недеља, 30. март 2014.

Beograd OPEN (29-30.03.)

Proteklog vikenda, u organizaciji AOK Košutnjak održan je 5. po redu Beograd OPEN. Na programu su bile 2 trke: sprint distanca na Zemunskom keju (Gardoš) koja se ujedno bodovala kao 2. kolo prvenstva Srbije u kombinaciji (Kup) i srednja distanca na Košutnjaku. 
Sabiranjem vremena prvog i drugog dana dobijali su se pobednici, a ja sam zauzeo visoko 2. mesto.


Nakon slabo prospavane noći i kolokvijuma najtežeg predmeta u prvoj godini (računovodstva), otišao sam na popodnevni sprint s ciljem da ponovim trku sa Kalemegdana. Donekle sam i uspeo, izuzev jedne ogromne greške, što zbog mene, što zbog organizatora.
Naime, elitni takmičari su imali promenu karte - na prvoj strani je bilo prvih 10 kontrolnih tačaka, a na drugoj ostatak. 

  • Moja greška: kao "iskusni elitni takmičar" treba da gledam u toku trčanja unapred šta me očekuje na putu do sledeće kontrole, ili makar najbitnije stvari. S obzirom da je teren izuzetno zanimljiv, donekle zagonetan i da mora da se vodi računa o svakoj uličici, fokusirao sam se samo na put od kontrole do kontrole. Dok sam dotrčavao na 10. KT nisam obratio pažnju da je kraj prvog dela. Tek kada sam je overio i pošao na 11. KT, odnosno kada sam se vratio do prve raskrsnice, okrenuo sam kartu i stao.
- postavlja se pitanje zašto sam stao i tu ide nastavak priče...
  • Greška organizatora: da se podsetimo primera - baš kao što je prošle godine u sklopu ovog istog takmičenja bila promena karte na srednjoj distanci (što možete pogledati na ovom linku) gde je nakon poslenje KT na prvoj, ta ista KT na drugoj karti bila označena trouglom, pa dalje 1, 2. itd. kontrolom (što je i normalno ili pak može da se stavi trougao pa dalji redosled, a ne od početka kao u primeru na ovom istom takmičenju pre 2 godine koji možete pogledati na ovom linku), ove godine to nije bio slučaj. Na drugoj karti je ta ista kontrola označena krugom i brojem 1, a ona koja sledi brojem 2. Stajao sam u mestu i trebalo mi je dosta vremena da ukapiram o čemu se radi. To me je totalno dekoncentrisalo i svaki dalji korak je vodio u grešku, da ne kažem propast. Varijanta kojom sam na kraju došao do kontrole nema veze sa onom kako bih išao normalno.
Na toj kontroli sam izgubio minimum 1 minut. S obzirom da sam dotle bio, malte ne, vrlo blizak boljem plasmanu, da se tako izrazim, veličina greške dodatno dobija na snazi.
Uglavnom, iako sam bio vidno iznerviran i iako se trka bodovala za Kup, spustio sam loptu i nisam hteo da pravim neku frku, da pišem neke žalbe i tako to, jer to nije u mom fazonu, a teren, koncepcije i uopšte trka su bili izuzetno lepi da bi bili poništeni. Osim te situacije, nisam više grešio i mogu slobodno da kažem da sam uživao jer su koncepcije i sam sprint bili po mom ukusu jer volim "triki" sprinteve. Uz sve ovo bih dodao da mi je drago da imamo još jednu novu kartu i zanimljiv sprint teren u Srbiji.

I pored ove ogromne greške, zauzeo sam 3. mesto. Organizatoru bih samo preporučio da se odluči koji će sistem za promenu karte da koristi (3 godine - 3 promene), ili je možda to neka fora, pa nas na sledećem Beograd OPEN-u čeka još neko rezonovanje :)



Drugog dana, nakon još jedne slabo prospavane noći, srednja distanca. Za moj ukus - previše uspona, ali dobro. 
Bilo je grešaka, ne mogu da kažem da nije, ali sam i ovaj veliki uspon prebrodio stalnim dobrim tempom, te mogu biti relativno zadovoljan.



Greške:

  1. Karta oko 2. kontrole ne valja. U prirodi između prve i druge kontrole ima 3 staze, a ne 2 i mesto na kome je kontrola, tj. objekat (kraj stazice) ne postoji, već je KT u sred ničega. Iz tih razloga sam izgubio ceo minut.
  2. Na 5. KT paralelna greška. Pomerio sam prst ka raskrsnici bližoj kontroli. Tu sam izgubio minut.
  3. Na 9. KT - gustiš i špartanje u reonu kontrole. Nisam iz prve našao objekat, a prizma je bila duboko u rupi i nije se videla. Tu sam izgubio minut.
  4. Na 10. KT karta ne valja. Stazice u reonu kontrole nema, pa sam radi prvere morao da idem do raskrsnice puteva i nazad. Tu sam izgubio 30 sekundi.
  5. Na 11. KT loša varijanta. Umesto da idem stazicom po izohipsi, "upecao sam se" i spustio do asfalta, a posle se peo. Još 1 minut viška.

Sve ukupno, to je oko 5 minuta viška. Zauzeo sam 3. mesto, ali pošto se ukupni plasman dobijao sabiranjem vremena od oba dana, tako sam zasluženo dospeo do velikog drugog mesta ispred gostiju iz Rumunije, Rusije i ostalih domaćih takmičara.



понедељак, 24. март 2014.

1. kolo prvenstva Srbije u kombinaciji, Kišelez, Fruška Gora (23.03.)

U organizaciji kluba iz Neština, u nedelju 23.03. na Fruškoj Gori, održano je prvo kolo prvenstva Srbije u kombinaciji (Kup). Osim toga što je jedna od trka kupa Srbije, takođe je i memorijalnog karaktera u sećanju na našeg prijatelja Sašu Palinkaša, koji je tragično preminuo krajem oktobra 2012. godine

Što se tiče same trke, nisam baš zadovoljan. Ako pogledate plasman, videćete da sam zauzeo 3. mesto od domaćih takmičara, a 5. mesto sa takmičarima iz inostranstva. S' obzirom na konkurenciju (10tak boljih domaćih takmičara) pomislićete, pa nije tako loše. Ali, ako pogledate splitove, moj trek i zaostatak za bolje plasiranima, videćete da to nije tako.
Da se trka završila na 11. kontroli, sa sigurnošću bih mogao da kažem, kao prethodnog dana na Kalemegdanu, da sam istrčao skoro pa idealno, ali ne, trka traje do overavanja finiš kontrole.
Na sledećoj, 12. KT pravim grešku od skoro 3 minuta. Što zbog mene, što zbog tačnosti karte. Moja zato što nisam iskontrolisao pravac do kraja, a u tom delu, kao i sve do pojasa između 16. i 17. kontrole karta nije reambulisana.
Trebalo mi je dosta vremena da se relociram, i zbog toga toliko vremena viška na 12. kontroli.
Do 13, takođe ima raznih detalja, ali tu nisam pogrešio jer sam držao dobar pravac.

U pojasu oko 14. KT ima takođe svega i svačega, ali sam iskoristio suvi jarak sa severne strane kontrole kao zaustavni orijentir, te nisam imao previše problema, samo sam išao znatno sporije zbog iskustva sa 12. KT da bih registrovao ono što se registrovati može, a da nije nešto neucrtano.
Na 15. kt isključivo moja greška, video sam kontrolu koja nije bila moja na istom objektu koji sam tražio. Tu sam izgubio 1 minut.
Poslednja u nizu grešaka je 16. KT gde sam izgubio 2 minuta, ali isključivo zbog karte. Kao što može da se vidi na treku, došao sam u reon kontrole gde je bio objekat identičan onome koji sam tražio, ali, naravno, neucrtan. Zastao sam, pogledao malo bolje u kartu i video vrtačicu kod broja 16 na karti. Posumnjao sam u svoju preciznost i pravac i krenuo južno. Išao sam tačno onoliko koliko ima od vrtačice kod broja 16 do mesta gde je krug na karti, ali kontrole, naravno, nije bilo. S obzirom da sam i do tog mesta prošao pored par plitkih rupa, posumnjao sam u tačnost karte i počeo da se vraćam. U povratku sam video takmičara koji me je jurio 6 minuta, ujedno i pobednika ove trke, kako overava KT i kako odlazi sa nje.
Do kraja nije bilo problema.

U toku pauze od par meseci između dve sezone sam zaboravio da u pojedine trke, za koje znamo da "karta pliva", ne smem da ulazim previše opušten, već moram da očekujem sve. Recimo da je ovo prva srpska trka u šumi, da se prvi mačići bacaju u vodu i da se ovakve stvari sa moje strane, nadam se, neće ponavljati.

Rezultati                 Splitovi

Univerzitetsko prvenstvo Beograda, Kalemegdan (22.03.)

U subotu 22.03. na Kalemegdanu, održano je 17. po redu Univerzitetsko prvenstvo Beograda u orijentiringu.
Razlika u odnosu na obična takmičenja u toku sezone (otvorena prvenstva, prvenstva Srbije u kombinaciji – Kup Srbije, prvenstva Srbije) odnosi se na 2 kategorije – M21S (studenti do 26 godina) i Ž21S (studentkinje do 26 godina).
Nastupio sam u kategoriji studenata, trčeći za svoj fakultet – Ekonomski fakultet u Beogradu.

U konkurenciji 28 takmičara sa 6 fakulteta (Ekonomskog, Računarskog, Vojne Akademije, Elektrotehničkog, Građevinskog i Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja) osvojio sam ubedljivo prvo mesto. Pobeda od 2 i više minuta u odnosu na drugoplasiranog, a još više u odnosu na ostale dovoljno govori o današnjoj trci, a isto tako i splitovi koji pokazuju da samo na 2 kontrole nisam imao najbolje prolazno vreme (4 sekunde na jednoj i 1 sekunda na drugoj).

Nisam imao ni jednu jedinu grešku, svaku kontrolu sam odradio na maksimalno koncentrisan način, svaka varijanta od kontrole do kontrole je bila na svom mestu, a i tempo trčanja je bio na izuzetnom nivou.
To je ono što zahtevam od sebe već duže vreme, jer znam da mogu da istrčim idealnu trku, samo je bitno da utičem svojom voljom da se kockice poklope: koncentracija, tačnost karte i odmorno telo, ništa više.


Rezultati          Splitovi


субота, 22. март 2014.

Belgrade Sprint Cup (BSC) - etapa 1 (16.03)

U nedelju 16.03. AOK Rtanj iz Beograda je i zvanično otvorio sezonu orijentiring takmičenja u Srbiji sprint distancom na Bežanijskoj Kosi. Trka se bodovala kao prva etapa Belgrade sprint cup-a.

BSC sastoji se iz 4 etape: prva 16.03. – Bežanijska Kosa, druga 06.04. – naselje Medaković, treća 10.05. Blok 45 i četvrta 25.05. – takođe na području grada Beograda.
Takmičenje je u formi biciklističkih trka, pobednik svake etape dobija žutu majcu kao nosilac naredne etape, a prvih troje diplome. U poslednjoj, 4. etapi, starne liste će biti konstruisane na osnovu zaostatka za prvoplasiranim, a pobednik će biti onaj ko prvi pređe ciljnu liniju (isto tako i ostale pozicije).

Trka je bila dužine 3km sa 19 kontrolnih tačaka. Zauzeo sam 3. mesto od 23 takmičara sa 2:20 min zaostatka za prvoplasiranim i oko 1.5 minut zaostatka za drugoplasiranim. 
Nisam ispunio lična očekivanja jer sam napravio 1 krupnu grešku (od jednog minuta) i dve manje (od po 30 sekundi), koje su me koštale prvog, odnosno drugog mesta. Trenutak nepažnje, jedan pogrešan prolaz između zgrada, izlazak na pogrešnu ulicu i 2 mesta niže na rang listi.

Rezultati          Splitovi


Narednog vikenda me očekuju 2 trke, u subotu studentsko prvenstvo na Kalemegdanu – sprint distanca, gde ću trčati za svoj fakultet – Ekonomski fakultet u Beogradu, a u nedelju prvo kolo Kupa Srbije na Fruškog Gori – srednja distanca. 

уторак, 4. март 2014.

Mediteransko prvenstvo, Viseu, Portugal (20-24.02.)

Za početak, svima koji me prate bih želeo da se izvinim zbog neažurnosti bloga. Krenuo je novi semestar, a sa njim i obaveze, te nisam imao slobodno vreme koje bih posvetio pisanju bloga.

U poslednjih mesec dana izdešavalo se dosta lepih trenutaka u sklopu razvoja moje dalje sportske karijere i nagrađivanja dosadašnjih rezultata. Ići ću hronološkim redom:

Pre svega, jedna velika stvar i prvo zvanično sponzorstvo od strane proizvođača izvanredne sportske opreme - Salomon, odnosno Beosporta kao njihovog zastupnika. Žao mi je što moram ovo da kažem, ali je jako tužno da moj rodni grad (Smederevska Palanka) tj. opština odakle je i moj klub (SD Jasenica) nemaju sluha za ovaj izuzetan sport, a kamoli za rezultate koje postižem, a jedna firma ovako zvučnog imena ima. 
Na jako fin način su me ugostili i popričali sa mnom. Detalji ugovora su dogovoreni i potpisao sam na godinu dana. Od tada više ništa nije isto. Bez obzira što motiv za treniranjem i rezultatima pronalazim u ljubavi prema ovom sportu, ovo sponzorstvo mi je dalo dodatni podstrek za dalji napredak.
Klub na prvom mestu, a zatim i savez mi daju podršku, ali je ovo jedna posebna stvar.


Zatim je usledio odlazak u Portugal i debitovanje za seniorsku reprezentaciju Srbije o čemu mnogo opširnije niže na ovom postu.

Po povratku iz Portugala, održana je godišnja skupština orijentiring kluba Jasenica kojeg sam član već devetu sezonu. Pored sumiranja rada i rezultata kluba, rukovodstvo mi je dodelilo jedan od većih pehara u mojoj kolekciji kao nagradu za postignute rezultate u prošloj sezoni, kao i za najbolje sportske rezultate u istoriji kluba.




Poslednja nagrada u nizu bila je od strane orijentiring saveza Srbije. U domu Čarapićev Brest na Avali, održana je godišnja skupština saveza na kojoj je, pored izbora, redovnih tačaka i koktela, i ove godine dodeljena prestižna nagrada "Zlatni kompas" za najbolje juniore, gde sam nagrađen kao najbolji junior, odnosno takmičar u kategoriji do 20 godina. 

Sve ove nagrade, pohvale i ukazana poverenja mi daju dodatnu motivaciju, pored lične i motivacije svojih najbližih, u ovim teškim trenucima jer je izuzetno naporno uklopiti predavanja/vežbe na fakultetu, učenje, treninge i druge aktivnosti.

A sada jedan malo kraći osvrt na debitantski nastup u Portugalu:


U periodu od 20-24. februara održano je treće po redu prvenstvo Mediterana u okolini portugalskog gradića Viseu. Takmičarski deo reprezentacije Srbije činilo je šestoro ljudi: Nikola Bilić i Marko Rakić u sklopu juniora, Dragana Dokmanović i Slađana Jovanović u sklopu seniorki, Slobodan Radovanović i moja malenkost u sklopu seniora.
Ujedno, ovo je bio i moj prvi nastup za seniorsku reprezentaciju. Posle 5 vezanih godina u juniorskoj reprezentaciji, kampova, trka i zalaganja, uspeo sam da se izborim i za debitovanje u seniorima, što nije bilo ni malo lako, niti će ikada biti. Hteo bih da se zahvalim selektoru i upravnom odboru na ukazanom poverenju, a iskreno se nadam da je ovo samo početak jedne nove decenije mladih takmičara koji će ostati u seniorima do daljnjeg, a da ću ja svojim radom i trudom još više napredovati i biti primer za to da će ovaj savez, pored juniora, "imati na zalihama" seniorske takmičare za svetska, evropska, mediterantska i balkanska prvenstva.
Raspored trka i nastupi, sami za sebe, bili su izuzetno naporni. Imali smo 3 trke u roku od 24 časa. U petak ujutru smo odradili trening na terenu koji je sličan srednjoj i dugoj distanci. 
U planu su bile 3 trke: srednja distanca u subotu ujutru, sprint u subotu popodne i duga distanca u nedelju ujutru. 

Srednja distanca mi je bila prva zvanična trka ove sezone, te sam u trku ušao izuzetno oprezno. Nisam mnogo grešio, imam ukupno oko 5 minuta viška što se tiče grešaka i izbora varijanti. Malo sam bio nesiguran na par mesta u reonu kontrole, a takođe sam trčao i malo stegnuto, iskreno ne znam baš zbog čega. Nisam imao ni strah ni tremu, jednostavno mi se čini da sam ipak mogao da malo više pustim korak. Zauzeo sam 8. mesto od 10. takmičara što se tiče reprezentativaca na mediteranskom prvenstvu.  


U subotu popodne je bila sprint distanca. Posle napornog prepodneva, još jedno zagrevanje i još jedna trka. Krenuo sam sigurno i sve je bilo kako treba do 12. kontrole gde sam napravio jednu nedopustivu grešku. Protrčao sam iznad kontrole i stao, a zna se koliko vreme brzo leti kada se stane. Zatim sledi vezana greška i pogrešna varijanta do 13. kontrole. Na ova 2 mesta sam zajedno izgubio oko 1.5 minut, a ukupno imam oko 2 minuta viška što je za sprint mnogo. Do kraja je bilo sve kako treba, bez većih problema. Zauzeo sam 9. mesto od 10. takmičara što se tiče reprezentativaca na mediteranskom prvenstvu.                                                                                                                                                             Rezultati MCO          Rezultati svih takmičara



U nedelju ujutru sam takođe startovao među prvima. Ova duga distanca je bilo nešto najduže i najteže što sam istrčao do sada u svojoj karijeri. Spoj izuzetno tehnički i fizički zahtevnog terena. Bio sam spreman psihički, znao sam okvirno šta me očekuje i dobro sam pripremio "glavu". Ujedno, ovo je trka na koju sam i najviše ponosan na ovom mediteranskom prvenstvu. Bilo je grešaka, bilo je pogrešnih varijanti, sve je to normalno na ovako zahtevnom terenu, ali kada se uporedi vreme po kilometru sa dužinom staze i usponom, dobije se rezultat koji je sasvim zadovoljavajući.
Imam oko 17 minuta viška što se tiče grešaka, ali bez obzira na to, izuzetno sam zadovoljan jer ni na jednoj kontroli nisam izgubio više od 4 minuta. Ako uračunam da sam do 4. kontrole ulazio u kartu i pokušavao da uskladim tempo trčanja na neobičnoj podlozi sa čitanjem karte, a da sam u tom prvom delu i najviše grešio, sve u svemu daje jednu pozitivnu sliku. Kada sam završio trku nisam bio ni za šta. Bio sam iscrpljen do poslednjeg atoma snage, što je još jedan dokaz da sam dao sve od sebe. 
Zauzeo sam 9. mesto što se tiče reprezentativaca na mediteranskom prvenstvu.