Beogradski polumaraton, univerzitetsko prvenstvo i Larina trka

Pre svega, iako je prošlo nedelju dana od održavanja, ovaj post bih započeo Larinom trkom. Deseto izdanje ovog memorijalnog takmičenja, isto toliko od kad nas je napustila mala Lara Radovanović, usled maligne bolesti. Jednom simbolikom smo obeležili ovu desetogodišnjicu, a to je povratak u grad gde je Lara živela, a prve kontrole su bile oko vrtića koji je pohađala.

Ne želim da se hvalim, ali drago mi je da je moj predlog za mesto održavanja trke usvojen. Puno sam se založio da ispadne onako kako sam zamišljao, a moram priznati da su moji klupski i privatni drugari učinili sve da tako i bude. Sloba, Larin tata, i ja smo nacrtali novu orijentiring kartu, petu po redu u samoj Smederevskoj Palanci i pripremili staze. Ekipa iz kluba je napravila odličnu atmosferu na stadionu gde je bila sva logistika, dok je Baća Cvetanović pripremio divan ručak i mislim da su svi uživali u prelepom danu.

Sa organizacione tačke gledišta, mislim da je sve bilo u rangu najjačih međunarodnih takmičenja i mogu da kažem da sam ponosan!
Takođe, mogu biti zadovoljan da je prvi od 2 projekta koje sam isplanirao za ovu godinu prošao u najboljem redu. Sledeći je Kopko-O kamp, odmah nakon Kopaonik OPEN-a sredinom jula.

Nekoliko dana kasnije, u subotu 18.04. novoispisane stranice moje sportske karijere - beogradski polumaraton. Iako nisam unapred planirao da uzmem učešće zbog uskog rasporeda na fakultetu, uspeo sam da se organizujem nekako. Primarni plan bila je priprema za prvenstvo na dugoj distanci koja se održava u subotu 25.04. što čini i glavni cilj za ovaj deo sezone. 

Od kada sam saznao da sam izostavljen sa reprezentativnog spiska za prvenstvo mediterana usled poznatih okolonosti, tok priprema za početak sezone se znatno izmenio i sve je usmereno ka ovom državnom prvenstvu. Samim tim, mogućnost za učestvovanje na polumaratonu nije nešto što bi mi predstavljalo problem, jer je ritam treninga sličan. Zato, iako mi je ovo bio prvi polumaraton, nisam imao strah i verovao sam u sebe.

Pronašao sam ekipu koja je odgovarala mom tempu i izašao na crtu. Vreme je za moj ukus bilo previše vlažno, kiša i vetar na pojedinim deonicama su me izuzetno nervirali, da je bila ista temperatura, ali bez padavina, bilo bi idealno. Međutim, mi orijentirci kao predstavnici ekstremnog sporta, navikli smo na sva godišnja doba i na sve vremenske (ne)prilike.

Kako sam odmicao od starta, kilometar po kilometar, bio sam sve sigurniji u svoj tempo. Držao sam tempo između 3:50 i 4 min/km do jedno 7. km, tu sam se zacementirao na 4:00 min/km i držao tako sve do 16.km gde sam u jednom trenutku ostao sam, jer se ekipa rasula i gde je bila prva veća kriza. Na ovakvim dugoprugaškim trkama je najgore ako ostanete sami. Tada mi je i tempo pao na 4:03 - 4:04 min/km. Posle nekog vremena, jedna manja grupica me je sustigla, a zatim smo zajedno sustigli još neke ljude ispred sebe što mi je dalo vetar u leđa. Isfiniširao sam tempom kojim sam trčao veći deo trke i ostvario vreme od 1:26:26 (avg 4:06 min/km). Iako mi plasman nije bitan, vredi nampomenuti da sam bio 55. od preko 2500 takmičara.

Dan kasnije, u nedelju 19.04. u Topčiderskom parku, održano je univerzitetsko prvenstvo u orijentiringu gde sam nastupio za, svoj, Ekonomski fakultet Univerzitata u Beogradu. Iako sam se raspadao od polumaratona, stegao sam zube, istrčao vrlo stabilnu trku i drugi put u nizu postao univerzitetski šampion.
Samo me je Miško kao organizator razočarao jer nije bilo fotografa na mostiću kao što je obećano, zbog čega sam menjao varijantu ka 4. kontroli :)

Rezultati          Splitovi

Tri izuzetna događaja u ove 2 nedelje, ali se tu ne zaustavljam. Kroz nekoliko dana očekuje me 13km dugo državno prvenstvo nadomak Despotovca sa novom kartom i stazama koje obećavaju. Posle Beograd OPEN-a koji sam dobro odradio tehnički, beogradski polumaraton mi je ulio samopouzdanje i u fizičku pripremu, te očekujem dobru trku. Ostaje mi samo da se lepo odmorim i svež dočekam start trke!