Trkom koja je održana u nedelju i zvanično se završila sezona orijentiring takmičenja u Srbiji.
Nije bilo baš sjajno kao u Lipovičkoj šumi, ali dovoljno dobro za 1. mesto i 100 bodova. Do 1. kontrole sigurno, ali do druge i ne baš, jer na ivici kruga postoji ogromna dolina (uvala) kojom po karti ide kao ovaj jak put, ali on zapravo u prirodi ne postoji, već samo dolina i šuma.
Na trenutak sam zastao, ali sam ubrzo video jarak u daljini kako "zavija" i shvatio da to mora biti mesto gde je kontrola. Iz tog razloga gubim poverenje u kartu i biram varijantu do 3. KT jakim putem. Vratio sam se na njega u istom pravcu maltene odakle sam i došao do 2. i dao gas do daske do 3. KT. Već sam mislio da me stiže Đole Arizanović 3 min, jer sam i na startu izgubio neko vreme stavljajući kartu u foliju. Ali ubrzo zaboravljam na te detalje i nastavljam jako. Sa 4. na 5. KT je trebalo odmah da pređem jarak jer je ispod 4. blaže nego napred kuda sam prošao, ali već sam krenuo punom brzinom u tom pravcu, pa nisam hteo da se vraćam. Tu pravim paralelnu grešku jer sam počeo ranije da "sečem", međutim posle bukvalno 20m na silasku u prethodni jarak, kapiram šta sam uradio i gde sam i nastavljam ka 5. KT. Sa brda prekoputa video sam Dušana koga sam jurio 3 min, što mi je dalo vetar u leđa jer sam shvatio da i nisam tako loš (a da budem iskren i očekivao sam ga tu negde).
Međutim, na polasku sa 6. KT, verovatno zbog jutra, povišene vlažnosti vazduha i nagle vrućine, kreću problemi sa disanjem počinje da me guši. Tu kreće mučenje i borba sa samim sobom. Pre trke sam mislio da se 7 kola boduje za ligu (a ni danas nisam ubeđen da je 6), a s obzirom da sam imao 6 istrčanih trka u ligi do Bukulje, znao sam (odnosno, mislio sam) da mi je ona potrebna da imam ukupan plasman i da moram da je završim. Automatski biram varijantu što više uz liniju, obaram tempo, smirujem broj otkucaja srca, a bilo mi je bitno samo da nastavim da hodam/trčkaram koliko mogu da bih završio trku ili dok mi se to ne smiri, jer lek nisam imao sa sobom (odavno mi se to nije desilo). Taj "hodo-trč" trajao je sve do izlaska na asfalt na pola puta do 13. KT što se po splitovima, u odnosu na Mareta, može i videti, a ukupno 14-16 minuta.
Od puta do 13. KT i skoro do 15. sam se oporavljao, hvatao dah, da bih se vratio u ritam i završio do kraja prilično jako, što se takođe može videti na splitovima. Do tog trenutka imao sam 2 sitne greške: na 12. KT sam mislio da je kontrola višlje i na 15. sam krenuo varijantom levo, međutim naleteo sam na gustu šumu (kojom se Strahinja zapravo spustio do puta i imao najbolji split) i preokrenuo se desno, da bih i pred kontrolu na kratko stao jer je bila malo "zavučena". Nakon toga dajem pun gas i recimo u odnosu na Mareta koji ju je našao 2. po splitovima 15-16. idem minut i kusur brže. Na 18. konačno stižem Dušana, na 19. ga prestižem i, uz sitnu nesigurnost oko 22. KT koja mi se činila predaleko, u cilj ulazim prvi sa 4 minuta ispred njega. Sat se zaustavio na 95:38 sa pređenih 12.52km, avg pejsom od 7:38 i usponom od 550m (staza je po karti bila 10km vazdušnom linijom sa 465m uspona). Sve u svemu, pobedi se u zube ne gleda, ali na ovih par nesigurnosti i na "hodotrč" izgubio sam nekih 6-8 minuta, pa je neko realno vreme za koje bih završio trku oko 87-88 minuta.
Tako, pored prvih mesta na prvenstvu Srbije na sprintu i srednjoj distanci, kao i 2. mesta na PS na dugim, završavam na 1. mestu i u OLS (orijentiring ligi Srbije).
Ovom prilikom želim da se zahvalim svom klubu OK Paraćin i svim ljudima u i oko njega, predsedniku Dejanu, menadžerima: Ilketu i Canetu, i Slobi (Belcu) koji je (ne)posredno posredovao u transferu, jer bez njih ništa ovo ne bi bilo moguće. U ovom trenutku gotovo sigurno ne bih pisao o još jednoj rezultatski (u Srbiji) uspešnoj sezoni, a bavio bih se verovatno samo nekim ekonomskim temama, išao u bioskop, vozio bajs, trčkarao s vremena na vreme koliko mi se prohte, išao na po neki mini fudbal, itd. što nije loše za nekoga mojih godina, ali bi bilo žalosno posle toliko godina u sportu.
Interesantno je, da se praktično baš na današnji dan (posle svega cele godine gde sam trčao, šta sam radio kako kroz aktivnosti i rad Orijentiring saveza Beograda, tako i privatno sa Maretom i Miom u radu na njihovom napretku, kao i uticaju i motivaciji Strahinje Strelića koji se vratio u sport i koji će se naredne sezone pitati za mnoge redoslede u plasmanima na takmičenjima u zemlji, a ako se kockice poklope i na reprezentativnim nastupima), javljaju da komentarišu moje rezultate i rezultate Mie i Mareta oni koji su svojim (ne)činjenjem (ne sami i ne uvek direktno, ali uglavnom) doveli situaciju u sportu na očajan nivo zarad sopstvene karijere, ispadanje iz 3. u 4. kategoriju sportova, gubitak stipendija za najbolje seniore, itd. da se ne ponavljam sa istom temom i istim nizom po 100-ti put do sada.
Ne znam da li su ljudi toliko dokoni, zlonamerni, nepristojni ili kako već da se izrazim, da ne znaju da treba da se "pokriju ušima" i da ako ne mogu da poprave stvari ili da pomognu, da ih ne čine gorim jer su već uticali da bude gore; a svojim postupcima i komentarima samo zakopavaju sebe još više. Kod mene, koji pratim situaciju u sportu preko 10 godina i uključen sam u sva dešavanja aktivno bilo kao takmičar u reprezentaciji bilo kao klupski takmičar, a sada i na drugim pozicijama, ti "fazoni" ne prolaze, ali mi je žao ljudi što svoju energiju ne utroše na nešto pozitivno, recimo osim šetnje sa lokalnim stanovništvom, na rad i sa klupskom decom, sopstvenu edukaciju na temu fizičkih priprema za reprezentativne kategorije i sl. i time doprinesu stvaranju novih reprezentativaca i takmičara boljih od svih nas do sada. To je pravo usmerenje energije, ali pre svega toga, da bi taj rad imao smisla, potrebno je da se kreira ispravan i funkcionalan sistem koji će nagraditi i davati vetar u leđa najboljim takmičarima i trenerima za njihov rad i dobre rezultate, kako ne bi imali to što imamo danas, "promaju" na svakom drugom koraku. Ali svako radi kako misli da treba, a ja niti želim niti mogu da se bavim edukacijom ljudi u godinama, pa ako shvate - shvate, ako ne, biću tu uvek, kada imam vremena i želje, da makar obrazložim zašto smatram da greše, da nisu u pravu i da ih usmerim da razmišljaju na ispravan način.
P.S. rezultate lige možete pogledati na ovom linku kategorija M21E za mene i Mareta, a Ž16 za Miu.
