U periodu od 4. do 11. avgusta 2018. godine održano je svetsko (seniorsko) prvenstvo u Rigi i okolini gradića Sigulda, 50tak km od Rige (Letonija). Nakon desetak dana odmora od svetskog univerzitetskog prvenstva u Finskoj, saniranja povrede, nekoliko alternativnih treninga biciklom, svega dva-tri trčanja, 30. jula zaputio sam se preko Varšave za Rigu.
Uspeo sam koliko toliko, pre svega psihički, da se pripremim za ono što me čeka u Letoniji jer u početku nije bilo lako ići sa tim da sam izgubio ritam u treningu i da me čeka duga distanca sa kljakavom nogom. Međutim, uradio sam sve što je bilo moguće da saniram povredu i predupredim neka iznenađenja na trkama i treninzima u Letoniji, a kako je vreme prolazilo, tako je i raspoloženje raslo jer nisam osećao nikakve probleme, tako da su oporavak i reakcija na situaciju bili pun pogodak. Naravno, da ne pričam da kroz sve ovo prolazim sam, tako da razne "stručnjake" i fb komentatore treba da bude sramota svojih idiotskih komentara.
Odradili smo nekoliko treninga pre svega za šumske trke, a pred sprint kvalifikacije koje su bile prve na programu i model trening na sprint karti.
 |
| Trening middle/long |
 |
| Trening middle/long |
 |
| Middle model |
 |
| Trening middle/long |
 |
| Sprint model |
 |
| Foto: Ojars Millers |
 |
| WOC SPRINT QUAL MEN-C |
04.08. u prepodnevnim časovima bile su sprint kvalifikacije. Iako sprint nije moja disciplina, težim da budem kompletan takmičar, a i ubuduće će biti tako, da što približnije trčim sve discipline. Međutim, usled mnogo dana koje izgubite u putovanjima, pripremama za trku, trkama, oporavku, putovanju nazad, izgubite kompletan ritam koji vam je potreban za sprint trke. Skoro mesec dana od prvog putovanja preko Istanbula za Finsku itekako je uticalo na ovu trku, a još uvek nisam na tom nivou da mogu tek tako istrčati sprint trku i ući u finale svetskog prvenstva bez obzira na ikakve okolnosti. Za to je potrebno biti na profesionalnom nivou mnogo duži period. Sama trka nije prošla toliko loše, ali pad koncentracije na 5. kontroli me je koštao 30 sekundi (20 sekundi otpada na split za 5. kontrolu, a 10 sekundi na split za 6. kontrolu jer sam 5. dva puta overio, a Si air računa samo prvi put). Samim tim i za nekoliko mesta plasman je bio lošiji, ali sa aspekta takmičara nebitan mi je plasman u kvalifikacijama koji ne vodi u finale.
 |
| WOC MIDDLE FINAL |
Za nas koji trčimo samo individualne trke usledilo je 2 dana odmora. U toku popodneva nakon kvalifikacija za sprint bilo je finale, sutradan sprint štafeta, dva dana nakon toga - odmor za sve, a treći dan nakon sprint distance održana je srednja distanca (07.08.). U danu pauze pred trku srednjih distanci odradili smo model za istu (u prilogu u nizu karata iznad). Tehničko-taktički i psihološki sam se dobro pripremio za trku, znao sam na šta treba da obratim pažnju. Postavio sam realan cilj pred sebe, a to je bila stabilna trka bez grešaka. Od 100% recimo da sam 90% sproveo u delo, od onoga što je bilo do mene. Od grešaka sam imao 3 sitne koje su me koštale ukupno 2,5 minuta - sa 10. izlaz na most silazak previše nisko i uletanje u haos od opalog drveća, tu sam izgubio ceo minut; na 16. slična situacija - malo iznad kontrole preskačem ogromno stablo, zatim uočavam kontrolu sa one strane sa koje sam došao i tu gubim 45 sekundi u provlačenju; na sledećoj (17.) kontroli ulazim u prvu močvaru a zatim još jednom provlačeći se kroz oborena stabla do kontrole - još 45 sekundi viška. Trek pokazuje prilično dobru trku, ali ono što ne pokazuje u celini sa kartom je to koliko je šuma "prljava", sa mnogo oborenih stabala, a za to treba biti ne samo trkački i tehnički spreman, već imati dovoljno mišićne mase u rukama da možete bez previše izgubljenog vremena preskočiti sve to, a pritom se ne povrediti. Slobodno mogu da kažem da sam samo na tim stvarima izgubio još oko 3 minuta. U svakom slučaju, jako stabilna trka i zadatak ispunjen za prvu šumsku trku na svetskim prvenstvima ikada, a samo 9 minuta zaostatka recimo za Fabianom Hertnerom sa ovim greškama i izgubljenim vremenom daje vetar u leđa za nekoga ko je na samom početku i koga čeka mogućnost da i u narednih 20 godina nastupa na svetskim prvenstvima. Naravno, postoji puno prostora za napredak, zaostatak nije veliki, ali za to su potrebni odgovarajući resursi koje ja poslednjih godina nemam. U poslednjih godinu dana 0 kampova i 0 jakih takmičenja dovoljno govori u prilog.
 |
| Foto: Mareks Galinovskis |
Nakon srednje distance, za nas kojima je duga distanca bila sledeća trka sledovalo je 4 dana odmora. Štafete su bile dva dana nakon srednje, a duga distanca dva dana nakon štafeta. Dan uoči duge distance, kako bi svi bili u istoj poziciji, organizator i žiri dozvolili su svim takmičarima da odrade trening na terenu gde su bile štafete sa istom finiš arenom za dugu distancu (naravno, radili smo trening na karti za štafetu 1:10 000 dok se duga distanca trčala na 1:15 000). Trudio sam se da što bolje iskoristim ovu mogućnost, a sa druge strane da ne nabijam previše km u noge dan uočki trke. Ispostaviće se da sam odlično skautirao teren i da mi je ova pomoć dobro došla u pojedinim trenucima.
 |
| Foto: Janis Ligats |
 |
| Trening pred long - relay map |
 |
| LONG trek |
Nakon dobrog starta, napravio sam ogromnu grešku na 2. kontroli - tu sam izgubio 4 minuta. Nisam dovoljno usporio, sa pogrešne strane sam zaobišao prvi veliki žbun i otišao u pogrešnom pravcu. Sledi niz dobro odrađenih kontrola, a zatim još jedna ogromna greška na putu ka 9. kontroli. Zamisao mi je bila da se spustim do puta nedaleko od 10. kontrole i iz pravca 10. kontrole dođem do 9. Međutim nakon prelaska livade (skijališta) na pola rute i ulaska nazad u šumu, dolazim do ogromnog jarka za koji mislim da je ovaj potok koji treba da pređem, prelazim preko njega i nastavljam da trčim u skroz pogrešnoj uvali i skroz pogrešnom pravcu. Nakon približnog vremena prolazim prvi potok, računajući da je sve ok i da uskoro treba da izađem na put. Međutim, dolazim do 2. potoka, puta nema i tada kapiram gde sam i šta se desilo, a da ni dan danas ne razumem kako je tako mali jarak na karti izgledao toliko ogromno u prirodi koji me je zaputio u pogrešnom pravcu. Naravno, vrlo brzo se ispravljam i nastavljam u pravcu kontrole, ali u ovom luku oko brda i kroz šumu umesto putem gubim celih 5 minuta na ovoj deonici (ironija, moglo je i gore biti da nisam bio dovoljno priseban).
Na ulazu u 11. kt blaga nesigurnost i novih 2 min više. Odatle biram dve varijante ka 12. i 13. kt gde štedim glavu za drugi deo staze jer sam znao da me čeka još dosta do kraja. Za 13. kt posebno je došao do izražaja trening uoči trke jer sam napamet znao gde treba da idem i gde treba da prodjem. Međutim, posle 15. kt kreće borba. Na 16. gubim oko 30 sek u reonu KT. 17. KT ziher varijanta i tako sve do kraja ziheraški, pre svega zbog blage razočaranosti jer je koncepcija staze prilično bila glupa za moj ukus nakon 19. KT, a sa druge strane zbog blagog nedostatka snage. Na 20. gubim 1 min u reonu kontrole - previše sam nisko bio na prvi mah. Od 22. do 23. je usledila i druga kriza, međutim znao sam da je cilj blizu i da mi je ostalo "samo" još jedno brdo do kraja.
Kad se podvuče crta 12.5 minuta grešaka, grubo gledano, još jedno 4-5 minuta izgubljenih na brdima pred kraj trke, a aproksimativno još jedno 4-5 minuta izgubljenih zbog ranijeg gubitka snage na greškama - posebno u onom pogrešnom skretanju na pola puta do 9. kontrole.
Sa druge strane, nakon ulaska u cilj - ponos na samog sebe jer je mali broj ljudi koji zna čega sam se sve odrekao, koliko mnogo sam radio i koliko sam uložio da bih bio tu gde jesam, a mislim da samo ja znam u celini koju cenu sam platio da bih ispunio svoj san, nakon nekoliko među ciljeva.
 |
| O klinika - sjajni ljudi, sjajan tim |
Mnogo toga je moglo bolje i drugačije, međutim sada više ništa nije bitno šta je bilo. Važno je koji će se zaključci izvući, važna je analiza svih segmenata svih trka i važno je ono što će biti u budućnosti, a siguran sam da neće biti mnogo toga. Treba biti realan, situacija u savezu/savezima/među ljudima/zemlji neće biti bolja ni za 5-10 godina, tako da se tek nakon tog perioda može očekivati nešto više. S obzirom da su godine koje obuhvataju taj period od krucijalne važosti za moj privatan život van sporta i moju budućnost kao čoveka koji treba da živi život što je moguće bolje, razvija karijeru, osnuje porodicu, stiče druga znanja, iskustva, moja je odluka da se povlačim iz reprezentacije. Ne zauvek, ne definitivno, ali od sada neće biti imperativ "samo nastupiti" negde, već će to biti samo ukoliko postoje realni izgledi za neki rezultat ili ukoliko budem konkurentan za plasman među 30-40 najboljih (ako je u pitanju svetsko ili evropsko prvenstvo). Što se mene tiče, nakon ispunjenja sna i svih realnih ciljeva, mogu i da se ne bavim sportom uopšte, ali za nekog ko pre svega voli ovaj sport i svoju zemlju, postoje još neki viši ciljevi koji prevazilaze granice ličnih ciljeva. Iz tog razloga, radi viših ciljeva, sam i do sada mnoge projekte pravio i radio mnoge stvari koje niko ne bi ni pomislio, ali to je moja stvar i moj izbor, a to neki nikada neće razumeti jer njihovo diskutabilno obrazovanje, vaspitanje, ponašanje, način razmišljanja i sl. ne dozvoljava. Mnogo će vremena proći da bi oni preskočili tu barijeru, a pitanje je da li će je pojedini ikada i preskočiti, ali to nije moj problem. Na meni je da dalje radim u skladu sa mogućnostima, a kada i ako dođe trenutak da sam spreman (recimo Evropske univerzitetske igre 2020. ukoliko budu održane zbog raznih afera), rado ću se odazvati da pružim svoj maksimum, ukoliko se srpska posla ne umešaju sa nesportskim odlukama, što je već bio slučaj 2014, 2015. i 2017. godine.
Još jednom hvala svima koji su bili uz mene kako u toku ovog takmičenja, tako i tokom cele karijere (87 nastupa za reprezentaciju, na 21 takmičenju - WOC/WUOC/SEEOC/COMOF-MCO/BOC sa 13 osvojenih medalja), kao i na pruženim prilikama koje sam se trudio uvek da iskoristim na najbolji mogući način!
P.S. za neupućene: 0 (rečima: nula) dinara sponzorstva, stipendija, opreme, kampova u inostranstvu za sve postignute rezultate i sve nastupe za reprezentaciju ikada u toku 10 godina u reprezentaciji. Izuzetak: 1 par salomon patika i čarapa 2015. godine. O specifikaciji celokupnih troškova možemo široko da diskutujemo. Ako neko može i hoće da bude sportista u tim uslovima - samo napred! 😉
Državno prvenstvo na dugoj distanci, Andrevlje, Fruška Gora. Odlična trka. Jedna greška - na 24. KT - 40 sekundi, ostalo sve kako treba.
Svaka čast organizatorima na novoj (dobroj, kvalitetnoj) karti i širenju postojećeg odličnog terena. Posle 2014. sjajno je imati novu kvalitetnu kartu.
U periodu od 4. do 11. avgusta 2018. godine održano je svetsko (seniorsko) prvenstvo u Rigi i okolini gradića Sigulda, 50tak km od Rige (Letonija). Nakon desetak dana odmora od svetskog univerzitetskog prvenstva u Finskoj, saniranja povrede, nekoliko alternativnih treninga biciklom, svega dva-tri trčanja, 30. jula zaputio sam se preko Varšave za Rigu. 
Na ulazu u 11. kt blaga nesigurnost i novih 2 min više. Odatle biram dve varijante ka 12. i 13. kt gde štedim glavu za drugi deo staze jer sam znao da me čeka još dosta do kraja. Za 13. kt posebno je došao do izražaja trening uoči trke jer sam napamet znao gde treba da idem i gde treba da prodjem. Međutim, posle 15. kt kreće borba. Na 16. gubim oko 30 sek u reonu KT. 17. KT ziher varijanta i tako sve do kraja ziheraški, pre svega zbog blage razočaranosti jer je koncepcija staze prilično bila glupa za moj ukus nakon 19. KT, a sa druge strane zbog blagog nedostatka snage. Na 20. gubim 1 min u reonu kontrole - previše sam nisko bio na prvi mah. Od 22. do 23. je usledila i druga kriza, međutim znao sam da je cilj blizu i da mi je ostalo "samo" još jedno brdo do kraja. 
Kad se podvuče crta 12.5 minuta grešaka, grubo gledano, još jedno 4-5 minuta izgubljenih na brdima pred kraj trke, a aproksimativno još jedno 4-5 minuta izgubljenih zbog ranijeg gubitka snage na greškama - posebno u onom pogrešnom skretanju na pola puta do 9. kontrole.
