event-a sezone 2018. S obzirom da slede neke trke koje su na black listi rizičnih organizatora, a kojima se sveže pridružila još jedna ekipa, videćemo da li će se trčati još nešto ili samo Univerzitetsko prvenstvo Srbije na Košutnjaku i neka atletska disciplina.  

Beograd Open 2018 (1.dan, srednja distanca)

Nakon još jedne jake nedelje, što se tiče trenažnog procesa, usledila je prilično stabilna trka sa oko 3-3.5 izgubljenih minuta u stajanju i sitnim nesigurnostima što zbog sebe, što zbog nepresečenih linija koje spajaju kontrole a koje prekrivaju ključne objekte u blizini kontrole.

31.03.2018. - lep dan, interesantna staza sa nešto više uspona za moj ukus, dobro društvo i fin rezultat. Nije loše za 2. dodir sa kartom nakon mediteranskog prvenstva u Egiptu 😀

Rezultati middle               Prolazna vremena middle

Foto: AOK Košutnjak/Ksenija Miljuš

Trening u mađarskoj i novo rukovodstvo OSS

Nakon više nedelja dileme da li ići ili ne, s obzirom na mnogobrojne obaveze i hronično manjak finansijskih sredstava, ipak sam odlučio da odem na 1 od oficijalnih trening kampova koje organizuje mađarska orijentiring federacija u sklopu priprema za svetsko juniorsko prvenstvo koje će se održati na leto ove godine, a sve u sklopu svojih priprema za svetsko univerzitetsko prvenstvo u Finskoj u julu ove godine na kome ću ''valjda'' odnosno ''verovatno'' nastupiti. Mnogo nepoznanica. Jedan od razloga zašto naslov ovog posta nosi ovaj svoj naziv je upravo ova korelacija između nepoznanica/neizvesnosti i odgovornosti koje nosi novi saziv u OSS-u. Zbog čega?

Biti reprezentativac Srbije u orijentiringu u ovih, sada već, 10 godina bilo je kako lepo zbog svih ostvarenih rezultata, osvojenih medalja za sebe i svoju zemlju, novih poznanstava, druženja, kampova, edukacije, itd. - tako i jako mučno, zbog svih dešavanja u rukovođenju savezom i mnogih pogrešnih, nazovi, odluka koje su najmanje išle u korist samih sportista i u korist sporta kao celine i jedne zajednice, a najviše u interesu i u korist određenih ''ratnih'' profitera, odnosno, u ovom našem slučaju, pojedinaca koji su razvijali sopstveni biznis na račun svojih pozicija u savezu. Sportisti koji čine predvodnicu celog saveza uvek su bili na poslednjem mestu, skloni lošim uticajima i pokušajima manipulacije ljudi na ''položajima'', uskraćivani za stipendije, pripreme za reprezentativne nastupe, opreme i samih nastupa. Neću se baviti previše i sopstvenim slučajem na nivou klubova i podgranskih saveza koji su se ponašali preslikano granskom savezu.

Međutim, ako sve što je bilo ostavimo iza sebe, postoji nada da će se nešto promeniti, a na novom rukovodstvu je da se pokaže i da ubedi sportiste da ne napuštaju sport, omogući im infrastrukturu i uslove za normalan rad i funkcionisanje, vrati poverenje. Samim tim će i sportisti biti osnovni pokazatelj i promoter našeg divnog sporta, a masovnost će se sama od sebe povećati (kao u nevidljivoj ruci Adama Smita) 😉

Što se tiče treninga koji je ujedno bio 1. dan Szeged Kup-a, srednja distanca koja se bodovala za svetsku rang listu (WRE), opravdao je svoju investiciju. Naime, u Finskoj me očekuje ekvidistanca 2-2.5m i sličan tip terena samo ''pod šumom'' i uključujući močvare, kao i razmere 1:10 000 i 1:15 000 sa istom ekvidistancom, što je neuobičajeno za naše područje i na ono što sam kao kontinentalni takmičar navikao. Cilj je bio isključiti se od svega i ići svojom glavom, bez obzira na trku, takmičare, itd. Odlična polazna tačka za analizu, analitiku, uočavanje svih prednosti i mana svoje navigacije i pripremu za naredne o-treninge koje ću odraditi u sopstvenoj režiji u toku narednog perioda do odlaska na takmičenje sredinom jula.

Kako mi je u proteklih godinu dana ''omiljeno'' prevozno sredsvo voz (standardna relacija Palanka-Beograd, sredom i petkom), tako nisam propustio priliku i da se vratim iz Mađarske (Kiskunhalas-a) poznatom železnićkom trasom kojom sam išao na svetsko juniorsko prvenstvo 2012. u Košice (Slovačka) i na svetsko univerzitetsko prvenstvo u Miškolc (Mađarska), zbog pomenutih obaveza zbog kojih nisam mogao da odradim trening dan kasnije. Puno simpatičnih korelacija 😀

Mediteransko prvenstvo i priprema za sezonu 2018.

Sledi jedan uvod u vezi mediteranskog prvenstva u Egiptu, zatim osvrt na vreme iza mene, povratak na pripreme za sezonu 2018. i mediteransko prvenstvo i na kraju kompletna analiza nastupa u Egiptu.

Rezultati, odnosno medalje na mediteranskom prvenstvu u Egiptu su pre svega rezultati zrelog takmičara, rezultati svakodnevnog rada, odricanja, pređenih kilometara na nedeljnom, mesečnom i godišnjem nivou, rezultati svog iskustva stečenog za 12 godina bavljenja orijentiringom i sportom uopšte, raznoraznih analiza kako sebe tako i drugih takmičara, rada sa svojim prijateljima na njihovom i svom usavršavanju, kao i rezultat neprospavanih noći nad knjgama i raznoraznim ispisanim papirima za ispite na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu koji me čine još zrelijim i uče mnogo čemu, posebno ako uzmem u obzir da mi nikada nije bio cilj da ''samo položim ispit''. 

Sa druge strane, ništa od ovoga ne bi bilo bez podrške kako svog trenera, tako i dela porodice, najbližih prijatelja, njihovog i mog strpljenja, iskrenosti, ljubavi iz koje proističu najbolje i najlepše stvari. 

Zašto ovo naglašavam? - Zato što bez svih njih i bez svega toga, ne bi bilo ništa ni od rezulata ni od toga kako želim da vodim i živim svoj život, zato sam zahvalan svima njima, a sa druge strane i ponosan na sebe - na trudu da svakim danom budem bolji u svemu čime se bavim, kao i na strpljenju i rešenosti da se izdignem iznad svih problema i raznoraznih neprijatnih stvari i situacija kako bih balansirao svim sferama života i kako bih došao do zacrtanih ciljeva. 

S obzirom da od oktobra 2017. veći deo svog vremena provodim kod kuće, u Palanci, tako sam morao da prilagodim mnoge stvari, između ostalog i pripreme za narednu sezonu i mediteransko prvenstvo. To znači da mi atletska dvorana nije bila dostupna i da sam sve treninge radio napolju, prilagođavao učenju i putovanjima do Beograda na konsultacije, trenirao i po danu i po mraku, bilo kakvim vremenskim uslovima, a bilo ih je i da se naježiš, ali bukvalno. 

U planu mi je bilo da istrčim 1 trku na 3000m u dvorani iz treninga, bez specijalnih priprema za istu. Tri dana pre iste uradio sam svoj jedini trening u dvorani i bio sam jako prijatno iznenađen svojim napretkom i vremenima na određenim deonicama. Kako trka nije počela na vreme, odnosno kako je kasnila 30 minuta što je sramota za organizatore bilo koje sportske manifestacije, a posebno one koji organizuju takmičenje za seniore koji imaju svoju rutinu za zagrevanje, smirivanje i fokus na trku. Na zagrevanju sam se tako (umesto kao što i sam naziv govori - zagrejao) ohladio i možda je bolje bilo da se obučem i vratim kući, ali ajde - istrčao sam trku u vremenu od 9:45 što je svakako bilo ispod očekivanja i realnog stanja, ali eto 3 sekunde novog ličnog rekorda; pa do sledeće zimske sezone ili eventualno nekog testa na otvorenom nekada u toku godine.

Sledeća stavka (vikend posle trke u dvorani, a 5 dana pre polaska na put) bila je simulacija duge distance za prvenstvo u Egiptu na trening-trci u Paraćinu, što je ujedno bio prvi i jedini trening sa kartom od poslednje trke u sezoni 2017. Trening je opravdao svoju svrhu, a sa druge strane se zahvaljujem organizatorima na prijatnom ambijentu :)

Usledio je odmor i skupljanje pozitivne energije za put. Položen ispit sa najvišom ocenom u dosadašnjem školovanju, druženje sa najbližima, šetnja na jezeru po lepom vremenu, po neka kafa sa drugarima, lagana priprema narednog ispita i pakovanje za put.

Na mediteranskom prvenstvu Srbiju je predstavljalo 3 takmičara: Miloš Bilić u kategoriji juniora, Nikola Bilić i moja malenkost u kategoriji seniora. Osvojili smo ukupno 8 medalja (Miloš 3 zlatne, Nikola zlatnu i bronzanu i ja: 2 srebrne i jednu bronzanu).

Nakon noći provedene u putu i kratkog sna stigli smo u Aleksandriju. Smestili se oko 4 ujutru u sobu univerzitetskog kampusa za nauku, tehnologiju i vodeni transport. U toku dana smo otišli na model i ujedno rastrčali posle puno vremena provedenog u sedećem položaju. Sutradan posle dobrog sna usledio je prvi dan takmičenja - sprint distanca.

Išao sam jako dobro do 14. KT uz izgubljenih samo 5 sekundi u reonu 12. KT. Iako prolazna vremena nakon 14. KT to možda ne pokazuju, na istoj sam nagazio nezgodno na ivičnjak i jako bolno iskrenuo nogu.

Model/trening/rastrčavanje

Trebalo mi je do pola puta do 16. KT da ponovo počnem normalno da trčim, a nakong toga sam se trudio samo da ignorišem bol i da se fokusiram na trku. Da nije bilo toga možda bi moje vreme na kraju bilo 10-15 sekundi brže, ali u svakom slučaju ne bih mogao da osvojim neko od prva 2 mesta. Osvojio sam 3. mesto što je bilo vetar u leđa za naredne trke s obzirom da je to bila moja prva medalja za reprezentaciju Srbije u kategoriji seniora.

Sprint rezultati                    Sprint splitovi

Trek (slika karte) duge distance nije sjajna i izvinjavam se na tome, ali upravo takva je bila i štampa karte i ''ono'' što sam držao u rukama i u šta sam gledao tokom trke. Zato ne treba da čude neke varijante zaključno sa 13. KT. Jer da ne bih gubio vreme nije bilo prostora za stajanje, a s obzirom da nisam imao lupu - tako je kako je. Možda me je to koštalo prvog mesta (zauzeo sam drugo mesto, 32 sekunde iza prvoplasiranog, a 14 sekundi ispred trećeplasiranog), imam izgubljen oko 1 minut u prvom delu staze, ali kako sam brzo išao posle toga, iskreno, ne žalim ni za čime. Na kraju sam prešao 12.5 km po prosečnom pejsu od 3:54 min/km. Skroz mirno, bez kočenja i uz blagu progresiju tokom trke. Iskustvo trka na 10km i polumaratona je došlo do izražaja i zato sam takođe jako ponosan na sebe, a posle 13. KT sam se i osećao upravo tako, kao da trčim poslednjih 5km na trci od 10k, s obzirom da orijentacije i nije bilo mnogo, da ne kažem uopšte :) Trening iz Paraćina je bila prava simulacija.

Rezultati duga distanca                    Splitovi 

Kao šlag na tortu došla je srednja distanca i još jedna osvojena medalja. Situacija sa telom nije bila najsjajnija posle 2 jako naporna dana i manjih stomačnih problema. Trudio sam se da maksimalno ignorišem sve to i još jednom izvučem svoj maksimum, međutim posledice su se osetile. Blagi pad koncentracije pred 8. KT (pogrešno skretanje umesto u prolaz do kontrole, svratio sam do kafića) i umor, a ako dodam i čekanje pred 11. KT da prođu 2 automobila kako bih pretrčao preko ulice - doveli su do toga da zaostatak za prvoplasiranim bude malo veći nego prethodnih dana - 52 sekunde. Iako to zvuči malo smešno na pređenih 7.9km i prosečnim tempom od oko 3:55 min/km, bilo mi je malo žao jer sam zaista izvukao zadnji atom snage iz sebe i stvarno nisam mogao ni brže ni bolje. Sa druge strane, uz ove dobre trke, to daje motiv više za treninge koji predstoje već od sutra jer najbolji su blizu. Prvoplasirani takmičar je kada sam počinjao da se bavim orijentiringom i u godinama posle toga bio redovan učesnik finala svetskih i evropskih prvenstava i plasiran u 25 najboljih, kada je ključ za ulazak u finale u ono vreme bio znatno drugačiji nego danas - za sve 3 discipline su se trčale i kvalifikacije i finala. 

Raduje me sve ovo jer znam da sam na dobrom putu. Naravno, daleko sam ja od najboljih koji osvajaju svetska i evropska prvenstva, kaskam mnogo godina i pitanje je da li ću ikada biti na približnom nivou kako zbog ambicija van sporta, tako i zbog situacije počev od bilo čega što ima sa finansiranjem sportista - naše zemlje, našeg saveza, klubova u Srbiji, opštine u kojoj živim, itd. itd. Ali nema veze, to moj razvojni put čini još interesantnijim :)

Rezultati srednja distanca             Splitovi             Rezultati Prvenstvo Egipta (zbir 3 dana trka)