Posle 5 godina, ponovo sam se našao na kampu koji se svake godine održava u organizaciji Orijentiring saveza Srbije. Poslednje 2 godine meni lično nije odgovarao termin, iako bi mi bilo kakav kamp značio u pripremi za reprezentativna takmičenja, a od 2015-2018. godine iz nekih drugih, nesportskih razloga. Ostaviću ovu temu za neki drugi put da ne bih kvario kompletnu priču o ovogodišnjem kampu, a svima koji su se založili da na Andrevlju ima mesta i za seniore, odnosno za mene lično, se zahvaljujem.
Andrevlje na Fruškoj gori bio je izbor za ovogodišnju lokaciju trening centra, pre svega kao relevantan teren za mlade i juniore koji će, nadamo se, nastupiti u mađarskoj na evropskom prvenstvu. Od četvrtka do nedelje imali smo 4 treninga, jednu trening-trku (koja je bila neka vrsta testa za omladince) i jedno lagano rastrčavanje od oko 40 minuta u subotu popodne, pred trening trku. Generalno, kamp je dobro organizovan, a posebno me raduje veliki broj dece - od kojih su ne mali broj deca naših orijentiraca.
Od svih 5 boravaka na karti, nekako će prvi ostati gorkog ukusa. Krenuo sam sa ciljem da idem jako, međutim vrlo brzo sam sagoreo jer nisam očekivao da je karta u toliko lošem stanju na pojedinim, ključnim delovima, a tu je malo i odgovornost domaćina, ali dobro, da ne mračim...
1. kontrola bila je postavljena u rupi iznad i tu sam izgubio 1 minut jer sam došao tačno do mesta gde treba da bude KT.
Na 4. KT sam izgubio 2 minuta, recimo mojom krivicom. Od 8 rupa koliko ih ima u krugu kontrole ne vidi se da su one zapravo u jednoj povećoj uvali, pa sam je ja tražio iznad, "na izohipsi".
Između 7. i 8. KT ovaj jak put ne postoji, odnosno postoji neka zarasla stazica koju sam uočio tek sutradan slučajno, a i ostatak puteva je haos u tom delu. Tu sam izgubio 3 minuta.
Uz deonicu do 10. KT gde takođe postoji neucrtani put, finale se ipak odigralo do 11. KT - 5.5 izgubljenih minuta. Prvo u foteljaškoj koncepciji deonice jer ti za prolaz do puta treba mačeta, a pitanje da li i ona pomaže, a onda i pred samu kontrolu gde ništa ne valja. Ne bih dužio dalje, trening za zaborav, sa izgubljenih 11.5 minuta, od čega 2 minuta recimo svojom greškom.
Sutradan je usledilo "osveženje" sa jednim vrlo kvalitetnim, tematskim treningom - picking controls. Napravio sam samo jednu grešku, na 6. KT, u trajanju od 1 minuta. Zapravo sam tu išao jako brzo i gledao sam da "nabodem" kontrolu, međutim ne bi se stresirao ni da je promašim, kao što sam je i promašio, jer sam znao da mogu najdalje da odem do puta ispred, kako je i bilo. Do kraja - sigurno i precizno.
Popodne smo imali jedan šumski sprint. Trening sam odradio kako sam zamislio, bez grešaka uz samo sitno stajanje pred 8. KT od oko 20 sekundi.
Sutradan ujutru imali smo trening odabira dužih varijanti. Trening sam takođe dobro "rešio" osim u reonu 4. KT gde sam nakon overavanja 3. KT naleteo okom na granu i totalno obnevideo, tako da i ne čudi što nisam video kontrolu iako sam očigledno bio na nekoliko koraka od nje... Tu sam izgubio 2 minuta, mada se i teren/karta tu malo izmenio o čemu smo diskutovali nakon dolaska na cilj.
Popodne je nas nekoliko starijih rastrčalo uz dobro istezanje pred sutrašnju test(trening)-trku.
Šta reći - šlag na tortu. Praktično bez greške za 61:25 na 7.3km vazdušnom linijom sa oko 430m uspona (8.7km mojom varijantom i avg pejsom od 7:04 min/km).
Zahvalio bih se još jednom svima i ovom prilikom za organizaciju kampa. Bilo je jako fino (osim onih komaraca termita :) ).
Нема коментара:
Постави коментар