U organizaciji AOK Košutnjak, prethodni vikend obeležile su 4 trke na visokom nivou: 2 srednje na lokalitetu Babe, sprint u beogradskom naselju Cerak i duga distanca na planini Avala.
Kockice su se poklopile tako da sam uspeo da se organizujem i trčim sve trke. Kada vam se ukaže prilika da trčite sa jakom konkurencijom i na dobrim kartama, vredi da uložite napore kako bi to realizovali.
Prvog od 4 dana sam napravio najzapaženiji rezultat i istrčao najbolju trku. Bio sam svež, a i činjenica je ako se uporede trke u šumi da je ova i bila najteža tehnički, što meni ide u prilog. Imao sam malo problema sa zglobom desne noge na putu za 4. kontrolu zbog čega i pravim manju grešku, ali sam kasnije to nadoknadio tako što sam rutinski rešio 12. i 14.KT koje su bile jedne od najvažnijih i gde sam bio na samo minut zaostatka za Zincom. Na 18. KT pravim kiks, jer sam bukvalno protrčao pored kontrole, ali sam se ubrzo ispravio.
Ukupno sam napravio oko 3.5 minuta grešaka, ali sam svakako zadovoljan dobrim tempom i psihičkom stabilnošću. Ono što još pridodaje značaj je činjenica da sam bio bolji od iskusnog bugarskog seniora Ivana Sirakova i to ni manje ni više nego 4 minuta, dok sam sa druge strane za iskusnim rumunskim seniorom Ionut Zincom zaostao samo 2 minuta (obojica trče finala svetskih i evropskih prvenstva i prvaci su Balakana).
Sprint, nešto što je u principu najprostije, počinje da mi pravi probleme i unosi nesigurnost, što me jako ljuti. Lepo sam se naspavao, što je retkost u periodu od novembra meseca, bio sam raspoložen itd, ali sam pravio smešne greške, što nije karakteristično za mene. Samo sam bio malo bezvoljan, trku sam završio bez nekog cimanja, što se i po splitovima vidi, tako da je moguće da je nedostajalo malo više motivacije. 
Trku na Avali, pre samog doživljaja, sam očekivao kao veliki hard core, međutim, toliki uspon se nije osetio. Koncepcija je bila odlična, međutim, ono što je i moglo da se očekuje, staza je bila isključivo trkačka i uglavnom su se deonice svodile na put. Mislim da je i Košutnjak komplikovaniji tehnički.
Osim na 2 mesta gde nisam pogodio stazice, sve je bilo ok. Varijante gde ih je bilo i tempo su bili kako treba, samo su mi nedostajale butonke sa ekserima, da mi uskrate problem proklizavanja, jer je bilo jako klizavo.
Poslednja trka i povratak na Babe: iskreno, očekivao sam malo više od poslednjeg dana. Uspon i duža staza su obećavali, međutim trka se svela na 1 deonicu koja je rešila sve. Ne mogu da krijem, ali kad sam završio trku bio sam malo razočaran, očekivajući da će biti tehnički zahtevnije kao prvog dana i da ću imati šansu za novo iznenađenje protiv iskusnih seniora. Kraće tehničke deonice sam uglavnom super odradio, osim paralelne greške na 4. KT.
Na dugoj deonici sam malo precenio sebe, računajući da sam svež i da ću moći da ispeglam asfaltom za 11-12 minuta. Da je bio 1. dan i da je jul mesec po fizičkoj pripremi, pilo bi vodu, ovako sam se ispalio i išao nešto više od 16 minuta.
https://drive.google.com/folderview?id=0BzTCSFZ0qGfpfll2NDRrdFg3YWw3Zm14dXNtRDgwclZYMmlqTXdpeExhcllxV2ZveWpEb0E
ОдговориИзбриши