Lični podaci:

Photo credits: @woc 2018.
Datum i mesto rođenja: 01.08.1994;
Smederevska Palanka, Srbija
Trenutne okupacije: Sportista, student Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Klub: OK Paraćin (02.2019 - ), SK Rtanj & AK Partizan (11.2016 - 02.2019.), AOK Košutnjak Beograd (10.2015-11.2016.), SD Jasenica Smederevska Palanka (2006-10.2015)
Medalje za reprezentaciju: 2 zlatne (SEEOC-prvenstvo jugoistočne Evrope), 6 srebrnih (prvenstvo mediterana - MCO + SEEOC) i 5 bronzanih (MCO + SEEOC)

понедељак, 11. новембар 2019.

Boroka kupa 2019 autumn (09-10.11.)


Proteklog vikenda održano je tradicionalno takmičenje Boroka Kupa - Juniper open - autumn, na jugu mađarske, u predelu između sela Bocsa i Kaskantyu, koje je ujedno bilo i poslednje ove sezone. Od ovog takmičenja, naš klub, OK Paraćin, bogatiji je za još jednog člana u seniorskoj konkurenciji - Strahinju Strelića.

Kao uvod, pre polaska, mladi Strelkan i ja napravili smo jedan sprint trening kod mene u komšiluku. Nije što sam je ja koncipirao, ali stvarno dobra staza hahahahah.









Na ovoj karti sam trčao 2012. godine tako da sam znao šta me čeka, ali je prošlo puno godina tako da nekih ključnih tačaka u žuto-zelenom na samom terenu nisam do kraja mogao da se setim, što me je koštalo nekog izgubljenog vremena. 
Prvog dana staza je bila dužine 9 km vazdušnom linijom sa 25 kontrolnih tačaka i sastojala se od 2 karte. U prvom delu izgubio sam 6 minuta. Od toga 1 minut na 5 metara od 8. kontrole, gde sam stajao u mestu, znajući da sam na pravom mestu, ali je ona jednostavno bila zavučena u sam žbun iako je opis kontrole sedlo (između dva vrha). 
Grešku od 5 minuta pravim na putu do 13. kontrole. Nakon praktično 11 tehničkih deonica od 12 kontrola konačno je bilo prostora da se malo doda gas, međutim po izlasku sa kontrole i penjanju na sledeće brdo (zapravo brdašce jer je ekvidistanca 2m i sve je blago talasasto) dodajem gas - u pogrešnom pravcu. Posle jedno 100m uviđam da je pravac pogrešan, zavijam u desno, ali gubim osećaj, pravim paralelnu grešku i od trenutka crvenog dela na treku pokušavam da se relociram što je brže moguće. Posle određenog vremena uviđam gde sam i vraćam se ka kontroli, ali je sve to trajalo predugo. 
U drugom krugu pravim jednu grešku od 1.5 min na 16. KT. Nisam uspeo lepo da ispratim pravac u gustoj šumi, te sam izašao tačno na ivicu bele, levo od kontrole. Odatle je makar bilo lako stići do kontrole, ali vreme teče...
Do kraja nije bilo problema osim što se iscepah sav oko 22. KT, gde je dosta gušće nego što je prikazano na karti. Tu sam izgubio nekih 30-40 sekundi u provlačenju, a slična situacija je bila i drugog dana na praktično istom mestu (oko 5. KT).
Sve u svemu izgubljenih oko 8 minuta, zauzeto 14. mesto od 30 takmičara i pređenih 12.4km.


Drugog dana staza je bila dužine 12.3 km vazdušnom linijom sa 32 kontrolne tačke. Prvu grešku pravim na 7. KT gde gubim 1 min u reonu kontrole. Cilj mi je bio da se od puta odbijem pod pravim uglom do kontrole. međutim, problem je nastao jer sam mislio da treba da ispratim vrh do kontrole, a to je zapravo bila mini vrtača (u trku nisam lepo video). Sledeću grešku pravim na 11. KT od 3 minuta. Jako je nezgodan taj tu deo, jer se konstantno ide u cik-cak. Nisam uspeo sve lepo da ispratim, pa sam imao malo problema. 

Sledeće nenadoknadivo vreme od 1.5 min gubim pred 13. KT gde sam morao da idem do toaleta (crvena tačka pored KT) jer je padala kiša i duvao vetar, oprema je bila natopljena, pa mi je zbog toga reagovao stomak, ali mi je nakon toga bilo mnogo lakše nego da sam se mučio i trpeo do kraja trke...
Na polasku sa 15. ka 16. KT cilj mi je bio da se probijem što pre do puta i idem okolo njime do kontrole. Međutim, tu je toliki haos, da umesto levo, ispadoh pravo na put... Tu sam izgubio još 1.5 min u probijanju i "ispada" da je bolje da sam do kontrole išao uz liniju nego okolo, ali ko je mogao da pretpostavi, namera je bila najbolja... 
Još jedan "slučaj guste šume" ošamario me je na 19. KT gde sam izgubio 3 min. Lepo sam optrčao okolo upravo jer sam video kakvo je stanje sa gustinom šume, usporio pri odvajanju sa puta i ulasku prvo u prohodnu, pa u teže(ne)prohodnu šumu, međutim verovatno sam prošao malo pored kontrole, nisam je video i kiks.
Posledjni "ringišpil" bio je na 26. KT gde sam izgubio još 2.5 min. Idem pravo sa 25. do ivice zelenog, izlazim na put, putem do "žutog" sa desne strane, tu usporavam i idem pravo ka mestu gde bi trebalo da bude kontrola. Ne vidim je i odmah kreće šetnja u krug. Posle nekog vremena nailazi Cane, pronalazi je i zove me...

Sve u svemu izgubljenih oko 12 minuta, zauzeto 12. mesto od 28 takmičara i pređenih 15.8 km, dok sam u ukupnom plasmanu bio 11.


Neki objektivni zaključak je da nije bilo toliko loše. Od 2 dana trka, osim kiksa na 13. KT prvog dana, nemam šta više sebi da zamerim jer su ove ostale situacije više stvar sreće na koju ne možete uticati i utreniranosti na ovom terenu nego sad nekog "neznanja". Hvala klubu što nam je omogućio da učestvujemo na ovom takmičenju, a mi, takmičari, nastavljamo sa svojim pripremama za narednu sezonu.

уторак, 22. октобар 2019.

Orijentiring liga Srbije, poslednje kolo, Bukulja 20.10.

Trkom koja je održana u nedelju i zvanično se završila sezona orijentiring takmičenja u Srbiji. 

Nije bilo baš sjajno kao u Lipovičkoj šumi, ali dovoljno dobro za 1. mesto i 100 bodova. Do 1. kontrole sigurno, ali do druge i ne baš, jer na ivici kruga postoji ogromna dolina (uvala) kojom po karti ide kao ovaj jak put, ali on zapravo u prirodi ne postoji, već samo dolina i šuma.

Na trenutak sam zastao, ali sam ubrzo video jarak u daljini kako "zavija" i shvatio da to mora biti mesto gde je kontrola. Iz tog razloga gubim poverenje u kartu i biram varijantu do 3. KT jakim putem. Vratio sam se na njega u istom pravcu maltene odakle sam i došao do 2. i dao gas do daske do 3. KT. Već sam mislio da me stiže Đole Arizanović 3 min, jer sam i na startu izgubio neko vreme stavljajući kartu u foliju. Ali ubrzo zaboravljam na te detalje i nastavljam jako. Sa 4. na 5. KT je trebalo odmah da pređem jarak jer je ispod 4. blaže nego napred kuda sam prošao, ali već sam krenuo punom brzinom u tom pravcu, pa nisam hteo da se vraćam. Tu pravim paralelnu grešku jer sam počeo ranije da "sečem", međutim posle bukvalno 20m na silasku u prethodni jarak, kapiram šta sam uradio i gde sam i nastavljam ka 5. KT. Sa brda prekoputa video sam Dušana koga sam jurio 3 min, što mi je dalo vetar u leđa jer sam shvatio da i nisam tako loš (a da budem iskren i očekivao sam ga tu negde).

Međutim, na polasku sa 6. KT, verovatno zbog jutra, povišene vlažnosti vazduha i nagle vrućine, kreću problemi sa disanjem počinje da me guši. Tu kreće mučenje i borba sa samim sobom. Pre trke sam mislio da se 7 kola boduje za ligu (a ni danas nisam ubeđen da je 6), a s obzirom da sam imao 6 istrčanih trka u ligi do Bukulje, znao sam (odnosno, mislio sam) da mi je ona potrebna da imam ukupan plasman i da moram da je završim. Automatski biram varijantu što više uz liniju, obaram tempo, smirujem broj otkucaja srca, a bilo mi je bitno samo da nastavim da hodam/trčkaram koliko mogu da bih završio trku ili dok mi se to ne smiri, jer lek nisam imao sa sobom (odavno mi se to nije desilo). Taj "hodo-trč" trajao je sve do izlaska na asfalt na pola puta do 13. KT što se po splitovima, u odnosu na Mareta, može i videti, a ukupno 14-16 minuta. 

Od puta do 13. KT i skoro do 15. sam se oporavljao, hvatao dah, da bih se vratio u ritam i završio do kraja prilično jako, što se takođe može videti na splitovima. Do tog trenutka imao sam 2 sitne greške: na 12. KT sam mislio da je kontrola višlje i na 15. sam krenuo varijantom levo, međutim naleteo sam na gustu šumu (kojom se Strahinja zapravo spustio do puta i imao najbolji split) i preokrenuo se desno, da bih i pred kontrolu na kratko stao jer je bila malo "zavučena". Nakon toga dajem pun gas i recimo u odnosu na Mareta koji ju je našao 2. po splitovima 15-16. idem minut i kusur brže. Na 18. konačno stižem Dušana, na 19. ga prestižem i, uz sitnu nesigurnost oko 22. KT koja mi se činila predaleko, u cilj ulazim prvi sa 4 minuta ispred njega. Sat se zaustavio na 95:38 sa pređenih 12.52km, avg pejsom od 7:38 i usponom od 550m (staza je po karti bila 10km vazdušnom linijom sa 465m uspona). Sve u svemu, pobedi se u zube ne gleda, ali na ovih par nesigurnosti i na "hodotrč" izgubio sam nekih 6-8 minuta, pa je neko realno vreme za koje bih završio trku oko 87-88 minuta.

Rezultati                  Prolazna vremena

Tako, pored prvih mesta na prvenstvu Srbije na sprintu i srednjoj distanci, kao i 2. mesta na PS na dugim, završavam na 1. mestu i u OLS (orijentiring ligi Srbije).
Ovom prilikom želim da se zahvalim svom klubu OK Paraćin i svim ljudima u i oko njega, predsedniku Dejanu, menadžerima: Ilketu i Canetu, i Slobi (Belcu) koji je (ne)posredno posredovao u transferu, jer bez njih ništa ovo ne bi bilo moguće. U ovom trenutku gotovo sigurno ne bih pisao o još jednoj rezultatski (u Srbiji) uspešnoj sezoni, a bavio bih se verovatno samo nekim ekonomskim temama, išao u bioskop, vozio bajs, trčkarao s vremena na vreme koliko mi se prohte, išao na po neki mini fudbal, itd. što nije loše za nekoga mojih godina, ali bi bilo žalosno posle toliko godina u sportu.

Interesantno je, da se praktično baš na današnji dan (posle svega cele godine gde sam trčao, šta sam radio kako kroz aktivnosti i rad Orijentiring saveza Beograda, tako i privatno sa Maretom i Miom u radu na njihovom napretku, kao i uticaju i motivaciji Strahinje Strelića koji se vratio u sport i koji će se naredne sezone pitati za mnoge redoslede u plasmanima na takmičenjima u zemlji, a ako se kockice poklope i na reprezentativnim nastupima), javljaju da komentarišu moje rezultate i rezultate Mie i Mareta oni koji su svojim (ne)činjenjem (ne sami i ne uvek direktno, ali uglavnom) doveli situaciju u sportu na očajan nivo zarad sopstvene karijere, ispadanje iz 3. u 4. kategoriju sportova, gubitak stipendija za najbolje seniore, itd. da se ne ponavljam sa istom temom i istim nizom po 100-ti put do sada.

Ne znam da li su ljudi toliko dokoni, zlonamerni, nepristojni ili kako već da se izrazim, da ne znaju da treba da se "pokriju ušima" i da ako ne mogu da poprave stvari ili da pomognu, da ih ne čine gorim jer su već uticali da bude gore; a svojim postupcima i komentarima samo zakopavaju sebe još više. Kod mene, koji pratim situaciju u sportu preko 10 godina i uključen sam u sva dešavanja aktivno bilo kao takmičar u reprezentaciji bilo kao klupski takmičar, a sada i na drugim pozicijama, ti "fazoni" ne prolaze, ali mi je žao ljudi što svoju energiju ne utroše na nešto pozitivno, recimo osim šetnje sa lokalnim stanovništvom, na rad i sa klupskom decom, sopstvenu edukaciju na temu fizičkih priprema za reprezentativne kategorije i sl. i time doprinesu stvaranju novih reprezentativaca i takmičara boljih od svih nas do sada. To je pravo usmerenje energije, ali pre svega toga, da bi taj rad imao smisla, potrebno je da se kreira ispravan i funkcionalan sistem koji će nagraditi i davati vetar u leđa najboljim takmičarima i trenerima za njihov rad i dobre rezultate, kako ne bi imali to što imamo danas, "promaju" na svakom drugom koraku. Ali svako radi kako misli da treba, a ja niti želim niti mogu da se bavim edukacijom ljudi u godinama, pa ako shvate - shvate, ako ne, biću tu uvek, kada imam vremena i želje, da makar obrazložim zašto smatram da greše, da nisu u pravu i da ih usmerim da razmišljaju na ispravan način.

P.S. rezultate lige možete pogledati na ovom linku kategorija M21E za mene i Mareta, a Ž16 za Miu. 

недеља, 13. октобар 2019.

Prvenstvo Beograda na dugoj distanci 2019.

Nakon prvenstva Srbije u štafetama početkom prethodnog meseca, a s obzirom na brojne obaveze, bilo je logično napraviti pauzu, jer je 90% planiranih trka za ovu sezonu istrčano.

Kako je ova sezona bila u znatno slabijem ritmu treninga, tačnije 4 puta slabijem u odnosu na 2017. i 2018. godinu po broju pređenih kilometara za period od 11 meseci, logično je s većim ciljevima za 2020. godinu, da će se i broj kilometara u nogama vratiti na taj nivo, ali u malo izmenjenom programu sa akcentom na brdo. Ovo je još 1 razlog zbog čega je napravljena ranija pauza - kako bih se odmorio za ono što me čeka već od današnje trke, a to su pripreme za narednu sezonu.



Psihički je mnogo lakše kada dostignete neki početni nivo dok je još lepo vreme, jer je jako nezgodno počinjati u novembru ili decembru, kada je kratak dan, hladno, mokro i klizavo vreme. Em možete da se povredite, em postoji velika verovatnoća da ćete neki trening preskočiti. Ovako kada se stare navike reaktiviraju i ustroje, napravi "to do" lista, na vreme isplaniraju alternativni treninzi, uglavnom sve ide svojim tokom.

Što se tiče današnje trke, do srede sam bio u dilemi da li ću biti negde u šumi i slikati takmičare ili ću trčati. Kako nije bilo puno dugih distanci ove sezone, kako me narednog vikenda čeka poslednje kolo Lige Srbije na Bukulji (gde bi trebalo da overim pobedu u ukupnom plasmanu) koje će takođe biti duga distanca, kako mi je današnje takmičenje na pola sata od stana, stvarno bi bilo šteta da sam ga propustio. Uradio sam 3 treninga ove nedelje, 2 dužine i jednu tzv. golgotu od 1100m sa 120m uspona (sa zagrevanjem i rastrčavanjem) kao mini test, da vidim koliko ću je istrčati sledeći put recimo u martu mesecu. Bio sam prilično svež i rasterećen, a cilj mi je bio da krenem jako pa koliko izdržim.

Trka se sastojala iz 3 karte (staze) koje su išle od najduže ka najkraćoj, što je psihički bilo prilično olakšavajuće. Protočna trka, mene je poslužila svežina i iz svega toga proizašlo je 1. mesto, sa malo (prijatno) iznenađujućom prednosti u odnosu na ostale takmičare.

1. kontrola u 1. krugu, kao da sam znao da će odmah biti duža deonica na tu stranu. Iako sam imao prvo vreme po splitovima, ipak bih možda išao još minut-2 brže da sam išao putem do "žute" proseke, međutim ovuda sam trčao na aprilskoj trci, znao sam da je čisto i samo sam "nagazio" gas do daske do pripajanja dolina negledajući kartu, a posle nastavio takođe poznatom rutom za koju sam se taktički pripremao u četvrtak i petak.


Sa 4. na 5. KT prva greška i izgubljeno oko 1.5 min. Optimistički sam krenuo paralelno sa dalekovodom i prosekom, međutim samo sam sebi napravio problem umesto da probam da pronađem ovu stazu ili da nastavim niže paralelno sa potokom gde je niža vegetacija. Sledi niz odlično odrađenih kontrola, do 1. kontrole u 2. krugu (inače deveta), gde sam imao manju nesigurnost jer je reon na karti u tom delu prilično oskudno predstavljen. Završavam krug bukvalno bez greške.
U trećem krugu na 1. kontroli (inače osamnaesta) ponovo problem. Došao sam do mesta gde bi trebalo da bude kontrole, međutim ništa, čistina, bela šuma svuda oko mene. stajao sam ceo minut u mestu pokušavajući da shvatim da li sam otišao u pogrešnom pravcu i gde bi to moglo da bude. Međutim sve se poklapalo, a zapravo, tu je bila jedna neucrtana staza i objekat, odnosno uvalica koja je bila u prirodi u odnosu na ono što je na karti još jedno 50m dalje ka sledećoj stazi u pravcu istoka. Nakon toga, dolazim na sledeću KT, stoji drugi broj kontrole. U trenutnu počinjem da "gorim", ali bukvalno sledeće sekunde gledam u kartu, vidim da se na karti poklapa sa brojem u prirodi, smirujem sebe i nastavljam dalje sa pričom u sebi da treba biti još vrlo malo strpljiv i završiti trku bez većih problema kao što je to bilo u 90% toka trke. 

Do kraja sigurno do 1. mesta sa pređenih 14.63km, vremenom od 95:26 i prosečnim pejsom od 6:31 min/km (prema vazdušnoj liniji 7:59 min/km).


Rezultati                    Prolazna vremena

OK Paraćin