Lični podaci:

Photo credits: @woc 2018.
Datum i mesto rođenja: 01.08.1994;
Smederevska Palanka, Srbija
Trenutne okupacije: Sportista, student Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Klub: OK Paraćin (02.2019 - ), SK Rtanj & AK Partizan (11.2016 - 02.2019.), AOK Košutnjak Beograd (10.2015-11.2016.), SD Jasenica Smederevska Palanka (2006-10.2015)
Medalje za reprezentaciju: 2 zlatne (SEEOC-prvenstvo jugoistočne Evrope), 6 srebrnih (prvenstvo mediterana - MCO + SEEOC) i 5 bronzanih (MCO + SEEOC)

уторак, 25. фебруар 2020.

Intro za sezonu 2020.

Proteklog vikenda, tačnije u nedelju 23. februara, u dogovoru sa svojim klubom, OK Paraćin, i klupskim drugarima, realizovali smo dugo planirane treninge na području grada Paraćina i njegove okoline.

Za 10:00 časova bila je planirana trening-trka, dok smo, da bi maksimalno iskoristili odlazak i lepo vreme, pripremili još 2 treninga sa kartom - jedan sprint u centru, pre ove trening-trke, i jedan brzi middle u popodnevnim časovima.

Već u 09:00 časova Strahinja i ja smo se zagrevali za sprint po centru Paraćina, dok smo oko 11:00 časova započeli "jurnjavu" po vinogradima, voćnjacima i tehničkim delovima čuvene "Strane". Nakon pauze za ručak, poslednji trening smo odradili u 15:00 časova, da bi se u Beograd vratili već oko 17:30.


Sjajno ispunjen dan sa kvalitetnim treninzima i još kvalitetnijim društvom. Interesantno je i to da sam, iako nije bilo ikakvog rezultatskog značaja, zabeležio svoju prvu pobedu u 2020. godini na ovoj trening-trci. 😁



Kartu sa poslednjeg treninga ne mogu publikovati, ali evo makar informacije da sam stazu od 3.6km vazdušnom linijom (4.05km realno i 170m uspona) išao okruglo 29:00 minuta. Nebitna informacija o samim parametrima mog trčanja, ali bitna u smislu trčljivosti terena - brzo je.

U narednih mesec dana čekaju me nešto intenzivniji treninzi za početak sezone, ali će pre svega trening-šema biti usmerena ka pripremama za mediteransko prvenstvo koje će se održati u francuskoj sredinom aprila. To će biti prvi mini ciklus zaključno sa državnim prvenstvom na dugim krajem aprila, dok ću se momentalno nakon toga preusmeriti na nešto brže treninge, kako za prvenstvo Srbije na sprint distanci i sprint štafetama, tako i za svetsko prvenstvo u danskoj gde će se trčati samo sprint orijentiring, a kasnije svakako i za Evropske univerzitetske igre koje će se održati u Beogradu, na domaćem terenu. 

Kad smo već kod ovih igara, interesantno je pomenuti da nacionalni savez nije ništa uradio povodom priprema svojih takmičara za ovo veliko i važno takmičenje na domaćem terenu. Više od godinu i po dana unazad se zna za ovo takmičenje, znalo se praktično i koji će domaći takmičari trčati za nacionalni tim, odnosno Univerzitete i fakultete članice i opet ništa nije urađeno povodom toga. Ako stavimo sve prethodno po strani, izgleda da nije bilo dovoljno ni to da po svim parametrima najbolji takmičar u sezoni 2019. (da zanemarimo sve ranije sezone i godine u nacionalnom timu) nastupa na ovom velikom takmičenju da se bilo ko od čelnih ljudi u nacionalnom Savezu ne zainteresuje za uslove u kojima se taj isti, najbolji takmičar, sprema za ovaj najveći orijentiring događaj u poslednjih 11 godina u Srbiji, a kamoli da obezbedi potrebno makar u poslednjih 6 meseci priprema.
Sve ovo dovoljno govori o onome što čeka svakog mladog takmičara nakon poslednje istrčane trke u kategoriji do 20 godina i da nema razlike da li se određeno takmičenje održava u inostranstvu ili je naša zemlja domaćin i to je jedna velika sramota, a pričamo o nekom razvoju sporta, nekim ciframa za organizaciju, opremi i slično. Kome? Za koga? Čemu?

Ove godine punim 26. godinu i završavam svoj staž u univerzitetskom timu oproštajnom trkom na domaćem terenu. Prošlogodišnji prelazak u OK Paraćin mi je ovo omogućio jer da nije bilo toga, gotovo sigurno ne bih učestvovao na "Univerzijadi". Kako je ovo minimum uslova koji su potrebni takmičaru sa iole višim ciljevima, zahvalan sam klubu na svemu što mi je pružio i omogućio, ali ću nakon Univerzitetskih igara razmisliti o daljim koracima u reprezentaciji i ozbiljnijim ciljevima, pre svega zbog načina ponašanja nacionalnog saveza prema seniorima. Jednostavno, bez adekvatnih uslova, apsolutno je besmisleno takmičiti se protiv bilo koga iz tradicionalno jakih reprezentacija, ali što je još važnije i onih koje su do skoro bile slabe, tj. u odnosu na koje smo bili bolji ili "egal".

Već duže vreme uživam u treniranju i angažmanu u sportu, sa sigurnošću donoseći odluke i sa ispravnim načinom razmišljanja, a nakon nekih raščišćenih stvari sa "prošlošću". Tako će sigurno ostati i u budućnosti, ali ćemo videti sa kakvim takmičarskim ciljevima.


Što bi rekla Ana Nikolić u svojoj novoj pesmi: "Bitno da je nekad bilo lepo".


P.S. ispred Orijentiring saveza Beograda sa timom OSB-a od 15-17.02. organizovao sam Beogradski sprint kamp (2. put sa mnom u organizaciji, a inače 5. put po redu). Učestvovalo je preko 120 takmičara iz Srbije, Bugarske, Slovenije i Italije. Kažu ljudi da je bilo lepo, a ja im verujem. Hvala im na učešću, kao i svima koji su pomogli u realizaciji. U prilogu primeri nekoliko staza koje sam ja koncipirao.

P.S+. 4 ažurirane karte za kamp s moje strane - mislim da je sasvim pristojan doprinos.


понедељак, 11. новембар 2019.

Boroka kupa 2019 autumn (09-10.11.)


Proteklog vikenda održano je tradicionalno takmičenje Boroka Kupa - Juniper open - autumn, na jugu mađarske, u predelu između sela Bocsa i Kaskantyu, koje je ujedno bilo i poslednje ove sezone. Od ovog takmičenja, naš klub, OK Paraćin, bogatiji je za još jednog člana u seniorskoj konkurenciji - Strahinju Strelića.

Kao uvod, pre polaska, mladi Strelkan i ja napravili smo jedan sprint trening kod mene u komšiluku. Nije što sam je ja koncipirao, ali stvarno dobra staza hahahahah.









Na ovoj karti sam trčao 2012. godine tako da sam znao šta me čeka, ali je prošlo puno godina tako da nekih ključnih tačaka u žuto-zelenom na samom terenu nisam do kraja mogao da se setim, što me je koštalo nekog izgubljenog vremena. 
Prvog dana staza je bila dužine 9 km vazdušnom linijom sa 25 kontrolnih tačaka i sastojala se od 2 karte. U prvom delu izgubio sam 6 minuta. Od toga 1 minut na 5 metara od 8. kontrole, gde sam stajao u mestu, znajući da sam na pravom mestu, ali je ona jednostavno bila zavučena u sam žbun iako je opis kontrole sedlo (između dva vrha). 
Grešku od 5 minuta pravim na putu do 13. kontrole. Nakon praktično 11 tehničkih deonica od 12 kontrola konačno je bilo prostora da se malo doda gas, međutim po izlasku sa kontrole i penjanju na sledeće brdo (zapravo brdašce jer je ekvidistanca 2m i sve je blago talasasto) dodajem gas - u pogrešnom pravcu. Posle jedno 100m uviđam da je pravac pogrešan, zavijam u desno, ali gubim osećaj, pravim paralelnu grešku i od trenutka crvenog dela na treku pokušavam da se relociram što je brže moguće. Posle određenog vremena uviđam gde sam i vraćam se ka kontroli, ali je sve to trajalo predugo. 
U drugom krugu pravim jednu grešku od 1.5 min na 16. KT. Nisam uspeo lepo da ispratim pravac u gustoj šumi, te sam izašao tačno na ivicu bele, levo od kontrole. Odatle je makar bilo lako stići do kontrole, ali vreme teče...
Do kraja nije bilo problema osim što se iscepah sav oko 22. KT, gde je dosta gušće nego što je prikazano na karti. Tu sam izgubio nekih 30-40 sekundi u provlačenju, a slična situacija je bila i drugog dana na praktično istom mestu (oko 5. KT).
Sve u svemu izgubljenih oko 8 minuta, zauzeto 14. mesto od 30 takmičara i pređenih 12.4km.


Drugog dana staza je bila dužine 12.3 km vazdušnom linijom sa 32 kontrolne tačke. Prvu grešku pravim na 7. KT gde gubim 1 min u reonu kontrole. Cilj mi je bio da se od puta odbijem pod pravim uglom do kontrole. međutim, problem je nastao jer sam mislio da treba da ispratim vrh do kontrole, a to je zapravo bila mini vrtača (u trku nisam lepo video). Sledeću grešku pravim na 11. KT od 3 minuta. Jako je nezgodan taj tu deo, jer se konstantno ide u cik-cak. Nisam uspeo sve lepo da ispratim, pa sam imao malo problema. 

Sledeće nenadoknadivo vreme od 1.5 min gubim pred 13. KT gde sam morao da idem do toaleta (crvena tačka pored KT) jer je padala kiša i duvao vetar, oprema je bila natopljena, pa mi je zbog toga reagovao stomak, ali mi je nakon toga bilo mnogo lakše nego da sam se mučio i trpeo do kraja trke...
Na polasku sa 15. ka 16. KT cilj mi je bio da se probijem što pre do puta i idem okolo njime do kontrole. Međutim, tu je toliki haos, da umesto levo, ispadoh pravo na put... Tu sam izgubio još 1.5 min u probijanju i "ispada" da je bolje da sam do kontrole išao uz liniju nego okolo, ali ko je mogao da pretpostavi, namera je bila najbolja... 
Još jedan "slučaj guste šume" ošamario me je na 19. KT gde sam izgubio 3 min. Lepo sam optrčao okolo upravo jer sam video kakvo je stanje sa gustinom šume, usporio pri odvajanju sa puta i ulasku prvo u prohodnu, pa u teže(ne)prohodnu šumu, međutim verovatno sam prošao malo pored kontrole, nisam je video i kiks.
Posledjni "ringišpil" bio je na 26. KT gde sam izgubio još 2.5 min. Idem pravo sa 25. do ivice zelenog, izlazim na put, putem do "žutog" sa desne strane, tu usporavam i idem pravo ka mestu gde bi trebalo da bude kontrola. Ne vidim je i odmah kreće šetnja u krug. Posle nekog vremena nailazi Cane, pronalazi je i zove me...

Sve u svemu izgubljenih oko 12 minuta, zauzeto 12. mesto od 28 takmičara i pređenih 15.8 km, dok sam u ukupnom plasmanu bio 11.


Neki objektivni zaključak je da nije bilo toliko loše. Od 2 dana trka, osim kiksa na 13. KT prvog dana, nemam šta više sebi da zamerim jer su ove ostale situacije više stvar sreće na koju ne možete uticati i utreniranosti na ovom terenu nego sad nekog "neznanja". Hvala klubu što nam je omogućio da učestvujemo na ovom takmičenju, a mi, takmičari, nastavljamo sa svojim pripremama za narednu sezonu.

уторак, 22. октобар 2019.

Orijentiring liga Srbije, poslednje kolo, Bukulja 20.10.

Trkom koja je održana u nedelju i zvanično se završila sezona orijentiring takmičenja u Srbiji. 

Nije bilo baš sjajno kao u Lipovičkoj šumi, ali dovoljno dobro za 1. mesto i 100 bodova. Do 1. kontrole sigurno, ali do druge i ne baš, jer na ivici kruga postoji ogromna dolina (uvala) kojom po karti ide kao ovaj jak put, ali on zapravo u prirodi ne postoji, već samo dolina i šuma.

Na trenutak sam zastao, ali sam ubrzo video jarak u daljini kako "zavija" i shvatio da to mora biti mesto gde je kontrola. Iz tog razloga gubim poverenje u kartu i biram varijantu do 3. KT jakim putem. Vratio sam se na njega u istom pravcu maltene odakle sam i došao do 2. i dao gas do daske do 3. KT. Već sam mislio da me stiže Đole Arizanović 3 min, jer sam i na startu izgubio neko vreme stavljajući kartu u foliju. Ali ubrzo zaboravljam na te detalje i nastavljam jako. Sa 4. na 5. KT je trebalo odmah da pređem jarak jer je ispod 4. blaže nego napred kuda sam prošao, ali već sam krenuo punom brzinom u tom pravcu, pa nisam hteo da se vraćam. Tu pravim paralelnu grešku jer sam počeo ranije da "sečem", međutim posle bukvalno 20m na silasku u prethodni jarak, kapiram šta sam uradio i gde sam i nastavljam ka 5. KT. Sa brda prekoputa video sam Dušana koga sam jurio 3 min, što mi je dalo vetar u leđa jer sam shvatio da i nisam tako loš (a da budem iskren i očekivao sam ga tu negde).

Međutim, na polasku sa 6. KT, verovatno zbog jutra, povišene vlažnosti vazduha i nagle vrućine, kreću problemi sa disanjem počinje da me guši. Tu kreće mučenje i borba sa samim sobom. Pre trke sam mislio da se 7 kola boduje za ligu (a ni danas nisam ubeđen da je 6), a s obzirom da sam imao 6 istrčanih trka u ligi do Bukulje, znao sam (odnosno, mislio sam) da mi je ona potrebna da imam ukupan plasman i da moram da je završim. Automatski biram varijantu što više uz liniju, obaram tempo, smirujem broj otkucaja srca, a bilo mi je bitno samo da nastavim da hodam/trčkaram koliko mogu da bih završio trku ili dok mi se to ne smiri, jer lek nisam imao sa sobom (odavno mi se to nije desilo). Taj "hodo-trč" trajao je sve do izlaska na asfalt na pola puta do 13. KT što se po splitovima, u odnosu na Mareta, može i videti, a ukupno 14-16 minuta. 

Od puta do 13. KT i skoro do 15. sam se oporavljao, hvatao dah, da bih se vratio u ritam i završio do kraja prilično jako, što se takođe može videti na splitovima. Do tog trenutka imao sam 2 sitne greške: na 12. KT sam mislio da je kontrola višlje i na 15. sam krenuo varijantom levo, međutim naleteo sam na gustu šumu (kojom se Strahinja zapravo spustio do puta i imao najbolji split) i preokrenuo se desno, da bih i pred kontrolu na kratko stao jer je bila malo "zavučena". Nakon toga dajem pun gas i recimo u odnosu na Mareta koji ju je našao 2. po splitovima 15-16. idem minut i kusur brže. Na 18. konačno stižem Dušana, na 19. ga prestižem i, uz sitnu nesigurnost oko 22. KT koja mi se činila predaleko, u cilj ulazim prvi sa 4 minuta ispred njega. Sat se zaustavio na 95:38 sa pređenih 12.52km, avg pejsom od 7:38 i usponom od 550m (staza je po karti bila 10km vazdušnom linijom sa 465m uspona). Sve u svemu, pobedi se u zube ne gleda, ali na ovih par nesigurnosti i na "hodotrč" izgubio sam nekih 6-8 minuta, pa je neko realno vreme za koje bih završio trku oko 87-88 minuta.

Rezultati                  Prolazna vremena

Tako, pored prvih mesta na prvenstvu Srbije na sprintu i srednjoj distanci, kao i 2. mesta na PS na dugim, završavam na 1. mestu i u OLS (orijentiring ligi Srbije).
Ovom prilikom želim da se zahvalim svom klubu OK Paraćin i svim ljudima u i oko njega, predsedniku Dejanu, menadžerima: Ilketu i Canetu, i Slobi (Belcu) koji je (ne)posredno posredovao u transferu, jer bez njih ništa ovo ne bi bilo moguće. U ovom trenutku gotovo sigurno ne bih pisao o još jednoj rezultatski (u Srbiji) uspešnoj sezoni, a bavio bih se verovatno samo nekim ekonomskim temama, išao u bioskop, vozio bajs, trčkarao s vremena na vreme koliko mi se prohte, išao na po neki mini fudbal, itd. što nije loše za nekoga mojih godina, ali bi bilo žalosno posle toliko godina u sportu.

Interesantno je, da se praktično baš na današnji dan (posle svega cele godine gde sam trčao, šta sam radio kako kroz aktivnosti i rad Orijentiring saveza Beograda, tako i privatno sa Maretom i Miom u radu na njihovom napretku, kao i uticaju i motivaciji Strahinje Strelića koji se vratio u sport i koji će se naredne sezone pitati za mnoge redoslede u plasmanima na takmičenjima u zemlji, a ako se kockice poklope i na reprezentativnim nastupima), javljaju da komentarišu moje rezultate i rezultate Mie i Mareta oni koji su svojim (ne)činjenjem (ne sami i ne uvek direktno, ali uglavnom) doveli situaciju u sportu na očajan nivo zarad sopstvene karijere, ispadanje iz 3. u 4. kategoriju sportova, gubitak stipendija za najbolje seniore, itd. da se ne ponavljam sa istom temom i istim nizom po 100-ti put do sada.

Ne znam da li su ljudi toliko dokoni, zlonamerni, nepristojni ili kako već da se izrazim, da ne znaju da treba da se "pokriju ušima" i da ako ne mogu da poprave stvari ili da pomognu, da ih ne čine gorim jer su već uticali da bude gore; a svojim postupcima i komentarima samo zakopavaju sebe još više. Kod mene, koji pratim situaciju u sportu preko 10 godina i uključen sam u sva dešavanja aktivno bilo kao takmičar u reprezentaciji bilo kao klupski takmičar, a sada i na drugim pozicijama, ti "fazoni" ne prolaze, ali mi je žao ljudi što svoju energiju ne utroše na nešto pozitivno, recimo osim šetnje sa lokalnim stanovništvom, na rad i sa klupskom decom, sopstvenu edukaciju na temu fizičkih priprema za reprezentativne kategorije i sl. i time doprinesu stvaranju novih reprezentativaca i takmičara boljih od svih nas do sada. To je pravo usmerenje energije, ali pre svega toga, da bi taj rad imao smisla, potrebno je da se kreira ispravan i funkcionalan sistem koji će nagraditi i davati vetar u leđa najboljim takmičarima i trenerima za njihov rad i dobre rezultate, kako ne bi imali to što imamo danas, "promaju" na svakom drugom koraku. Ali svako radi kako misli da treba, a ja niti želim niti mogu da se bavim edukacijom ljudi u godinama, pa ako shvate - shvate, ako ne, biću tu uvek, kada imam vremena i želje, da makar obrazložim zašto smatram da greše, da nisu u pravu i da ih usmerim da razmišljaju na ispravan način.

P.S. rezultate lige možete pogledati na ovom linku kategorija M21E za mene i Mareta, a Ž16 za Miu.