Beogradski polumaraton, univerzitetsko prvenstvo i Larina trka

Pre svega, iako je prošlo nedelju dana od održavanja, ovaj post bih započeo Larinom trkom. Deseto izdanje ovog memorijalnog takmičenja, isto toliko od kad nas je napustila mala Lara Radovanović, usled maligne bolesti. Jednom simbolikom smo obeležili ovu desetogodišnjicu, a to je povratak u grad gde je Lara živela, a prve kontrole su bile oko vrtića koji je pohađala.

Ne želim da se hvalim, ali drago mi je da je moj predlog za mesto održavanja trke usvojen. Puno sam se založio da ispadne onako kako sam zamišljao, a moram priznati da su moji klupski i privatni drugari učinili sve da tako i bude. Sloba, Larin tata, i ja smo nacrtali novu orijentiring kartu, petu po redu u samoj Smederevskoj Palanci i pripremili staze. Ekipa iz kluba je napravila odličnu atmosferu na stadionu gde je bila sva logistika, dok je Baća Cvetanović pripremio divan ručak i mislim da su svi uživali u prelepom danu.

Sa organizacione tačke gledišta, mislim da je sve bilo u rangu najjačih međunarodnih takmičenja i mogu da kažem da sam ponosan!
Takođe, mogu biti zadovoljan da je prvi od 2 projekta koje sam isplanirao za ovu godinu prošao u najboljem redu. Sledeći je Kopko-O kamp, odmah nakon Kopaonik OPEN-a sredinom jula.

Nekoliko dana kasnije, u subotu 18.04. novoispisane stranice moje sportske karijere - beogradski polumaraton. Iako nisam unapred planirao da uzmem učešće zbog uskog rasporeda na fakultetu, uspeo sam da se organizujem nekako. Primarni plan bila je priprema za prvenstvo na dugoj distanci koja se održava u subotu 25.04. što čini i glavni cilj za ovaj deo sezone. 

Od kada sam saznao da sam izostavljen sa reprezentativnog spiska za prvenstvo mediterana usled poznatih okolonosti, tok priprema za početak sezone se znatno izmenio i sve je usmereno ka ovom državnom prvenstvu. Samim tim, mogućnost za učestvovanje na polumaratonu nije nešto što bi mi predstavljalo problem, jer je ritam treninga sličan. Zato, iako mi je ovo bio prvi polumaraton, nisam imao strah i verovao sam u sebe.

Pronašao sam ekipu koja je odgovarala mom tempu i izašao na crtu. Vreme je za moj ukus bilo previše vlažno, kiša i vetar na pojedinim deonicama su me izuzetno nervirali, da je bila ista temperatura, ali bez padavina, bilo bi idealno. Međutim, mi orijentirci kao predstavnici ekstremnog sporta, navikli smo na sva godišnja doba i na sve vremenske (ne)prilike.

Kako sam odmicao od starta, kilometar po kilometar, bio sam sve sigurniji u svoj tempo. Držao sam tempo između 3:50 i 4 min/km do jedno 7. km, tu sam se zacementirao na 4:00 min/km i držao tako sve do 16.km gde sam u jednom trenutku ostao sam, jer se ekipa rasula i gde je bila prva veća kriza. Na ovakvim dugoprugaškim trkama je najgore ako ostanete sami. Tada mi je i tempo pao na 4:03 - 4:04 min/km. Posle nekog vremena, jedna manja grupica me je sustigla, a zatim smo zajedno sustigli još neke ljude ispred sebe što mi je dalo vetar u leđa. Isfiniširao sam tempom kojim sam trčao veći deo trke i ostvario vreme od 1:26:26 (avg 4:06 min/km). Iako mi plasman nije bitan, vredi nampomenuti da sam bio 55. od preko 2500 takmičara.

Dan kasnije, u nedelju 19.04. u Topčiderskom parku, održano je univerzitetsko prvenstvo u orijentiringu gde sam nastupio za, svoj, Ekonomski fakultet Univerzitata u Beogradu. Iako sam se raspadao od polumaratona, stegao sam zube, istrčao vrlo stabilnu trku i drugi put u nizu postao univerzitetski šampion.
Samo me je Miško kao organizator razočarao jer nije bilo fotografa na mostiću kao što je obećano, zbog čega sam menjao varijantu ka 4. kontroli :)

Rezultati          Splitovi

Tri izuzetna događaja u ove 2 nedelje, ali se tu ne zaustavljam. Kroz nekoliko dana očekuje me 13km dugo državno prvenstvo nadomak Despotovca sa novom kartom i stazama koje obećavaju. Posle Beograd OPEN-a koji sam dobro odradio tehnički, beogradski polumaraton mi je ulio samopouzdanje i u fizičku pripremu, te očekujem dobru trku. Ostaje mi samo da se lepo odmorim i svež dočekam start trke!

Beograd OPEN & Babe Kup 2015 (03-06.04.) - veliki korak napred!

U organizaciji AOK Košutnjak, prethodni vikend obeležile su 4 trke na visokom nivou: 2 srednje na lokalitetu Babe, sprint u beogradskom naselju Cerak i duga distanca na planini Avala. 

Kockice su se poklopile tako da sam uspeo da se organizujem i trčim sve trke. Kada vam se ukaže prilika da trčite sa jakom konkurencijom i na dobrim kartama, vredi da uložite napore kako bi to realizovali. 

Prvog od 4 dana sam napravio najzapaženiji rezultat i istrčao najbolju trku. Bio sam svež, a i činjenica je ako se uporede trke u šumi da je ova i bila najteža tehnički, što meni ide u prilog. Imao sam malo problema sa zglobom desne noge na putu za 4. kontrolu zbog čega i pravim manju grešku, ali sam kasnije to nadoknadio tako što sam rutinski rešio 12. i 14.KT koje su bile jedne od najvažnijih i gde sam bio na samo minut zaostatka za Zincom. Na 18. KT pravim kiks, jer sam bukvalno protrčao pored kontrole, ali sam se ubrzo ispravio. 

Ukupno sam napravio oko 3.5 minuta grešaka, ali sam svakako zadovoljan dobrim tempom i psihičkom stabilnošću. Ono što još pridodaje značaj je činjenica da sam bio bolji od iskusnog bugarskog seniora Ivana Sirakova i to ni manje ni više nego 4 minuta, dok sam sa druge strane za iskusnim rumunskim seniorom Ionut Zincom zaostao samo 2 minuta (obojica trče finala svetskih i evropskih prvenstva i prvaci su Balakana). 

Sprint, nešto što je u principu najprostije, počinje da mi pravi probleme i unosi nesigurnost, što me jako ljuti. Lepo sam se naspavao, što je retkost u periodu od novembra meseca, bio sam raspoložen itd, ali sam pravio smešne greške, što nije karakteristično za mene. Samo sam bio malo bezvoljan, trku sam završio bez nekog cimanja, što se i po splitovima vidi, tako da je moguće da je nedostajalo malo više motivacije. 

Trku na Avali, pre samog doživljaja, sam očekivao kao veliki hard core, međutim, toliki uspon se nije osetio. Koncepcija je bila odlična, međutim, ono što je i moglo da se očekuje, staza je bila isključivo trkačka i uglavnom su se deonice svodile na put. Mislim da je i Košutnjak komplikovaniji tehnički.

Osim na 2 mesta gde nisam pogodio stazice, sve je bilo ok. Varijante gde ih je bilo i tempo su bili kako treba, samo su mi nedostajale butonke sa ekserima, da mi uskrate problem proklizavanja, jer je bilo jako klizavo. 

Poslednja trka i povratak na Babe: iskreno, očekivao sam malo više od poslednjeg dana. Uspon i duža staza su obećavali, međutim trka se svela na 1 deonicu koja je rešila sve. Ne mogu da krijem, ali kad sam završio trku bio sam malo razočaran, očekivajući da će biti tehnički zahtevnije kao prvog dana i da ću imati šansu za novo iznenađenje protiv iskusnih seniora. Kraće tehničke deonice sam uglavnom super odradio, osim paralelne greške na 4. KT. 

Na dugoj deonici sam malo precenio sebe, računajući da sam svež i da ću moći da ispeglam asfaltom za 11-12 minuta. Da je bio 1. dan i da je jul mesec po fizičkoj pripremi, pilo bi vodu, ovako sam se ispalio i išao nešto više od 16 minuta.

Rezultati Babe kup        Splitovi Babe kup                Rezultati Beograd OPEN        Splitovi Beograd OPEN