понедељак, 19. јануар 2015.

Srpski orijentiring iza zavese part 2

Jedini kandidat za selektora je uspešno promovisan i učinjeno je ono u što sam bio ubeđen da će se desiti - preovladala je subjektivna politika o kojoj sam već govorio i izostavljen sam sa liste putnika koji idu u Izrael.

S obzirom da zaštita takmičara ne postoji ni od strane saveza ni od strane kluba, pojedincima se daje prostor da leče svoje komplekse i da mogu da rade šta hoće. Ni mobing prema takmičaru o kome možete pročitati na ovom linku (drugi deo posta, ako već niste) nije ništa mogao da promeni, jer naravno ko će verovati jednom dvadesetogodišnjaku naspram tridesetpetogodišnjaka i njegovih pulena koji mogu da svedoče u korist koja im se nametne.
To je sramota istih tih ljudi, a ne mene, jednog studenta, koji uči, radi, trenira i ono što je najbitnije voli ovaj sport i u njemu nije ni iz jednog drugog razloga osim zbog ljubavi prema istom. To pravi razliku između mene i neformiranih i nezrelih ličnosti koje nisu zadovoljne svojim životom, pa čine sve da zagorčaju tuđ, samo što u tome nikad neće uspeti. Mogu me ismejavati, izostavljati sa bilo kakvih spiskova, omalovažavati, nepoštovati moje obaveze, rezultate, zalaganje, ali mi niko ne može zabraniti da se bavim ovim sportom, a to pojedincima smeta.
Pored toga, na žalost, ljudi koji su i imali poštovanja, podržavali me, imali hrabrosti da se suprotstave nepravičnosti, su izašli ili su izbačeni iz cele te priče oko odlučivanja u savezu. 
Sreća je samo za ovu prvu grupu ljudi da moji roditelji više forsiraju priču oko fakulteta, koja je i meni prioritet, pa neće da se uvlače previše u ove vode, inače ne bi se niko od istih slatko proveo. 

Jedna stvar je izuzetno loša, a to je da isti ti koji sede "u foteljama" gledaju mnogo usko i ne razmišljaju o posledicama, a to je da takvim stavovima gube ili su već izgubili takmičare koji su bili ili su još uvek u sportu zbog ljubavi prema istom. Spisak onih koji su napustili sport je dugačak, možda će se neko ko čita i pronaći u istom. Takve ishitrene i nepromišljene odluke mogu da koštaju mnogo, a da pojedinci nisu ni svesni.
Na SEEOC-u u septembru na kome smo bili domaćini, kada je trebalo da se pokažemo i budemo ne 3. nego u prva 2, pokazalo se gde smo. Bili smo 4, što je za razliku od prethodne 2 godine korak unazad, a ne unapred. A postavlja se pitanje zašto - pa zato dragi moji, zato što se dozvoljavaju ovakve stvari. Daj Bože da ove godine u Bugarskoj ne bude još gore, jer ako se nastavi ovako neće imati ko da trči od juniora, a ako nema ko da trči u juniorima, to znači da nema ko da nasledi ni seniore koji su, uz dužno poštovanje, u poodmaklim godinama.
Ako pridodate na to, da se se vrše ovakve malverzacije, ne poštuju obaveze, omalovažavaju rezultati i ako bih to jednim imenom nazvao vrši suprotna stvar od podsticaja, postavlja se pitanje - gde je tu budućnost?
Deci ili već ljudima u mojim godinama, posle ovakvih stvari ne ostaje ništa drugo osim toga da se povuku i posvete fakultetu ili poslu koji će im omogućiti bolji život, ljubav prema sportu se ne gasi, ali sport spada na ko zna koje mesto prioriteta i dolazimo do toga da se skoro uopšte i ne pojavljuju na takmičenjima.
Niko nije lud da troši svoju energiju ako će biti u ovakvoj poziciji. Ako pridodamo i to, da već 5 godina nema stipendija za najbolje seniore, šta je to što može da podstakne iste da ostanu u sportu?

Stavite prst na čelo i razmislite.

Pozdrav.


Uvek 2 koraka ispred

уторак, 6. јануар 2015.

2015. godina, planovi

Pre svega, svim mojim čitaocima srećan Božić i Nova godina, puno zdravlja, sreće i uspeha!

U dosadašnjem toku priprema, pored redovnih, odradio sam i nekoliko tehničkih treninga koje možete videti u prilogu. Nije ih bilo puno, ali svakako znače, pogotovo što sam ja bio planer staza, pa sam radio upravo ono što mi je potrebno. 
Tehnički 1
Tehnički 2












Standardni, dužinski npr 16km
Tehnički 3











Tehnički 4





Tehnički 5
Trenutno nemam puno slobodnog vremena jer, uz svakodnevne obaveze, na mom fakultetu ispitni rok kreće ranije nego kod ostalih, ali čim budem uspeo da se iskombinujem, ukoliko vremenske prilike dozvole, planiram još neki odlazak na trening sa kartom do početka takmičarskog dela sezone.
U iščekivanju smo ko će biti novi selektor, mada je izvesno da će osoba koja je bila V.D. posle Zorana Milovanovića, ostati na (is)tom mestu. To i nije toliko bitno u smislu "etikete selektora", već je bitna dalja politika saveza koju isti sprovodi, a prvi vid te politike će biti odlazak na mediteransko prvenstvo u Izrael krajem februara.

Nevezano sa tim, napravio sam svoj okvirni plan prioritetnih takmičenja u 2015. godini. Plan je napravljen u skladu sa najoptimalnijom kalkulacijom troškova, kvalitetom terena/takmičenja i vremenskim ograničenjem (slobodno vreme i vreme kada nemam kolokvijume i ispite), a s obzirom da se finansiram iz sopstvenog budžeta, ovo je više nego dobro.
Videćete da u planu stoji samo 1 reprezentativni nastup - SEEOC Bansko, Bugarska (prvenstvo Jugoistočne Evrope). A objašnjenje je sledeće: ne mogu reći da bilo ko od nas ima osigurano mesto u reprezentaciji, ali ako nastavim da postižem rezultate kao i do sada, moje učešće u Bugarskoj je logičan sled događaja i pitanje koje ne bi trebalo da se postavlja, a i jedino mesto gde subjektivna politika ne može (ne bi trebalo) da umeša prste, kao za neke druge nastupe. Svaki drugi nastup osim SEEOC-a biće dodatni plus i za mene i za politiku saveza, ali se ničemu neću nadati. Fokusiraću se više na trenutno zacrtano s obzirom da je samo to izvesno i da samo o tome mogu dugoročno razmišljati.

Takođe, u toku februara ću se baviti i kartografijom. U aprilu mesecu u organizaciji SD Jasenica i SK Magic Map biće organizovana memorijalna Larina trka po 10. put. Novi sprint teren koji sam predložio je usvojen, a biću zadužen za izradu karte kao i koncepcija. S obzirom da će biti decenija kako klubovi organizuju ovu trku, red je da bude održana u Smederevskoj Palanci, a karantin i start će takođe biti simbolično predstavljeni - biće to vrtić koji je pohađala mala Lara Radovanović.