Lični podaci:

Photo credits: @woc 2018.
Datum i mesto rođenja: 01.08.1994;
Smederevska Palanka, Srbija
Trenutne okupacije: Sportista, student Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Klub: OK Paraćin (02.2019 - ), SK Rtanj & AK Partizan (11.2016 - 02.2019.), AOK Košutnjak Beograd (10.2015-11.2016.), SD Jasenica Smederevska Palanka (2006-10.2015)
Medalje za reprezentaciju: 2 zlatne (SEEOC-prvenstvo jugoistočne Evrope), 6 srebrnih (prvenstvo mediterana - MCO + SEEOC) i 5 bronzanih (MCO + SEEOC)

недеља, 28. септембар 2014.

Dan čistih planina - Rajac (27.09.)

Još jedna u nizu trka koje nisu na visokom nivou što se tiče koncepcija staza, tačnosti karte i mesta na kojima se kontrole nalaze. Međutim, sve to sam mogao da pretpostavim i da očekujem unapred. Na svu sreću, ne treniram punim kapacitetom, naprotiv, obaram formu tj. treniram tek toliko da ne ispadnem apsolutno iz ritma, pa sam na ovo takmičenje otišao iz istog razloga kao i na Zlatibor - da osvojim bodove za kup i klub, kao i da odradim jači makro trening neočekivajući mnogo od samog terena i preostalih inputa (da se tako izrazim) potrebnih za organizovanje takmičenja. 

Kada sam pročitao u biltenu da nam je staza dužine 5.2km, znao sam da pobedničko vreme neće biti ispod 45-50 minuta iako je srednja distanca, ali nisam baš očekivao da ću ići 70 minuta. Međutim, bio sam sasvim opušten, uživao sam, nisam se nervirao i razmišljao o nedostacima karte itd. Naravno, to ne znači da nisam dao sve od sebe, forsirao sam jači tempo kad god je mogla da se razvije veća brzina usled zahtevnim uslovima u smislu strmina, vrzine i klizavog terena.
Da je malo bolja karta i da se ne prave koncepcije iz fotelje, mogla bi ovde sasvim fina trka da se napravi, jer ima jako puno čiste šume, uz suvo vreme koje bi bilo idealno.

Nisam mnogo grešio, jedno 2 minuta do 2. KT (nisam iskontrolisao pravac na vreme zbog zaobilaženja vrzine i paprati, pa sam se kasnije provlačio kroz "tamno" zeleno i peo se dosta do kontrole), oko 1 minut do 5.KT (pravac, mada mi ni reljef tu "nije ličio na sebe") i oko 1 minut do 13. KT (došao sam prvo na donji kamen, ali me nije to zbunilo, već livada koje na karti nema, ali sam pretpostavio o čemu se radi...), uz to da 6. KT nije bila dobro postavljena (bila je između ova 2 iksa iznad) gde sam takođe izgubio oko 2 minuta.
Kad malo bolje pogledam, a i kad se prisetim, bilo je tu baš dosta i uspona, nije bilo lako.
Zauzeo sam ubedljivo prvo mesto.
Na poziciji broj 3 treba da stoji Marko Grujić, ali se ušunjao tu Pajčin
da bi stao pored svoje lepše polovine :)

SD Jasenica još jednom izuzetno uspešna :)

понедељак, 15. септембар 2014.

9. Memorijal Buda Radović, Zlatibor (13-14.09.)

Bio sam u velikoj dilemi da li trčati planinsku trku na Avali u nedelju (14.09.) ili ići 2 dana na Bakijeve avanture u Šljivovici (Zlatibor), ali sam ipak prelomio i uzeo učešće na memorijalnom takmičenju. Volim Zlatibor i bez obzira na tačnost karte volim da trčim tamo jer je ceo ambijent prelep - trčljivost u šumi, tereni, zabava. Sa druge strane, trebalo je osvojiti i neki bod za klub, pa sam tako spojio lepo sa korisnim. 

Dugogodišnje iskustvo me je naučilo da ne idem tamo sa velikim očekivanjima i da moram biti na sve spreman. Tako sam i pristupio trci, za nijansu opuštenije nego inače, planirajući da kombinujem tako što ću se osloniti na makro detalje i štedeti na visini, odnosno da ću što više ići izohipsom (a ne penjati se 100m do puta pa trčati putem okolo). Još jedna zanimljivost je bila da sam oba dana startovao prvi, tako da sam sve vreme sam sebi diktirao tempo, nije bilo potere i trunke neizvesnosti, tako da i to treba uzeti u obzir.

Prvog dana je bila duga distanca. Krenuo sam jako od samog početka, i bez greške išao do 9. KT. Tu je usledilo kratko zbunjivanje od 1.5 minuta jer i dalje nisam siguran da li je kontrola na pravom mestu i da li tu fali 1 uvala ili šta god, čak sam posle toga na 10. KT stigao ekspresno što dodatno baca u rebus. Po intuiciji sam pomislio da nisam još stigao do kontrole, nastavio malo dalje i pronašao je.

Iako sam na Zlatibor došao da kombinujem, do 12. KT nije bilo realno da idem pravo, već sam se spustio i trčao stazicom skroz do kontrole. 
Jedna malo ozbiljnija KT je bila 14. Zastao sam na trenutak, bio sam u dilemi da li ići stazom kao sa 11 na 12 ili pravo, ali sam se ipak odlučio za pravo što je rezultiralo minutom zaostatka, ali dobro išao sam i sporo na nekim mestima provlačući se kroz paprat... Sledeća 15. KT je negde, karta tj. vegetacija na karti - smeh. Do kraja sigurno, bez većih problema, što je rezultiralo prvim mestom.

Rezultati 1. dan               Splitovi 1. dan 

Drugog dana je bila srednja distanca - 12. kolo prvenstva Srbije u kombinaciji, novi teren i "nova" karta. Moram priznati da je bilo uzbudljivo, uzbudljivije nego prvog dana. 

Na 1. KT sam izgubio minut jer postoji staza izmedju svetlo zelenog i belog u krugu kontrole, pa sam napravio paralelnu grešku. Kada sam se tu "opekao", video sam da moram biti oprezniji, pa sam tako i nastavio dalje, što se i po splitovima vidi - da nisam jurcao previše. Bez problema do 10. KT, osim što moram da napomenem da je 7. KT bila mnogo visoko postavljena.
Do 10. KT planski idem izohipsom i od početka puta nastavljam da se krećem istom visinom, međutim kada sam došao do mesta gde bi trebalo da bude kontrola, ona je bila u istoj liniji ali jedno 50-70 metara više. Tu sam izgubio oko 45 sekundi. Za 11. KT se može reći da je bila tu negde.
12. KT je bila pobednička - igra na sreću bingo. Igrom slučaja, pošto nisam uspeo da vidim stazu koju sam hteo, sa pogrešne sam došao prvo do 17. KT. Pozitivna stvar je što sam znao 100% gde sam, pa sam odatle napao kontrolu i uz mnogo sreće je pronašao. Karta je vrlo interesantna u tom delu. Kada vidite ovako tamno zelenu boju na Zlatiboru - odmah znajte da je to teška prevara :)
Fino sam odradio mikro deo bez obzira na (ne)tačnost karte do 16. KT. Ona nije lepo ucrtana, taj mini odsek je bar 20m zapadno u prirodi. Tu sam izgubio skoro minut.
Do kraja sigurno, bez većih problema, što je rezultiralo još jednim prvim mestom.


Možda nisam istrčao trke bez grešaka, ali sam ispunio cilj zbog koga sam došao na Zlatibor, uradio 2 dobra, jača, makro treninga, odmorio mozak od svakodnevnice i uživao u prirodi Partizanskih voda i Gornje Šljivovice. U ukupnom plasmanu sam zauzeo 1. mesto, a kao klub SD Jasenica je imala stoprocentni učinak - svi takmičari koji su trčali oba dana osvojili su medalje :) 




уторак, 02. септембар 2014.

SEEOC LAST MINUTE (26-31.08.)

Ni zbog čega se ne kajem, ni zbog toga što sam pogazio svoju reč i svoj ponos, ni zbog toga što sam otišao sa timom na SEEOC i, ispostaviće se kasnije, nisam postigao željene rezultate. I pored svih obaveza i raznoraznih privatnih problema, dao sam svoj maksimum i to je jedino bitno, čak i meni za ličnu satisfakciju. Jednostavno naiđe loš period u životu, ne poklope se uvek kockice i to je to. Prošle godine u Rumuniji su se poklopile, osvojio sam 4 medalje, što do sada niko nije uradio, ove godine sam morao da se zadovoljim samo sa 1.


Jedina stvar kojom sam razočaran je izbor terena. Ako ništa drugo, makar za dugu distancu čiji sam ljubitelj. I sam znam da ne smem da shvatam sve previše emotivno, već da prihvatim činjenicu i da pružim svoj maksimum, ali jednostavno kad posle prve kontrole, koja je kako-tako bila tehnička, vidite ona brda, onaj zeleniš, one strmine i to na domaćem terenu, baš je, onako, bezveze osećaj. 
Kada sam radio pripremu za šumske trke imao sam pozitivan stav misleći da će se trčati jugoistočni deo Morintova, međutim, organizatori su najlepši deo terena odstranili i nemam šta dalje da kažem u vezi toga...
Imao sam grešku od 2 min na 2. KT koju sam pretrčao i izbor varijante na 5. KT koju je prouzrokovao moj negativan stav prema trci i terenu, što je minimalno, ali u odnosu na prvoplasiranog se vidi kakvo je bilo moje kretanje. Jednostavno nije bilo to - to. Istrčao sam trku, jesam se malo umorio, ali ne kao posle longa u Bugarskoj na svetskom prvenstvu, što znači da mi je tempo bio očajan i da sam se vukao...

Rezultati          Splitovi

Ostavio sam long iza sebe. Sviđa mi se što sam napravio jedan korak napred što se toga tiče. Kada napravim grešku ne dozvoljavam sebi da mi to utiče na dalje trčanje. Isto tako, kada istrčim slabiju trku, ostavim je iza sebe i ne razmišljam o njoj. Tako mi ni long nije uticao na srednju distancu gde sam osvojio bronzanu medalju. 

Znatno zanimljivija trka i znatno trčljivija. Imao sam minut i nešto grešaka što je minimalno. Na 3. KT 30 sekundi jer sam vodio računa i hteo da pomognem Danilu iz M16 koju je tražio istu kontrolu kao i ja, pa sam gledajući njega i pozivajući ga da krene za mnom, prošao pored kontrole u brzini i pretrčao je.


Sledi dosta dobro odrađena duga deonica sa 4-5, a onda još 20 sekundi stajanja na 15m od 7. KT. Bio sam na međi između 2 jarčića, ali je nisam odmah video... Bilo je još par situacija sa nepotrebnim zastajkivanjem, ali da ne sitničarim. Sve u svemu, dosta bolje istrčana trka nego prethodnog dana.
Prošle godine sam izgubio zlato na srednjoj za 1 sekundu, a ove srebro za 3.

Rezultati          Splitovi

Sledeće su na programu bile štafete. Dosta kalkulacija i na kraju rizična odluka. Ne bih se složio sa Krnjaićem da bismo sa Stefanom imali sigurnu zlatnu medalju, ali bi svakako bili u konkurenciji za prva 3, što sa Kostom na žalost nismo bili - osvojili smo 4. mesto. Naravno, dečka ne treba okrivljivati ni za šta, takav je bio dogovor, samo mislim da je ekipa iz M18 morala da uzme medalju, jer je dvadesetica žrtvovana zarad njih. Meni lično nije problem da se odreknem boljeg plasmana ili medalje zarad tima, samo što to treba da nauče i mlađi od mene. Kao što i v.d. selektora treba da nauči da nije u redu baš tako da me potcenjuje stavljajući me svaki dan u 3. grupu (od 4) na startnim listama. Ne može to da mi poremeti samopouzdanje toliko koliko može malo da me iznervira.
Što se mog trčanja tiče, dobro sam odradio svoj deo zadatka. Bilo je par grešaka, ukupno 2 minuta, ali i da sam istrčao trku života, ne bi nam pomoglo da se dokopamo 3. mesta. Trčao sam 3. izmenu za koju postajem ekspert. Psihički sam toliko ojačao da mi nikakav pritisak ne predstavlja problem.


Izgubio sam 30 sekundi na putu do 3. KT jer postoji neucrtana staza koja mi je na trenutak poremetila mir u glavi, kao i 1.5 minut jer sam posle izlaza sa 6. KT već gledao put do vidne i kako ću ići posle vidne, a ne o 7. KT, te sam krenuo stazom na pogrešnu stranu. Posle par desetina metara sam zastao, jer znam da ne treba da idem nizbrdo nego uzbrdo. Dobro je da imam tu kočnicu u glavi, te se nisam sjurio nizbrdo iako umem da pojačam tempo na nizbrdicama. Naravno, trebalo je ispeti se nazad...
Do kraja sam odradio odlično, od vidne do finiša u mikro delu sam napravio razliku od 45 i više sekundi u odnosu na ostale takmičare iz svoje kategorije.

Rezultati          Splitovi


Poslednjeg dana je bila sprint distanca. Ceo ambijent sa ciljem pored Dunava je upropastila prosta trka, na kojoj su ispaštali spori kao ja. Skoro da nisam grešio, eventualno 2 puta po 10 sekundi u odabiru varijante ka 8. i 9. KT, mada su dosta slične. Mislio sam da ne postoji prostiji sprint od proslogodisnjeg SEEOC-a u Rumuniji gde sam osvojio zlato, ali su me u Novom Sadu razuverili...
Osvojio sam 6. mesto.


Rezultati          Splitovi




Bio je ovo poslednji nastup za reprezentaciju u juniorima. Neće ostati u najboljem sećanju ni što se tiče pojedinačnih plasmana ni što se tiče plasmana celokupne reprezentacije (bili smo 4. za razliku od prošlogodišnjeg 3. mesta). Ono što raduje jeste obećanje nadležnih u savezu da će biti bolje. Nadam se da neće ostati samo na rečima i da to nije rečenica koju slušamo svaki dan na televiziji od političara.

Razočaran rezultatima nisam, razočaranje je samo, kao što sam i napomenuo, u formi duge i sprint distance, bar što se mene tiče. Ipak sam neko ko voli komplikovanije stvari. Draža mi je istrčana trka od 14.4km sa 735m uspona za 2.5 sata na mediteranskom prvenstvu u Portugalu ove godine, nego ceo ovaj SEEOC. Ok, mogu da izuzmem srednju gde sam osvojio medalju i izuzeo bih stafete da smo ušli u top 3.

Naredne sezone i zvanično ulazim u kategoriju seniora. Maksimalno sam posvecen fakultetu i treninzima i ničega se ne stidim, druge samo može da bude sramota ako ih ne interesuju zalaganja takmičara i njihove obaveze.