Bio sam u velikoj dilemi da li trčati planinsku trku na Avali u nedelju (14.09.) ili ići 2 dana na Bakijeve avanture u Šljivovici (Zlatibor), ali sam ipak prelomio i uzeo učešće na memorijalnom takmičenju. Volim Zlatibor i bez obzira na tačnost karte volim da trčim tamo jer je ceo ambijent prelep - trčljivost u šumi, tereni, zabava. Sa druge strane, trebalo je osvojiti i neki bod za klub, pa sam tako spojio lepo sa korisnim.
Dugogodišnje iskustvo me je naučilo da ne idem tamo sa velikim očekivanjima i da moram biti na sve spreman. Tako sam i pristupio trci, za nijansu opuštenije nego inače, planirajući da kombinujem tako što ću se osloniti na makro detalje i štedeti na visini, odnosno da ću što više ići izohipsom (a ne penjati se 100m do puta pa trčati putem okolo). Još jedna zanimljivost je bila da sam oba dana startovao prvi, tako da sam sve vreme sam sebi diktirao tempo, nije bilo potere i trunke neizvesnosti, tako da i to treba uzeti u obzir.
Prvog dana je bila duga distanca. Krenuo sam jako od samog početka, i bez greške išao do 9. KT. Tu je usledilo kratko zbunjivanje od 1.5 minuta jer i dalje nisam siguran da li je kontrola na pravom mestu i da li tu fali 1 uvala ili šta god, čak sam posle toga na 10. KT stigao ekspresno što dodatno baca u rebus. Po intuiciji sam pomislio da nisam još stigao do kontrole, nastavio malo dalje i pronašao je.
Iako sam na Zlatibor došao da kombinujem, do 12. KT nije bilo realno da idem pravo, već sam se spustio i trčao stazicom skroz do kontrole.
Jedna malo ozbiljnija KT je bila 14. Zastao sam na trenutak, bio sam u dilemi da li ići stazom kao sa 11 na 12 ili pravo, ali sam se ipak odlučio za pravo što je rezultiralo minutom zaostatka, ali dobro išao sam i sporo na nekim mestima provlačući se kroz paprat... Sledeća 15. KT je negde, karta tj. vegetacija na karti - smeh. Do kraja sigurno, bez većih problema, što je rezultiralo prvim mestom.
Drugog dana je bila srednja distanca - 12. kolo prvenstva Srbije u kombinaciji, novi teren i "nova" karta. Moram priznati da je bilo uzbudljivo, uzbudljivije nego prvog dana.
Na 1. KT sam izgubio minut jer postoji staza izmedju svetlo zelenog i belog u krugu kontrole, pa sam napravio paralelnu grešku. Kada sam se tu "opekao", video sam da moram biti oprezniji, pa sam tako i nastavio dalje, što se i po splitovima vidi - da nisam jurcao previše. Bez problema do 10. KT, osim što moram da napomenem da je 7. KT bila mnogo visoko postavljena.
Do 10. KT planski idem izohipsom i od početka puta nastavljam da se krećem istom visinom, međutim kada sam došao do mesta gde bi trebalo da bude kontrola, ona je bila u istoj liniji ali jedno 50-70 metara više. Tu sam izgubio oko 45 sekundi. Za 11. KT se može reći da je bila tu negde.
12. KT je bila pobednička - igra na sreću bingo. Igrom slučaja, pošto nisam uspeo da vidim stazu koju sam hteo, sa pogrešne sam došao prvo do 17. KT. Pozitivna stvar je što sam znao 100% gde sam, pa sam odatle napao kontrolu i uz mnogo sreće je pronašao. Karta je vrlo interesantna u tom delu. Kada vidite ovako tamno zelenu boju na Zlatiboru - odmah znajte da je to teška prevara :)
Fino sam odradio mikro deo bez obzira na (ne)tačnost karte do 16. KT. Ona nije lepo ucrtana, taj mini odsek je bar 20m zapadno u prirodi. Tu sam izgubio skoro minut.
Do kraja sigurno, bez većih problema, što je rezultiralo još jednim prvim mestom.
Možda nisam istrčao trke bez grešaka, ali sam ispunio cilj zbog koga sam došao na Zlatibor, uradio 2 dobra, jača, makro treninga, odmorio mozak od svakodnevnice i uživao u prirodi Partizanskih voda i Gornje Šljivovice. U ukupnom plasmanu sam zauzeo 1. mesto, a kao klub SD Jasenica je imala stoprocentni učinak - svi takmičari koji su trčali oba dana osvojili su medalje :)
Нема коментара:
Постави коментар