Proteklog vikenda održano je tradicionalno takmičenje Vojvodina Open. Sastojalo se iz dva dana: 1. dan - srednja distanca u Kameničkom parku (Novi Sad) i 2. dan - duga distanca u Vrdniku.
Nastupio sam samo 2. dana na trci koja se ujedno bodovala i kao 2. kolo Orijentiring lige Srbije (OLS).
Na 2. kontrolnoj tački prolazim doslovno na 5m od kontrole, zaobilazim ogromno isečeno stablo sa desne strane i umesto da vidim kontrolu - na taj način je zaobilazim. Dolazim do narednog jarka, stajem, vidim u daljini 3. KT, shvatam o čemu se radi i vraćam se sa donje strane na 2. KT. Čist nedostatak sreće na tom mestu. Prema analizi u quickrout-u - tu sam izgubio cela 2 minuta.
Dalje sigurno do 7. KT gde pravim u okviru jedne deonice 2 sitne greške. Prvo zbog lenjosti ne izlazim odmah na stazu iznad, a onda sa puta ranije krećem da sečem ka kontrolnoj tački. To možda izgleda kao sitnica, ali sam tu izgubio još oko 1 minut.
Na sledećoj gubim još jedno 40 sekundi, ovog puta ne svojom greškom. Na mestu gde mi skreće trek na karti pred samu 8. KT postoje još 2 suva jarka koja su kao i taj gde je KT, međutim nisu nacrtani i zbunjuju.
Na kraju, zajedno sa sitnim odstupanjem pred 14. KT, ukupno oko 4 minuta viška. Solidno odrađena trka uz dobru tehničko-taktičku pripremu dan-2 pre rezultirala je 1. mestom i novim maksimalnim brojem bodova (100) za kolo OLS.
Čekamo neko bolje vreme s obzirom da je ova neizvesnost oko održavanja takmičenja jako dosadna i zamarajuća. Kafići i restorani su non-stop puni svuda, a naša takmičenja koja ne predstavljaju bilo kakvu epidemiološku opasnost su pod znakom pitanja - ironija...
Нема коментара:
Постави коментар