Iako sam mnogo o čemu mogao da pišem u proteklom periodu, opredelio sam se da ipak to malo prolongiram dok ne prođe prvo ovogodišnje državno prvenstvo, kako bi sve reči imale dodatnu težinu nakon osvajanja 17. titule državnog prvaka, od kojih su 14 individualne, a još 3 su ekipne.
Za početak, nadovezao bih se na prethodni post i njegove krajnje rečenice da obavestim javnost da do dana današnjeg Zapisnik sa sednice UO OSS-a nije objavljen i ne može se videti odgovornost članova UO po imenima za moj neodlazak na Svetsko prvenstvo i uopšte moje onemogućavanje za dalji razvoj i ostvarivanje visokih ciljeva i za naš sport značajnih sportskih rezultata.
Dalje, krenuo bih od projekta mog kluba, PD "Avala", odnosno načelnika i predsednika društva sa mnom vezanog za orijentiring poligon na Avali. Plan nam je da u narednim godinama obuhvatimo celu površinu Avale sa fiksnim kontrolnim tačkama koje će biti deo jedinstvenog orijentiring poligona koji bi imao svrhu infrastrukture za trening i promociju orijentiringa na Avali.
Prva faza ovog projekta je pri kraju i uskoro ćemo objaviti datum svečanog otvaranja, kao i način korišćenja istog.
Sredinom decembra održan je i Seminar stručnog usavršavanja u organizaciji Orijentiring saveza Beograda, a moja uloga osim pripreme celog događaja bila je i da kao predavač obučim polaznike kursa da samostalno crtaju orijentiring karte u sprint standardu, da pripreme kompletnu podlogu za crtanje karte u svim mogućim o-standardima, itd.
Uporedo sa prethodno iznetim dešavanjima išla je priprema i drugih projekata, što Orijentiring saveza Beograda, što dela PD "Avala".
Banat Open je dvnodnevno takmičenje u organizaciji PD "Avala" koje će klub ove godine organizovati ponovo posle više godina pauze. Fantastičnim terenom, nikad korišćenim za orijentiring, želimo da učesnicima pružimo iskustvo koje će pamtiti doživotno u najboljem sećanju.
Mile Stevanović je odradio sjajan posao što se tiče crtanja karte, a ja sam već pripremio većinu vrlo izazovnih staza.
Biće ovo orijentiring praznik za sva vremena!
Pored pripreme Banat Opena, dalje sam pripremao i Beogradski sprint kamp koji je ove godine imao rekordnu posećenost i u vidu ukupnog broja takmičara, a posebno u vidu inostranih učesnika. Na kampu su učestvovale i 3 ruske takmičarke svetskog ranga - Galina Vinogradova, Veronika Kalinina i Ekaterina Savkina. One su, svaka ponaosob, bivše juniorske i seniorske, evropske i svetske prvakinje. Neverovatna čast bila je ugostiti ih, a pritom i dobiti sve pohvale za koncepcije staza i nacrtane/ažurirane karte.
Paralelno sa kampom, u subotu uveče, održano je i novoformirano "Otvoreno noćno prvenstvo Beograda" održano na Adi Cigalniji. Jako sam srećan da je sve prošlo u najboljem redu i zalagaću se da se ovo takmičenje organizuje i u budućnosti.
Svi učesnici otišli su kućama zadovoljni, ali svakako ima prostora za podizanje celog događaja na još viši nivo.
Istakao bih da sam za svrhu kampa nacrtao nove delove nekoliko orijentiring karata, kao i da sam postojeće korišćene na kampu u potpunosti ažurirao i prilagodio svim važećim standardima za crtanje karata.
Uporedo sa pripremom i realizacijom kampa ispred Orijentiring saveza Beograda, radilo se i na pripremi i realizaciji još jednog novog projekta PD "Avala" - Avala trail race - planinska trka, komercijalnog tipa, za sve ljubitelje planinskog, odnosno trail trčanja.
Za prvi put, trku smo organizovali vrhunski, a verujem da će kroz nekoliko godina ova trka doživeti pravi bum sa preko 1000 učesnika.
Moj utisak je da smo ovladali svim organizacionim sposobnostima potrebnim za održavanje raznih vrsta sportskih manifestacija i da to ljudi prepoznaju i da rado dolaze na sve naše trke.
Međutim, iza svih ovih realizacija stoji naporan rad i trud, uz mene, još 2 čoveka (Nikola Spasković i Slobodan Gočmanac) kojima sam jako zahvalan što su pre svega vredni i kvalitetni ljudi, otvoreni i raspoloženi za svaku vrstu razmatranja planova i projekata, a onda i na svakom trenutku saradnje u realizaciji bilo čega što zajednički osmislimo.
Sa takvim ljudima pravo je zadovoljstvo sarađivati i jako sam ponosan na sve što radimo.
Nakon BSK-a i Avala trail-a u februaru, usledila je Skupština Orijentiring saveza Srbije na kojoj je održano proglašenje najboljih iz 2022. godine, kao i početak sezone orijentiring takmičenja za mene.
Na Skupštini nisam bio iz principa, a ne zato što nisam mogao. Jednostavno ekipa koja uništava naš sport svojim neradom/lošim radom ne zaslužuje moje prisustvo. Ostatak ljudi koji ništa ne preduzimaju iako mnogo što šta imaju da kažu povodom "rada" OSS-a praktično postaju njihovi indirektni saučesnici u tome da naš sport propada iz dana u dan, ili da budem precizniji - preživljava iz dana u dan.
Svoja zaslužena odličja uručio mi je predsednik društva na jednom od sastanaka kluba, uz prijatnu atmosferu članova. Ove godine nagrade iz OSS-a za najbolje su izostale u odnosu na prošlu godinu, tako da je vrednost medalje, pehara i diplome u iznosu od 600-800 dinara cela nagrada za sav rad, trud i rezultate u 2022. godini. Jednom rečju - sramota.
Početak takmičarske sezone za mene je bio u Palanci, na jezeru Kudreč - duga distanca i 1. mesto dan pre trke koju sam sa klubom organizovao u naselju "Stepa Stepanović" na novom delu karte koju sam nacrtao.
U Palanci nisam grešio, a kada sam stigao Mareta i kad mi je bio na vidiku negde na polovini trke, nisam nešto previše žurio niti se kidao. Rutinska pobeda bez nekih grešaka na tehnički lakom terenu sa izrazito lakim i nezanimljivim poslednjim delom staze.
Usledilo je malo više posla oko crtanja karte, odnosno ispravljanja prošlogodišnje za PSK "Pobeda" i takmičenje od značaja za grad Beograd - Memorijal Čika Duška Jovanovića, zatim oko crtanja karte za WRE trku u sklopu 2. kola Voždovačke orijentiring lige koju 2. godinu za redom organizuje moj klub - PD "Avala", kao i oko organizacije Trofeja Beograda na novoj karti Miljakovačke šume.
Karta Mirijeva koju je prošle godine radio Banković a o kojoj sam pisao na ovom linku dobila je totalno novi sjaj i sada je kako valja. Kada sam dobio fajl prošlogodišnje, ustanovljeno je da je razmera bila totalno pogrešna, tipa 1:3180 umesto 1:4000, a neverovatan broj detalja na terenu je takođe sređen i izmenjen.
Ona prošlogodišnja trka je zaista bila poraz orijentiringa kao sporta... Ali, eto, sad je rešeno i ove godine i od rumunskih takmičara imam pozitivne utiske, uprkos tome što je korišćen isti teren 2 godine za redom za organizaciju WRE trke, a start i cilj su bili praktično na istom mestu, što je takođe nedopustivo i protivno svim pravilima, međutim tu odgovornost treba da snose i IOF savetnik i sam organizator, ali s obzirom da OSS jedva i postoji, znamo kako se svi kiksevi završavaju... bez ikakvih posledica...
U svakom slučaju, bitno je da ima pomaka, ako ništa drugo onda u novoj, kvalitetnoj karti i pokošenoj travi oko takmičarskog centra.
2. kolo novoformirane Orijentiring sprint lige Srbije i moj prvi nastup na sprint trkama ove godine zabeležen je na Košutnjaku na novoj karti Pionirskog grada na Košutnjaku. Moj drugar Đole Arizanović uložio je jako puno truda i energije da nam svima pruži nešto novo - kartu odrađenu iz lidar podloge, uz dodatak svog rada na terenu.
S obzirom da se trka bodovala i kao Juniorsko prvenstvo Beograda, po službenoj dužnosti sam bio uključen oko pomoći u obezbeđivanju infrastrukture za takmičarski centar i slično, tako da sam znao koliko je energije uložio i samo mogu da kažem da mi je žao što nije imao adekvatnu podršku i istu energiju ostalih članova svog kluba u organizaciji ove trke.
Bilo je tu prilično organizacionih problema zbog kojih sam i sam morao da intervenišem i šteta je da toliko uložena energija ne bude ispraćena i od ostatka članova organizacionog odbora.
U svakom slučaju, u poslednji čas, uz moju pomoć, dovedeno je sve u red da trka može da se organizuje regularno i pristojno, kako je na kraju i bilo, ali ne više od toga.
Što se tiče mene, osvojio sam ubedljivo 1. mesto, a bilo je 2 sitne greške - 1 u odabiru varijante, a 1 jer sam promašio kontrolu pred kraj trke za par desetina metara, mada mi je taj deo terena malo i sumnjiv - da li je baš najtačnije nacrtan jer se radilo o nekim objektima koji su morali da se docrtaju ručno, mimo lidara.
Organizacija Trofeja Beograda dan kasnije prošla je fenomenalno, sa preko 260 učesnika na novoj karti Miljakovačke šume koju je Orijentiring savez Beograda isfinansirao, a čime se nastavlja ulaganje u infrastrukturu za rad i trening svih kategorija sportista, kao i obogaćivanje terena za organizaciju različitih takmičenja na teritoriji grada Beograda.
Dve nedelje nakon Trofeja organizovao sam sa klubom 2. kolo Voždovačke o-lige i WRE trku na novoj karti naselja "Medak 2" dok sam vikend kasnije trčao Beogradski maraton, odnosno želeo sam da istrčim ceo maraton (42.195 km) međutim usled teške upale kvadricepsa, morao sam da stanem na 35. km kako ne bih rizikovao tešku povredu pred državno prvenstvo na srednjoj distanci.
Odluka da trčim ceo maraton doneta je u decembru kada sam bio u full treningu usled manje obaveza i jer je tada već bilo jasno da više neću trčati za reprezentaciju niti ići na reprezentativne kampove.
Trebao mi je novi izazov za redovnije treniranje i motivaciju sam pronašao na taj način. Na žalost, nisam uspeo da cilj i ispunim, međutim jedna mala pobeda je ipak ostvarena - do tog trenutka moj najduži trening, tj. moje najduže trčanje bez pauze bilo je na treningu 2017. godine - 28 km na Adi Ciganliji. Sada je lestvica pomerena na 35 km, a neki drugi put ću ostvariti i taj cilj od 42.195 km.
Ne bih trošio puno reči ovde. Prošao sam pola dužine praktično u sekund prema planu, iako sam manji bol počeo da osećam već na 14. km, ali je i dalje išlo sve to glatko i lagano.
Međutim, između 24. i 28. km upala je eskalirala i već mi je bilo jasno da zamišljeno vreme od 3:10 za ceo maraton neće biti realizovano.
Poželeo sam da probam da završim trku kakvo god vreme bilo, međutim iako sam jako dobro trpeo bol od 28. do 35. km, shvatio sam koje su moguće posledice i da mi je taj rizik sada neisplativ i nepotreban, pa sam trku završio 7 i kusur km pre zvaničnog cilja.
Nekoliko dana nakon maratona sa OSB-om sam organizovao Gradsko školsko takmičenje sa novim rekordom od oko 150 učesnika, dok sam 11. maja bio angažovan i na pripremi i realizaciji Državnog školskog prvenstva održanog na Adi Ciganliji.
To je bio čist poslovni odnos i prilika da uz malo truda zaradim neplanirano dodatni novac i to je jedini razlog zašto sam prihvatio ulogu planera staza, postavljača kontrola i da proverim i malo izmenim kartu koju sam već preradio i proširio za potrebu organizacije Beogradskog sprint kampa, odnosno Otvorenog noćnog prvenstva Beograda.
Kako kontrolor takmičenja nije bio na licu mesta na dan održavanja trke, niti je izlazio na teren pre održavanja, praktično sam odradio 5 uloga odjednom, što je, naravno, moralo da adekvatno bude i plaćeno.
Nakon ova 2 školska prvenstva, Beograda i Srbije, održan je Memorijal Ćika Duška Jovanovića, za koji sam, kao što je rečeno, preradio i ustrojio kartu za sprint distancu održanu prvog dana, na kojoj nisam trčao. Drugog i trećeg dana Memorijala sam trčao - 2. dana bilo je, pomenuto, državno prvenstvo na srednjoj distanci, a 3. dana (WRE) trka za svetsku rang listu i kolo Orijentiring lige Srbije.
Na prvenstvu Srbije odradio sam sjajan posao i istrčao trku praktično bez greške. Ispunio sam cilj u osvajanju 17. titule prvaka Srbije, dok je ovo 14. individualna titula pored 3 ekipne. Skor je: 4 titule državnog prvaka na sprint distanci, 5 na srednjoj distanci, 4 na dugoj distanci, uz 1 u miks štafetama, 1 u nokaut sprintu i 2 u šumskim štafetama, a sve to sa 4 različita kluba.
Na karti i u biltenu je pisalo 180m uspona na stazi od 4.5 km vazdušnom linijom, međutim, kada sam izmerio uspon idealnom varijantom došao sam do 260m uspona, dok sam ja svojim varijantama popeo 280m. Ovakve stvari ne smeju da se dešavaju...
Smatram da je ovo za jedan klub koji dobija od grada Beograda 200.000,00 dinara za organizaciju ovog takmičenja, koji prihoduje od startnina za 3 dana trka još barem oko 150.000,00 dinara i možda još nešto dobija od opština Despotovac i Žagubica ovo nedopustivo. Ljudi, shvatite da je tačna karta osnovno sredstvo za orijentisanje i ako ona nije dobro nacrtana ili nekoliko godina nakon crtanja nije kvalitetno ažurirana - vi time direktno utičete na regularnost trke i vređate inteligenciju ljudima koji prave greške koje nisu do njih...
Tako sam, pored sve muke sa žuljevima i još uvek prisutnim blagim umorom od maratona, morao još da se nerviram oko netačne karte. Biću iskren, greška na 8. KT od oko 1.5 minut je isključivo moja jer sam skrenuo na skretanju ranije, mada i to pitanje da li bih uradio da mi je fokus bio kako treba, tj. da se nisam prethodno nervirao oko karte i da nisam imao povredu, ali ajde.
Sve u svemu, osim ove moje greške i možda nekih 30 sekundi izgubljenih pred 12. kontrolu, ja nisam grešio. Pored ovih skoro 3 minuta izgubljenih na 2. KT zbog loše karte, imao sam još 2 stajanja između 5. i 6. KT i pred 25. KT još toliko zbog nesigurnosti izazvane neažuriranom kartom. Što se ova 2 aspekta tiče, u zbiru sam izgubio oko 6 minuta, pa je zaista fascinantno da uz 1/3 hodanja na stazi, uz kukanje 2/3 vremena na stazi i razmišljanja u više navrata o odustanku, kao i uz loš pejs i tamo gde sam trčao (odnosno trčkarao), ja zauzimam 3. mesto i imam relativno mali zaostatak za dvojicom domaćih takmičara koji su bili ispred mene.
U svakom slučaju, preživeo sam nekako nedelju i sad vidam rane. Nadam se da će se vreme što pre prolepšati da mogu da vozim bajs makar, dok će trčanje sačekati neko vreme...
Na livelox.com možete pronaći simulaciju mog kretanja, kao i kretanje drugih takmičara na poslednjim takmičenjima.
Treba imati u vidu da sam pre ove 4 trke poslednji put trčao sa kartom i kompasom na testu karte Miljakovačke šume sredinom marta, a pre toga na takmičenju u Makedoniji. Forma je prolazna, a klasa večna 😉
Sve cestitke na osvojenoj tituli.Racunaj na svaku podrsku i pomoc kako Avale tako i mene licno. Slobodan Gocmanac.
ОдговориИзбришиHvala Vam puno! 😊
Избриши