Lični podaci:

Photo credits: @woc 2018.
Datum i mesto rođenja: 01.08.1994;
Smederevska Palanka, Srbija
Trenutne okupacije: Sportista, student Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Klub: SK (AOK) Rtanj & AK Partizan Beograd (11.2016. - ), AOK Košutnjak Beograd (10.2015-11.2016.), SD Jasenica Smederevska Palanka (2006-10.2015)
Medalje za reprezentaciju: 2 zlatne (SEEOC-prvenstvo jugoistočne Evrope), 6 srebrnih (prvenstvo mediterana - MCO + SEEOC) i 5 bronzanih (MCO + SEEOC)

понедељак, 15. октобар 2018.

Prvenstvo Beograda - duga distanca, Babe

Lep dan, fina trka, rutinska pobeda. Iako sam očekivao da će biti nastavljena borba od prošlog vikenda, ipak ovog puta bez jačeg dela konkurencije. Bez obzira na to, uz pošalice sa prijateljima koje vreme očekuju kao pobedničko, imao sam motiv da idem brže nego što su rekli, tako da je na kraju ipak ispalo interesantno iako realno nisam morao toliko da se cimam.

Staza je bila dužine 8km vazdušnom linijom sa 435m uspona, a ja sam prešao okruglo 10km sa prosečnim pejsom od oko 6:02 po km na kraju, iako je sasvim lagano moglo to da se ide još par minuta brže.
Pre svega, ne znam kako bih to nazvao, ali ajde najblaže rečeno da kažem da je 7. kt na karti pogrešan simbol - jer ovako kako je predstavljeno takmičar očekuje ulaz u rudnik/rupu u zidu, a više je nešto nalik "crnoj V rupi" koja bi predstavljala kamenu rupu (tu sam izgubio 2 minuta vrteći se oko "objekta"). Osim toga, izdvojio bih još par sitnica: do 1. namerno malo duža varijanta kompletno putem jer sam u pripremi za trku 95% bio siguran da će tu negde biti kontrola, pa se nisam previše ni zagrevao, znajući da imam 1km peglanja većim delom uzbrdo (da je bila ozbiljnija konkurencija, verovatno bih sekao preko jezerceta pa putem uz liniju uzbrdo).
Osim toga, još 2 sitna odstupanja nizbrdo ka 10. KT i u pronalaženju stazice pred 18. KT. Sve u svemu moglo je to da se ide 55-57 min. Ipak sasvim solidno odrađen posao.


Foto: Mirjana Milačić Bajić


Ovo je najverovatnije poslednja orijentiring trka u sezoni za mene. Možda bude neki trening ili trening-trka, ali što se tiče takmičarskog dela o-sezone, to je to što se mene tiče. Neki drugi prioriteti su u planu u toku narednog perioda, tako da će u skladu sa tim biti i treninzi u narednih mesec dana, ali svakako posle kratkog predaha kreću pripreme za narednu sezonu, a sa njima i novi ciljevi. Videćemo kakav raspored će biti u 2019. godini, mnogo toga ne zavisi od mene, ali svakako neće biti mnogo trka, akcenat će biti na kvalitetnom trenažnom procesu u cilju zaloga za budućnost i nekih dugoročnih ciljeva. Kako vreme prolazi, puzla se širi i slaže, iskustvo i znanje rastu, a sve u cilju podizanja kvaliteta u svom i trenažnom procesu onih kojima je potrebna pomoć i žele da kontinuirano treniraju.

понедељак, 08. октобар 2018.

National championship middle distance & 11th kup OK Dif


Na predivnim terenima u okolini Resavice, nedaleko od Despotovca i Resavske pećine održano je prvenstvo Srbije na srednjim distancama i 11. kup OK Dif. Kao što sam to rekao i lično organizatorima, ovo je jedan od najzahtevnijih, a ujedno i najlepših terena koje sam praktično ikada trčao. Ako se napravi koncepcija kao drugog dana (na prvenstvu) - konstantno ste u polu grču i psihičkom naporu da gledate kartu, čitate sve što vam je na putu do kontrole, paralelno pratite to u prirodi, a sa druge strane ste pod konstantnim fizičkim naporom zbog borbe sa kamenjem i sa reljefom uz i niz vrtače. Uz opasku mog druga Djoleta da sam nešto slično rekao i za srednju distancu u finskoj na ovogodišnjem svetskom univerzitetskom prvenstvu - jeste nešto slično, s tim što je tamo bilo mnogo više napora i nervoze u smislu donošenja odluka na osnovu pretpostavki oko baš prazne karte, dok je ovde zaista bilo sve kako jeste u prirodi uz manja odstupanja na karti oko vegetacije i rastojanja, a konstantno teško.
Teren, pa čak i koncepcija staze sa današnjeg prvenstva su doslovno u rangu staze za svetsko prvenstvo ili neku veliku trku tog tipa, naravno uz male korekcije karte oko ovih odnosa koje sam naveo i uz malo poboljšanje čitljivosti karte - u smislu sečenja linija koje povezuju kontrole i krugova kontrole i podešavanja odredjenih simbola na karti, konkretno kamenih odseka kako takmičar ne bi morao i pored ionako sporog tempa da dodatno staje da vidi šta je kartograf hteo da kaže a što se realno može generalizovati i podesiti na bolji način. Sve u svemu, po ovim karakteristikama koje sam izneo i sam sam imao osećaj kao da trčim trku na nekom velikom takmičenju, naravno bez bilo kakve fame i pritiska koje prati takvo takmičenje.
Ono što iskreno želim organizatorima i nadam se da će uspeti to da realizuju, a to je bolji marketing i privlačenje inostranih takmičara, jer ovaj teren zaslužuje preko 1000 ljudi, a mogu da se obezbede i smeštajni kapaciteti i sve ostalo što je potrebno da se podnese taj broj. 

Što se mene lično tiče, nisam uspeo u onome što je bio rezultatski cilj, a to je 1. mesto na oba dana takmičenja. Ono čime relativno mogu biti zadovoljan je 80% jako dobrog odrađenog posla oba dana u rešavanju deonica, odnosno u držanju stvari pod kontrolom. Tu konkretno mislim da nije bilo većih grešaka (ne računajući ono što na karti nije bilo do kraja kako treba). Upravo po tih 20% je nedostajalo za bolji plasman, ukoliko izuzmemo hronične probleme u orijentiring svetu, a to je relativno poštovanje fer pleja i prijateljsko trčanje po grupama.

Ali, da se fokusiram na sebe i pomenem neke deonice gde sam izugbio vreme: Prva KT - 15 sek, šesta KT - 30 sek, osma KT - 2 min (odnosi puteva nedaleko od kontrole nisu najbolji, sve je blizu predstavljeno na karti, a u prirodi su rastojanja duža - na to otpada 1:30, a 30 sek otpada na malo slabiji izlaz sa kontrole), četrnaesta KT - 30 sek (protivnička kontrola na istom objektu u istom krugu, a ova vegetacija se baš nešto i ne vidi), ukupno = 4 min + u više navrata sporije kretanje iako je moglo brže. Treća KT je bila namerno sa malo širim lukom kako bi sigurno napao i našao kontrolu.

Rezultati 1. dan               Splitovi 1. dan

Drugi dan (prvenstvo Srbije middle): druga KT - 1 min, treća KT - 30 sek, peta KT - 1:30 (nisu dobri odnosi, vegetacija i još po neki detalj, a fizički sam izašao i desno do ove staze što se na treku i ne vidi), trinaesta KT - 20 sek (ivica karte, malo kritičan deo + kontrola na dnu vrtače i skrnavi simbol kamenog odseka), četrnaesta KT - 20 sek (još 2 nove neucrtane ili ugažene staze, reljef je ok tako da nije strašno), petnaesta KT - 2 min (razumljivost detalja je nikakva + pitanje da li su i odnosi i vegetacija baš takvi kao što su nacrtani), ukupno = oko 5.5 do 6 min + u više navrata sporije kretanje iako je moglo brže.
Nakon izgubljenog vremena na 2. i 5. kontroli borio sam se jako do kraja iako sam znao da sam zajedno sa sporim izlaskom na put do 3. KT dosta vremena izgubio. Recimo, sa 3:13 zaostatka na 5. KT spustio sam na 1:42 zaostatka za prvoplasiranim na 10. KT i tako sa 4. došao do 2. mesta, dobro se držao i posle toga, ali protiv zajedničke trke dva prvoplasirana takmičara od 3. kontrole do cilja nisam mogao da se izborim; a uz deo karte od reona pre 14. i zatim od 14. do 15. KT gde sam izgubio skoro 2 minuta sam zvanično i izgubio 2. i 3. mesto, iako ni time ne bih bio rezultatski zadovoljan.


Rezultati 2. dan (prvenstvo)             Splitovi 2. dan             Ukupni rezultati

Ovakve trke još jednom pokazuju koliko je mnogo rada i tehničkih treninga potrebno da bi se brzo trčalo na terenima ovog tipa, iako do sada toliko kamenja nisam sretao u toj meri ni na Samanjcu ni u Beloj Reci ni u mađarskoj, slovačkoj i Sloveniji; i još jedan dokaz koliko je orijentiring kompletan sport i da uvek postoji prostora za brže i bolje. Obe trke komotno mogu da se trče 35 minuta (iako je 1. dan bio dosta trčljiviji pa nije toliko teško dostići to vreme) i siguran sam da bi bilo koji od top 5 srpskih orijentiraca trenutno mogao da ukrsti kompase sa top 100 svetskih trkača i da bude kompetentan i u borbi za dobar plasman. 

Međutim ono što mi ne daje pravo da budem ljut na sebe i da se kao nešto deprimiram, već sasvim lagano prihvatam stvari takve kakve jesu, je to što sve što trčim, trčim na osnovu akumuliranog znanja, iskustva i dobre psihološke pripreme, pa rezultati sasvim normalno variraju i nisu uvek onakvi kakve bih priželjkivao, posebno na ovako tehnički zahtevnom terenu kao što je bio ova dva dana. To što ja uvek priželjkujem najbolji plasman je stvar mog pogleda na sport i pristupa sportu, jer se inače ne bih ni takmičio, ali to nije uvek realno s obzirom na tehničku pripremu za teške terene, jer to otvara mnoga druga pitanja: pre svega vrlo jasno ne želim da treniram na bilo kakvim kartama i terenima koji nemaju specifičnosti sa važnim terenom koji mi predstoji, zatim ne želim da treniram na karti u sopstvenoj organizaciji jer poštujem svoje vreme i svoje resurse - prvo ako nemam neki veliki cilj nema potrebe opterećivati se i gubiti ih (vreme i resurse), drugo i da imam - savez i klubovi koji žele profi takmičare treba to da prate obezbeđenjem uslova - pre svega kampova uopšte, a posebno kampova u vreme kada su takmičari slobodni ili im treba specifičan teren, nadmorska visina i ostale specifičnosti. Kad-kad se čuje tu neki smeli prigovor tipa pa što ne skupiš lovu za kamp, pa što ne odeš ovde, pa što ne finansiraju roditelji, pa ovo, pa ono. Odgovor je vrlo jednostavan - u redu je da se finansiraš kako znaš i umeš do određenog nivoa, a kada se određeni nivo dostigne to više NIJE normalno, jer za nivo koji te čeka na velikoj sceni, a koji će prvo jedno 5 godina da ti lupa šamare i da te melje, potrebno je mnooogo više nego što svi misle, ali ništa što savez ili neki klub ne može realno da dostigne, odnosno obezbedi, ako se pametno pristupi i temeljno napravi plan i program. Kad i ako se približiš vrhu, potrebno ti je i dosta sreće da osvojiš nešto, ali ako bi i osvojio - u neuređenom sistemu čak ni to ništa ne bi značilo, jer ne bi bio adekvatno nagrađen za sav uložen rad, trud, sredstva, vreme, itd.
To je ujedno još malo dopričana priča koja se tiče između ostalog i mog trenutnog povlačenja iz reprezentacije nakon WOC-a i ispunjenja inicijalnog cilja. Videćemo šta će vreme doneti. Biće interesantno, jer ukoliko neko planira da nastupi u seniorskom timu, a pod uslovom da svi budu želeli da nastupe na nekom istom takmičenju, moraće dobro da se potrudi i da se izbori za mesto. Nadam se samo da neće biti zloupotreba kao što se to dešavalo ranije i da će se vrednovati svi aspekti sportista, ali razne opcije i šeme su uvek u opticaju.


Prelepa istočna Srbija

уторак, 11. септембар 2018.

Prvenstvo Bgd middle & We fly Bgd 10k (09.09.)

Nakon laganije nedelje posle prvenstva na dugoj distanci (dodata karta i rezultati na prethodni post), predomislio sam se i umesto obaranja forme i ulaska teretanu rešio sam da ipak odradim još jedan ciklus treninga zaključno ili sa prvenstvom na srednjim nedaleko od Despotovca ili sa prvenstvom Beograda na dugim (Babe) sredinom oktobra i tako prolongiram pripreme za narednu sezonu.  


Odradio sam fine 2 nedelje treninga, vratio se malo u ritam i rešio da trčim ove dve trening-trke, bez obzira što su u 1 danu. Za Prvenstvo Beograda na srednjoj sam znao da će biti krš karta, samo je bilo upitno u kom nivou. Imajući to u vidu, nisam se previše opterećivao rezultatom, otišao sam da uradim trening-trku sa postavljenim kontrolama i tako postavio pred sebe i cilj treninga: najbrže što možeš. Poenta treninga je bila da se ne klackam previše ušuškano i da idem bez greške, nego da "idem na nož", pa kako god ispalo. Ima trka kada će se ići "taktički".


U suštini to mi je na kraju i donelo prvo mesto jer sam praktično dobio trku od 13. kontrole do cilja. Karti Avale je svakako potreban dobar update, jer novi putevi i promena vegetacije onemogućavaju da trka bude regularna - ovako se svodi na bingo.

Rezultati                             Splitovi


Što se tiče Nike We Fly Bgd trke, na žalost, organizatori nisu obezbedili dovoljno toalet-a, pa sam doslovno 40 minuta čekao u redu za isti i praktično zakasnio na start, a da ne pričam o zagrevanju koje nije postojalo. Zato ovakve masovne trke gde nije uređen poseban prostor za malo ozbiljnije takmičare, a poseban za rekreativce treba izbegavati, mada ne mogu da grešim dušu - ovo i jeste trka pre svega promotivnog karaktera. 
Startovao sam 4 minuta posle prvog starta i prva 2.5km trčao po travi, ivičnjacima, bukvalno gazio i preskakao ljude (crvene tačke na treku) što je bilo jako neprijatno sa obe strane, ali eto, dešava se. Na kraju, vreme od 37:16 (po čipu 37:14, pređena razdaljina po garminu 10.11km, avg pejs 3:41) i zauzeto 28. mesto, mada su plasman i vreme zaista nebitna stvar jer uopšte nije bio plan da se trkam, već da uradim dobar trening, a posebno ne u ovim okolnostima i u danu sa već istrčanom jednom trkom.

Moje vreme na 10km je 35:03 i stava sam da ću se trkati tek kada budem spreman za vreme između 33 i 34 minuta, a trenutno to nisam.