Lični podaci:

Photo credits: @woc 2018.
Datum i mesto rođenja: 01.08.1994;
Smederevska Palanka, Srbija
Trenutne okupacije: Sportista, student Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, generalni sekretar Orijentiring saveza Beograda
Klub: OK Paraćin (02.2019 - 11.2021.), SK Rtanj & AK Partizan (11.2016 - 02.2019.), AOK Košutnjak Beograd (10.2015-11.2016.), SD Jasenica Smederevska Palanka (2006-10.2015)
Medalje za reprezentaciju: 2 zlatne (SEEOC-prvenstvo jugoistočne Evrope), 6 srebrnih (prvenstvo mediterana - MCO + SEEOC) i 7 bronzanih (MCO + SEEOC)

уторак, 19. април 2022.

Mem. Tatjane Ljubisavljević 09.04. & 2. dan 14. Kupa OK Dif 17.04.2022.

 

Lepo je bilo trčati ponovo orijentiring trku u rodnom gradu, na jezeru Kudreč i novoj karti.

Zaista ne mogu da se setim kada sam tamo poslednji put trčao sa kartom, čini mi se da je bila neka zimska liga recimo 2011/2012. godine. Ostala mi je u sećanju samo 2010. godina i Masters kup - nekada tradicionalna trka koju je organizovala omladina OK Jasenice, a ja sam bio upravo direktor tog takmičenja.

To su neke posebne emocije za koje bi se moglo izdvojiti mnogo više od delića posta, ali ću se ovde zaustaviti.

Ove godine je prvi deo trke bio pravo malo iznenađenje. S obzirom da mi je kuća u blizini, generalno kada trčim na jezeru, trčim samo stazama i putevima uz oba jezera, eventualno nešto duže u pravcu trase BBKT, nikad ne idem ovim pravcima kuda je išla staza od 1. do 10. kontrole, a od kada je objavljen Bilten 1 sa informacijom da će se trčati na Kudreču, nisam ni trčao na jezeru.

Upravo taj deo staze, pa i od 10. do 14. KT je bio i najzanimljivi i najzahtevniji. Organizatori su se potrudili da izvuku maksimum od terena do tog momenta. Ostatak trke je bio prost i glup jer sam znao da bukvalno od raskršća puteva ispod 14. KT do cilja imamo 1.5 km čistog trčanja što je nonsens.

Generalno, taktika je bila tražiti varijantu što bližu liniji i probijati se kroz "zeleno" na što užim mestima. Osim kiksa ka 6. KT gde sam bezveze otišao s desna, umesto s leva i gde sam izgubio oko 1 minut, uglavnom sam se držao taktike.

Ima delova karte koji treba još da se srede, pre svega od 8. do 12. KT, ali i ovo oko 15. KT nije baš najsjajnije, mada za razliku od prethodne karte - ovo je remek delo 😁

Sve u svemu, dobro sam se taktički pripremio za trku, a pitanje pobednika se praktično nije dovodilo u pitanje.


Rezultati i prolazna vremena                    Livelox



Nakon ove trke, usledio je dan pauze u kom sam sa svojim klubom, PD Avala, organizovao WRE trku u sklopu 2. kola Voždovačke orijentiring lige, zatim nekoliko odličnih treninga, da bi u petak uveče nešto počelo da me "lomi". Napravio sam pauzu računajući da ću se u subotu naspavati, uraditi lagano rastrčavanje i par ubrzanja kao pred svako takmičenje i biti top spreman za 1. selektivnu trku u sezoni.


Međutim, probudio sam se još slomljeniji i sa temperaturom prvo od 37.6. Odmah mi je bilo jasno da stvari ne idu u dobrom pravcu i od tog trenutka sam pokušavao sve da uradim kako bih se "doveo u red" za sutrašnju trku.

Na trenutke mi je u toku dana i bilo malo bolje što je davalo kakvu-takvu nadu da ću moći uveče da odradim planirani kraći trening, međutim u 20:35 - 16.04.2022. kada je i nastala ova fotografija sa toplomerom, je bio novi talas lošeg stanja kada sam shvatio da je i temperatura porasla na 37 sa 9.

Tada je bilo jasno da na trening sigurno neću otići, a da je i odlazak na trku pod ogromnim znakom pitanja. Nastavljam sa terapijom, odlažem definitivnu odluku o odlasku na trku za ujutru i navijam alarm na svaka 3h da pijem tečnost, jedem po malo i kontrolišem stanje. Nešto pre 5 ujutru sam bio na ivici da odustanem, ali sam se oko 6 tako fino preznojio, a zatim i istuširao i doručkovao da sam ipak rešio da pođem, ali iz samo 1, jedinog razloga - jer je bila selektivna trka.

Kao što je na Fruškoj gori i u Palanci sve ukazivalo na pobede i moje odlične performanse, tako je za ovu trku sve išlo naopako: od mog zdravstvenog stanja, pa do neke polu vejavice i "ledare" od vremena u samoj Resavici na dan trke.

Iako svi znaju ko je Sava Lazić i koji su rezultati iza njegovog imena, nikad nisam, niti ću živeti od stare slave. Pri tom, toliko toga vezano za reprezentaciju sam doživeo, da više nemam puno poverenje ni u koga. S obzirom da je ove godine konačno konkurencija za seniorski tim veća - nekih 6-7 ljudi je konkurentno za top 3 koji potencijalno idu na SEEOC - vrlo lako bi moglo da se desi da bez ove trke i Trofeja Beograda koji je takođe selektivni (i koji svakako neću trčati jer ga organizujem) mogao bih, nekim čudom, da se ne nađem na spisku putnika za Rumuniju gde se Prvenstvo jugoistočne Evrope i održava.

Neko će se posle ovog prethodnog pasusa možda osetiti prozvanim, uvređenim, povređenim ili iznenađenim, ali ljudi su vam čudo i ne treba im puno da zbog nekih budućih, ličnih interesa zanemare racionalno razmišljanje i nečiji dugogodišnji rad. Ovim svojim postupkom, odnosno dolaskom na trku u ovim uslovima i po cenu, koju sam i platio - da ne pobedim - sam samo zaštitio sebe od potencijalnih manipulacija i malverzacija koje su se ranije dešavale i nadamo se da se nikad više neće ponavljati. Čist račun, duga ljubav.

Elem, iako je sve išlo naopako, odluka je doneta posle tuširanja u 06:40 da krećem za Resavicu i da je taktika "samo da preživim do cilja kako znam i umem, uz što manje grešaka i stajanja u mestu".

Stižemo tamo, a vremenske okolnosti za trku "nepoželeti ni najgorem neprijatelju". Nije mi bilo lako psihički ni malo, ali šta je tu je. Oblačim se za trku, izlazim iz auta do WC-a, već mi nije dobro koliko je hladno napolju. Krećem u zagrevanje klaj-klaj i nekako podižem temperaturu tela do svog startnog minuta.

Krećem trku, dolazi prvo brdo - već vidim u kom pravcu ide ceo tok trke: teško + teško. Prebacujem fokus isključivo na čitanje karte i pokušavam da držim takav ritam da nigde ne stajem. Vidim da mi ide teško, da ne mogu da ubrzam, ali se trudim da makar trčim sve vreme. Vidim da ne grešim, da mi ide solidno i da još uvek nema Dušana koji je startovao 2 minuta posle mene, ali sve vreme ga očekujem jer zaista idem sporo.

Na kraju balade, završavam trku sa 2 sitne greščice od po 10-15 sekundi na livadi na izlasku sa 7. ka 8. KT i na livadi na pola puta sa 17. na 18. KT, Dušan me ne sustiže, ali zauzimam 3. mesto sa neverovatnim zaostatkom od 9 sekundi za njim i 1 sekundom za Maretom.

Presvlačim se, "palim" Đoletovog Yarisa da bih uključio grejanje i solidno se držim do polaska za Bg posle Đoletovog presvlačenja. Zatim, iako sam odmah posle trke uzeo terapiju, kreće groznica od izlaska iz Resavice  i traje negde do Lozovičke česme na autoputu, kada se situacija malo poboljšala. Nešto pre toga, kod Velike Plane stižu rezultati i prolazna vremena na grupu, da bih skapirao da sam na 20. od 23 kontrole (+ finiš) bio prvi.

Dok ovo večeras (ponedeljak 18.04.) pišem, sedim sa gnojnom anginom, i povremenom manjom temperaturom u toku dana koja se nadmudruje sa terapijom.

Nadam se da će se situacija što pre popraviti, ali ne gine mi odmor do četvrtka-petka...



"Šta bi bilo kad bi bilo", odnosno da sam na trku došao zdrav i potpuno spreman kao za prethodne 2 trke - barem za 3 minuta brže istrčana trka (što se može vrlo lako i preračunati koliko zaostajem u proseku na 90% kontrola za najboljim splitovima) i novoupisana pobeda. Međutim, nekad jednostavno nije suđeno i treba situaciju prihvatiti sportski, bez obzira koliko to bilo teško. Da nije bila selektivna trka, ovu polovinu post-a sigurno ne bih večeras pisao, već bih čekao 9. maj da spojim 1. deo posta o trci na Kudreču sa trkama u Mirijevu i Beloj reci koje nas očekuju od 6. do 8. maja.

Rezultati i prolazna vremena                    Livelox