Prvenstvo Srbije u štafetama & na srednjoj distanci 2020

Štafetno prvenstvo Srbije odigralo se na Adi Ciganliji 13.09. Prvi put do sada bio sam u timu koji je favorit za osvajanje titule u seniorskoj konkurenciji, ali te unapred dobijene trke uvek su najteže, jer je u orijentiringu, a posebno u trci štafeta sve moguće. Dovoljan je jedan kiks i sve može da ode u neželjenom pravcu.

Za titulu je, realno, bilo konkurentno 4 od 13 prijavljenih ekipa. Na vidnoj kontroli, u toku druge izmene, izdvojile su se 2 ekipe - OK Paraćin za koju se takmičim i tim PSK Pobeda. Strahinja je odradio sjajan posao u 1. izmeni.

 

Mare je u drugoj malo kiksirao sa jednom velikom greškom, međutim, imali smo sreće da se ni takmičar PSK Pobeda nije najbolje snašao, pa su oni završili praktično u isto vreme. Takmičar PSK Pobede je od momenta kada sam uzeo kartu u ruke bio nekih 150-200m u prednosti. Znalo se da je teren prost (osim dela u gušćoj šumi) i da će se 80% trke svesti na trčanje. Već blizu 2. KT se približavam takmičaru iz protivničke ekipe i tu pravim taktičku grešku. Krećem za njim napred, dužom varijantom do 3. KT, misleći da ću ga već do nje prestići i tako mu napraviti dodatan pritisak, međutim, ni on se nije dao i stvarno je imao dobar tempo. Stižem ga zapravo tek na 5. KT, a 6. overavam pre njega s obzirom da smo imali različite varijante do kontrole i da je moja bila bolja.

Tu preuzimam vođstvo, međutim, ono što organizator nije smeo da uradi, a to je da u toj šumi svi takmičari u kategoriji seniora imaju istih 5 kontrolnih tačaka - moralo je biti razdvajanja. Tako sam ja iz stresa za sustizanjem i jakog tempa maksimalno morao da usporim kako bi gledao kartu, dok je takmičar iza mene mogao samo da me prati i da uživa do povratka na čist i trčljiv deo (do 10. KT). Bilo kako bilo, uz sitnu grešku na 8. KT nastavio sam jako prema cilju.

Igrom slučaja, protivnik je imao kraću varijantu staze do 14. KT, pa je na putu do nje opet bio ispred mene. To je bilo malo stresno s obzirom da nisam znao šta me čeka posle vidne kontrole, a do tad sam se prilično fizički istrošio. Dobrim fokusom posle overavanjem 14. KT i izlaskom na pravu stranu, ponovo prelazim u vođstvo i pojačavam do vidne KT. Protivnik me prati u stopu. Srećom, posle vidne kontrole ja sam imao kraći deo, koji je nadomestio duži nakon 10. KT i sigurno sam trku priveo kraju osvojivši svoju prvu seniorsku titulu u štafetama ikada. Hvala svojim klupskim drugarima, ovo je bio timski rad.

 

Rezultati & prolazna vremena

U subotu 26.09. na Ravnoj gori (Rajac-Suvobor), održano je prvenstvo Srbije na srednjoj distanci. Zbog obaveza na fakultetu do petka popodne nisam znao da li ću na ovom takmičenju nastupiti ili ne. Sled događaja je bio takav da se ipak stvorila mogućnost da odem i vratim se u jako kratkom roku za Beograd.

Taktički savršeno odrađena trka. Iako sam na 3; 12. i 16. KT izgubio solidno vreme zbog krucijalnih detalja koji su nedostajali na karti u reonu kontrole, ukupno vreme koje sam izgubio na celoj trci (a zapravo na te tri kontrole) je 2.5 minuta, što u jačoj konkurenciji može da bude opasno, međutim s obzirom da sam Strahinju stigao pred 9. KT 4 minuta, a video ga već izmešu 6. i 7. KT, već i pre dolaska na cilj sam znao da sam dobar. 

Na kraju, osvojena nova titula državnog prvaka, Strahinja je bio drugi, a u odnosu na trećeplasiranog i ostale razlika je bila 6+ minuta što me je malo i iznenadilo, pozitivno. U svakom slučaju, trka više istrčana na iskustvo nego što sam zaista tako fizički spreman.

Rezultati                    Prolazna vremena

Između ova 2 državna prvenstva organizovao sam ispred Orijentiring saveza Beograda i 2 trke iz Programa OSB-a i bio administrativna podrška trećoj, pored još nekih svakodnevnih administrativnih poslova i privatnih obaveza. 

O mom radu najbolje svedoče utisci onih koji učestvuju na takmičenjima i koji prate rad OSB-a, a ostaviću ovde samo deo teksta koji je objavila prof. dr Ljubica Bačanac (https://fsm.udg.edu.me/predavaci/biografija/24-ljubica-ba%C4%8Danac): "Poštovani orijentirci,

Unapred se izvinjavam onima koji ne dele  moje mišljenje, mada verujem da ih skoro i nema. Možda smo se malo uspavali ili predali apatiji pa ne vidimo šta se u našem sportu događa. A događaju se lepe stvari, tačnije izvanredni pojedinci poput našeg mladog kolege Save Lazića. On je primer za sve nas, primer svojim vršnjacima i onim nešto starijim koji se uporno drže samo jedne strane svoje uloge – ili su vrhunski takmičari, ili rade karte, ili edukuju druge. A Sava je sve to ujedinio i pokazao nam svima kako se može biti uspešan (vrhunski) takmičar, odličan menadžer Saveza Beograda, odličan organizator, kreator i realizator takmičenja. Primećujete li kako Sava u naš sport unosi svežinu, kako nas stalno budi, tera na aktivnost (pa makar samo takmičarsku), kako uspeva da uspešno obavlja složene sekretarske aktivnosti u Savezu Beograda, stigne da crta nove ili proširuje i inovira karte postojećih terena, stigne da se bavi važnim pitanjima selekcije, nagrađivanja, bodovanja i podsticanja.

Svi znate koliko je organizacija takmičenja u našem sportu složena, koliko su složene druge aktivnosti koje su (odabir terena, crtanje karte, planiranje staza, poslovi kontrolora takmičenja itd.) preduslov održavanja dobrih takmičenja. To zahteva stalnu edukaciju i spremnost mladih ljudi da im se posvete kako bi jednog dana mogli uspešno da ih preuzmu i zamene „staru gardu“ koja polako ali neumitno silazi sa scene. A ko će ih zameniti ako nemamo bar po jednog SAVU u svakom klubu. Zapitajmo se zašto ih nema i šta možemo po tom pitanju uraditi.

I zato veliko hvala Savi na svemu što radi u opštem interesu, a ne samo ličnom ili svog kluba. Eto i danas nam je priredio trku za uživanje, a koliko rada i vremena je u njenu pripremu uložio, zna samo on i oni (uglavnom stariji) orijentirci koji su se bavili i/ili se i dalje bave pripremom i organizacijom kvalitetnih takmičenja.

Nadam se da se neće osetiti nezapaženim i zanemarenim naši drugi (relativno mladi) orijentirci koji, slično Savi, svojim kontinuiranim i posvećenim stručnim radom u klubovima i savezima (Srbija, Vojvodina) pokazuju da su sposobni da stvaraju nove generacije takmičara, da motivišu i usmeravaju decu u naš sport, jer će im se on višestruko odužiti – učiniće ih ne samo dobrim oreijentircima, već i dobrim ljudima spremnim za život i izazove koji ih očekuju."