Za početak, svima koji me prate bih želeo da se izvinim zbog neažurnosti bloga. Krenuo je novi semestar, a sa njim i obaveze, te nisam imao slobodno vreme koje bih posvetio pisanju bloga.
U poslednjih mesec dana izdešavalo se dosta lepih trenutaka u sklopu razvoja moje dalje sportske karijere i nagrađivanja dosadašnjih rezultata. Ići ću hronološkim redom:
Pre svega, jedna velika stvar i prvo zvanično sponzorstvo od strane proizvođača izvanredne sportske opreme - Salomon, odnosno Beosporta kao njihovog zastupnika. Žao mi je što moram ovo da kažem, ali je jako tužno da moj rodni grad (Smederevska Palanka) tj. opština odakle je i moj klub (SD Jasenica) nemaju sluha za ovaj izuzetan sport, a kamoli za rezultate koje postižem, a jedna firma ovako zvučnog imena ima.
Na jako fin način su me ugostili i popričali sa mnom. Detalji ugovora su dogovoreni i potpisao sam na godinu dana. Od tada više ništa nije isto. Bez obzira što motiv za treniranjem i rezultatima pronalazim u ljubavi prema ovom sportu, ovo sponzorstvo mi je dalo dodatni podstrek za dalji napredak.
Klub na prvom mestu, a zatim i savez mi daju podršku, ali je ovo jedna posebna stvar.
Zatim je usledio odlazak u Portugal i debitovanje za seniorsku reprezentaciju Srbije o čemu mnogo opširnije niže na ovom postu.
Po povratku iz Portugala, održana je godišnja skupština orijentiring kluba Jasenica kojeg sam član već devetu sezonu. Pored sumiranja rada i rezultata kluba, rukovodstvo mi je dodelilo jedan od većih pehara u mojoj kolekciji kao nagradu za postignute rezultate u prošloj sezoni, kao i za najbolje sportske rezultate u istoriji kluba.
Poslednja nagrada u nizu bila je od strane orijentiring saveza Srbije. U domu Čarapićev Brest na Avali, održana je godišnja skupština saveza na kojoj je, pored izbora, redovnih tačaka i koktela, i ove godine dodeljena prestižna nagrada "Zlatni kompas" za najbolje juniore, gde sam nagrađen kao najbolji junior, odnosno takmičar u kategoriji do 20 godina.
Sve ove nagrade, pohvale i ukazana poverenja mi daju dodatnu motivaciju, pored lične i motivacije svojih najbližih, u ovim teškim trenucima jer je izuzetno naporno uklopiti predavanja/vežbe na fakultetu, učenje, treninge i druge aktivnosti.
A sada jedan malo kraći osvrt na debitantski nastup u Portugalu:
U periodu od 20-24. februara održano je treće po redu prvenstvo Mediterana u okolini portugalskog gradića Viseu. Takmičarski deo reprezentacije Srbije činilo je šestoro ljudi: Nikola Bilić i Marko Rakić u sklopu juniora, Dragana Dokmanović i Slađana Jovanović u sklopu seniorki, Slobodan Radovanović i moja malenkost u sklopu seniora.
Ujedno, ovo je bio i moj prvi nastup za seniorsku reprezentaciju. Posle 5 vezanih godina u juniorskoj reprezentaciji, kampova, trka i zalaganja, uspeo sam da se izborim i za debitovanje u seniorima, što nije bilo ni malo lako, niti će ikada biti. Hteo bih da se zahvalim selektoru i upravnom odboru na ukazanom poverenju, a iskreno se nadam da je ovo samo početak jedne nove decenije mladih takmičara koji će ostati u seniorima do daljnjeg, a da ću ja svojim radom i trudom još više napredovati i biti primer za to da će ovaj savez, pored juniora, "imati na zalihama" seniorske takmičare za svetska, evropska, mediterantska i balkanska prvenstva.
Raspored trka i nastupi, sami za sebe, bili su izuzetno naporni. Imali smo 3 trke u roku od 24 časa. U petak ujutru smo odradili trening na terenu koji je sličan srednjoj i dugoj distanci.
U planu su bile 3 trke: srednja distanca u subotu ujutru, sprint u subotu popodne i duga distanca u nedelju ujutru.
Srednja distanca mi je bila prva zvanična trka ove sezone, te sam u trku ušao izuzetno oprezno. Nisam mnogo grešio, imam ukupno oko 5 minuta viška što se tiče grešaka i izbora varijanti. Malo sam bio nesiguran na par mesta u reonu kontrole, a takođe sam trčao i malo stegnuto, iskreno ne znam baš zbog čega. Nisam imao ni strah ni tremu, jednostavno mi se čini da sam ipak mogao da malo više pustim korak. Zauzeo sam 8. mesto od 10. takmičara što se tiče reprezentativaca na mediteranskom prvenstvu. 
U subotu popodne je bila sprint distanca. Posle napornog prepodneva, još jedno zagrevanje i još jedna trka. Krenuo sam sigurno i sve je bilo kako treba do 12. kontrole gde sam napravio jednu nedopustivu grešku. Protrčao sam iznad kontrole i stao, a zna se koliko vreme brzo leti kada se stane. Zatim sledi vezana greška i pogrešna varijanta do 13. kontrole. Na ova 2 mesta sam zajedno izgubio oko 1.5 minut, a ukupno imam oko 2 minuta viška što je za sprint mnogo. Do kraja je bilo sve kako treba, bez većih problema. Zauzeo sam 9. mesto od 10. takmičara što se tiče reprezentativaca na mediteranskom prvenstvu. Rezultati MCO Rezultati svih takmičara
U nedelju ujutru sam takođe startovao među prvima. Ova duga distanca je bilo nešto najduže i najteže što sam istrčao do sada u svojoj karijeri. Spoj izuzetno tehnički i fizički zahtevnog terena. Bio sam spreman psihički, znao sam okvirno šta me očekuje i dobro sam pripremio "glavu". Ujedno, ovo je trka na koju sam i najviše ponosan na ovom mediteranskom prvenstvu. Bilo je grešaka, bilo je pogrešnih varijanti, sve je to normalno na ovako zahtevnom terenu, ali kada se uporedi vreme po kilometru sa dužinom staze i usponom, dobije se rezultat koji je sasvim zadovoljavajući.
Imam oko 17 minuta viška što se tiče grešaka, ali bez obzira na to, izuzetno sam zadovoljan jer ni na jednoj kontroli nisam izgubio više od 4 minuta. Ako uračunam da sam do 4. kontrole ulazio u kartu i pokušavao da uskladim tempo trčanja na neobičnoj podlozi sa čitanjem karte, a da sam u tom prvom delu i najviše grešio, sve u svemu daje jednu pozitivnu sliku. Kada sam završio trku nisam bio ni za šta. Bio sam iscrpljen do poslednjeg atoma snage, što je još jedan dokaz da sam dao sve od sebe.
Zauzeo sam 9. mesto što se tiče reprezentativaca na mediteranskom prvenstvu.
Нема коментара:
Постави коментар