Lični podaci:

Photo credits: @woc 2018.
Datum i mesto rođenja: 01.08.1994;
Smederevska Palanka, Srbija
Trenutne okupacije: Sportista, student Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Klub: OK Paraćin (02.2019 - ), SK Rtanj & AK Partizan (11.2016 - 02.2019.), AOK Košutnjak Beograd (10.2015-11.2016.), SD Jasenica Smederevska Palanka (2006-10.2015)
Medalje za reprezentaciju: 2 zlatne (SEEOC-prvenstvo jugoistočne Evrope), 6 srebrnih (prvenstvo mediterana - MCO + SEEOC) i 5 bronzanih (MCO + SEEOC)

уторак, 30. јул 2019.

Evropsko Univerzitetsko prvenstvo 24-28.07.

Grad Olomouc na jugoistoku Češke republike i moravska oblast bili su domaćin 1. ikada održanog Evropskog univerzitetskog prvenstva u orijentiringu. Tako sam nakon 1. ikada održanog Prvenstva jugoistočne Evrope u orijentiringu koje je 2011. godine u Makedoniji preimenovano iz starog naziva "balkanijada" i 1. ikada održanog Mediteranskog prvenstva u orijentiringu (Španija, 2012.) deo još jednog istorijskog početka. Nakon puno godina 2012. sam takođe bio začetnik nove tradicije odlazaka na Svetsko juniorsko prvenstvo (JWOC), a 2016. i na Svetsko Univerzitetsko prvenstvo (WUOC). 


Tako će se, nadam se, nastaviti niz i na prvom odvojenom svetskom sprint prvenstvu sveta koje će se održati 2020. u Danskoj, a nekoliko dana kasnije i na Evropskim univerzitetskim igrama čijih će orijentiring kao sport biti po prvi put sastavni deo. Da nakon mog prerastanja svih ovih juniorskih, univerzitetskih, a kasnije i penzionisanja iz seniorske reprezentacije ne bude ostala praznina, svojim angažovanjem na mnogim nivoima utičem na to da se uslovi održe i unaprede za sve generacije koje dolaze. Da li ću u tome uspeti ne zavisi mnogo od mene koliko od svesti ljudi na određenim pozicijama i njihovim radom, kada su se već pozicija prihvatili. U svakom slučaju, zahvalan sam Orijentiring savezu Srbije na svim pozitivnim stvarima učinjenim kako za sport, tako i indirektno za mene lično, a onih negativnih nadam se da će biti samo na nivou statističke greške.

Nakon perioda od novembra do februara meseca kada je važila odluka da se povlačim iz sporta i kada sam trenirao jedva dva puta nedeljno zbog obaveza kojima sam se isključivo posvetio, a koje se ne tiču sporta, mnoge stvari su se promenile. Novi klub, angažman u OSB-u, puno obaveza koje su me praktično zatekle, promenile su situaciju iz korena. Samim tim, bio sam svestan da, bez standardne zimske baze i sistemskog treninga, imam zahtevan zadatak pred sobom i puno ljudi koji jedva čekaju neki moju grešku ili neki moj poraz na trci da leče svoje komplekse.

Psihički sam se pripremio za, zbog pomenute neudrađene baze, prilično nenormalnu sezonu. Ta psihološka priprema, shvatanje i prihvatanje okolonosti puno su mi olakšali posao, s obzirom da se ni u jednom trenutku nisam stresirao oko bilo kakvog rezultata. Činjenica da deo takmičara koji su bili glavni konkurenti nisu više aktivni značajno mi je olakšala situaciju. Koliko su mi obaveze dozvoljavale dizao sam kilometražu na nedeljnom i mesečnom nivou, analizirao, psihološki se pripremao i tako na razne načine olakšavao sebi svaki odlazak na trku. Osim prvenstva na dugim u Beloj reci gde nisam mogao protiv loših delova karte, uglavnom mi je polazilo za rukom da se oduprem svim pritiscima. Kopaonik je bio samo šlag na tortu pred odlazak u Češku.

O potencijalnim rezultatima nisam ni razmišljao niti se istima uopšte opterećivao. Kada imate protiv vas Univerzitet u Cirihu koji je skoro prema Svetskom ekonomskom forumu proglašen za 6. na svetu, a 2. u Evropi po kvalitetu i uslovima i koji šalje kompletan tim u svim kategorijama i svim disciplinama, nema potrebe da sebi stvarate psihološki pritisak veći od onoga što standardno u sebi nosite pred start trke. Treba biti ponosan što, kao student, već preko "planiranog" broja godina studiranja, imate priliku da se takmičite na ovom takmičenju, a naredne godine na domaćem terenu probate sa minimumom uslova koji su vam na raspolaganju probate da iznenadite nečim "većim".

Tako rasterećen sam se ponašao i na samom takmičenju. Svojom zaslugom, Strahinja Strelić, inače moj nekadašnji reprezentativni kolega sa više juniorskih reprezentativnih takmičenja, sada student Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje i ja, kao predstavnik Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, imali smo direktan prevoz - "od vrata do vrata" do Olomouca gde smo bili smešteni u studentskom gradu, što je u mnogome olakšalo put. Na takmičenju je učestvovalo 50 Univerziteta iz 19 zemalja sa preko 180 takmičara.

Odmah po dolasku 23.07. odradili smo prijavu, raspakovali se i krenuli organizovanim prevozom do mesta Prostejov (karta gde su se trčale kvalifikacije za sprint distancu na svetskom seniorskom prvenstvu 2008. godine koje sam gledao na live prenosu), gde smo uradili model-trening-trku za sprint. S obzirom da sam poslednji dan na Kopaoniku povredio levo stopalo udarcem u šiljak opalog drveta i pri povratku u Beograd jedva preneo stvari u stan, bio sam jako zabrinut kako će ići oporavak. Dve dobre kreme, jedna iz Aloja vera programa, a druga - Aqua ICE, znatno su mi olakšale bolove i otok je počeo da se smanjuje, ali je i dalje bio prilične veličine. Tokom treninga osećao sam bolove i imao malih problema, međutim kako su sati odmicali bilo je sve bolje.

Sutradan, u sredu 24.07. imali smo model-trening za srednju distancu. Noga je bila sve bolje, a i samopouzdanje je raslo, iako sam znao da nisam na nivou od prošle godine pred svetsko seniorsko prvenstvo u Letoniji ili kao pretprošle godine kada sam 10km išao 35:03.

Na popodnevnom oficijalnom sastanku nakon programa otvaranja takmičenja, saznao sam da će sprint kvalifikacije služiti samo kao redosled startovanja u finalu. To mi je odgovaralo jer je značilo "jedna trka manje", dakle mogao sam lagano istrčati i ne trošiti se za finale. I Strahinja i ja smo tako postupili i sačuvali se za finalnu trku.

Ono što je smetalo bila je velika vrućina na kojoj su nas organizatori držali ceo dan. Tako iako smo se "sačuvali" od kvalifikacione trke, mene lično je celodnevni boravak napolju na vrućini jako iscrpeo iako sam se dovoljno hidrirao i pokušavao da budem u hladovini. Start kvalifikacija bio je u 09:30, dok sam u finalu startovao oko 17h.

Kada sam se tehničko-taktički pripremao za sprint, sa informacijom da će biti samo 15 kontrolnih tačaka pretpostavljao sam da će biti brzo i ne tako tehnički teško, što je i bio slučaj. To mi nije mnogo išlo u prilog s obzirom na pomenutu fizičku pripremu koja ne može da se poredi u odnosu na prethodne 2 godine. U analizi nekoliko sprint trka od prošle godinje, došao sam do zaključka da sam nekih 20-25 sekundi izgubio samo na trčanje na ovoj trci, što uopšte nije malo za sprint distancu. Osim toga, iako sam video sve 3 moguće varijante za dugačku deonicu do 2. kontrole potkralo se još nekih 10 izgubljenih sekundi u odabiru 2. po redu najbolje varijante, kao i još po toliko na 12. i 13. kontroli. Na 12. jer mi se učinilo da je gornji deo ograde zatvoren, a na 13. je ipak bilo kraće preko levog mostića. Kada se pogleda 30 izgubljenih sekundi nije strašno, ali uz dodatak slabije fizičke spremnosti zaostatak od 2:31 za prvoplasiranim je bio neminovan. 
Ipak vreme od 13:51 na pređenih 3.51km i avg pejsom od 3:57 min/km i nije tako loše kada se uzme sve u obzir jer je ovo u odnosu na sprint u Palanci i prvenstvo Srbije na Novom Beogradu, koji su uporedivi sa ovom trkom, znatno, znatno brže istrčana trka. Zauzeo sam 59. mesto od 82 takmičara.


Narednog dana održana je srednja distanca. Kako imam solidan ranking na svetskoj rang listi (WRE) tako sam sebi "začinio" start pred podne. Koliko je to imalo svoje prednosti - nekoliko utabanih putića kroz visoku travu i kupinjare, tako sam nadrljao na temperaturi od preko 30 stepeni. Kako smo model imali na karti koja se naslanja na ovoj koja se koristila za trku, opet svojim skautingom sa velikom verovatnoćom sam bio siguran i gde će biti karantin, start i kako će ići tok staze. Jedino nisam bio 100% siguran gde će biti ciljna arena. 

Krenuo sam sigurno do prve kontrole, a onda greška koja me je koštala znatno boljeg plasmana. S obzirom da se na svakoj strci koristi SI-air sistem za overu kontrolnih tačaka, trenutak boravka na kontroli je sveden na minimum. U tim mili sekundama pogledao sam ka brdu i uputio se uzbrdo, ali kako trek kaže samo 1 izohipsu, a ne kako sam ja mislio, bar 2 - do ovog temelja. Kako temelj nisam video, nisam se obazirao previše na to i nastavio po mom razmišljanju izohipsom, ali sam očigledno postepeno počeo da se spuštam, što je preraslo u prosto nemoguć spust do ogromne stene. Nakon ove žute fleke ispod temelja koji je nacrtan na karti, imam totalni prekid filma i mislim da ću do kraja života pokušavati da se setim šta se tačno dogodilo. Naravno, kada sam shvatio gde se nalazim, u totalnom šoku, "peglanje" uzbrdo do kontrole i nastavak dalje. Nisam se obazirao na grešku jer nisam ni bio svestan da sam izgubio 4:30 na tom mestu, što je dobro da nisam znao jer bi "poludeo" i verovatno nastavio da idem iz greške u grešku. Uz tu konsolidaciju kontrole su se nizale prilično dobro, a i pejs je bio solidan, iako mi je bilo jako teško zbog vrućine. Pred kraj sam napravio još 2 greške: 1 min sam izgubio na 18. kontroli jer sam bio na liniji kontrole i sasvim blizu nje, ali gustiš i nisko rastinje bili su mnogo gušći u prirodi oko kontrole nego što je bilo prikazano na karti, što me je navelo da se spustim niže; na 19. izletoh sa vrtače do gustiša levo misleći da je tu rupa, ali sam se vrlo brzo ispravio. 
Kako se vidi po splitovima sa 51. mesta na 1. kontroli, pao sam na 78. mesto na 2. KT, zatim konstantno poboljšavao plasman i vratio na 53. da bi uz te dve greške na 18. i 19. KT konačno zauzeo 56. mesto od 82 takmičara. Ukupno sam izgubio oko 6 minuta što je razlika od oko 20 mesta na rezultatskoj listi.

Poslednjeg takmičarskog dana na programu su bile sprint štafete. Prvi put u ovom formatu trčalo se u 3 kategorije: 2 muškarca, 2 žene ili mix muško-žensko sa istog Univerziteta. Strahinja i ja smo trčali u MM kategoriji, a još jedna zanimljivost bila je to da se trčalo 2 puta, pa sam tako ja trčao 1. i 3. izmenu, a Strahinja parnu - 2. i 4.
Iz pethnih žila sam u 1. izmeni istrčao ovu trku i bukvalno dao poslednji atom snage. Tako je i razlika sa sprinta od 2:31 došla do razlike od oko 1:20. Zaista se ne sećam da sam ikada trčao ovako brzu trku, koja u prvom i poslednjem delu staze ni malo nije bila naivna, kontrole koje su bile blizu vrlo lako su mogle da prevare takmičare, što se i dogodilo u Švajcarskom timu gde je ekipa koja bi bila ubedljivo prva bila diskvalifikovana zbog overene pogrešne kontrole već u prvoj izmeni. Na ovoj trci podeljenoj u dva dela nisam imao ni jednu jedinu grešku. Razumljivo, 3. izmenu sam išao pejsom sporijim bar za 0,15 po km jer sam potpuno izvukao svoj maksimum u 1. izmeni, ali mislim da to nije ni bitno kada nismo imali šanse za plasman na postolje, a i uglavnom je plasman zavisio od Strahinje. 
Da je on nije napravio par grešaka, najviše što smo mogli da izborimo bilo je 20. mesto. Za sve preko toga potrebno je biti jako spremniji i pametno istaktizirati sa snagom, a ne pući kao ja u 1. izmeni. Ovako smo zauzeli 21. mesto od 25 timova.
Još jednom skauting je odrađen, opet je 90% pretpostavki i bilo u realnosti, što nam je obojici dosta značilo.



Rezultate, prolazna vremena, staze u svom originalnom izdanju i sve ostale detalje u vezi takmičenja možete pogledati na sledećem linku.



Kopaonik OPEN 17-21.07.2019

Jul u delu popuplacije naše zemlje koja se bavi orijentiringom obično je rezervisan za takmičenje sa dugom tradicijom - Kopaonik Open. Ovo je ujedno i planina na kojoj sam odrastao, doživeo mnoge trenutke za pamćenje (kako lepe, tako i one kojih se manje rado sećam - izlazak sa karte na svom prvom reprezentativnom nastupu, Evropskom prvensvu za mlade 2009.) i planina gde sam vremenom usavršio sve svoje orijentiring tehnike.
Kopaonik sam 2017. godine doživeo i na sasvim drugačiji način, gde je orijentiring, zbog poznatih malverzacija sa odlaskom na svetsko prvenstvo, bio u drugom planu, pa sam od 3 nedelje boravka samo 2 dana izdvojio za orijentiring takmičenje, a ostalo vreme je bilo rezervisano za visinske kondicione pripreme. Od tada, Kopaonik predstavlja planinu za mene važnu na još jedan, poseban, način i, nadam se, planina na kojoj ću ubuduće brusiti formu za sva važna reprezentativna takmičenja.

Ove godine u dogovoru sa rukovodsvom kluba moj klupski drug Mare i ja otputovali smo na Kopaonik nekoliko dana pre početka takmičenja i tako se prilagodili nadmorskoj visini i spremno dočekali 1. dan i trku na Kadijevcu. Iznenađenja za mene nije bilo, ali verujem da su se pojedini ljudi iznenadili Maretovim 3. mestom u eliti. Ovo je samo početak njegovih dobrih rezultata.

Imao sam prilično stabilnu trku, ali bih izdvojio 2 situacije koje bi mi uštedele oko 3 minuta: izlaz sa 7. kontrole u pogrešnom pravcu kada sam izgubio 1 minut i varijanta sa 20-21. kontrolu gde sam u trčanju sa klupskim drugom Milićem i ponesen njegovim prisustvom nastavio pravo uz liniju, umesto da se spustim na put i trčim punom brzinom okolo gde bi išao 2 minuta brže. Time sam prekršio sopstveno pravilo - ne obaziri se ni na koga tokom trke na Kopaoniku. Međutim, to me nije sprečilo da budem ubedljivo 1. prvog dana takmičenja.

Drugog dana trka se seli na teren sa nekoliko desetina metara višom nadmorskom visinom. Prvi put ikada u toku takmičenja se prelazi asfaltni put što je sjajna stvar za bolju kombinaciju i iskorišćenje terena, međutim, s obzirom da su asfaltni put prelazila i maloletna lica, štaviše i oni najmlađi u kategorijama do 12 godina, organizator je morao obezbediti redara za kontrolu saobraćaja na tom prelazu, što nije bio slučaj. Nadam se da će to ispraviti naredne godine jer smatram da je to jako opasno po bezbednost dece, a sreća da nije bilo problema.

Drugi kiks organizatora bio je u delu između 13. i 14. kontrole gde karta nije pipnuta, a da moja konstatacija nije bez pokrića kako pojedinci umeju da zamenjuju teze, samo ću ih podsetiti da imam fajl karte iz 2015. godine, tako da to što fali na karti, nalazi se na terenu godinama. Do tog mesta bio sam u pristojnoj prednosti u odnosu na, u tom trenutku, drugoplasiranog, kada sam dakle zbog neucrtana 2 "jaka" puta i totalno drugačije vegetacije izgubio 3 minuta i tako je situacija direktno uticala na plasman.


Osim te situacije izdvojio bih još 2, gde sam svojom krivicom izgubio 2 puta po 30-40 sekundi: na 3. kontroli gde sam "ispao" malo iznad kontrole koja je bila sa suprotne strane kamena i na 12. kada sam ranije počeo da se penjem, napravio paralelnu grešku u mikro reonu sa identičnim objektima i tako ranije tražio kontrolu. Međutim, to je zanemarljivo u odnosu na ono što je usledilo greškom organizatora. Tako sam 2. dana zauzeo 2. mesto sa oko 2 minuta zaostatka za prvoplasiranim i oko 5-6 minuta viška.



Trećeg takmičarskog dana silazilo se u Rašku na sprint distancu. Novi most, novi karantin, odlična koncepcija i moja, izuzev prve kontrole - moja greška i četvrte kontrole - greška organizatora, stabilna trka rezultirali su ubedljivim 1. mestom.
Na 1. kontroli greška u izboru varijante totalno nepotrebno. Takmičar koji je startovao ispred mene odlazi napred, ja po inerciji krećem tom varijantom misleći da je kontrola negde u pravcu između škole i pijace, sporije savijajući kartu i već blizu škole kapiram da je kontrola kod fudbalskog terena i da moram da idem "srednjom varijantom" jer kod mosta između 1. i 2. kontrole moram više da kružim. Idealna varijanta bila je od startne prizme odmah levo gde bih uštedeo sigurno 20 sekundi. 
Loša reakcija na startu i na to moram da obratim pažnju ubuduće. Ono što nije bilo do mene je 4. kontrola gde je maslinasto zeleno, verovatno, novi parking koji nije reambulisan, a kontrola je bila bočno zakačena za ogradu, pa se sa početka sokaka nije videla što bi bio slučaj da je situacija kao na karti. Tako nastavljam do sledećeg sokaka, zbunjen sam jer kontrole nema, vraćam se nazad, ulazim u prethodni sokak do kraja i nalazim kontrolu na ogradi pod uglom od 60 stepeni. Na toj kontroli sam izgubio takođe oko 20 sekundi. Do kraja brzo, stabilno i ubedljivo do novog 1. mesta.

Četvrta trka bodovala se za svetsku rang listu (WRE) i Orijentiring ligu Srbije. Dobar start i - uprkos neobeleženom delu karte sa opalim drvećem gde se gubi određeno vreme u sedanju na stabla i prelaženju istog jer drugačije nije moguće ispod 2. kontrole - ukupno prvo vreme na 3. kontroli. Zatim racionalna varijanta ka 4. kontroli i ulazak ponovo u raskrčeno i opalo. Doduše tu nije bilo strašno, kao u delu blizu potoka između 5. i 6. kontrole gde je bilo jako rizično i gde su se mnogi ispovređivali. 

Na tim mestima gubim ukupno oko 2.5 minuta što se jasno vidi po splitovima, ali uprkos tome preuzimam vođstvo na 6. kontroli odakle se razlika samo uvećavala zaključno sa 11. kontrolom, nakon koje malo posustajem uzbrdo zbog silne energije koju sam izgubio ranije u preskakanjima i konačno gubim prvo mesto na 13. kontroli koja je pogrešno postavljena. 

Godinama sam trčao ovaj teren i tačno sam stvorio sliku gde bi 13. kontrola trebala da se nalazi. Ponesen tim utiskom trčim "belom" šumom, dolazim do prve u nizu velike stene i od nje se odbijam do mesta gde treba da bude kontrola, međutim nje nije bilo. Poznajući određene organizatore koji vole da se "šale" i "sakrivaju" kontrole pokušavam da pregledam ugao svakog manjeg kamena ispred te velike stene, ali opet ništa. Vraćam se nazad do iste te stene, razmišljajući da li da odem na cilj ili šta više da radim, u daljini mi se učini nešto kao crveni deo prizme - kad ono - moja kontrola na ivici grupe kamenja u "beloj" šumi. Niđe veze. Izgubljeno 3 minuta i prvo mesto. Do kraja trčim već frustriran iskustvom sa ove kontrole i kontrole koja me je koštala 1. mesta drugog dana i pravim još nekoliko sitnih grešaka u reonu kontrole koje realno u plasmanu ništa ne bi promenile da se nisu ni desile.




Poslednjeg takmičarskog dana bilo je prvenstvo Srbije na srednjoj distanci. Standardnim skautingom pred trku okvirno sam znao gde će biti većina kontrola u okolini cilja, međutim malo sam se iznenadio kuda će sama staza ići. Nakon prve kontrole nisam najsigurnije nastavio jer je deo šume oko 2. kontrole delimično iskrčen što mi je oduzelo nekih 30 sekundi, a 3. kontrola je bila postavljena nekih 15m niže ka potoku što sam utvrdio u kasnijoj analizi sa starijim takmičarima, tako da i tu imam nekih 20 sekundi viška. Nakon toga hvatam zalet i do 11. kontrole idem jako uglavnom bez izgubljenog vremena. Pred 10. kontrolu u punom trku udaram prednj deo stopala u stabilo što me je u tom trenutku malo zabolelo, a u popodnevnim časovima kada sam stigao do Beograda jedva sam otišao od auta do stana koliko je noga bila otečena. 

Tu sustižem Ugora koga sam jurio 4 minuta. Na 11. pravimo manju grešku od oko 30 sekundi. Na 13. još oko 40. jer sam prošao iznad kontrole i nisam je video, ali se zatim odvajam od njega i do kraja nastavljam do ubedljive titule prvaka države na srednjoj distanci. Bilo je tu sitne greške od 20 sekundi pred 17. KT i sa 19. na 20. još toliko jer se put u tom delu karte nije video, pa sam na osnovu intuicije stao i relocirao se. Iako u zbiru nekih 3 minuta viška, ostali takmičari su očigledno imali mnogo više problema pa je i bez toga razlika od 7 minuta ogromna.

Poslednjom trkom sam stavio tačku i na ukupan plasman gde je OK Paraćin imao 3 takmičara u top 4. Ja sam bio prvi, Mare treći, a Milić, kome želim brz oporavak, a koji je zaradio veliku povredu zadnje lože, je bio 4.

Sve rezultate i splitove možete pogledati na sledećem linku.

Zahvaljujem se rukovodstvu OK Paraćin bez kojih sve ovo ne bi bilo moguće.

Uskoro očekujte i post sa 1. Evropskog univerzitetskog prvenstva održanog u Olomoucu (Češka).