Januar-avgust 2024. - drugi čin

Pored organizacionih, poslovnih i pitanja usmerenih na politiku razvoja našeg sporta u domenu ispravnog vrednovanja članova nacionalnog tima i zastupanja interesa svih sportista koji zaslužuju adekvatan (3 puta bolji) tretman nacionalnog Saveza, učestvovao sam na solidnom broju orijentiring takmičenja, orijentiring treninga i planinskih trka.

Moja fizička spremnost, a samim tim i rezultati, tokom ovog dela sezone nisu bili na nivou od prethodnih godina jer ne nastupam za nacionalni tim zbog različitih prevaranata i interesnih grupa, međutim nakon peripetija vezanih za neuspešan pokušaj rušenja mog ugleda kao sportiste i sportskog radnika, došao je jedan fin letnji period kada sam uspeo da konsolidujem svoje treninge i da podignem formu na nešto viši nivo, što je rezultiralo završetku trke na 45.1 km sa 2650m uspona i spusta u subotu 24. avgusta na Suvoj planini, o čemu ću pisati u nastavku teksta.

Kao što sam pisao u prethodnom postu, godina je počela mirno, januar sam odradio sa sasvim solidnom kilometražom, međutim već od februara su krenule obaveze, problemi različitog tipa, a samim tim je bilo i turbulencija sa motivacijom, odnosno voljom. 

Međutim, pristupio sam celoj situaciji mirno, zrelo i bilo mi je bitno samo da držim kakav-takav kontinuitet i da ne pravim višenedeljne pauze.

Iako sam do sada mogao 100 puta da odustanem, ja nisam taj tip ličnosti. Posle skoro 20 godina u ovom sportu, na ovako visokom nivou po svim aspektima - odustajanja nema, neka odustanu oni sa druge strane koji nisu uradili pola onoga što sam ja do sada, niti će. Znao sam da je potrebno vreme da se sva loša dešavanja prevaziđu, da je potrebno jako puno strpljenja, a motivaciju za nastavak sam crpeo iz prelepih predela na planinskim trkama, kao i zadovoljnim ljudima na svim aktivnostima koje sam organizovao.

Osećaj koji imaš kada prvi testiraš novu kartu, novi teren, pa nacrtaš nešto novo, pa sve zamisli sa timom sprovedeš u delo u vidu neke sportske manifestacije, a u cilju razvoja sporta i promocije zdravog života - neprocenjiv je.

Krajem decembra u klub nam je došla nova takmičarka i tokom januara sam kad-kad sa njom trenirao malo na karti. Iz toga su proizašla ova 4 orijentiring treninga.

Februar je bio rezervisan za Beogradski sprint kamp sa Otvorenim noćnim prvenstvom Beograda - na livelox.com možete pronaći sve trening-trke sa ovog kampa, kao i takmičenja.

U martu sam trčao jednu jednostavnu gradsku trku - Konjarnik 3, koja se bodovala kao 1. kolo Orijentiring sprint lige Srbije, a pored toga sam organizovao najmasnovnije (imajući u vidu broj domaćih takmičara), dvodnevno, orijentiring takmičenje u Srbiji u proteklih nekoliko godina - 22. Trofej Beograda u orijentiringu sa novim mapama dela Lipovičke šume i Bloka 30. U nastavku je trek sa staze koju sam prvo koncipirao za mušku elitnu kategoriju, a koja je morala da doživi manju korekciju i skraćenje.

U aprilu je bilo nekoliko aktivnosti:

• prvo sam uzaludno izgubio dan na jednoj bruci od takmičenja koju je organizovao Duško Radojčić sa svojim timom. Pored raznih iskustava do sada, ovo je jedno od najvećih poniženja koje sam doživeo na orijentiringu kao sportista i kao čovek. Pri tom, doveo sam i dvoje prijatelja iz turske. Bruka živa...

• zatim sam sa Orijentiring savezom Beograda organizovao Prvenstvo Beograda u miks štafetama, a sa svojim klubom "Voždovački sprint kup" sa 3 trke u dva dana. Staze takođe možete pogledati na livelox.com

• zatim je usledio nastup na 1. kolu Nacionalne serije u planinskom trčanju 20. aprila - 20.37 km sa 1370m uspona i spusta. Prelepa priroda u ataru sela Jablanica i njegovoj okolini na obroncima Zlatibora

• sledi organizacija Gradskog školskog takmičenja, a zatim maj mesec sa nešto više orijentiring takmičenja za mene:

• prvo na redu je bilo kolo OLS u Beloj reci, a dan kasnije i državno prvenstvo na srednjoj distanci na istoj lokaciji. Organizator se nije proslavio sa kvalitetom karte i nekoliko kontrolnih tačaka koje pitanje gde su postavljene

• drugo po redu je bilo državno prvenstvo u sprintu i srpint štafetama u Bečeju. Lep teren, lepe mapice - sve u svemu, jako lep dan proveden u ovom vojvođanskom gradiću, izuzev maltretiranja od strane organizatora da po najvećem suncu i vrućini blejimo u karantinu koji nije imao ukupno 3 m2 hlada!

• između dva navedena takmičenja o-sekcija PD "Avala" odradila je i jedan zajednički trening u Šumicama.

U junu mesecu nisam želeo da idem na orijentiring takmičenja jer nisam želeo da se srećem sa gomilom licemera i prevaranata, već sam to zamenio nastupom sa Bankelom i Borcem na državnom prvenstvu u planinarskoj orijentaciji u Vrdniku i odlaskom na 2. kolo nacionalne serije u planinskom trčanju na Stolove kod Kraljeva gde sam trčao 26.1 km sa 1525m uspona i 1311m spusta.

Poslednju trku u nizu pre odlaska na aktivan odmor trčao sam na Tari. Distanca je bila 28.2 km sa 1500m uspona i 1600m spusta, a trka se bodovala kao 3. kolo nacionalne serije u planinskom trčanju Planinarskog saveza Srbije.

Ostatak jula sam proveo malo u Loznici, malo na Zlatiboru, malo na Kopaoniku, malo u Palanci, malo u Deliblatskoj peščari pripremajući Banat Open, a prve dane avgusta u Beogradu pripremajući "Letnji sprint orijentiring kamp" koji je ponovo organizovan po programu od februara ove godine - 8 trening-trka u 4 dana, ali sa novim rukovodstvom OSB-a.

Ovom prilikom se zahvaljujem svom drugu Maretu, ali i svim ostalim članovima UO koji su prihvatili da budu deo jedne nove, pozitivne orijentiring priče u Beogradu.

Na Kopu sam uradio i par laganih orijentiring treninga, a u nastavku je jedan od njih.

Priču završavam državnim prvenstvom u planinskom trčanju i 4. kolom nacionalne serije Planinarskog saveza Srbije - brutalnih 45.1 km sa 2650 m uspona i spusta iz Niške banje preko vrhova Mosor, Sokolov kamen, do vrha "Trem" i nazad sličnom putanjom.

U isto vreme jako lepo i jako strašno iskustvo iz više razloga:

• predeli, vidici i priroda su fantastični, prelepi, ali je zato bilo i jako surovih delova kojim smo prolazili zbog kojih pitanje da li ću ikada ponovo učestvovati na ovakvoj trci. 
• mislim da bezbednost planinara, pešaka, trkača treba svima da bude prioritet i da na ovoj planini nedostaju užad kao vid rukohvata na jako strmim i nepristupačnim delovima.

U svakom slučaju, jedno neprocenjivo iskustvo koje je trajalo 8 sati, 25 minuta i 38 sekundi. Kada dođete na cilj možete samo sami sebi da čestitate i kažete "ja sam kralj".

Planinsko trčanje u ovakvom formatu sa dugim trkama i velikim usponima je za mene nova stvar. Ne zalećem se, strpljivo sam sačekao da prođu svi nemiri i da od kraja juna krenem da pravim bazu za narednu sezonu kojoj se jako radujem. Ukoliko se u nacionalnom orijentiring timu ništa ne promeni u što kraćem roku, moj prioriteti će se promeniti vrlo brzo i planinsko trčanje će mi postati sport broj jedan u takmičarskom smislu. Imam 30 godina, volim da se trkam i takmičim, pa ako nema normalnosti gde treba da je ima, ne želim da traćim svoje vreme sa onima koji nisu odškrinuli vrata profesionalnog sporta, a pitaju se nešto u istom tom sportu.

Naravno, ovo ne znači da ću napustiti orijentiring, naprotiv, biću tu da ih svaki dan podsećam koliko su grešili, koliko greše i koliko ne znaju jer sa titulom ne dolazi i znanje, već se ono zarađuje kontinuiranim radom na najvišem nivou.

I da, u malo da zaboravim - na beogradskom Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje završio sam školovanje i zvanično postao operativni trener orijentiringa, tako da "ćeraćemo se još".