.jpg)
U nedelju 09.10.2022. u vojvođanskom zaseoku Bikić do nadomak Šida održano je poslednje individualno prvenstvo Srbije - ono na dugoj distanci.
Pustio sam da prođe nekoliko dana da se skroz slegnu utisci pre nego što napišem post na blogu.
Nakon tih nekoliko dana sporadičnog razmišljanja o istrčanoj trci, zaključak se svodi na dve reči - rutinska pobeda.
Zašto rutinska pobeda? - Pa, da počnem od objavljivanja prvog biltena gde smo imali dužine staza za seniore od oko 14 km iz juna meseca. U to vreme tek je trebalo da dođu SEEOC i avgustovsko-septembarske trke, dok je najava spektakla od 14km u oktobru trebala da bude samo šlag na torti na jesenji deo sezone.
U skladu sa trkama koje su me očekivale i treninzi su išli sasvim pristojno, 2018. godine pred WOC sam uradio poslednji mesec preko 300 km, dok sam poslednjih par meseci bio blizu tog nivoa, što je u kontinuitetu od više meseci prvi put od tog pomenutog WOC-a. Nije to ništa spektakularan obim, 2017. godine se išlo i do 450 km u toku jednog meseca, ali je za stavove koji su se formirali u međuvremenu povodom mog bavljenja sportom i učešću na određenim reprezentativnim nastupima, sasvim dovoljan dok se u Savezu nešto ne promeni.
Elem, da ne dužim dalje, kada je objavljeno od strane organizatora par nedelja pred samu trku da se dužine staza skraćuju za oko 2.5 km za seniore, bio sam zapravo tužan jer sam očekivao izazovnu trku kakva je i najavljivana 5 meseci ranije.
No, prihvatio sam situaciju kakva jeste, ali sam znao da to mnogo više odgovara mojim suparnicima nego meni jer sam ja zaista, kao što sam i pisao iznad, bio spreman i za dužu stazu, spremajući se za SEEOC, itd. Nadao sam se da će staze, iako skraćene, makar biti izazovne u tehničkom smislu. Međutim, ni to nije bilo baš tako izraženo, pogotovo imajući u vidu da je duga deonica imala praktično jednu jedinu varijantu kojom su svi i išli maltene (manje-više neke egzibicije pojedinih takmičara). Gledajući malo koncepcije ostalih kategorija (seniorke, mlađi i stariji juniori, veterani i mlađi veterani), rekao bih da su samo stariji juniori imali izbor od 2 opcije na toj dužoj deonici, niko više.
Neki moj zaključak je da koliko sam bio spreman u svakom smislu - fizički, tehničko-taktički i mentalno, pitanje pobednika se tog dana nije dovodilo ni u jednom momentu (iako ja to, naravno, nisam mogao da znam dok nisam stigao na cilj, jer staza nije bila baš toliko duga i Mare i Bankela nisu išli baš toliko sporo da ih stignem 12+ minuta).
Neračunajući pomenuto, organizacija trke, teren, karta, većina deonica, sve je bilo super, sve pohvale za organizatore, teren je zaista divan, ali je neki moj celokupan utisak da je najava trke bila prenaduvana u odnosu na realnost - upravo zbog pobedničkog vremena koje je bilo tek malo veće od prošlogodišnjeg (a daleko manje od predviđenog) i zbog te najduže deonice koja je maltene imala samo 1 varijantu.
Možda je i u meni problem sa očekivanjima koja sam imao zbog najave trke i raznih nekih objava povodm iste, pa sam mislio da će biti zaista hardcore tehnički teško, mnogo manje trčanja putevima, mnogo više kontrola koje su daleko od puteva zabijene u rupe koje je teško naći, kad je već distanca skraćena. Realnost je bila drugačija i verovatno zato što sam se spremao za najgore, zato sam i lako rešio ovo što je zaista bilo zadato od strane organizazora.
Ono što mogu da zamerim sebi, eventualno ako bih tražio baš dlaku u jajetu, je to da nisam naterao sebe da trčim još brže. Imam utisak da je to moglo još jedno 3-4 minuta brže da se ide, iako mi je ovo jedna od najbrže istrčanih šumskih trka ikada (ako izuzmemo dugu u peščari od ove i prošle godine kod Leanke gde se skoro sve vreme trčalo po otvorenom).
Bilo kako bilo, ovo je 13. individualna titula državnog prvaka u elitnoj seniorskoj kategoriji (12x na sprintu, dugoj i strednjoj, 1x knockout sprint) + 2x štafete + 1x sprint štafete.
Нема коментара:
Постави коментар