Lični podaci:

Photo credits: @woc 2018.
Datum i mesto rođenja: 01.08.1994;
Smederevska Palanka, Srbija
Trenutne okupacije: Sportista, student Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, generalni sekretar Orijentiring saveza Beograda
Klub: OK Paraćin (02.2019 - ), SK Rtanj & AK Partizan (11.2016 - 02.2019.), AOK Košutnjak Beograd (10.2015-11.2016.), SD Jasenica Smederevska Palanka (2006-10.2015)
Medalje za reprezentaciju: 2 zlatne (SEEOC-prvenstvo jugoistočne Evrope), 6 srebrnih (prvenstvo mediterana - MCO + SEEOC) i 5 bronzanih (MCO + SEEOC)

понедељак, 30. новембар 2020.

Kamp nacionalnog tima 27-29.11.2020.

S obzirom da nijedan nastup reprezentacije zbog situacije sa virusom KOVID-19 nije realizovan, stvorio se prostor za još jedan (ne)planirani kamp pod pokroviteljstvom Orijentiring saveza Srbije. Od samog začetka kampa kao teme bio sam mišljenja da ga treba realizovati na nekom tehnički komplikovanijem terenu. Drago mi je da je tako bio i osmišljen, a sada i realizovan.

Odrađeno je ukupno 5 treninga na tehnički najzahtevnijim terenima u Srbiji, od čega i jedan noćni. 

Iako ima komentara kako kamp nije bio priprema ni za šta konkretno, ja se ipak sa tom konstatacijom ne slažem u potpunosti, iako ima istine. Mislim da je svaki kontakt sa kartom, a posebno ovako tematski postavljeni treninzi koji zahtevaju upotrebu više orijentiring tehnika i maksimalnu koncentraciju, jako važan za analizu i kontinuirani napredak jer je suština u dugoročnom razvoju, a ne u ad hoc pripremama pred konkretno takmičenje. Ukoliko se ova praksa zadrži i ubuduće, da tokom godine u organizaciji više Saveza/klubova imamo na raspolaganju 4-5 produženih-vikend-kampova - može da se očekuje nešto od rezultata.

Zahvalan sam Orijentiring savezu Srbije i organizatorima kampa na prilici da usavršavam svoj "know how" za reprezentativna takmičenja u budućnosti. Nije bilo lako organizovati kamp u ovakvim zdravstvenim i vremenskim okolnostima. 

Night orienteering















































недеља, 08. новембар 2020.

Prvenstvo Srbije na sprint distanci 2020 - SPRINT SRB CHAMPS

U subotu 07.11. na Novom Beogradu, u studentskom gradu i bloku 37, na starom terenu, ali novoj karti za orijentiring, održano je poslednje u nizu prvenstvo Srbije za 2020. godinu.

Anketom od pre 10 dana saznali smo da će start i cilj biti na praktično istom mestu, a da će se do bloka 37 i nazad dva puta istim putem prelaziti autoput. U anketi je navedeno da je to ukupno 450m, ali sam ja lično odmah znao da će to biti mnogo više.

To je 450m od kapije studenjaka, do izlaska iz podvožnjaka u bloku 37 i nazad, a zapravo čisto trčanje je od overavanja 5. kontrole pa do pola puta do 8. KT + u povratku od overavanja 20. KT do 23. KT, a skoro do cilja. Kad se to sve sabere je preko kilometar čistog trčanja praktično bez gledanja u kartu.

S obzirom da sa istočne strane studenjaka postoji ceo blok naselja praktično bez saobraćaja koji je mogao da se nacrta i iskoristi ili ceo blok 37 koji je, po meni, nedovoljno bio iskorišćen, postojala su mnogo bolja rešenja za organizaciju takmičenja, ali, to je ono šta bih ja uradio kao organizator.

Što se tiče mog rezultata i pripreme za ovu trku, vratio bih se na ovih kilometar trčanja koridorima + pre/posle koridora. Pribojavao sam se toga jer ove jeseni nisam baš u top formi što se tiče nekih kraćih trčanja. Realno, uz neku eventualnu grešku, postojala je mogućnost da me neko ugrozi, najpre zbog te deonice.

Međutim, kako svojom čistom trkom praktično bez grešaka (možda nekih 10-12 sekundi najviše), tako i snažnim trčanjem i nekim greškama konkurencije, izborio sam se za još jednu titulu državnog prvaka. Gledajući splits analysis teško da bi i bez grešaka iko mogao da me ugrozi u poređenju sa mojim nastupom juče. Šta bi bilo kad bi bilo ću ostaviti sa strane, juče mi ipak ipak nije presudilo u negativnom kontekstu ovoliko trčanja a manje gledanja u kartu, tako da je najbitnije da je pobeda tu, u mojim rukama. Dobro sam se taktički pripremio, znao sam na šta treba da obratim pažnju, znao sam koji su mogući pravci polaska sa starta, tako da je sigurnost koju sam imao od samog početka odigrala glavnu ulogu.

Rezultati                    Prolazna vremena   


Ovom pobedom zaokružujem jednu od najuspešnijih sezona jer se do sada od juniorske kategorije (tačnije od 18. godine kada sam prešao sva takmičenja u zemlji da trčim u eliti) nije dogodilo da uzmem sva pojedinačna prvenstva, a ovog puta i jedno timsko - štafete. Kao što sam rekao i u svom FB postu, ovo je samo uvod u jaku trening zimu za 4 važna takmičenja koja me čekaju u 2021. godini: (1) mediteransko prvenstvo - COMOF u Srbiji, (2) svetsko prvenstvo - WOC u Češkoj, (3) Univerzijada - EUG u Srbiji i (4) prvenstvo jugoistočne Evrope - SEEOC u Hrvatskoj, ali svakako sezona koja će biti ispisana krupnim slovima.

Jedna lepa i korisna stvar od strane Orijentiring saveza Srbije je učinjena time što je deo sredstava namenjen za reprezentativne nastupe preusmeren na vikend kamp koji će se održati poslednjeg vikenda novembra na dva od nekoliko najkvalitetnijih terena u Srbiji. To je ispravan način rada i razmišljanja i s moje strane puna podrška za takvo rezonovanje.

понедељак, 02. новембар 2020.

PS mix štafete & WRE Memorijal Čika Duška - Metropole jugoistočne Evrope 2020

Proteklog vikenda održane su dve trke u okviru takmičenja Memorijal "Čika Duška Jovanovića" - Metropole jugoistočne Evrope, koje tradicionalno organizuje PSK Pobeda iz Beograda.

Prvog takmičarskog dana na programu su bile mix sprint štafete - državno prvenstvo. Dva muška člana i jedan ženski činili su jednu klupsku ekipu. 
Za OK Paraćin trčali smo Strahinja Strelić, Milica Krstić i ja. 



Oni sa kojim sam bio u kontaktu pre trke, znali su moju prognozu za prvo i drugo mesto koje sam pogodio, kao i borbu svih ostalih za treće, uključujući i nas. Na žalost, Strela je bio MP overivši "protivničku" kontrolu, mada i da nije bio, Milica nije mogla brže pa bi zauzeli 5. mesto. Svojom trkom sam relativno zadovoljan jer sam nadoknadio nekoliko pozicija i sustigao nekoliko takmičara uz 2 greške od po 20 sekundi?! Međutim, najviše mi je krivo što sam uopšte trošio energiju dan pred WRE jer mi zapravo nismo ni znali do 22:00h uveče da smo diskvalifikovani. Pored interesantne staze i dobre organizacije na uvek neugodnom Jerkoviću, ovo je veliki kiks organizatora bez obzira na probleme sa obradom vremena. 

Ako su loše dodelili takmičarima staze u programu - lepo odštampaš split, zadužiš nekoliko ljudi i kontrolora koji su bili slobodni da to provere ručno i rešen problem (makar seniorima koji imaju tri izmene). Kasnije kad se završi trka možeš ceo dan da ispravljaš stvari u programu, a ne da posle kompletne trening nedelje neko trči bezveze ako ne mora, pogotovo ako pred sobom ima još jednu važnu trku sutradan. Sve u svemu "duplo golo", em sam bezveze trčao iako sam 100 puta svojim timskim članovima napomenuo da obrate pažnju na brojeve i da je samo to bitno, em nemamo plasman. Shit happens.

Rezultati                   Prolazna vremena

Narednog takmičarskog dana - istočna Srbija, međa homoljskih i kučajskih obronaka, neposredna blizina manastira Manasija i krupajskog vrela - farma "Bela reka". Predeo koji očarava i sjajni tereni za orijentiring koje smo mi orijentirci "tek zagrebli" zahvaljujući klubovima OK Paraćin, PSK Pobeda i OK DIF. Pored Samanjca, Bele reke, Resavice i Govedarišta, pred nama je čitavo prostranstvo ovih planina, a u budućnosti ne treba uopšte prezati od nekog velikog svetskog takmičenja - bilo ono seniorsko, juniorsko ili veteransko jer taj deo naše prelepe zemlje itekako ima šta da ponudi i zaslužuje hiljade inostranih takmičara.
 
Krupajsko vrelo

Da se vratim na svoj jučerašnji nastup. Izreka kaže "od sjaja do očaja", a ja bih je primenio obrnutim redom reči "od očaja do sjaja". Kako sam prošlog utorka krenuo sa ozbiljnim pripremama za narednu sezonu, tako bez dana pauze i uzaludnom trkom dan pre nisam bio baš svež. Međutim, čistina šume ne dozvoljava ti da se "vučeš". Od starta krećem malo teže uzbrdo iako sam drugu KT našao prvi po splitovima. Trčim, ali se mučim. 95% je iz toga proizašao ogroman kiks ka 3. kontrolnoj tački. Nakon overavanja 2. KT, sjurujem se nizbrdo ka vrtači i krećem njom pravolinijski ka putu. Sledi prekid u sećanju i sledeće mesto kog se sećam je vrtača severno. Liči na vrtaču južno od vrtače gde je moja KT, ali kompas ne pokazuje dobro. Izlazim iz nje, krećem napred, vidim dve vrtače, situacija opet liči na mesto kod 3. KT, ali opet, em kompas ne pokazuje dobro em ima još nekih staza što me totalno baca u rebus. Kreće stres, vreme ide, a tek je početak trke. Konačno sa nevericom utvrđujem gde sam i odatle praktično kreće možda najbolji pejs koji sam ja ikada držao na nekoj trci. U nivou je trke sa Baba iz 2018. kad sam 8km vazdušnom linijom išao 60 minuta, a post o tome možete pogledati na ovom linku s tim što je to bila godina u kojoj sam trčao WOC pa treba imati u vidu razliku u fizičkoj pripremi sada i tad. Neverovatno dobar osećaj na kraju kad sam video da sam uspeo da nadoknadim 4:40 koliko sam izgubio samo na 3. KT, jer više nije bilo mesta za kalkulaciju. Ovo me je podsetilo na još jednu trku - 2013. godina, SEEOC Rumunija, srednja distanca, kada sam bio 2. za jednu sekundu, iako sam na 2. KT izgubio skoro 5 minuta, praktično identična situacija kao sada. To možete videti na ovom linku. U svakom slučaju, ove greške juče ne bi bilo "samo" da sam se kao čovek odvojio desno na stazu i išao sve stazom. Toliko priče oko gluposti.
Na 16. KT sam uspeo da stignem i Ćoru, tako da mi je tada "pao kamen sa srca" jer sam pretpostavljao da je jako teško da neko ide brže, bez obzira na sve. Tako i bi, dovoljno za pobedu.

Rezultati                     Prolazna vremena