Drugo od 3 zvanična pojedinačna prvenstva Srbije u orijentiringu održano je u nedelju 19. maja. SK Magic Map je u svrhu ovog takmičenja izradio potpuno novu o-kartu - nastavak blokova od Štark arene ka Bulevaru umetnosti. Trka se bodovala i za svetsku rang listu. Osvojio sam 1. mesto na državnom prvenstvu, a s obzirom da nije bilo stranaca koji bi bili možda jači konkurenti, isti plasman zauzeo sam i u WRE plasmanu. Istrčao sam jako stabilnu trku, a imao sam možda samo 10ak sekundi "cimanja" sa 21. ka 22. kontroli gde mi je na trenutak pala koncentracija.
Daleko sam od top forme, ali ta prisebnost i nedostatak jače konkurencije je doprinelo da ovog puta ostanem neporažen, za razliku od prethodnog prvenstva na dugim u Beloj reci gde sam bio u boljoj formi, ali zbog loše karte izostalo je 1. mesto.
Tako je u OK Paraćin stigla još jedna seniorska medalja sa prvenstava Srbije, a Marko Radovanović je u juniorima ponovio uspeh i dodao u svoju kolekciju još jednu zlatnu medalju.
Nedelju dana kasnije u Šumicama održano je 4. kolo Orijentiring lige Srbije. Još jedno prvo mesto, ali uz jednu ogromnu grešku od 40 sekundi ka 5. kontroli. Previše sam tu kao nešto razmišljao i taktizirao oko ovog kanala (šrafirano crveno) i varijante do kontrole, te kada sam izabrao "donju", nešto sam se predomišljao i po ulasku u školsko dvorište to totalno nije bilo ono što sam po karti očekivao i odoh u "nepoznatom pravcu". Sve u svemu, u tom delu sam bio u nekoj totalnoj konfuziji, verovatno mi je na trenutak glava bila u organizacionim mislima oko trka koje sam i koje je trebalo organizovati pomešano sa još drugih hiljadu obaveza, tako da bih samo izbrisao taj minut i nekoliko sekundi iz svog života, kao da se nikada nisu ni desili.
Mare je istrčao odličnu trku do pretposlednje kontrole i zbog te moje gluposti je mogao lagano da me pobedi, međutim noge su bile brže od glave, došao je prvo do poslednje pa se vraćao nazad do pretposlednje kontrole i tu za malo izgubio 1. mesto.
Od 29.04. sa različitim organizacionim timovima OSB-a i pridruženih članova organizovao sam 7 različitih, slobodno mogu reći, trka, jer je i za Beogradski sprint kamp trebalo postaviti kontrole i napraviti staze kao i za ove 4 trke kasnije: kadetsko prvenstvo Beograda, Trofej Beograda, juniorsko prvenstvo Beograda i prvenstvo Beograda u miks štafetama. Bilo je naporno, ali je na mišiće izgurano sve. Nije bilo idealno, ali između toga da se uopšte ne održi i da se održi najkvalitetnije moguće izabrao sam ovo drugo i dao sa timovima maksimum. Nedostajalo je još malo doslednosti i poštovanja vremenskih limita u okviru tima da bi se bilo idealno, ali je najbitnije da smo posao odradili, a sve što dolazi u budućnosti rešavaće se natenane jer će za sve postojati dovoljno vremena, što prethodno nije bio slučaj.
Uhvativši se u koštac i pomerivši sopstvenu granicu unutar svih sfera orijentiringa u Srbiji konstatovao sam da je situacija još gora nego što sam mislio. Ne bih govorio javno o detaljima pojedinačno jer nije u skladu sa poslovnom etikom, međutim ukoliko želimo da vidimo sport u višoj kategoriji sportova i ukoliko želimo da u kontinuitetu naši takmičari postižu rezultate i da nam ambijent na trkama, u okviru saveza i reprezentativnih selekcija izgleda ozbiljnije i da liči na sport onakav kakav treba da bude - ako se krene odmah i radi konstantno na tome 5 godina u nizu pitanje da li bi se sve dovelo u red, a kamoli u tempu kakav je do sada. O uslovima za ozbiljnije sponzore koji bi bi sponzorisali bilo pojedince ili saveze da ne pričam... Ja ću dati svoj mali doprinos svemu tome, međutim vreme koje imam na raspolaganju je vrlo ograničeno, tako da ukoliko se veći broj ljudi ne uključi u rad biće uzaludan i taj moj rad. Ukoliko nema ko sutra da nastavi pozitivan trend i održi vatru, džaba smo krečili.
Isto važi i za nastupe na raznoraznim prvenstvima. Bitno da se ide - a kad dođemo na temu priprema, uslova za najbolje takmičare i nagrada, spuštaju se glave i okreću leđa. To su samo neke od tema na koje treba neprestano podsećati.
