Srpski orijentiring iza zavese - part 3

Posle 2014. i 2015. kada sam pisao o prva dva slučaja srpskog orijentiringa iza zavese, dogorelo je i došlo je vreme za posebnu objavu i treći deo, iako sam se u međuvremenu kroz tekstove vezane za neke trke osvrtao na stvari koje su se dešavale proteklih godina.

Naime, 10. januar 2023. godine je rok kada dvoje reprezentativaca (ženskog i muškog pola) treba da se prijave za WOC clinic - projekat Međunarodne orijentiring federacije koji se odnosi na pomoć reprezentacijama u razvoju sa niskim budžetima ili onima koji postoje dugo ali su nesposobni da obezbede sredstva za seniore, kao što je u pitanju naš Savez. 

Pomoć organizatora svetskog seniorskog prvenstva (WOC) i Međunarodne orijentiring federacije (IOF) sastoji se u obezbeđivanju smeštaja, ishrane, transporta od mesta smeštaja do treninga i trka, kotizacije za učešće na pripremnim treninzima i samim nastupima pomenutih reprezentativaca na svetskom prvenstvu, a u ovom slučaju ono se održava početkom jula 2023. godine u Švajcarskoj.

Prošle godine u ovo vreme naš Savez nije imao selektora i ulogu istog je preuzeo predsednik Saveza Dobrica Jelić koji me je kontaktirao u vezi nastupa na ovogodišnjem svetskom prvenstvu koje je održano letos u Danskoj. Na tome sam mu se zahvalio i rekao mu da Orijentiring savez Srbije nije ispunio uslove niti me kontaktirao ranije vezano za uslove koje sam postavio da bih išao na, u tom trenutku, buduća svetska prvenstva, dok sam za mediteranska i prvenstva jugoistočne Evrope bio spreman da idem bez tih uslova ( http://savalazic.blogspot.com/2021/07/woc-2021-czech-svetsko-seniorsko.html?m=1 ) 

"Nakon ovoga u češkoj, isti princip će da važi i za Orijentiring savez Srbije. Ukoliko budu želeli da vide da Sava Lazić ponovo trči svetsko prvenstvo - moraće da potpišu da će da obezbede minimum minimuma, a to je - 2 para patika (jedne za šumu, jedne za beton), teretana - minimum 7 meseci plaćenih mesečnih termina pred svetsko prvenstvo i minimum 3 nedelje kampova (od čega 2 nedelje vezano i 1 nedelja odvojeno)." 

Ovo je deo teksta sa bloga koji se odnosi na uslove koje sam postavio u tom trenutku.

Nakon obavljenog razgovora, predsednik OSS-a mi se nije javljao više po tom pitanju i na WOC u Danskoj je otišao takmičar drugi po rangu rezultata (prema proceni predsednika OSS koji je verovatno sam odlučio o tome) u tom trenutku - Dušan Marković.

WOC u Danskoj je prošao, SEEOC je prošao, a u međuvremenu, dobili smo novi saziv Upravnog odbora nacionalnog saveza - Orijentiring saveza Srbije, a vrlo brzo nakon toga i novog selektora - Aleksandra Petrovića.

Saradnja sa njim je bila vrlo dobra i jako sam ga poštovao i podržavao do pre nekoliko dana.

Kada je stupio na mesto selektora, u nekoliko naših razgovora, što pismeno, što telefonom, rekao je kako će se kao selektor (a i član Upravnog odbora OSS-a) maksimalno zalagati za reprezentativce, uslove za rad i napredak reprezentacije, kampove, odlaske na reprezentativna takmičenja i sl. a ukoliko Upravni odbor, odnosno predsednik i generalni sekretar OSS-a budu nešto zatezali i odbijali da ispune dogovoreno ili realno izvodljivo, da treba svi da se složimo, da stanemo iza tih zahteva, da se ukoliko je potrebno izvrši i pritisak, a eventualno i stupi u štrajk ili bojkot Saveza, do ispunjenja zahteva.

Prva takva situacija dogodila se posle nekoliko meseci od njegovog stupanja na mesto selektora, a ogledala se u tome da je rukovodstvo Saveza "zatezalo" oko odlaska dela mlade reprezentacije (kadeta i mlađih juniora) na kamp u mađarskoj koji je trebalo da posluži kao priprema istih tih reprezentativaca za nastup na evropskom prvenstvu za mlade (EYOC). Među njima je bilo troje takmičara iz OK Stražilovo gde je selektor trener, kao i još članova tima iz PSK Pobeda i SK AOK Košutnjak.

Tada smo ga svi podržali, izvršili pritisak na rukovodstvo Saveza i odlazak na kamp je realizovan.

Prošla su sva reprezentativna takmičenja, završila se sezona i skoro sve planirano za 2022. godinu je i realizovano.

S obzirom da je kraj godine, da je 10. januara rok za prijavu za WOC kliniku za mesec dana, 18.11.2022. sam kontaktirao selektora Aleksandra Petrovića da ga pitam kako stoje stvari vezane sa uslovima koje imam za odlazak na WOC u Švajcarskoj i da popričam sa njim vezano za to, na šta mi je odgovorio da će da iznese situaciju na sastanak Upravnog odbora OSS kao član istog.

Tada sam mu takođe malo približio situaciju i rekao mu sledeće: 

"Ukoliko nema prostora za ovo što sam napisao tada ili ukoliko ne može da se napravi finansijska konstrukcija, ono što je u sličnoj vrednosti tome, a za šta sigurno može da se napravi finansijska konstrukcija pa čak i sredstvima budžeta kroz opremu, itd. su:

4 para patika (2 para za šumu i 2 para za beton), teretana za 5 meseci i moje prisustvo na kampovima koje Savez svakako organizuje.

Vrednost toga je:

4x(125e/kom)= 500e za patike

5x3900 (Ahilej Žarkovo)=19.500,00 din za teretanu"

Na to je on odgovorio da će izneti situaciju na sastanku, ali sam već u tom tonu kojim mi je rekao, osetio neku, da nazovem tako, nesigunost, odnosno manjak žara kakav je bio kada je trebalo da se izbori za kamp u mađarskoj.

Kako su moj osećaj i intuicija potkrepljeni ranijim lošim iskustvima, već sam mogao da pretpostavim kuda ovo vodi, ali nisam mogao da pretpostavim da će neko ispasti lažov i prevarant.

Naime, nakon održanog sastanka UO obavešten sam od strane selektora Petrovića da je on to izneo na sastanku UO, ali tek pred pola 12-12 uveče kad su krenuli ljudi da idu kući i da je na to predsednik Saveza odgovorio da mogu da se ispune uslovi, ali da se potpiše ugovor sa mnom da ako ne ispunim rezultat koji oni definišu, da vratim sredstva Savezu.

Kada me je selektor i član UO Petrović obavestio o tome, prvo sam bio šokiran, a zatim sam tražio da čujem koji je to rezultat, a posle nekog vremena i prihvatio taj uslov i poslao mu sledeće: 

"Poštovani,

Čekajući traženi rezultat i formu Ugovora, iskoristio sam slobodno vreme da pogledam opremu koja bi mi odgovarala i došao sam do toga da će Savez (ili ja ako ne ispunim rezultate) proći još i jeftinije nego u prvobitnom nacrtu troškova:

- oko 9.300,00 din. bele Nike pegasus 38;

- oko 9.500,00 din. crne Nike pegasus 38;

- 7.800,00 din. plavo-crne inov 8;

- butonke kod Todosićke između 8 i 9.000,00 din;

- teretana u Ahileju 3.900,00 din. x5 ili x4 meseca.

Sve ukupno: između 51.000,00 i 55.000,00 dinara.

Osim pomenutog rezultata, očekujem i nacrt Ugovora kako bih mogao sa svojim pravnim timom da ga pregledam i uložim eventualne dopune i izmene.

Srdačan pozdrav, 

Sava Lazić"

Na to sve sam dobio poziv od selektora i obaveštenje da predsednik OSS Dobrica Jelić ne želi ni da kaže koji rezultat na svetskom prvenstvu je u pitanju niti da formira ugovor koji bi se sa mnom potpisao, kao "savet" selektora da uzmem da se bavim crtanjem karata, i slično. i praktično me obeshrabrio da nastavim svoju "borbu" za uslove i slično.

Dakle, selektor kada su u pitanju kadeti i juniori gde on ima svoje klupske takmičare može da pozove da se napravi pritisak i da ga i sam izvrši i da bude spreman i na bojkot, štrajk, itd. - sve ono što je rekao na početku svog mandata, a kada je u pitanju najbolji seniorski reprezentativac onda ga (mene) savetuje da ide da crta karte i da praktično odustane od svega, pri tom iznosi to na sastanku UO u pola 12-12 uveče, a pitanje je da li će to uopšte i ući u zapisnik i da li su uopšte o tome članovi Upravnog odbora koji su prisustvovali tom sastanku uopšte glasali ili je to bilo neformalno i o čemu je predsednik OSS i UO OSS sam odgovarao, bez ikakvog stavljanja teme na dnevni red i glasanja članova UO prisutnih na sednici.

Kako ne sarađujem sa lažovima i prevarantima kao što su pomenuti, osim naravno kad sam prinuđen zbog položaja na kome se nalazim kao generalni sekretar Orijentiring saveza Beograda i što moram oko obaveza u domenu ovog Saveza gde radim, moje učešće na reprezentativnim kampovima, testiranjima, nastupima reprezentacije i slično, se ovde završavaju do trenutka dok selektor Aleksandar Petrović zbog laži i obmana ne podnese ostavku, a dokle god je Dobrica Jelić predsednik OSS, s obzirom da 2 godine za redom nema trunke volje da sa 2 različita saziva Upravnog odbora OSS (Skupština na kojoj su izabrani novi članovi UO održana je početkom ove godine), zbog njegovog ličnog stava prema mojim uslovima, ne želi da uslove i ispuni, ja neću nastupati na svetskim prvenstvima.

Zbog laži i obmana dok je selektor Aleksandar Petrović, neću nastupati ni na drugim reprezentativnim nastupima.

Ukoliko dođe do izvinjenja selektora i ispunjenja uslova za WOC i moje ime bude prijavljeno do 10. januara na WOC kliniku, ja ću svoju odluku povući i nastupiti i na WOC-u i na drugim reprezentativnim prvenstvima.

Ukoliko dođe do smene selektora, a neispunjenja uslova na WOC, ja na svetsko prvenstvo neću ići, ali ću povući odluku vezanu za kampove, testiranja i nastupe na drugim reprezentativnim takmičenjima.

Ukoliko je ipak na sastanku UO bilo glasanja o ovoj temi, svi članovi koji su glasali protiv predloga selektora vezanog za moje uslove, saučesnici su pomenute dvojice ljudi koji su uticali na moju odluku i ostaće zapisano ovde (a dodaću imena kada budemo videli zapisnik sa sednice UO OSS na sajtu OSS) da reprezentativac Srbije u orijentiringu i najbolji senior nije nastupio na WOC-u zbog "tih i tih osoba" (po imenima).

Članovi Upravnog odbora OSS su: Aleksandar Petrović (OK Stražilovo), Natalija Tatić (OK Dif), Jelena Babić (PSK Pobeda), Aleksandar Stojanović (POSK Jasenica), Dragan Krstić (OK Paraćin), Ivan Bukvič (SK OAK Novi Sad) i predsednik UO Dobrica Jelić (SK Maslačak).

Kada dobijemo zapisnik sa sednice UO OSS videćemo čija će imena ostati zabeležena u pretposlednjem pasusu ovog teksta.

MOCPA 2022, VOL 2022, National o-champs in relay - Štafetno PS, itd.

Prošlo je prilično od poslednjeg napisanog posta, a jedan dan nas deli od tačno mesec dana kako je održano Štafetno prvenstvo Srbije, poslednje PS za ovu godinu. Šta sam sve odradio za ovih mesec dana, gde sam sve bio, trčao, organizovao, imam osećaj kao da je prošlo bar 2 meseca, ako ne i više. No, to je tako odavno i isplanirano da bude, kako bih što pre mogao da se posvetim narednim obavezama, na koje sam već prebacio fokus.

Štafetno prvenstvo Srbije:

Prva trka o kojoj ću pisati je pomenuto štafetno PS. Kad "vratim film u nazad", nekoliko stvari ostaće mi u sećanju na ovu trku: 

- (1) jedva sam čekao da prođe, kako bih se konačno odmorio malo, više psihički nego fizički, jer sam skoro mesec dana do te trke trenirao povređen, a povreda je specifična i traži mirovanje. To je bukvalno jedini način da se zaleči upala koštanog završetka pete (engl. spur) i radi dalje predostrožnosti da se momentalno pređe na patike sa debljim đonom i više treninga radi na mekšoj podlozi.

- (2) neizvesnost kako će Savke istrčati trku i da li će imati sve kontrole koje treba da ima. Ovo je varijabla na koju u štafetama nikako ne možete da utičete, možete samo da se prekrstite i da se nadate najboljem. To je valjda i čar ovog sporta. Prošle godine smo Mare, Milić i ja prilično lagano došli do titule. 

Godinu dana pre toga sa Strelom i Maretom na Adi je bilo jako neizvesno s obzirom na jako brzu trku. Ove godine, u novom klubu, sa Dokmanom i Savketom sam znao da nismo konkurentni za 1. mesto s obzirom na njihovu nedovoljnu utreniranost, ali sam se nadao i želeo svim silama da makar budemo u top 3.

- (3) dominantno vreme u odnosu na sve ostale takmičare. Čak 5 minuta brže sam išao od prvog sledećeg takmičara, uprkos tome što sam imao i oko 2 minuta grešaka. Samo tako moglo se doći do 3. mesta, očigledno. Krenuo sam sa 6. pozicije koju mi je predao Savke, nakon Dokmanovog 4. rezultata u 1. izmeni. Leteo sam od starta, 200 na sat. Već oko 2. KT video sam dva svoja suparnika koji su trenutno zauzimali 4. i 5. mesto, jednog sam već do 4. KT i prestigao, dok sam se sa drugim nadmudrivao do 7. KT nakon koje ga više nisam video. Međutim, od trećeplasiranog nije bilo ni traga ni glasa. 

Već sam se oprostio od medalje, ali sam rešio da ipak idem maksimalno brzo do kraja kako bih imao što bolje vreme, da makar imam jedan dobar o-trening u nogama.

- (4) iznenađenje. Tek kada sam overio finiš, pa i još pola minuta posle toga, saznajem da smo zapravo ipak treći, na šta na trenutak nisam poverovao, a onda sam se prilično glasno obradovao. Štaviše, da nisam napravio 45 sekundi viška na 5. KT (jer je nisam video iako sam prošao blizu), 1 minut na 7. KT (isti razlog kao za 5.) i još po 10-ak sekundi na 13. i 17. KT, bila bi ovo neizvesna borba možda i za 2. mesto, a da ne pričamo da je Savke mogao da ide čak i 10 minuta bolje.

Sve u svemu, slagao bih kada bih rekao da nisam zadovoljan rezultatom kada se podvuče crta. Naravno, svi uvek želimo više i bolje, međutim, očigledno da u ovom trenutku to nije bilo moguće i to je ok, treba to sportski prihvatiti. Klubu smo doneli pehar sa 3. mestom, a ja sam održao kontinuitet medalja sa državnih prvenstava.

Rezultati                    Prolazna vremena

Organizacija VOL 2022 i Prvenstva Beograda na srednjoj distanci 2022:

Voždovačka orijentiring liga je nešto novo što smo pokrenuli na nivou kluba PD Avala. Više o ligi, kao i sve fotografije, rezultate, itd. sa trka možete pogledati na sledećoj stranici - https://avalaevents.rs/page6.html

Smatramo da na ovaj način može i treba da funkcioniše i Orijentiring liga Srbije, bilo šumska, bilo sprint, kao i svaka druga o-liga u nastajanju. Da ima svoj poseban deo na web sajtu Orijentiring saveza Srbije (ako je u pitanju liga nacionalnog Saveza), da za svaku trku imamo sve informacije, fotografije obavezno, livelox analizu, itd; kao i da na kraju lige takmičari budu nagrađeni barem onako kako smo mi nagradili naše pobednike u elitnoj muškoj i ženskoj kategoriji. 

Ukoliko jedan klub može da odvoji novčana sredstava i za WRE trku i za generalni plasman, siguran sam da to može i nacionalni Savez kako bi, na simboličan način, pokazao poštovanje prema svojim najboljim sportistima.

Organizovali smo 4 kola, s tim što se poslednje kolo praktično sastojalo iz 3 podkola jer smo pokušali da organizujemo u svetu popularni knockout sprint.

Moj zaključak, nakon ovogodišnje organizacije, kao i prošlogodišnjeg učešća u istoj disciplini, je da u Srbiji nema smisla organizovati knockout sprint dokle god za tu trku nema barem 200 prijavljenih takmičara na kompletnom takmičenju ili 30-40 po kategoriji.

Jednostavno se ne isplati, pre svega zbog utrošene energije organizatora koji treba sve to da osmisle, da odrade kvalitetnu kartu, da koncipiraju veliki broj staza, da na vreme postave i pomeraju sve kontrolne tačke, da marketinški to dobro iznesu, itd. 

Na kraju krajeva se ne isplati ni finansijski kada dođe tako mali broj ljudi (ove godine oko 70, prošle godine između 50 i 60), međutim mi smo uspeli da pokrijemo sve troškove iz naplaćenih startnina - izradu karte, štampu karata i diploma, transporta, osveženja, mobilnog toaleta, obrade vremena i sl.

Osim što su pojedini takmičari iz A kategorije u polufinalu doživeli neprijatnost, ja sam pre svega doživeo šok tog dana kada smo organizovali poslednje kolo, odnosno knockout sprint. Doživeo sam da mi veče uoči trke jedan čovek otkaže dogovorenu pomoć na trci, konkretno postavljanje kontrolnih tačaka, a da i kontrolor takmičenja otkaže svoj dolazak ujutru, pred sam start, 1h pred trku.

Ne znam da li sam ikada doživeo takvo nepoštovanje i, sa druge strane, bio nemoćan da bilo šta preduzmem u tom trenutku.

 

Još neki ljudi iz kluba koji su trebali da pomažu ceo dan odlučili su da ne budu na raspolaganju sve vreme i eto problema.

Tako jedna knockout trka, iako je imala sjajne koncepcije, još bolju, novu orijentiring kartu dela naselja "Braće Jerković", si air - beskontaktni režim prvi put na zvaničnoj trci u Srbiji ikada, ipak nije organizovana dobro, za šta preuzimam kompletnu odgovornost, iako na mnogo toga nisam mogao da utičem na dan trke.

Nismo imali opise kontrolnih tačaka ni za jednu kategoriji ni na jednoj od 3 knockout etape, dok 1 kontrolna tačka u polufinalu nije postavljena jer je ostala na terenu za kvalifikacije. Osoba zadužena da skine tu KT sa kvalfikacija i postavi je u polufinalu to nije uradila.

Uprkos tome, kao organizatori smo priznali greške i, mislim, nastupili odgovorno prema svim takmičarima koliko smo mogli u tom trenutku, obećavši im deo ili kompletno plaćenu startninu nazad ukoliko žele, dok smo u kategoriji gde u polufinalu nije bila postavljena ta 1 KT, dozvolili da svi polufinalisti trče u finalu, kao da su i po rezultatu prošli.

Takođe, svako je mogao, ko je želeo, da trči sve 3 trke iako zvanično nije prošao dalje. To je moglo da se uradi van konkurencije, a razlika je samo u tome što za takve slučajeve nije bilo bodovanja i zvaničnog plasmana.

Na ovaj način smo pokazali kako se fer i pošteno rešavaju eventualni problemi, a ja lično sam se uverio koji je, definitivno, minimum ljudi na koji moraš da računaš pri organizaciji takmičenja, kako ti se ne bi više nikad ponovila slična situacija, da čak i kad ljude treba da platiš nije sigurno da će se na trci pojaviti i da definitivno svako ko radi, bio on član kluba ili ne, treba da bude plaćen.

Mislim da je nemoguće da baš više od 2 osobe u isto vreme otkažu svoj rad, tako da na osnovu ovog iskustva svima preporučujem da, kako bi bili 100% sigurni da će sve biti u redu prilikom organizacije jednog takmičenja, imaju minimum 4 osobe na raspolaganju za postavljanje kontrolnih tačaka, bez obzira koja orijentiring disciplina je u pitanju + 1 tim lidera koji može da pokrije bilo koju poziciju.

Sledeće godine svakako neće biti knockout sprinta u našoj organizaciji, a pitanje i da li ću ga, ja lično, i organizovati u skorijoj budućnosti. Kako stoje stvari, poslednje kolo VOL 2023. činiće urbana srednja distanca umesto knockout sprinta, ali zvanična informacija će biti objavljena kroz mesec dana na društvenim mrežama VOL i web sajtu www.avalaevents.rs

Najbolje plasirani na VOL 2022 nagrađeni novčanim nagradama i vaučerima za Banat Open 2023

Dan kasnije kao klub smo organizovali Prvenstvo Beograda na srednjoj distanci na Avali. Sa kompletnom ekipom, koja je bila i planirana za organizaciju, sve je prošlo perfektno, a kada ja koncipiram staze za trku/trening, takmičari uglavnom završe ovako kao na slici, češući se po glavi u nedoumici koju varijantu pre izabrati i kuda definitivno ići :) 

Organizacija takmičenja "Prvenstvo Beograda na dugoj distanci":

Organizaciju ove trke i Prvenstva Beograda na srednjoj distanci pratilo je ažuriranje karte područja Avale i markiranje kontrolnih mesta.

Od 2019. godine do danas, prešpartao sam Avalu "uzduž i popreko", a možda svega 10-15% površine nisam obišao i/ili ažurirao. Ne znam koliko su ljudi svesni, ali to uopšte nije mali posao. Povratnu informaciju i zahvalnost imam od onih koji tu treniraju i to mi je veliki vetar u leđa za neke dalje projekte u kojima učestvujem u cilju razvoja orijentiringa, kao i obezbeđivanju infrastrukture i podrške svima koji zaista treniraju i posvećeni su svom radu i napretku.

Učestvovanje na MOCPA 2022, seminara za crtanje i ažuriranje karata i rad u MKD:

U periodu od 11-14.11.2022. boravio sam u Makedoniji gde sam učestvovao na trodnevnom Memorijalnom orijentiring takmičenju "Pece Atanasoski".

Prvog dana na programu je bila sprint distanca u Kruševu, na fantastičnom terenu za orijentiring gde sam 2011. godine na Prvenstvu jugoistočne Evrope osvojio srebrnu medalju, upravo na sprint distanci. Nakon trke sam se malo šalio sa drugarima Stražilovčanima i organizatorima, da ovog puta nije moglo ni biti slabije od 1. mesta, jer sam ipak bio vicešampion jugoistočne Evrope na tom terenu, iskustvo je ipak na mojoj strani 😁

U petak uveče držao sam svojim drugarima iz AOK Zlatovrv prvi deo seminara za crtanje i ažuriranje karata. U subotu pre trke sam radio na lap topu od 07:30 do 10:00 kartu jednog prilepskog naselja, dok sam posle srednje distance kraj prilepskog jezera, išao na teren kako bih crtao kartu i to radio od 14h do mraka (do oko 17h), dok su poslednjih sat vremena i polaznici kursa bili sa mnom, da vide kako to funkcioniše na terenu. Posle toga je usledio drugi deo seminara i malo slobodnog vremena. 

U nedelju pre trke, ponovo isti model rada - crtanje na lap topu, zatim trka na dugoj distanci i posle trke opet još nekih 2.5h rada na terenu.Sve u svemu, naši drugari Makedonci & co. dobili su oko 1.5 km kvadratnih novih sprint terena u Prilepu i Skoplju.

Moram još jednom da im se zahvaltim na neverovatnom gostoprimstvu i sjajnoj saradnji.

Što se tiče trka i terena, svima bih preporučio da uzmu učešće. Priroda i tereni su fantastični, a karte i staze su odlične.Ja sam svakog dana pojedinačno bio prvi, kao i ukupno, sabiranjem vremena sa sve tri trke.

Generalno nisam puno grešio, mada je bilo nekoliko solidnih kikseva. Na sprintu oko 1 minut ukupno (oko 10 sekundi na varijanti ka 3. KT, oko 45 sekundi na 10. KT i oko 10 sekundi na varijanti ka 11. KT). Na srednjoj oko 1.5 minut - oko 15-20 sekundi na 3. i 5. KT, kao i oko 45 sekundi na 16. KT. Na dugoj oko 3.5 minuta - oko 30 sekundi na 1. KT, oko 15 sekundi na 3. KT, još toliko ka 4. KT, oko 1-1.5 minut na 14. KT, oko 15 sekundi na 16. KT i oko 30 sekundi na 23. KT.

Livelox sprint          Livelox middle           Livelox long          Ukupni rezultati

Takmičarski planovi za dalje,  VOL 2023, Banat Open 2023, Kup Avale 2023:

Što se tiče takmičarskih planova za narednu sezonu, čeka se prvo sastanak UO OSS da vidimo šta će biti sa mojim odlaskom na WOC u Švajcarsku. Za ovogodišnju WOC u Danskoj u trenutku kada je trebalo da se izvrši prijava za WOC i WOC kliniku, mi zvanično nismo imali selektora i tu ulogu je preuzeo predsednik OSS koji me je pozvao u januaru, čuo s moje strane da kao nacionalni Savez nisu ispunili postavljene uslove na vreme i zatim, bez ikakvog truda da se nešto uradi po tom pitanju, pozvao prvog sledećeg po rangu rezultata da nastupi na svetskom prvenstvu umesto mene.

Ove godine situacija je drugačija. Imamo selektora koji je ujedno i član UO OSS i koji je obavešten na vreme o situaciji vezanoj za moj nastup na svetskom prvenstvu. Imam obećanje da će to biti izneto i razmatrano na sastanku UO OSS do roka za prijavu za WOC kliniku.

Ako se to ne ispuni, moj stav će biti isti kao i ove godine - neću ići na svetsko prvenstvo, a za sve ostale reprezentativne aktivnosti (kampove, nastupe, itd.) odlučivaću pred same aktivnosti, u skladu sa svojim slobodnim vremenom i voljom u tom trenutku.

Svi treba da znaju da sve što sam naveo pod tim "uslovima" uopšte nije nešto ni finansijski neizvodljivo, niti je to nešto što jedan reprezentativac i najbolji takmičar u zemlji ne zaslužuje, štaviše, to je minimum koji Savez sigurno može da izvede, ukoliko postoji volje među donosiocima odluka. Finansijski, prostora ima i u budžetskim i u sopstvenim sredstvima, tako da ako se to ne ispuni, biće samo dokazano da nema volje. Svi drugi potencijalni izgovori su samo manipulacija i zamena teza.

Kao klub nastavljamo sa svojim projektima: nove sprint karte na opštini Voždovac, nova karta u deliblatskoj peščari, novi deo karte Avale. 

Orijentiring savez Beograda takođe ima svoje zagarantovane planove sa novim sprint kartama u okviru Beogradskog sprint kampa 2023, kao i novu kartu Miljakovačke šume koja će biti urađena za potrebu Trofeja Beograda 2023.

Mislim da je svima jasno da je ovo jedini ispravan put kako naš sport treba da se razvija u smislu obezbeđivanja infrastrukture za orgnizaciju treninga i takmičenja u našoj zemlji. Ostaje da sportisti treniraju, a da im se, pored ovih infrastrukturnih uslova, obezbeđuje oprema, kao i novčana sredstva za bilo kakav vid finansijskog podsticaja i nastupe u inostranstvu.

National long distance championships - Prvenstvo Srbije na dugoj distanci 2022

U nedelju 09.10.2022. u vojvođanskom zaseoku Bikić do nadomak Šida održano je poslednje individualno prvenstvo Srbije - ono na dugoj distanci. 

Pustio sam da prođe nekoliko dana da se skroz slegnu utisci pre nego što napišem post na blogu.

Nakon tih nekoliko dana sporadičnog razmišljanja o istrčanoj trci, zaključak se svodi na dve reči - rutinska pobeda.

Zašto rutinska pobeda? - Pa, da počnem od objavljivanja prvog biltena gde smo imali dužine staza za seniore od oko 14 km iz juna meseca. U to vreme tek je trebalo da dođu SEEOC i avgustovsko-septembarske trke, dok je najava spektakla od 14km u oktobru trebala da bude samo šlag na torti na jesenji deo sezone.

U skladu sa trkama koje su me očekivale i treninzi su išli sasvim pristojno, 2018. godine pred WOC sam uradio poslednji mesec preko 300 km, dok sam poslednjih par meseci bio blizu tog nivoa, što je u kontinuitetu od više meseci prvi put od tog pomenutog WOC-a. Nije to ništa spektakularan obim, 2017. godine se išlo i do 450 km u toku jednog meseca, ali je za stavove koji su se formirali u međuvremenu povodom mog bavljenja sportom i  učešću na određenim reprezentativnim nastupima, sasvim dovoljan dok se u Savezu nešto ne promeni. 

Elem, da ne dužim dalje, kada je objavljeno od strane organizatora par nedelja pred samu trku da se dužine staza skraćuju za oko 2.5 km za seniore, bio sam zapravo tužan jer sam očekivao izazovnu trku kakva je i najavljivana 5 meseci ranije.

No, prihvatio sam situaciju kakva jeste, ali sam znao da to mnogo više odgovara mojim suparnicima nego meni jer sam ja zaista, kao što sam i pisao iznad, bio spreman i za dužu stazu, spremajući se za SEEOC, itd. Nadao sam se da će staze, iako skraćene, makar biti izazovne u tehničkom smislu. Međutim, ni to nije bilo baš tako izraženo, pogotovo imajući u vidu da je duga deonica imala praktično jednu jedinu varijantu kojom su svi i išli maltene (manje-više neke egzibicije pojedinih takmičara). Gledajući malo koncepcije ostalih kategorija (seniorke, mlađi i stariji juniori, veterani i mlađi veterani), rekao bih da su samo stariji juniori imali izbor od 2 opcije na toj dužoj deonici, niko više.

Neki moj zaključak je da koliko sam bio spreman u svakom smislu - fizički, tehničko-taktički i mentalno, pitanje pobednika se tog dana nije dovodilo ni u jednom momentu (iako ja to, naravno, nisam mogao da znam dok nisam stigao na cilj, jer staza nije bila baš toliko duga i Mare i Bankela nisu išli baš toliko sporo da ih stignem 12+ minuta).

Taktiku sam sproveo u delo od početka do kraja kako sam želeo, što, uz malo analize, može da se zaključi gledajuči samo moj trek, a pogotovo upoređujući ga sa drugima iz moje, a i drugih kategorija. Ne želim ja o tome da pričam, što bi se reklo - ko razume, shvatiće.

Neračunajući pomenuto, organizacija trke, teren, karta, većina deonica, sve je bilo super, sve pohvale za organizatore, teren je zaista divan, ali je neki moj celokupan utisak da je najava trke bila prenaduvana u odnosu na realnost - upravo zbog pobedničkog vremena koje je bilo tek malo veće od prošlogodišnjeg (a daleko manje od predviđenog) i zbog te najduže deonice koja je maltene imala samo 1 varijantu.

Možda je i u meni problem sa očekivanjima koja sam imao zbog najave trke i raznih nekih objava povodm iste, pa sam mislio da će biti zaista hardcore tehnički teško, mnogo manje trčanja putevima, mnogo više kontrola koje su daleko od puteva zabijene u rupe koje je teško naći, kad je već distanca skraćena. Realnost je bila drugačija i verovatno zato što sam se spremao za najgore, zato sam i lako rešio ovo što je zaista bilo zadato od strane organizazora.

Ono što mogu da zamerim sebi, eventualno ako bih tražio baš dlaku u jajetu, je to da nisam naterao sebe da trčim još brže. Imam utisak da je to moglo još jedno 3-4 minuta brže da se ide, iako mi je ovo jedna od najbrže istrčanih šumskih trka ikada (ako izuzmemo dugu u peščari od ove i prošle godine kod Leanke gde se skoro sve vreme trčalo po otvorenom). 

Bilo kako bilo, ovo je 13. individualna titula državnog prvaka u elitnoj seniorskoj kategoriji (12x na sprintu, dugoj i strednjoj, 1x knockout sprint) + 2x štafete + 1x sprint štafete.

Rezultati i prolazna vremena               Livelox

Deliblatska peščara u organizaciji SK "DMB" 2022 & 2 kola OLS

Ovogodišnje dve trke u blizini vetroparka "Čibuk 1" i vikend-naselja Leanka u Deliblatskoj peščari bile su pokazna vežba kako može kada se hoće i kada se malo uključi savremeniji pristup crtanju/reambulisanju orijentiring karata.

Da su organizatori uložili još samo malo dodatnog vremena, imali bi za naše uslove odlično takmičenje. Ovako su zastali na nekih 80% mogućnosti, ali je u odnosu, recimo, na prethodnu godinu ovo ogroman pomak.

Ako kliknete na sledeći link: https://savalazic.blogspot.com/2021/10/duga-distanca-pescara-memorijal.html  i uporedite tu kartu, sa ovogodišnjom od 1. dana takmičenja, videćete o čemu pričam.

Prvog dana je na programu bila duga distanca koja se bodovala kao jedno od poslednjih kola Orijentiring lige Srbije. S obzirom da je dužina staze na istom terenu prošle godine bila za 1 km kraća nego ove, moglo se pretpostaviti da će vremena biti takva da neće zadovoljiti kriterijume prave duge distance od 90+ minuta, iako, realno, na ovom prostoru ima mesta da se takva dužina napravi.

Kao što sam pomenuo na početku, karta je bila neuporedivo bolja nego prošle godine, a bilo je jako interesantno trčati na razmeri 1:15.000. Ja sam primetio 2 greške i to bi trebalo ispraviti za ubuduće. 4. KT je vrtača sa žbunom i kontrola je praktično u žbunu, te sam tu izgubio oko 30 sekundi jer je na karti nacrtana vrtača bez žbuna. 

Na 15. KT rupa gde je trebalo da bude kontrolna tačka nije na mestu gde je i ucrtana, već nekih 50m dalje u pravcu 16. KT i ceo taj greben pred 15. KT je sumjniv, pa ga treba proveriti i ispraviti. Na tom mestu sam izgubio 1 minut. 

Takođe, ova 2. KT je malo sumnjiva, ali neka bude da ja nisam lepo pročitao kartu. Tu sam izgubio nekih 30-ak sekundi.

Sve u svemu 2 minuta na trci od 62 minuta je prilično zanemarljivo, tako da sam u suštini vrlo zadovoljan i svojim rezultatom i samom kartom, s tim što je koncepcija mogla biti malo bolja jer se recimo pored 18/22. KT prolazilo 3 puta. Taj, barem, treći put se mogao izbeći.

Drugog dana na programu je bila srednja distanca koja se takođe bodovala kao kolo OLS. Teren fantastičan, kao u južnoj mađarskoj. Karta - nešto lošija nego prvog dana, ali opet dosta bolja nego neka ranija izdanja karata u Deliblatskoj peščari na koja, gotovo sigurno, ne bih imao hrabrosti niti želje da odem.

Ovako, ako bi se uložilo još malo vremena i izbegle kontrolne tačke kao što je 13. KT, imali bi sasvim pristojne karte za naše uslove, za organizaciju takmičenja, treninga i kampova.

Na 4. KT pravim prvu veću grešku od 1 minut, posle manjeg "cimanja" na 1. i 3. KT od po 10-ak sekundi. Bio sam na dobrom pravcu, ali pred "ulaz između 2 zelena" doživeo sam manju blokadu u mozgu. Na karti su nacrtane blede zelene tačkice na svetlo žutoj podlozi, međutim, na terenu to izgleda kao nešto gušće, na karti je bledo i tako takmičarima u punoj brzini izgleda kao da je nešto lakše trčljivo, a zapravo zbog gustine na kojoj se nalazi drveće - nije. Ja sam pomislio prvo da sam "ispao" malo desno, pa onda kad nisam našao prolaz, onda sam pomislio da treba još da se vratim, pa sam opet otišao dalje na istok, da bih se na kraju vratio na isto mesto gde sam prvobitno "ispao" i tu se provukao dalje ka kontroli. Baš bezveze kad posumnjate tako u sebe, a samo je trebalo da se malo zelenije nacrta na karti, kao na nekim drugim mestima gde je ista situacija nacrtana zelenije. 

Sledi niz dobro odrađenih kontrola sve do deonice 10-11. Na pola puta ka 11. KT nisam mogao da prođem tamo gde je ucrtano da može da se prođe i tu sam se malo unervozio. Takve stvari ne bi smele da se dešavaju, jer su od krucijalnog značaja za takmičare i njihov konačan rezultat. Posle silnog provlačenja sam izašao na stazu, ali nisam bio siguran gde sam, pa sam prvo otišao do istočnog usamljenog drveta, a zatim do onog gde je bila KT. Na odlazak do pogrešnog drveta sam izgubio 40 sekundi i još neko određeno vreme na provlačenje kroz trnje kroz koje nisam planirao da prođem (cca 1 minut ukupno na 11. KT).

Na 13. KT sam umalo izgubio strpljenje, jer na tom mestu, od 12. do 13. KT vegetacija ništa ne valja. Tek na izlazu sa 13. KT u pravcu 14. karta liči na ono što je na terenu. Na 13. KT sam izgubio preko 3 minuta.

Na 17. KT gubim još 20 sekundi jer nije presečena linija koja povezuje kontrole, pa se ne vidi taj krucijalni deo karte.

Na 20. KT gubim još 30-40 sekundi jer sam ranije ušao na greben da tražim kontrolno mesto. Mislim da je 19. KT postavljena malo istočno u odnosu na mesto gde zaista treba da bude, jer sam onda u odnosu na to mesto ranije tražio i sledeću kontrolu, ali nisam 100% siguran da li je zaista tako ili sam jednostavno ja prebrzo išao, pa nisam ispratio sve kako treba. Neka bude da je do mene.

Sve u svemu, izgubio sam nekih 6.5 minuta, što je puno za srednju distancu. Srećom, konkurencija je išla sporije i više grešila, pa je razlika kao i prethodnog dana, 7 i više minuta. Realno, da je sve bilo kako treba sa kartom, moglo se ići 35 minuta komotno.

Lep potencijal leži u tom terenu, treba ga iskoristiti.

Nakon ove 2 trke ostvario sam minimum koji je potreban za prvo mesto u Orijentiring ligi Srbije za 2022. godinu i to 2 kola pre kraja lige. Od 20 trka, 11 najboljih se uzima za konačan plasman, a upravo na 11 njih sam ja i učestvovao kao takmičar (2 sam organizovao, a i još jednu ću koja je poslednje kolo).

Ovo je 4. godina za redom da osvajam ligu; 2016. sam takođe bio prvi, dok sam 2012. i 2014. bio 2. u najjačoj, seniorskoj, M21E kategoriji. 

Prošle godine smo dobili vaučer za kupovinu u Decathlonu, dok prethodnih xy godina niko ništa nije dobijao, osim još jedne bezvezne medalje. Taj koncept je loš za ozbiljnije takmičare i ne vodi nikuda.

Za sledeću sezonu ćemo, po svemu sudeći, imati 2 odvojene lige: onu sa samo šumskim trkama i drugu sa samo sprint trkama. Taj koncept, u teoriji, nije loš, ali s obzirom da imam informaciju da će se za sprint ligu bodovati polovina + 1 od 5 trka, to je ravno komediji i unapred ne podržavam takvu glupost, ko god da ju je smislio. Ili napravite 10 + 10 trka, da bude jednak odnos između 2 lige, ili ostavite da kao i sada imamo jedinstvenu ligu, ali sa manje kola, recimo 15.

Praviti sprint ligu sa 5 kola od kojih se 3 najbolje boduju je prosto rečeno sprdnja.

Rezultati i prolazna vremena 1. dana          Rezultati i prolazna vremena 2. dana i ukupno

 

Dan čistih planina 2022 - a.k.a. Rajac

Uvodna priča:

Nakon razočaravajućeg SEEOC-a prvenstveno u organizacionom smislu (a delimično i u svakom drugom) i još više razočaravajućih otkazivanja trka iz programa Orijentiring lige Srbije, konačno je održano neko takmičenje.

Otkazivanje trka 15 i 5 dana pred održavanje samo govori o našem sportu. Još puno će svega proteći Dunavom dok se ne uspostavi sistem u našem nacionalnom savezu i ne prekine sa ovakvom neozbiljnošću među onima koji donose odluke vezane za funkcionisanje lige i uopšte sistema orijentiring takmičenja u našoj zemlji. Tog sistema očigledno nema, tako da svako i može da radi šta hoće i ponaša se kako hoće, bez ikakvih posledica, onako lagano.

Sve je to posledica neplanskog rada, ad hoc donošenja odluka i nedostatka strategije, a najgore od svega, mlađi ljudi ne žele da se uključe, preuzmu odgovornost i zamene one starije na čelu, kako bi se nešto unapredilo, dok oni koji su tu očigledno ne žele da čuju mišljenja onih koji imaju najviše sportskog iskustva. Ja i dalje čekam da me neko nešto pita. Doduše, kad prigusti, kao pred svetsko školsko, bilo je poziva, ali je to samo dok ne prigusti, očigledno...

Imajući u vidu poziciju na kojoj se nalazim i iskustvo kroz koje sam prošao i kroz koje i dalje prolazim, nije uvek lako, ali vremenom, nakon predanijeg rada u startu, to sve dođe na mesto, sve se automatizuje i sve može da se postavi na svoje mesto. Biti član UO, član komisije ili predsednik Saveza ništa ne boli ako umete da komunicirate sa ljudima, ako niste prevaranti i ako ste više od 10 godina u sistemu sporta na malo ozbiljnijem nivou. Rad generalnog sekretera je nešto drugo, ali prethodne tri funkcije su sasvim ok za svakoga sa iole entuzijazma i želje da se nešto promeni. Nije to politička priča gde na neki način stavljate glavu u torbu ako ste opozicija ili morate da ste nečiji poslušnici ako ste u vlasti. Potrebno je samo malo volje i malo izdvojenog slobodnog vremena da bi nam svima bilo bolje, tako da ohrabrujem sve da se uključe i verujte, svima će nam, zaista, biti bolje.

O trci:

Iako prvobitno nisam planirao, u petak predveče sam ipak uspeo da se iskombinujem da krenem na trku na koju, da su se održala prethodna 2 kola, pa i Kopaonik Open, sigurno ne bih išao. Ovako, organizatoru je upala kašika u med sa ovim otkazivanjima, pa je verovatno još ljudi koji razmišljaju kao ja, ipak otišlo na trku.

Ovo je bio svojevrstan povratak u ranu mladost i vreme kad smo bili mali pilićari koji idu na sve trke. 2009. godinu i kartu Šiljak, svi smo dobro upamtili. Tada smo, kao omladinci, već mogli da razlikujemo loše od dobrog. Ta čistina kod današnjeg starta svima nam je ostala duboko urezana u sećanje i danas dok sam se zagrevao prosto sam se ismejao sam sa sobom podsećajući se na tu trku, a pre nego što ću početi da pišem ovaj post posetio sam i Blažov blog i još malo se dosmejao njegovoj avanturi sa te trke, jer je svima tako bilo, baš kako ju je on opisao. Iz ove perspektive je za smejanje, jer sada ni u ludilu ne bih otišao na takvu trku, ali je zapravo tužna priča našeg sporta iz tadašnjeg perioda.

No, ove 2022. godine, u odnosu na 2009. godinu, vidimo progres kod organizatora, kluba PSK Pobeda. Vidi se da mlađi ljudi, kao što je Komarac, preuzimaju polako odgovornost i organizaciju na sebe i kritike prihvataju i trude se da budu bolji. To se ceni.

Nakon organizacionog debakla od prošle godine na prvenstvu Srbije na srednjoj koje je takođe održano na Rajcu, ali na drugom terenu, ovo je bilo prilično bolje, mada ništa dok se ne investira u bolju kartu. 

Namerno sam pominjao 2009. godinu jer se vidi razlika između Bačanca i co. koji su tada radili kartu i ove koju je, po svemu sudeći, radio Dragan Nikolić, a koju je Komarac doreambulisao (delimično). Dragan se ipak malo ozbiljnije bavi time da zna da georeferencira kartu, koristi mapper, a pretpostavljam i telefon na terenu, pa je ovaj otvoren deo, rekao bih, prilično tačan, da ne kažem odličan.

Ono što je bilo loše, bio je ovaj početak do 6-7. kontrole. Recimo na 1. KT, posle vrha grebena, ništa nisam mogao da raspoznam i zbog toga sam izgubio skoro 1.5 minut, što je za tako kratku deonicu ogromno.

Šumski delovi karte nisu za šalu i tu ipak treba da se angažuje neko ko to zna da uradi. Opet kažem, ne može se porediti sa kartom Šiljak i 2009. godinom, ali za klub kakav je PSK Pobeda, koji je organizovao ove godine 20. Dan čistih planina i 42. Memorijal, sigurno postoji načina da se obezbede sredstva i urade kvalitetne karte jer je šteta za ovako lep teren da tako i ne bude.

Nije mi bilo teško da premerim: oko 1.2 km kvadratnih je korišćeno za današnju trku. U novcu, to je grubo oko 900e za smeštaj i ishranu 1 dobrog kartografa, njegovo gorivo i njegov rad. S obzirom da je poznato koliko PSK Pobeda dobija novca i za Dan čistih planina kao manifestaciju od značaja PSB/PSS i koliko dobija novca za Memorijal, kroz neki od tih fondova bi, siguran sam, ovo moglo da se isfinansira. Svakako košta manje nego onakva bruka kao prošle godine. Pri tom, ako se uradi nešto veća površina, ne povećavaju vam se toliko mnogo troškovi, a po 1 srednja distanca može da se pravi 2-3 godine na tom terenu, pa je možete "otplatiti" i u narenim godinama. Da ne pričam da ako jednom dobar kartograf to nacrta, više nikada nećete ponovo morati da crtate taj teren, već jedino da ga ažurirate po potrebi, za šta su troškovi neuporedivo manji u odnosu na novo crtanje.

Ako bi se podigle i startnine na nivo na kom treba da budu, eto satisfakcije i u tom smislu, pa bi svi bili u win-win situaciji - i takmičari i organizator.

Ovo je mala studija slučaja kako bi trebalo da se razmišlja, pa sad, ko hoće da proba, može, ništa ne boli.

Sve u svemu, 1. mesto za mene na ovoj trci, oko 2 minuta izgubljenih zbog lošijih delova karte i 0 minuta izgubljenih mojom greškom. 

P.S. na 13. KT fale padnice kod zatvorenog kruga izohipse, jer kod kontrolnog mesta nije vrh, nego vrtača.

Rezultati i prolazna vremena

Prvenstvo jugoistočne Evrope (SEEOC) 2022

Od 24-28.08.2022. u okolini varošice Viktorija (rum. Victoria) i gradu Sibinju (rum. Sibiu) u Rumuniji održano je Prvenstvo jugoistočne Evrope (SEEOC). U konkurenciji 20 takmičara iz 6 zemalja u mojoj kategoriji nastupio sam na 3 individualne trke i jednoj ekipnoj, štafetnoj trci.

Moja rezultatska očekivanja nisu bila prevelika, kada budem došao do rezultata, to će postavljeno i pokazati, međutim jesu bila u organizacionom smislu. Rumunija je bila dobar domaćin 2013. godine kada je takođe organizovan SEEOC i koji će mi ostati u najsvetlijem sećanju sa osvojene 4 medalje (što još uvek niko od naših reprezentativaca nije osvojio osim mene), dok je sledeće godine domaćin još jednog ozbiljnog reprezentativnog takmičenja - svetskog juniorskog prvenstva (JWOC). Međutim, na takmičenju sa kog sam se upravo vratio su u organizacionom smislu debelo podbacili - prosto su došli do toga da ne znam da li je gori SEEOC u Moldaviji iz 2019. godine ili ovaj sada. Razlika je samo u korist Moldavije (u negativnom smislu) jer smo se tamo i otrovali.

Prošle godine komentarisao sam organizaciju hrvatskog saveza i kluba Vihor u negativnom smislu povodom dužine staza za dugu distancu, razmere za srednju, težine staze za sprint i to što je IOF kontrolor bio čovek iz zemlje domaćina, međutim organizacija Hrvata je za Rumune i Moldavce kao odnos između FC Bajern Minhen i nekog nižerazrednog kluba iz 1. srpske lige, da ne imenujem... Ukratko, rumunski savez je dodelio organizaciju ovako velikog i važnog takmičenja skupu aljkavih amatera.

Počelo je sa objavljivanjem biltena 3 sa dužinama staza otprilike 3 dana pred početak takmičenja, dok je praksa barem mesec i kusur dana ranije. Zatim, kada smo došli na model (trening), nismo zatekli na licu mesta ni bilo koga iz organizacije, ni karte za trening, ni bilo kakvu oznaku za start, osim jedne crveno-bele trakice na raskrsnici makadamskog i asfaltnog puta. Kao grupa majmuna smo trčali 4 km u prazno tražeći start, da bi na kraju morali da odemo ponovo u takmičarski centar da se informišemo kako da odradimo trening, umesto da nas na startu/cilju čekaju karte i neko iz organizacije da nam iste podeli.

Naravno, da ne bih učestvovao u majmunisanju, nisam ni otišao na model, već sam, jer nam je sprint trka bila prva na programu, odradio posle zagrevanja još par ubrzanja, rastrčao još malo i istegao se lepo.

Sutradan, na doručku pred sprint trku, dočekuju me suhomestnati proizvodi koje ne bi smeli ni matorci u poznim godinama da jedu (a koji vole), umesto doručak skladan sportistima. Dolazimo na mesto karantina, odrađujem svoj deo posla prilično pristojno, od zagrevanja do realizacije trke uz nekih 20-ak sekundi grešaka i u tom trenutku 9. mestom sa oko 30 sekundi zaostatka do medalje, koja je, analizirajući posle trke bila itekako dostižna, pogotovo sa novonastalom situacijom i događajima koji su se desili, a i inače, bez toga. 

Organizator nas još jednom iznenađuje svojim glupostima. Prvo GPS prenos nije bio dostupan, a 15 jakih takmičara u kategorijama M/W21E je nosilo GPS trekere. Drugo, u priči saznajem da je bio neucrtan prolaz kod 1. KT što odlaskom na terenu do tog mesta i potvrđujem (slike gore i dole levo).

Sutradan kada su objavljeni GPS snimci, utvrđujemo ko je varao i žalimo se organizatoru pismeno kao reprezentacija, međutim naša žalba se odbacuje uz neke idiotske argumente, a sve da bi se zataškale greške organizatora i IOF kontrolora koji je sve ovo trebalo da spreči.

Dan kasnije saznajemo za još ljudi koji nisu nosili GPS da su prošli kroz nepostojeći prolaz na karti, a postojeći na terenu. Dokazi za dvojicu takmičara koji su po zvaničnim rezultatima ispred mene (Kacmaz i Fomiciov), kao i za još dvojicu koji su iza mene (Fettah i Golovei) se nalaze ovde ispod i isti su dostavljeni i komisiji koja je žalbu odbacila, a još jedan "šampion" Zinca je takođe prošao kroz pomenuti prolaz, dok za to nemam dokaz, već samo to što se njegov reprezentativni drugar Blejdea nekome izlanuo. 

Tako, nezvanično, moj rezultat je 6. mesto sa 20 sekundi zaostatka za nezvaničnim trećim mestom, što je bilo još dostižnije.

Generalno, grad je kao stvoren za dobru sprint trku, ali džabe kad je neko aljkav i netalentovan da je napravi. Nepresečene linije koje povezuju kontrole i kružnice, proste dugačke deonice, greška na karti, savijanje linija jer su ispreklapane kontrole, itd. Bukvalno kao da su pravili informator "how to not prepare orienteering sprint race".

Dosta je mojih reči i rečenica o ovoj trci, ostavljam ovo malo materijala ispod da pogledate sami.

Što se tiče duge distance koja je bila dan kasnije i ona ima svoju priču, nešto je kraća, ali ni malo bolja. Hrana je bila nešto bolja sutradan i do kraja, ali daleko od toga da ispunjava kriterijume cene od 40e po osobi po danu za smeštaj i ishranu koliko je naš Savez plaćao organizatoru. Izgleda da je od tih 40e 10-15e išlo organizatoru, a ostatak domaćinu smeštaja i ishrane.

Posle svega što se izdešavalo prethodna 2 dana, 10 minuta pred start trke, saznajemo da su promenjene startne liste i da startujem u 14. minutu umesto u 30. Samo ću reći da nisam stigao ni 10 minuta da se zagrejem, a kamoli da ispoštujem svoju celu proceduru pred ulazak u startne bokseve.

Prve 3 kontrole sam odradio pristojno uz sitno cimanje na 2. kt. 4. KT je diskutabilna da li je bila na pravom mestu ili je bila u suvom jarku ranije. 5. KT isto diskutabilna, ali hajde neka bude da je ja nisam video. 6. KT - vegetacija na karti u totalnom neskladu sa prirodom, kao i odnos u razdaljini od objekta (vrtače) gde je sama kt i staze iznad. Gubim 2 minuta tu i tu se moje prethodne 2 sumnje na 4. i 5. KT da karta ne obećava potvrđuju. Sledeće 2 kontrole odrađujem rutinski, da bih na 9. KT stao na 20m od nje neprepoznavajući teren.

Kaže meni Zinca posle trke da je teren rađen sa lidarom, a moj komentar je da možda jeste uzeta lidar podloga, ali taj ko je radio sa tom podlogom je totalni amater ili retard, trećeg nema. 

Sama 9. KT je u jarku dugačkom 20m koji na karti nije nacrtan, a ne u nekoj sitnoj uvalici kako je nacrtano, a zapadno od KT se takođe prostire jarak koji je po mojoj slobodnoj proceni dugačak preko 80m, a nacrtane su neke uvalice ili šta ti ja znam šta je crtač želeo da predstavi. Sledi jedan lepši deo terena sa nekoliko trkačkih deonica i takođe diskutabilnom 17. KT - ili je pogrešno postavljena (u jarku na ivici 11. KT) ili kod same kt fali 1 ili 2 izohipse koje treba da prikažu jeda fin bedem koga seče ovaj jarčić gde je kontrola.

Sledi još jedan niz fino odrađenih kontrola, da bih došao do deonice ka 21. kontroli gde ništa nije valjalo: karta 0 (neucrtani putevi, loša vegetacija, itd) i gde je kontrola 100% bila pogrešno postavljena. Postavljena je bar 30m niže i to na mestu koje sam zaokružio narandžasto. Kada provedete na tom prostoru 10 minuta, pri tom niste ni amater niti retard da sa još 13 ljudi tražite kontrolu, onda sigurno nešto nije u redu, a gps treking je to i pokazao, tako da nemam sa kim bilo šta da razmatram. Došao sam do stadijuma u tom trenutku da sam želeo da odustanem, znači bukvalno vređanje inteligencije.

Ekser u kovčeg je bila pretposlednja KT gde fali cela jedna uvala, ceo jedan potočić pred kontrolu, a koji izgleda ovako kako sam nacrtao na karti. Toliko.

Sa svim ovim, ja zauzimam 12. mesto sa 20 min zaostatka za prvoplasiranim, a 15 minuta viška zbog "sjajne" karte, da bi mi uveče i Toci, IOF kontrolor, ispričao kako postavljaju kontrole bez cvrčaka, da kada je bio u kontroli krajem juna da nije imao kartu za sprint i dugu, da nije mogao da izađe na teren da to i proveri, itd. Prosto neverovatno šta ljudi pričaju za takmičenje ovakvog ranga.

Štafete su bile dobro organizovane, međutim i tu je bilo propusta, samo nisam siguran da li od strane našeg tima koji je pogrešno preveo i razumeo rečenicu da se ne sme trčati asfaltnim putem ili su organizatori tako stvarno i rekli.

Uglavnom, ta informacija, 5. kontrola koja je stavljena u polovinu drvene kutije, moja loša varijanta sa 3. na 4. KT i nedostatak sreće da ranije vidim 21. KT su nas koštali boljeg plasmana. Na ova 4 mesta sam ja lično izgubio skoro 2 minuta i tu je moj deo krivice da ne završimo pre Hrvata, međutim Mare i Petrović su mogli bolje, možda Mare posebno, tako da šta da se radi, svakako je manji zaostatak i za prvoplasiranima i za pretposlednjim mestom nego prošle godine, tako da smo kao tim svakako bili bolji. Takođe, zahvalan sam i selektoru Petroviću što je uopšte želeo da debituje za reprezentaciju sa svoje skoro 43 godine. Alternativa je bila da umesto njega trči neko iz kategorije M20 sa nama, što, iskreno, nije bilo prihvatljivo.

Na srednjoj distanci još jedan veliki nedostatak sreće, posebno na 1. KT pored koje sam 2 puta prošao i nisam je video. Tu sam izgubio 2 minuta i bio sam u situaciji da biram: ili ću ići sporo i tačno, a da dozvolim da me hrvatski takmičar prati od početka do kraja ili ću rizikovati i trčati prebrzo sa većim procentom verovatnoće da pogrešim, ali i većom verovatnoćom da ću mu pobeći. Izabrao sam ovu drugu opciju, ali sam, osim što sam uspeo da pobegnem (i to 2 puta) uspeo i da napravim jednu ogromnu grešku od 2.5-3 minuta. Generalno i da je nisam napravio, ne bih bio zadovoljan trkom i tim mogućim 6. mestom, ali je svakako glupo kad ti se desi tako neka paralelna greška.

Išao sam baš prebrzo, daleko od normalne brzine za čitanje karte i desilo se to što se desilo. Sa te 2 greške gde sam ukupno izgubio oko 5 minuta, zauzeo sam 11. mesto sa skoro 9 minuta zaostatka za prvoplasiranim i baš tih 5 minuta do medalje. 

Ovog puta, kao i na štafetama, karta i koncepcije su bili kako treba.

Da se vratim na početak posta i priče oko očekivanja, odnosno ciljeva u rezultatskom smislu. Postavljeni su skromno - da u svakoj disciplini budem bolji nego prošle godine - i, što je najgore, ispunjeni su: zauzeo sam (zvanično) 9. mesto na sprintu dok sam u hrvatskoj bio 14; na dugoj sam zauzeo 12. mesto dok sam u hrvatskoj bio 13; na štafetama smo zauzeli 6. mesto dok smo u hrvatskoj bili 7. i na srednjoj sam zauzeo 11. mesto, dok sam u hrvatskoj bio 20.

U tom smilsu, šta sam zacrtao, to sam i ispunio, međutim, daleko od toga da sam zadovoljan ostvarenim, pogotovo kad se vratite sa trka koje su imali ovakve propuste, a sa feedback-om vašeg tela da je imalo snage za još jednu celu trku bilo kog formata i toliko uloženog vremena u treninge, posebno u poslednjih par meseci. Npr. u julu sam napravio mesečnu kilometražu koju nisam od aprila 2018. kada sam bio u životnoj formi. Baš glupo, zar ne?!

Bilo kako bilo, sport je često surov i kad baš misliš da treba da budeš nagrađen za svoj rad, on ti kaže: "ajde pokušaj ponovo drugi put". Pa, pokušaću verovatno, šta da radim... Ali, sledećeg puta sa drugačijim ciljevima, približnijim onome što stvarno mislim da zaslužujem. Dosta je više respekta prema ljudima koji su dokazani prevaranti. Čast izuzecima.

Svi rezultati i prolazna vremena          Svi GPS trekovi