понедељак, 24. април 2017.

Vicešampion Srbije, orijentiring, duge staze 2017

U organizaciji PD Pobeda, na fantastičnim terenima Bele reke, nadomak Despotovca i Manastira Manasija, organizovano je tradicionalno takmičenje - Memorijal Čika Duška Jovanovića. Na trkama u subotu i nedelju su na programu bile srednje sraze (trka za svetsku rang listu) i duge staze (državno prvenstvo).

Na srednjoj & wre trci sam osvojio 2. mesto sa 23 sekunde zaostatka za prvoplasiranim. Utisci podeljeni. Bilo je delova gde sam bio jako strpljiv, pažljiv i precizan, ali isto tako i jedna velika greška koja me je konkretno koštala prvog mesta.
Na 5. i 8. kt imam po 30 sekundi viška u reonu kontrole, dok na 12. kt imam skoro 2 minuta. 
To je bilo jako nepotrebno, samo je trebalo da ostanem još tako malo strpljiv kao na početku, ali su noge bile brže od glave. Toliko sam spreman fizički, da sam sve vreme, kao i dan kasnije, morao sebe da usporavam na kraćim kontrolama kako bih se uskladio sa čitanjem karte. Te nesigurnosti su prouzrokovane nedostatkom jakih trka, tehničkih treninga u šumi i uopšte (ne)trčanja sa kartom u šumi, ali svestan sam toga i šta da se radi. Radim u uslovima i sa resursima kojim (ne)raspolažem i to je to.

Rezultati                    Splitovi


Duga distanca je bila izuzetna, koncepcije pogotovo, mada je i celo takmičenje bilo takvo. Uslovi su bili zaista ekstremni - od polaska na zagrevanje - kiša i hladnoća, isto tako i po startu trke, u jednom trenutku sneg, u sledećem vetar i opet kiša, baš je bilo psihički naporno držati koncentraciju na visokom nivou.
Dobro sam krenuo, ali opet pomalo stidljivo, nedozvoljavajući sebi preveliku brzinu, što zbog dužine staze, što zbog detalja na karti koji su se kako zbog razmere, štampe karte (što je jedina zamerka u ova 2 dana, smatram da mora biti laserska štampa i vodootporan papir za ovako detaljnu kartu i trke ovakve važnosti), a posebno zbog kiše koja je otežavala navigaciju.

Prvu grešku pravim ka 8. kt. Zaista neobjašnjivo, jer mi se takve stvari ne dešavaju. Nisam nepogrešiv, ali to uglavnom bude u reonu kontrole, ovo je bilo baš jezivo. Izgubljenih skoro 4.5 minuta, a sada kada vratim film, objašnjenja nema. Nisam išao brzo, kompas sam gledao, izašao ka ogradi u pravom pravcu i totalni blok posle toga. Ne mogu da poverujem da sam mogao da odem toliko daleko u kontra pravcu, ali eto, događa se.

Bio sam svestan da me ova greška može koštati plasmana, što se kasnije i ispostavilo kao tako, ali sam pokušao da ne razmišljam o tome.
Sledi niz dobro odrađenih kontrola, uz određenu dozu opreznosti i usporavanja u komplikovanijim delovima, a onda na 15. kt nisam mogao da poverujem da mi se to dešava. Izgubio sam cela 2.5 min u reonu od 50m. Bio sam na mestu sve vreme, a nisam video kontrolu koja je bila u neucrtanom žbunju 15m poviše od mene, ali avaj. Da nije tužno, bilo bi smešno.

Do kraja više nije bilo dileme, opet gas do daske gde god je to moglo. Bez grešaka do finiša, ali to ipak nije bilo dovoljno za 1. mesto - 7 minuta viška (plus još skupa 2 min na sitnicama) je ipak bio preveliki luksuz koji sebi nisam smeo da dozvolim, a zaostao sam 1´50´´za prvoplasiranim (zauzeto 2. mesto). Osim toga, to ustezanje na pojedinim mestima je dovelo i do toga da sam imao višak neupotrebljene energije, što znači da je moglo još brže da se ide.

Rezultati                    Splitovi                       Ukupni rezultati

Međutim, opet bih se vratio na početak teksta. Iskustvo, talenat, know how i akumulirano znanje je jedno, a praksa i redovne jake trke/izazovni tehnički treninzi nešto sasvim drugo. Fizički sam izuzetno napredovao - još jedan pokazatelj pored prethodnih postova i atletskih trka je srednja distanca od subote koja je identičnog tipa terena, dužine staze i ostalih karakteristika kao i srednja distanca sa svetskog univerzitetskog prvenstva od prošle godine, a proporcionalno gledano - sada sam išao 6 minuta brže. Istrčane trke kakve god bile u budućnosti, biće rezultat izuzetne fizičke spreme i lične sposobnosti da rešavam deonice u hodu, odnosno pomoću akumuliranog znanja, a ne stoprocentne sigurnosti. Tako je - kako je, bez obzira na sve idemo jako u nove pobede!

U budućnosti me čeka novi mikrociklus treninga, verovatno za još jedan polumaraton u maju, ali otom potom. Pored toga, mukotrpan rad i na drugim poljima, jer jun i novi ispitni rok su pred vratima. Vreme leti.



понедељак, 10. април 2017.

Beogradske o-trke, Novi Sad polumaraton i Fruška Gora

Mesec dana nakon povratka iz Antalije usledio je jak ritam treninga, a onda od 25.03. do 09.04. tri vikenda trka za redom. Prvog vikenda bile su: sprint trka u bloku 19A, 19, 22 i 23 na Novom Beogradu, a sutradan duga distanca (za pionire i kadete duga, po vremenima seniora - više srednja) na Avali. Rezultati su razdvojeni, ali treba posmatrati zajedno kategorije M21E i M18-20 jer smo imali iste staze, pa će tako i osvrt biti realan i uporediv sa rezultatima iz obe kategorije.


Skauting je bio solidan, tačno sam procenio kako će izgledati tok trke, ali sam u bloku 19a prvi put trčao, pa je bilo malo teže uklopiti se u delove koje je teško nacrtati realno na karti s obzirom na 3D prolaze, dubinske i visinske, a kamoli u velikoj brzini lepo ispratiti sve detalje. 
U skladu sa uslovima su proistekle i duže varijante na 2. i 16. KT.

Zauzeo sam 2. mesto, gledajući obe kategorije.          Rezultati

Što se Avale tiče, za nijansu slabija trka, pre svega u izboru dugačke varijante ka 9. KT, kada sam izabrao dosta dužu varijantu, odnosno mnogo sam se odvojio od linije i izgubio po mojoj proceni 3 minuta.  Tu sam praktično i izgubio trku, pre svega. Pored toga, još minut ipo kod 13. kt gde fali klupica na karti sa koje sam se odvajao u šumu i napravio paralelnu grešku (obeleženo crvenim iksom gde fali), kao i kod 15. kt još 1 min, koja je bila "negde" u "nečemu".              Rezultati

Zauzeo sam 1. mesto u svojoj kategoriji, ali sam ukupno gledano sa kategorijom M18-20 imao 3. vreme.




Šest dana kasnije (01.04.) trčao sam novosadski polumaraton gde sam zauzeo 4. mesto istrčavši 21.33 km (po garminu) za 1:18:50, što je moj novi lični rekord, minut brže nego u novembru. A ukoliko bih uporedio tačno vreme po kilometru tada i sada, zaključak je: 2 minuta i nešto, brže (sa 3:47 na 3:41 min/km). Da je bilo malo hladnije vreme, možda bi bilo još bolje, ali ne zaustavljam se ovde, ako se poklope kockice na jesen, možda će se tek osetiti :)

Moj tim

Velikim radom sam dostigao da mi nije teško pao polumaraton i vrlo brzo sam se oporavio. 

U nedelju 09.04. nastupili smo na Memorijalu Saše Palinkaša, na lokalitetu Rohalj baze - Fruška Gora. Spremao sam se da napišem malo opširniji tekst oko ove trke, postavim neka pitanja i dam odgovore i rešenja, ali nekim ljudima ne vredi pričati - kada neke stvari ponavljaš "xy" puta, to više nije slučajnost već navika i to jako loša navika, a kada mnogo stariji i uslovno rečeno ozbiljniji ljudi ne reaguju nikako po ovom pitanju, zašto bih ja trošio svoju energiju. Samo ću reći da je bilo dovoljno u 5 godina, koliko je prošlo od prethodne trke na ovom mestu, da se po 1 godišnje (NAGLASAK: 1 u 365 dana) ode i odradi po malo korekcija i doreambulacija karte, pre svega reljefa i nekih krucijalnih detalja i da bih sada pisao o lepoj trci, po lepom vremenu, lepoj šumi itd. Za ovo što smo doživeli prosto nema komentara - 21. vek, 2017. godina?! Sramota me je i da postavim trek. 
2012. ???!
2017. ???!

Mislim da rezultati uopšte nikome nisu ni bili važni posle trke, kada je svima sve jasno. Sa 9 minuta viška, na koje nisam mogao da utičem, mislim da je bolje da dalje ništa ne pričam. Jedno je sigurno, orijentiring je najlepši, najbolji i najkompletniji sport, međutim, isti ima drugačija shvatanja kod određenih ljudi, to je veliki problem jer izlgeda kao da se bavimo različitim sportom.
Makar skupih 15km sa zagarevanjem, trkom i rastrčavanjem van beogradskog asfalta i kupih patike u Inđiji, da ne bude da sam bezveze gubio vreme.

Zapadni obronci Fruške Gore, lokalitet Rohalj baze