Lični podaci:

Photo credits: @woc 2018.
Datum i mesto rođenja: 01.08.1994;
Smederevska Palanka, Srbija
Trenutne okupacije: Sportista, student Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, generalni sekretar Orijentiring saveza Beograda
Klub: OK Paraćin (02.2019 - 11.2021.), SK Rtanj & AK Partizan (11.2016 - 02.2019.), AOK Košutnjak Beograd (10.2015-11.2016.), SD Jasenica Smederevska Palanka (2006-10.2015)
Medalje za reprezentaciju: 2 zlatne (SEEOC-prvenstvo jugoistočne Evrope), 6 srebrnih (prvenstvo mediterana - MCO + SEEOC) i 7 bronzanih (MCO + SEEOC)

понедељак, 30. новембар 2020.

Kamp nacionalnog tima 27-29.11.2020.

S obzirom da nijedan nastup reprezentacije zbog situacije sa virusom KOVID-19 nije realizovan, stvorio se prostor za još jedan (ne)planirani kamp pod pokroviteljstvom Orijentiring saveza Srbije. Od samog začetka kampa kao teme bio sam mišljenja da ga treba realizovati na nekom tehnički komplikovanijem terenu. Drago mi je da je tako bio i osmišljen, a sada i realizovan.

Odrađeno je ukupno 5 treninga na tehnički najzahtevnijim terenima u Srbiji, od čega i jedan noćni. 

Iako ima komentara kako kamp nije bio priprema ni za šta konkretno, ja se ipak sa tom konstatacijom ne slažem u potpunosti, iako ima istine. Mislim da je svaki kontakt sa kartom, a posebno ovako tematski postavljeni treninzi koji zahtevaju upotrebu više orijentiring tehnika i maksimalnu koncentraciju, jako važan za analizu i kontinuirani napredak jer je suština u dugoročnom razvoju, a ne u ad hoc pripremama pred konkretno takmičenje. Ukoliko se ova praksa zadrži i ubuduće, da tokom godine u organizaciji više Saveza/klubova imamo na raspolaganju 4-5 produženih-vikend-kampova - može da se očekuje nešto od rezultata.

Zahvalan sam Orijentiring savezu Srbije i organizatorima kampa na prilici da usavršavam svoj "know how" za reprezentativna takmičenja u budućnosti. Nije bilo lako organizovati kamp u ovakvim zdravstvenim i vremenskim okolnostima. 

Night orienteering















































недеља, 8. новембар 2020.

Prvenstvo Srbije na sprint distanci 2020 - SPRINT SRB CHAMPS

U subotu 07.11. na Novom Beogradu, u studentskom gradu i bloku 37, na starom terenu, ali novoj karti za orijentiring, održano je poslednje u nizu prvenstvo Srbije za 2020. godinu.

Anketom od pre 10 dana saznali smo da će start i cilj biti na praktično istom mestu, a da će se do bloka 37 i nazad dva puta istim putem prelaziti autoput. U anketi je navedeno da je to ukupno 450m, ali sam ja lično odmah znao da će to biti mnogo više.

To je 450m od kapije studenjaka, do izlaska iz podvožnjaka u bloku 37 i nazad, a zapravo čisto trčanje je od overavanja 5. kontrole pa do pola puta do 8. KT + u povratku od overavanja 20. KT do 23. KT, a skoro do cilja. Kad se to sve sabere je preko kilometar čistog trčanja praktično bez gledanja u kartu.

S obzirom da sa istočne strane studenjaka postoji ceo blok naselja praktično bez saobraćaja koji je mogao da se nacrta i iskoristi ili ceo blok 37 koji je, po meni, nedovoljno bio iskorišćen, postojala su mnogo bolja rešenja za organizaciju takmičenja, ali, to je ono šta bih ja uradio kao organizator.

Što se tiče mog rezultata i pripreme za ovu trku, vratio bih se na ovih kilometar trčanja koridorima + pre/posle koridora. Pribojavao sam se toga jer ove jeseni nisam baš u top formi što se tiče nekih kraćih trčanja. Realno, uz neku eventualnu grešku, postojala je mogućnost da me neko ugrozi, najpre zbog te deonice.

Međutim, kako svojom čistom trkom praktično bez grešaka (možda nekih 10-12 sekundi najviše), tako i snažnim trčanjem i nekim greškama konkurencije, izborio sam se za još jednu titulu državnog prvaka. Gledajući splits analysis teško da bi i bez grešaka iko mogao da me ugrozi u poređenju sa mojim nastupom juče. Šta bi bilo kad bi bilo ću ostaviti sa strane, juče mi ipak ipak nije presudilo u negativnom kontekstu ovoliko trčanja a manje gledanja u kartu, tako da je najbitnije da je pobeda tu, u mojim rukama. Dobro sam se taktički pripremio, znao sam na šta treba da obratim pažnju, znao sam koji su mogući pravci polaska sa starta, tako da je sigurnost koju sam imao od samog početka odigrala glavnu ulogu.

Rezultati                    Prolazna vremena   


Ovom pobedom zaokružujem jednu od najuspešnijih sezona jer se do sada od juniorske kategorije (tačnije od 18. godine kada sam prešao sva takmičenja u zemlji da trčim u eliti) nije dogodilo da uzmem sva pojedinačna prvenstva, a ovog puta i jedno timsko - štafete. Kao što sam rekao i u svom FB postu, ovo je samo uvod u jaku trening zimu za 4 važna takmičenja koja me čekaju u 2021. godini: (1) mediteransko prvenstvo - COMOF u Srbiji, (2) svetsko prvenstvo - WOC u Češkoj, (3) Univerzijada - EUG u Srbiji i (4) prvenstvo jugoistočne Evrope - SEEOC u Hrvatskoj, ali svakako sezona koja će biti ispisana krupnim slovima.

Jedna lepa i korisna stvar od strane Orijentiring saveza Srbije je učinjena time što je deo sredstava namenjen za reprezentativne nastupe preusmeren na vikend kamp koji će se održati poslednjeg vikenda novembra na dva od nekoliko najkvalitetnijih terena u Srbiji. To je ispravan način rada i razmišljanja i s moje strane puna podrška za takvo rezonovanje.

понедељак, 2. новембар 2020.

PS mix štafete & WRE Memorijal Čika Duška - Metropole jugoistočne Evrope 2020

Proteklog vikenda održane su dve trke u okviru takmičenja Memorijal "Čika Duška Jovanovića" - Metropole jugoistočne Evrope, koje tradicionalno organizuje PSK Pobeda iz Beograda.

Prvog takmičarskog dana na programu su bile mix sprint štafete - državno prvenstvo. Dva muška člana i jedan ženski činili su jednu klupsku ekipu. 
Za OK Paraćin trčali smo Strahinja Strelić, Milica Krstić i ja. 



Oni sa kojim sam bio u kontaktu pre trke, znali su moju prognozu za prvo i drugo mesto koje sam pogodio, kao i borbu svih ostalih za treće, uključujući i nas. Na žalost, Strela je bio MP overivši "protivničku" kontrolu, mada i da nije bio, Milica nije mogla brže pa bi zauzeli 5. mesto. Svojom trkom sam relativno zadovoljan jer sam nadoknadio nekoliko pozicija i sustigao nekoliko takmičara uz 2 greške od po 20 sekundi?! Međutim, najviše mi je krivo što sam uopšte trošio energiju dan pred WRE jer mi zapravo nismo ni znali do 22:00h uveče da smo diskvalifikovani. Pored interesantne staze i dobre organizacije na uvek neugodnom Jerkoviću, ovo je veliki kiks organizatora bez obzira na probleme sa obradom vremena. 

Ako su loše dodelili takmičarima staze u programu - lepo odštampaš split, zadužiš nekoliko ljudi i kontrolora koji su bili slobodni da to provere ručno i rešen problem (makar seniorima koji imaju tri izmene). Kasnije kad se završi trka možeš ceo dan da ispravljaš stvari u programu, a ne da posle kompletne trening nedelje neko trči bezveze ako ne mora, pogotovo ako pred sobom ima još jednu važnu trku sutradan. Sve u svemu "duplo golo", em sam bezveze trčao iako sam 100 puta svojim timskim članovima napomenuo da obrate pažnju na brojeve i da je samo to bitno, em nemamo plasman. Shit happens.

Rezultati                   Prolazna vremena

Narednog takmičarskog dana - istočna Srbija, međa homoljskih i kučajskih obronaka, neposredna blizina manastira Manasija i krupajskog vrela - farma "Bela reka". Predeo koji očarava i sjajni tereni za orijentiring koje smo mi orijentirci "tek zagrebli" zahvaljujući klubovima OK Paraćin, PSK Pobeda i OK DIF. Pored Samanjca, Bele reke, Resavice i Govedarišta, pred nama je čitavo prostranstvo ovih planina, a u budućnosti ne treba uopšte prezati od nekog velikog svetskog takmičenja - bilo ono seniorsko, juniorsko ili veteransko jer taj deo naše prelepe zemlje itekako ima šta da ponudi i zaslužuje hiljade inostranih takmičara.
 
Krupajsko vrelo

Da se vratim na svoj jučerašnji nastup. Izreka kaže "od sjaja do očaja", a ja bih je primenio obrnutim redom reči "od očaja do sjaja". Kako sam prošlog utorka krenuo sa ozbiljnim pripremama za narednu sezonu, tako bez dana pauze i uzaludnom trkom dan pre nisam bio baš svež. Međutim, čistina šume ne dozvoljava ti da se "vučeš". Od starta krećem malo teže uzbrdo iako sam drugu KT našao prvi po splitovima. Trčim, ali se mučim. 95% je iz toga proizašao ogroman kiks ka 3. kontrolnoj tački. Nakon overavanja 2. KT, sjurujem se nizbrdo ka vrtači i krećem njom pravolinijski ka putu. Sledi prekid u sećanju i sledeće mesto kog se sećam je vrtača severno. Liči na vrtaču južno od vrtače gde je moja KT, ali kompas ne pokazuje dobro. Izlazim iz nje, krećem napred, vidim dve vrtače, situacija opet liči na mesto kod 3. KT, ali opet, em kompas ne pokazuje dobro em ima još nekih staza što me totalno baca u rebus. Kreće stres, vreme ide, a tek je početak trke. Konačno sa nevericom utvrđujem gde sam i odatle praktično kreće možda najbolji pejs koji sam ja ikada držao na nekoj trci. U nivou je trke sa Baba iz 2018. kad sam 8km vazdušnom linijom išao 60 minuta, a post o tome možete pogledati na ovom linku s tim što je to bila godina u kojoj sam trčao WOC pa treba imati u vidu razliku u fizičkoj pripremi sada i tad. Neverovatno dobar osećaj na kraju kad sam video da sam uspeo da nadoknadim 4:40 koliko sam izgubio samo na 3. KT, jer više nije bilo mesta za kalkulaciju. Ovo me je podsetilo na još jednu trku - 2013. godina, SEEOC Rumunija, srednja distanca, kada sam bio 2. za jednu sekundu, iako sam na 2. KT izgubio skoro 5 minuta, praktično identična situacija kao sada. To možete videti na ovom linku. U svakom slučaju, ove greške juče ne bi bilo "samo" da sam se kao čovek odvojio desno na stazu i išao sve stazom. Toliko priče oko gluposti.
Na 16. KT sam uspeo da stignem i Ćoru, tako da mi je tada "pao kamen sa srca" jer sam pretpostavljao da je jako teško da neko ide brže, bez obzira na sve. Tako i bi, dovoljno za pobedu.

Rezultati                     Prolazna vremena

понедељак, 19. октобар 2020.

Prvenstvo Srbije na dugoj distanci 2020 - LONG SRB CHAMPS

Nedelja 18.10.2020. pamtiće se kao datum kada je, nakon godinu dana pauze, titula državnog prvaka na dugoj distanci ponovo vraćena u moje vlasništvo. 

Nakon prošlogodišnjih dešavanja, došao je novi izazov na sličnom, ali po meni još težem terenu. Međutim, ni ove godine nije prošlo bez iznenađenja - nameštene startne liste i razmera koja ne priliči ovakvom terenu.


Bilo je evidentno nameštanje startnih lista o čemu ne bih dalje trošio reči, bitno je samo da nisam podlegao pritisku, sa jedne strane, i da sam dosta solidno sve vreme trke držao stvari u svojim rukama, pa me konkurent nije stigao (iako je u jednom trenutku, na 11. KT, prišao na samo 100-150m, o čemu svedoče i splitovi, a bilo je i ljudskih svedoka).

Što se tiče razmere, ni tu ne bih trošio previše reči s obzirom da se na više mesta vodila polemika, u koju ja uopšte ne želim da se upuštam. Ako neko smatra da je poenta našeg sporta kao u streljaštvu/streličarstvu, gde fokus i vid dolaze do izražaja, onda nema problema. Međutim, pošto se ja bavim drugim sportom, gde je poenta da takmičar uz pomoć karte i kompasa, prepoznajući detalje na karti (i terenu), krećući se pomoću tih detalja i koristeći različite orijentiring tehnike, kao i taktike, pronađe određeni broj kontrolnih tačaka zadatim redosledom i koji se zove orijentiring, onda razmera od 1:15000 na ovakvom terenu (ne punom, nego prepunom detalja) apsolutno nema smisla, osim ako ste ljubitelj prirode i sporta i imate ceo dan na raspolaganju da šetate i tražite 27 tačaka. Naravno, sve ove reči nisu usmerene protiv organizatora, njima sam skrenuo pažnju u jednoj rečenici, nego pojedinim ljudima koji se, slobodno ću reći, malo zanose. 

Možeš ti trenirati na ovakvim terenima koliko hoćeš, ali ako je potrebno stati na svakoj raskrsnici da ti ne promakne neka staza (koja je od krucijalne važnosti za neku rutu), onda ti džaba ovako fantastičan teren dostojan velikog međunarodnog takmičenja.

Nešto sasvim drugo su kontinentalni tereni kao recimo Fruška gora, gde bez ikakvih problema razmera od 1:15000 može da se koristi.

Tok trke:

Što se konkretno mog nastupa tiče, prilično sam zadovoljan kako je sve prošlo, uprkos pomenutim okolnostima. Svakako je moja greška da čak nisam ni video u biltenu/biltenima da je pisalo da je razmera 1:15000 jer to u mojoj glavi nije ni postojalo kao moguća opcija, ali pred start sam se vrlo brzo pomirio sa istinom, a kada sam uzeo kartu u ruke, uz zaprepašćenje, momentalno morao da se prilagodim. Sreća pa su prve 2 kontrole bile proste, pa je bilo vremena za kakvu-takvu adaptaciju.

Na 3. KT pravim grešku u reonu kontrole, tj. gubim 40 sekundi jer je bila iza nekog panja koji je zapravo u nekom šišljaku. 

"Varijanta", do 5. KT jer se ništa nije moglo ispratiti je bila - drži visinu do puta. Toliko o praćenju karte na 1:15000. I praktično do puta samo sam pretpostavljao gde se nalazim. Zbog par krupnih objekata.

Na 7. KT gubim 1 minut u reonu kontrole jer tu nije tako gusto zeleno kao što je nacrtano. Lično sam bez problema prošao iznad odseka gde se nalazila kontrola, zbog čega je nisam odmah ni video, pa sam imao vremena da razlgedam kartu i teren...

Sa 9. na 10. KT ista "taktika" kao na 5. KT. do raskrsnice pred 1. KT gde sam pokušavao nešto da razaznam, a kad nisam uspeo pri stajanju od 15 sekundi, samo je bilo: "pravac do cilja", pa okolo putem. I recimo, upravo ta situacija mogla je da me košta prvog, ako ne i 2. mesta, jer da je razmera 1:10000 sigurno ne bih imao problema sa čitanjem i išao bi putem bližim liniji, a ne 500m duže. Na toj KT zaostajem 1:20 po prolaznom vremenu, a verujem da sam izgubio još više, jer sam tu baš bio svež.

Na 11. KT idem okolo jer nisam imao poverenja u kartu i prostor uz liniju između kontrola. Međutim, ni od odvajanja sa puta do kontrole ove staze nije bilo, vegetacija nije dobra, pa jedno 100m nisam znao gde se nalazim i da li idem u dobrom pravcu, niti da li sam dobro "isekao" ka temelju. U nekom trenutku pronalazim stazu tik pred kontrolu i odvajam se ka kontroli. Na tom mestu me je stigao Dušan, koga sam pretrčao na 3. KT i koji je upravo išao onu varijantu ka 10. KT koju ja nisam mogao da ispratim zbog razmere. To dovoljno govori koliko vremena sam izgubio na ove 2 kontrole. A što je interesantnije i što sam na početku posta pomenuo, Ćora koji me je jurio 3 minuta, bio je 100-150m iza.

S obzirom da sam se zaprepastio kada sam video i samog Dušana, znao sam da sam u potencijalnoj opasnosti. Od tog trenutka sam polako pojačavao tempo. 

Sve je bilo ok do izlaza sa 18. na 19. KT gde mi prvi put blokira novi kompas. Prvobitno sam mislio da je do mene i uspeo sam nekako da se orijentišem i odredim pravac ka 19. KT. Međutim, situacija se ponovila kad sam kreno sa iste KT ka 22. Kazaljke nisu mrdale na svaki moj pokušaj da se pomerim i okrenem. Srećom, bio sam dovoljno pametan da ponesem rezervni kompas, ne zbog toga što sam mislio da će se nešto ovakvo desiti, nego zbog bojazni da ću pasti na neki kamen i slomiti ga. Uz stajanje od oko 1 min kec iz rukava je profunkcionisao i trku sam sigurno priveo kraju. Štaviše, razlika u odnosu na ostale se povećala i više nego što sam očekivao.

Sve u svemu, 4 minuta viška prema činjeničnom stanju nakon istrčane trke + bar 2 minuta na varijanti ka 10. KT, što je sasvim solidno za 95+ minuta trke na ovakvom terenu. Dosta drame, ali nedovoljno da me slomi.


Rezultati               Prolazna vremena


Od sutra kreću pripreme za WOC 2021. 



понедељак, 5. октобар 2020.

Beograd OPEN 2020

Proteklog vikenda održano je 11. izdanje Beograd OPEN-a u orijentiringu. Dva dana pravog orijentiringa sa dobro koncipiranim stazama i jednom novom sprint kartom u Beogradu - naselje Miljakovac.

Prvog dana - dobro poznate Babe. Siguran start kao i 85-90% trke. Međutim tih 10-15% nedostajalo je da bude idealno, što se može videti po splitovima. Ne računajući 11. kontrolnu tačku, na svim ostalim kontrolama praktično nisam izgubio ni 1 ceo minut u zbiru. Sitno odstupanje pred 7. KT jer je nisam odmah video i na 18. KT kratko stajanje da pokažem jednom omladincu gde se nalazi.

Na 11. KT - "mrak". Krećem sa 10. KT, skraćujem rutu za trećinu dolaskom do vrha na liniji između 2 KT, nastavljam dalje, usporio nizbrdo, "sve po PS-u", dolazim u reon kontrole i nema je. Stajem, idem napred, vraćam se nazad, gledam gore, gledam dole, tu sam, a kontrole nigde. Ako krenem niže, to je predaleko za mesto gde treba da bude kontrola, pri tom u tom pravcu su neke neravnine i rupice koje ne treba da se nalaze u reonu KT. Ništa mi nije jasno, tu sam a nema je. Motivacija pada, razočaranje je menja, već očekujem ostale takmičare da će me stići (s obzirom da sam startovao 1. u kategoriji). 

Nemoćan, penjem se skroz do puta, pa do crnog kruga (provalije), idem peške nizbrdo - kontrole opet nema. Odlazim prenisko, gledam da nije tamo, spremajući se već da odustanem, gledam opet te neravnine koje ne treba tu da se nalaze, vraćam se ka zapadu i nalazim kontrolu posle 6 minuta viška. Tu nešto definitivno nije valjalo - sad šta - verovatno nikada neću utvrditi s obzirom da mi neće biti postavljena kontrola, pa verovatno nikad više neću ni biti na mestu gde se nalazila... U svakom slučaju, kao postavljač staze, izbegavao bih diskutabilna mesta za postavljanje kontrola...

Dalje nastavljam baš jako, iako već umoran psihički, da makar ublažim potencijalni poraz od konkurenata za koji sam bio ubeđen da će se desiti. Međutim, kako je vreme prolazilo i kako su se fino nizale kontrole kao do pre 11. KT, tako sam shvatao da me zapravo niko nije ni pretekao. Na kraju se žustrina posle pada isplatila. Iako sam delio prvo mesto sa još jednim takmičarom, ostao sam neporažen.

Rezultati               Prolazna vremena


Dan drugi - sprint trka koja se bodovala za svetsku rang listu (WRE), a važnost trke pratile su i koncepcije staza i težina terena. Sve je bilo kao što jedno međunarodno takmičenje i treba da bude.

Rano ujutru, nekoliko sati pre trke, pala je kiša, koja je za ovakav tip terena predstavljala potencijalnu opasnost. Male tajne velikih majstora došle su do izražaja - butonke sa ekserima bile su pun pogodak. Siguran start, na 7. KT stižem i konkurente, tako da je pobeda bila na dohvat ruke. Bilo je potrebno samo održati stvari pod kontrolom, pogledati opis za 17. KT i privesti trku mirno kraju, što sam i uradio. U cilj je nas 6-7 ušlo u vrlo kratkom razmaku, pa je nekome ko je posmatrao verovatno bilo simpatično 😄

Rezultati               Prolazna vremena




  • Fotografije: SK AOK Košutnjak, Mirjana Milačić Bajić.






четвртак, 1. октобар 2020.

Prvenstvo Srbije u štafetama & na srednjoj distanci 2020

Štafetno prvenstvo Srbije odigralo se na Adi Ciganliji 13.09. Prvi put do sada bio sam u timu koji je favorit za osvajanje titule u seniorskoj konkurenciji, ali te unapred dobijene trke uvek su najteže, jer je u orijentiringu, a posebno u trci štafeta sve moguće. Dovoljan je jedan kiks i sve može da ode u neželjenom pravcu.

Za titulu je, realno, bilo konkurentno 4 od 13 prijavljenih ekipa. Na vidnoj kontroli, u toku druge izmene, izdvojile su se 2 ekipe - OK Paraćin za koju se takmičim i tim PSK Pobeda. Strahinja je odradio sjajan posao u 1. izmeni.

 

Mare je u drugoj malo kiksirao sa jednom velikom greškom, međutim, imali smo sreće da se ni takmičar PSK Pobeda nije najbolje snašao, pa su oni završili praktično u isto vreme. Takmičar PSK Pobede je od momenta kada sam uzeo kartu u ruke bio nekih 150-200m u prednosti. Znalo se da je teren prost (osim dela u gušćoj šumi) i da će se 80% trke svesti na trčanje. Već blizu 2. KT se približavam takmičaru iz protivničke ekipe i tu pravim taktičku grešku. Krećem za njim napred, dužom varijantom do 3. KT, misleći da ću ga već do nje prestići i tako mu napraviti dodatan pritisak, međutim, ni on se nije dao i stvarno je imao dobar tempo. Stižem ga zapravo tek na 5. KT, a 6. overavam pre njega s obzirom da smo imali različite varijante do kontrole i da je moja bila bolja.

Tu preuzimam vođstvo, međutim, ono što organizator nije smeo da uradi, a to je da u toj šumi svi takmičari u kategoriji seniora imaju istih 5 kontrolnih tačaka - moralo je biti razdvajanja. Tako sam ja iz stresa za sustizanjem i jakog tempa maksimalno morao da usporim kako bi gledao kartu, dok je takmičar iza mene mogao samo da me prati i da uživa do povratka na čist i trčljiv deo (do 10. KT). Bilo kako bilo, uz sitnu grešku na 8. KT nastavio sam jako prema cilju.

Igrom slučaja, protivnik je imao kraću varijantu staze do 14. KT, pa je na putu do nje opet bio ispred mene. To je bilo malo stresno s obzirom da nisam znao šta me čeka posle vidne kontrole, a do tad sam se prilično fizički istrošio. Dobrim fokusom posle overavanjem 14. KT i izlaskom na pravu stranu, ponovo prelazim u vođstvo i pojačavam do vidne KT. Protivnik me prati u stopu. Srećom, posle vidne kontrole ja sam imao kraći deo, koji je nadomestio duži nakon 10. KT i sigurno sam trku priveo kraju osvojivši svoju prvu seniorsku titulu u štafetama ikada. Hvala svojim klupskim drugarima, ovo je bio timski rad.
 



U subotu 26.09. na Ravnoj gori (Rajac-Suvobor), održano je prvenstvo Srbije na srednjoj distanci. Zbog obaveza na fakultetu do petka popodne nisam znao da li ću na ovom takmičenju nastupiti ili ne. Sled događaja je bio takav da se ipak stvorila mogućnost da odem i vratim se u jako kratkom roku za Beograd.




Taktički savršeno odrađena trka. Iako sam na 3; 12. i 16. KT izgubio solidno vreme zbog krucijalnih detalja koji su nedostajali na karti u reonu kontrole, ukupno vreme koje sam izgubio na celoj trci (a zapravo na te tri kontrole) je 2.5 minuta, što u jačoj konkurenciji može da bude opasno, međutim s obzirom da sam Strahinju stigao pred 9. KT 4 minuta, a video ga već izmešu 6. i 7. KT, već i pre dolaska na cilj sam znao da sam dobar. 

Na kraju, osvojena nova titula državnog prvaka, Strahinja je bio drugi, a u odnosu na trećeplasiranog i ostale razlika je bila 6+ minuta što me je malo i iznenadilo, pozitivno. U svakom slučaju, trka više istrčana na iskustvo nego što sam zaista tako fizički spreman.

Rezultati                    Prolazna vremena

Između ova 2 državna prvenstva organizovao sam ispred Orijentiring saveza Beograda i 2 trke iz Programa OSB-a i bio administrativna podrška trećoj, pored još nekih svakodnevnih administrativnih poslova i privatnih obaveza. 

O mom radu najbolje svedoče utisci onih koji učestvuju na takmičenjima i koji prate rad OSB-a, a ostaviću ovde samo deo teksta koji je objavila prof. dr Ljubica Bačanac (https://fsm.udg.edu.me/predavaci/biografija/24-ljubica-ba%C4%8Danac): "Poštovani orijentirci,

Unapred se izvinjavam onima koji ne dele  moje mišljenje, mada verujem da ih skoro i nema. Možda smo se malo uspavali ili predali apatiji pa ne vidimo šta se u našem sportu događa. A događaju se lepe stvari, tačnije izvanredni pojedinci poput našeg mladog kolege Save Lazića. On je primer za sve nas, primer svojim vršnjacima i onim nešto starijim koji se uporno drže samo jedne strane svoje uloge – ili su vrhunski takmičari, ili rade karte, ili edukuju druge. A Sava je sve to ujedinio i pokazao nam svima kako se može biti uspešan (vrhunski) takmičar, odličan menadžer Saveza Beograda, odličan organizator, kreator i realizator takmičenja. Primećujete li kako Sava u naš sport unosi svežinu, kako nas stalno budi, tera na aktivnost (pa makar samo takmičarsku), kako uspeva da uspešno obavlja složene sekretarske aktivnosti u Savezu Beograda, stigne da crta nove ili proširuje i inovira karte postojećih terena, stigne da se bavi važnim pitanjima selekcije, nagrađivanja, bodovanja i podsticanja.

Svi znate koliko je organizacija takmičenja u našem sportu složena, koliko su složene druge aktivnosti koje su (odabir terena, crtanje karte, planiranje staza, poslovi kontrolora takmičenja itd.) preduslov održavanja dobrih takmičenja. To zahteva stalnu edukaciju i spremnost mladih ljudi da im se posvete kako bi jednog dana mogli uspešno da ih preuzmu i zamene „staru gardu“ koja polako ali neumitno silazi sa scene. A ko će ih zameniti ako nemamo bar po jednog SAVU u svakom klubu. Zapitajmo se zašto ih nema i šta možemo po tom pitanju uraditi.

I zato veliko hvala Savi na svemu što radi u opštem interesu, a ne samo ličnom ili svog kluba. Eto i danas nam je priredio trku za uživanje, a koliko rada i vremena je u njenu pripremu uložio, zna samo on i oni (uglavnom stariji) orijentirci koji su se bavili i/ili se i dalje bave pripremom i organizacijom kvalitetnih takmičenja.

Nadam se da se neće osetiti nezapaženim i zanemarenim naši drugi (relativno mladi) orijentirci koji, slično Savi, svojim kontinuiranim i posvećenim stručnim radom u klubovima i savezima (Srbija, Vojvodina) pokazuju da su sposobni da stvaraju nove generacije takmičara, da motivišu i usmeravaju decu u naš sport, jer će im se on višestruko odužiti – učiniće ih ne samo dobrim oreijentircima, već i dobrim ljudima spremnim za život i izazove koji ih očekuju."


недеља, 30. август 2020.

O-kamp Orijentiring saveza Srbije 2020

Posle 5 godina, ponovo sam se našao na kampu koji se svake godine održava u organizaciji Orijentiring saveza Srbije. Poslednje 2 godine meni lično nije odgovarao termin, iako bi mi bilo kakav kamp značio u pripremi za reprezentativna takmičenja, a od 2015-2018. godine iz nekih drugih, nesportskih razloga. Ostaviću ovu temu za neki drugi put da ne bih kvario kompletnu priču o ovogodišnjem kampu, a svima koji su se založili da na Andrevlju ima mesta i za seniore, odnosno za mene lično, se zahvaljujem.

Andrevlje na Fruškoj gori bio je izbor za ovogodišnju lokaciju trening centra, pre svega kao relevantan teren za mlade i juniore koji će, nadamo se, nastupiti u mađarskoj na evropskom prvenstvu. Od četvrtka do nedelje imali smo 4 treninga, jednu trening-trku (koja je bila neka vrsta testa za omladince) i jedno lagano rastrčavanje od oko 40 minuta u subotu popodne, pred trening trku. Generalno, kamp je dobro organizovan, a posebno me raduje veliki broj dece - od kojih su ne mali broj deca naših orijentiraca.

Od svih 5 boravaka na karti, nekako će prvi ostati gorkog ukusa. Krenuo sam sa ciljem da idem jako, međutim vrlo brzo sam sagoreo jer nisam očekivao da je karta u toliko lošem stanju na pojedinim, ključnim delovima, a tu je malo i odgovornost domaćina, ali dobro, da ne mračim...
1. kontrola bila je postavljena u rupi iznad i tu sam izgubio 1 minut jer sam došao tačno do mesta gde treba da bude KT. 
 
 
Na 4. KT sam izgubio 2 minuta, recimo mojom krivicom. Od 8 rupa koliko ih ima u krugu kontrole ne vidi se da su one zapravo u jednoj povećoj uvali, pa sam je ja tražio iznad, "na izohipsi".
Između 7. i 8. KT ovaj jak put ne postoji, odnosno postoji neka zarasla stazica koju sam uočio tek sutradan slučajno, a i ostatak puteva je haos u tom delu. Tu sam izgubio 3 minuta.
Uz deonicu do 10. KT gde takođe postoji neucrtani put, finale se ipak odigralo do 11. KT - 5.5 izgubljenih minuta. Prvo u foteljaškoj koncepciji deonice jer ti za prolaz do puta treba mačeta, a pitanje da li i ona pomaže, a onda i pred samu kontrolu gde ništa ne valja. Ne bih dužio dalje, trening za zaborav, sa izgubljenih 11.5 minuta, od čega 2 minuta recimo svojom greškom.

Sutradan je usledilo "osveženje" sa jednim vrlo kvalitetnim, tematskim treningom - picking controls. Napravio sam samo jednu grešku, na 6. KT, u trajanju od 1 minuta. Zapravo sam tu išao jako brzo i gledao sam da "nabodem" kontrolu, međutim ne bi se stresirao ni da je promašim, kao što sam je i promašio, jer sam znao da mogu najdalje da odem do puta ispred, kako je i bilo. Do kraja - sigurno i precizno.




Popodne smo imali jedan šumski sprint. Trening sam odradio kako sam zamislio, bez grešaka uz samo sitno stajanje pred 8. KT od oko 20 sekundi.




Sutradan ujutru imali smo trening odabira dužih varijanti. Trening sam takođe dobro "rešio" osim u reonu 4. KT gde sam nakon overavanja 3. KT naleteo okom na granu i totalno obnevideo, tako da i ne čudi što nisam video kontrolu iako sam očigledno bio na nekoliko koraka od nje... Tu sam izgubio 2 minuta, mada se i teren/karta tu malo izmenio o čemu smo diskutovali nakon dolaska na cilj.

Popodne je nas nekoliko starijih rastrčalo uz dobro istezanje pred sutrašnju test(trening)-trku.

Šta reći - šlag na tortu. Praktično bez greške za 61:25 na 7.3km vazdušnom linijom sa oko 430m uspona (8.7km mojom varijantom i avg pejsom od 7:04 min/km).

Zahvalio bih se još jednom svima i ovom prilikom za organizaciju kampa. Bilo je jako fino (osim onih komaraca termita :) ).




среда, 19. август 2020.

Vojvodina Open - II dan

Proteklog vikenda održano je tradicionalno takmičenje Vojvodina Open. Sastojalo se iz dva dana: 1. dan - srednja distanca u Kameničkom parku (Novi Sad) i 2. dan - duga distanca u Vrdniku.

 

Nastupio sam samo 2. dana na trci koja se ujedno bodovala i kao 2. kolo Orijentiring lige Srbije (OLS).

Na 2. kontrolnoj tački prolazim doslovno na 5m od kontrole, zaobilazim ogromno isečeno stablo sa desne strane i umesto da vidim kontrolu - na taj način je zaobilazim. Dolazim do narednog jarka, stajem, vidim u daljini 3. KT, shvatam o čemu se radi i vraćam se sa donje strane na 2. KT. Čist nedostatak sreće na tom mestu. Prema analizi u quickrout-u - tu sam izgubio cela 2 minuta.

Dalje sigurno do 7. KT gde pravim u okviru jedne deonice 2 sitne greške. Prvo zbog lenjosti ne izlazim odmah na stazu iznad, a onda sa puta ranije krećem da sečem ka kontrolnoj tački. To možda izgleda kao sitnica, ali sam tu izgubio još oko 1 minut.

Na sledećoj gubim još jedno 40 sekundi, ovog puta ne svojom greškom. Na mestu gde mi skreće trek na karti pred samu 8. KT postoje još 2 suva jarka koja su kao i taj gde je KT, međutim nisu nacrtani i zbunjuju.

Na kraju, zajedno sa sitnim odstupanjem pred 14. KT, ukupno oko 4 minuta viška. Solidno odrađena trka uz dobru tehničko-taktičku pripremu dan-2 pre rezultirala je 1. mestom i novim maksimalnim brojem bodova (100) za kolo OLS.

Rezultati i prolazna vremena

Čekamo neko bolje vreme s obzirom da je ova neizvesnost oko održavanja takmičenja jako dosadna i zamarajuća. Kafići i restorani su non-stop puni svuda, a naša takmičenja koja ne predstavljaju bilo kakvu epidemiološku opasnost su pod znakom pitanja - ironija...

понедељак, 29. јун 2020.

PTT kup i period mart-jul 2020.

Prošlo je prilično vremena od poslednjeg posta do danas. Situacija sa korona virusom je skrkala o-sezonu kao i čitave privrede i ljudske živote u svetu. Međutim, što se mene lično tiče, gledajući samo sportski aspekt, ovaj predah mi je dobro došao. 

Od zvaničnog prelaska iz juniorske kategorije u kategoriju seniora (sada već davne) 2015. godine, samo nailazim na probleme koji se tiču od svakodnevnog sportsko-akademskog života, preko priprema za domaća takmičenja do, što je i najbitnije, priprema za velika reprezentativna takmičenja. Svaka trka, svaki rezultat, svaki duel sa konkurencijom bili su bitni, sve se merilo i jedva se čekao neki moj kiks kako bi pojedini to iskoristili za moju diskreditaciju. 

Ako dodam i lažna obećanja i izneverena očekivanja (iako sam bio spreman na takvu vrstu "izdaje" znajući ko su "igrači"), sve to mi je samo crpelo energiju. 

Ovako je 2020. godine došao jedan presek - gde nema reprezentativnih takmičenja, početak sezone je prolongiran tek za kraj juna, domaća takmičenja i državna prvenstava postoje, ali ono što su moji veći, glavni, lični ciljevi su tek u 2021. godini, pa sam se toliko relaksirao i toliko napunio baterije da je tih paklenih 5 godina lagano otišlo u zaborav. Spokojan sam i spreman psihički da se ponovo upustim u nove ciljeve, totalno rasterećen. Kao što sam se 2015. godine odmorio za sezone 2016-2017-2018; tako je i 2019. godina ali pre svega ovaj "korona-period" bio jedan novi "presek stanja".

Na sve ovo došla je nagrada za najboljeg seniora u 2019. godini kada sam sa nikad manje kilometara u nogama od 2011. godine osvojio Orijentiring ligu Srbije i državna prvenstva na sprintu i srednjoj distanci, a na dugoj bio za malo 2. - iako je na samom takmičenju bilo nepravilnosti koje se tiču nereambulisane karte u rangu ove sa Divčibara (gde je nešto moglo da utiče na orijentisanje takmičara i nije moralo, a sve je zavisilo s koje strane dolaziš i kako ti se zalomi - tzv. bingo), a takođe imao sam i solidna izdanja i na Evropskom univerzitetskom prvenstvu i na SEEOC-u, mada daleko od mog nivoa iz 2016-2017. i 2018. godine što zbog trovanja u Moldaviji, što zbog nedovoljne pripremljenosti za Češku (EUOC).
Što se tiče ove nagrade za najboljeg seniora u 2019. godini, ne mogu da grešim dušu, ponosan sam na nju, ali je od 2016. godine do danas ako ne 2 puta, onda sigurno jednom trebalo već da bude u mojim rukama i to u trenucima životne forme po svim aspektima - i u smislu fizičke pripreme i u smislu tehničko-taktičke pripreme i u smislu psihološke pripreme. No, dočekali smo i to da više nije bilo prostora za muljanje i kad-tad morala je da dođe u moje ruke. Moj moto je da je "život maratonska, odnosno trka na duge pruge, a ne sprint", tako da "samo" treba biti strpljiv, istrajan i uporan (mada u Srbiji i naizgled dovoljno lud) i sve zacrtano može da se ostvari.

Dva dana pred uvođenje vanrednog stanja, nesluteći šta nas čeka, "mala, ali odabrana" ekipa OK Paraćin, u sastavu: Strale (Strahinja Strelić), Mare (Marko Radovanović) i ja, otišli smo na Samanjac da odradimo jedan duži trening na karti kao pripremu za državno prvenstvo na dugim, kako bi imali materijal za analizu i tehničko-taktičku pripremu pred to takmičenje.




Međutim, usledilo je vanredno stanje, lockdown i moje povlačenje u Palanku kako bi bio roditeljima koji su stariji od 65 godina na raspolaganju i kako bih mogao da treniram i učim, a da me niko ne uznemirava i da ne budem zatvoren u stanu, te lakše psihički izašao iz kompletne situacije kada se ona okonča.

Na kraju, ishod vanrednog stanja u periodu mart-maj bio je ponovno rođenje mladog Lazića (a.k.a. mene) - najveći broj kilometara u nogama od maja 2018. godine pred svetsko prvenstvo u Letoniji, pripremljena karta za finalno crtanje u bloku 70, nekoliko spremljenih ispita i totalni odmor od svega. Doduše, malo se nakupilo tu posla oko ispitnog roka i organizacije prva 2 zvanična takmičenja pod okriljem Orijentiring saveza Beograda čiji sam generalni sekretar, pa 2 nedelje pred takmičenje na Novom Beogradu i Ceraku niti sam spavao niti sam trenirao, što se odrazilo kasnije i na takmičenje na Divčibarama, ali nećemo kukati, sve je to nešto čega sam otprilike bio svestan kada sam se uhvatio u koštac i angažovao oko rada u Savezu. 

Sledi nekoliko treninga na karti u periodu maj-jun:


















Najbolji u 2019. godini

Nakon kompletiranja prva 2 prvenstva Beograda koja su ujedno bila prva 2 zvanična takmičenja u orijentiringu ove sezone u Srbiji, ostalo je 2 nedelje da se koliko-toliko konsolidujem i pripremim za dvodnevno takmičenje na Divčibarama. Nakon trosatnog klackanja autobusom do Divčibara, pravo iz istog sam uskočio u startni boks nekoliko minuta pre 13h.

Prilično stabilna trka sa najviše 1 minut viška: 30 sekundi pred 5. kontrolnu tačku, i po 10 sekundi pred 13. i 17. KT.

P.S. 19. KT nije bila dobro postavljena.





Osim jednog kiksa koji je bio do mene i koji me je koštao plasmana, takođe prilično stabilna trka u delovima gde je karta bila kako treba. Do 1. KT sam išao malo laganije, radi sigurnog starta, a onda sam počeo da dodajem gas i da se trudim da izaberem varijante sa što manje penjanja, jer je uspona bilo prilično - prešao sam 8.97 km sa 320m uspona na izvornoj stazi od 7.2km sa 280m uspona.


Za razliku od prethodnog dana kada nisam imao probleme sa kartom, ovaj deo karte kao da nije pipnut što se reambulacije tiče. Nekoliko krupnih staza i raskrsnica nije bilo ucrtano, a jedna takva umalo da me košta, ne plasmana, nego uopšte završene trke: na putu sa 4. na 5. kontrolu nakon prolaska pored 2. KT, na krivini (što se vidi i po treku gde sam krenuo) put nastavlja grebenom. Sekunde su me delile od silaska u neko selo ispod Divčibara. 
Nakon brze konsolidacije nakon što sam video Strelu kako prolazi sa moje desne strane ka 2. kontroli, shvatio sam koja bi bila moja sudbina i vratio se na pravi put. Da li je to uticalo na sledeći pad koncentracije ili se on desio nezavisno nećemo saznati nikada. U svakom slučaju, nakon overavanja 5. KT krenuo sam ka 6. KT i, koliko mi se učinilo u tom trenutku, trčao jednu prilično dugu razdaljinu da bih se zatim spustio u potok. Taj prelazak "prilično duge razdaljine" zapravo je bio silazak do 1. raskršća potoka ispod 9. KT. Da se ogradim, to nije bilo "zapostavljanje kompasa" i kretanje napamet ka potoku, nego sam se ja verovatno toliko sporo kretao izohipsom (a činilo mi se da sam isprašio tipa bar 300-400m) da je to neverovatno, misli su mi verovatno odlutale u nepoznatom pravcu, da sam ja u jednom trenutku stao, pogledao ka drugoj strani potoka, ugledao strm greben koji je nalik onom kod moje 6. KT na koju sam krenuo, i tek onda krenuo da silazim ka potoku, ka tom grebenu i "ka kontroli" br. 6. Kada sam video da na tom mestu nema kontrole, uvideo sam ogroman kiks i brzo nastavio ispravnim putem. Na žalost, za sve ovo vreme mog "odsustva" iscurelo je preko 3 minuta što na ovako strmoj i kratkoj stazi za malo nisam mogao da nadoknadim.

Na toj kontroli moj zaostatak za tada prvoplasiranim (a i na kraju ove trke na dugoj distanci) bio je 3 minuta i 45 sekundi. Razlika se praktično od tog trenutka 95% vremena samo topila da bi se na kraju istopila do 3 sekunde. Osim kratkog stajanja pred 11. KT zaista impresivan niz od 11 KT bez grešaka. Na žalost nedovoljno za 100 bodova na 1. trci Orijentiring lige Srbije, ali sasvim dovoljno za pobedu u ukupnom plasmanu, zbirom rezultata sa obe trke, čime je štiklirano 1. zvanično takmičenje ove sezone kao uspešno (sa nezvaničnim u Paraćinu 2/2).


Za 3 nedelje nas očekuje prvo zvanično državno prvenstvo i prvo zvanično prvenstvo u knockout sprintu zajedno sa trkom za svetsku rang listu (WRE) ukoliko se situacija sa virusom COVID-19 ne pogorša. Vraćam se polako u ritam, pa se nadam da ću biti dovoljno "fit" i za to takmičenje.

уторак, 25. фебруар 2020.

Intro za sezonu 2020.

Proteklog vikenda, tačnije u nedelju 23. februara, u dogovoru sa svojim klubom, OK Paraćin, i klupskim drugarima, realizovali smo dugo planirane treninge na području grada Paraćina i njegove okoline.

Za 10:00 časova bila je planirana trening-trka, dok smo, da bi maksimalno iskoristili odlazak i lepo vreme, pripremili još 2 treninga sa kartom - jedan sprint u centru, pre ove trening-trke, i jedan brzi middle u popodnevnim časovima.

Već u 09:00 časova Strahinja i ja smo se zagrevali za sprint po centru Paraćina, dok smo oko 11:00 časova započeli "jurnjavu" po vinogradima, voćnjacima i tehničkim delovima čuvene "Strane". Nakon pauze za ručak, poslednji trening smo odradili u 15:00 časova, da bi se u Beograd vratili već oko 17:30.


Sjajno ispunjen dan sa kvalitetnim treninzima i još kvalitetnijim društvom. Interesantno je i to da sam, iako nije bilo ikakvog rezultatskog značaja, zabeležio svoju prvu pobedu u 2020. godini na ovoj trening-trci. 😁



Kartu sa poslednjeg treninga ne mogu publikovati, ali evo makar informacije da sam stazu od 3.6km vazdušnom linijom (4.05km realno i 170m uspona) išao okruglo 29:00 minuta. Nebitna informacija o samim parametrima mog trčanja, ali bitna u smislu trčljivosti terena - brzo je.

U narednih mesec dana čekaju me nešto intenzivniji treninzi za početak sezone, ali će pre svega trening-šema biti usmerena ka pripremama za mediteransko prvenstvo koje će se održati u francuskoj sredinom aprila. To će biti prvi mini ciklus zaključno sa državnim prvenstvom na dugim krajem aprila, dok ću se momentalno nakon toga preusmeriti na nešto brže treninge, kako za prvenstvo Srbije na sprint distanci i sprint štafetama, tako i za svetsko prvenstvo u danskoj gde će se trčati samo sprint orijentiring, a kasnije svakako i za Evropske univerzitetske igre koje će se održati u Beogradu, na domaćem terenu. 

Kad smo već kod ovih igara, interesantno je pomenuti da nacionalni savez nije ništa uradio povodom priprema svojih takmičara za ovo veliko i važno takmičenje na domaćem terenu. Više od godinu i po dana unazad se zna za ovo takmičenje, znalo se praktično i koji će domaći takmičari trčati za nacionalni tim, odnosno Univerzitete i fakultete članice i opet ništa nije urađeno povodom toga. Ako stavimo sve prethodno po strani, izgleda da nije bilo dovoljno ni to da po svim parametrima najbolji takmičar u sezoni 2019. (da zanemarimo sve ranije sezone i godine u nacionalnom timu) nastupa na ovom velikom takmičenju da se bilo ko od čelnih ljudi u nacionalnom Savezu ne zainteresuje za uslove u kojima se taj isti, najbolji takmičar, sprema za ovaj najveći orijentiring događaj u poslednjih 11 godina u Srbiji, a kamoli da obezbedi potrebno makar u poslednjih 6 meseci priprema.
Sve ovo dovoljno govori o onome što čeka svakog mladog takmičara nakon poslednje istrčane trke u kategoriji do 20 godina i da nema razlike da li se određeno takmičenje održava u inostranstvu ili je naša zemlja domaćin i to je jedna velika sramota, a pričamo o nekom razvoju sporta, nekim ciframa za organizaciju, opremi i slično. Kome? Za koga? Čemu?

Ove godine punim 26. godinu i završavam svoj staž u univerzitetskom timu oproštajnom trkom na domaćem terenu. Prošlogodišnji prelazak u OK Paraćin mi je ovo omogućio jer da nije bilo toga, gotovo sigurno ne bih učestvovao na "Univerzijadi". Kako je ovo minimum uslova koji su potrebni takmičaru sa iole višim ciljevima, zahvalan sam klubu na svemu što mi je pružio i omogućio, ali ću nakon Univerzitetskih igara razmisliti o daljim koracima u reprezentaciji i ozbiljnijim ciljevima, pre svega zbog načina ponašanja nacionalnog saveza prema seniorima. Jednostavno, bez adekvatnih uslova, apsolutno je besmisleno takmičiti se protiv bilo koga iz tradicionalno jakih reprezentacija, ali što je još važnije i onih koje su do skoro bile slabe, tj. u odnosu na koje smo bili bolji ili "egal".

Već duže vreme uživam u treniranju i angažmanu u sportu, sa sigurnošću donoseći odluke i sa ispravnim načinom razmišljanja, a nakon nekih raščišćenih stvari sa "prošlošću". Tako će sigurno ostati i u budućnosti, ali ćemo videti sa kakvim takmičarskim ciljevima.


Što bi rekla Ana Nikolić u svojoj novoj pesmi: "Bitno da je nekad bilo lepo".


P.S. ispred Orijentiring saveza Beograda sa timom OSB-a od 15-17.02. organizovao sam Beogradski sprint kamp (2. put sa mnom u organizaciji, a inače 5. put po redu). Učestvovalo je preko 120 takmičara iz Srbije, Bugarske, Slovenije i Italije. Kažu ljudi da je bilo lepo, a ja im verujem. Hvala im na učešću, kao i svima koji su pomogli u realizaciji. U prilogu primeri nekoliko staza koje sam ja koncipirao.

P.S+. 4 ažurirane karte za kamp s moje strane - mislim da je sasvim pristojan doprinos.