Orijentiring sezona u Srbiji započela je zapravo 06.04. trkom na Kalemegdanu u sklopu Pionirskog prvenstva Beograda i Pobedine sedmodnevne akcije pod nazivom "Metropole jugoistočne Evrope", mada za mene ipak trkom na Andrevlju (Fruška gora) koja se bodovala kao 1. kolo Orijentiring lige Srbije (OLS), jer sam ispred Orijentiring saveza Beograda ispratio organizaciju Pionirskog prvenstva.
 |
| Foto: Milivoje Simić |
Što se tiče Andrevlja i srednje distance - iako sam penjući se 60% staze osećao posledice trke iz Slovenije od 2h i 45 min, prilično stabilna trka, osim izgubljenih barem 30 sekundi na 1. kontroli gde teren sumnjam da je ovako strm u prirodi kako je prikazan na karti i da su odnosi baš takvi. Možda grešim, ali nisam jedini kome je situacija sumnjiva. Takođe, 15-20 sekundi sam bio sporiji nizbrdo ka 13. KT gde sam malo odšetao posle iskretanja noge na stablo. Ostaje mi dosta da radim na jakom brdu jer me tu pratioci sustižu dok nizbrdo, na ravnom i blagom brdu hvataju beleške registracionih tablica 😂 mada sa ovom ad hoc bazom (mada više kretanjem od nule sa dobrim back-up-om) za početak sezone nije ni moglo previše da se očekuje u borbi prsa uz prsa sa Bugarinom.
 |
| Foto: Mirjana Milačić Bajić |
Vikend kasnije (13. i 14.04.) trčalo se u Despotovcu, gradu koji je dobio ime po Despotu Stefanu Lazareviću i okolini na potezu iza Manastira Manasija - selo Lipovica, lokalitet Bela reka. Nova sprint karta dobila je sve najviše ocene: štampa karte (odličan papir), lep teren, zanimljive koncepcije sa puno varijanti - baš kako treba, štaviše zatvaranje saobraćaja od strane policije i organizatora je nešto što retko viđamo na našim trkama i za svaku je pohvalu.
Moja brzina trenutno nije na željenom nivou, tako da i bez 10-ak sekundi koliko imam viška plasman ne bi bio drugačiji. Balans u treningu ne dozvoljava previše iskakanja u bilo kom pravcu, tako da idemo korak po korak do reprezentativnih trka koje me čekaju na leto. Na sreću ili na žalost upisah ja i ovde 100 bodova za ligu i tako posle ovog i 1. kola sa Andrevlja sam vodeći sa maksimalnih 200 bodova. Trka se, takođe, bodovala i za svetsku rang listu, tako da je i tu bilo nekih solidnih bodova.
Posebno sam ponosan na Mareta, mog team mate-a, koji je bio 3. od naših takmičara, mada može on još bolje, siguran sam.
 |
| Foto: Dejan Ilić |
Drugog dana "Metropola jugoistočne Evrope" i "Memorijala Čika Duška Jovanovića" bila je duga distanca - državno prvenstvo. Nekako posle odlično organizovanog sprinta, pozitivne atmosfere u putu do farme Bela reka, smanjenih svih rizika pred start duge distance: kapa na glavi, butonke sa ekserima na nogama, dobro obučen za hladno vreme, insistiranja na dovoljnom razmaku između domaćih i inostranih takmičara u dirigovanoj startnoj listi po WRE/IOF pravilima (koje pojedini zloupotrebljavaju kada se ne napravi dovoljan razmak), ništa nije ukazivalo na to da će biti problema na šumskoj trci.
Međutim, kao da su se organizatori malo istrošili "u svakom smislu te reči" za 1. dan, pa je drugi bio prilično nategnut, makar što se ažuriranosti karte tiče. Skidam kapu na prihvatanje apela za promenu papira za štampu i za odličnu koncepciju, ali osećaj razočaranja posle trke zbog stanja karte i onim što je u prirodi - teško je sakriti, posebno zato što je trka bila državno prvenstvo na dugoj distanci.
 |
| Foto: Marko Radovanović |
Jednostavno, ovakve stvari su nedopustive. Ne bih previše ulazio u to ko
je, kada i kako kontrolisao kartu, ali osnovno je da makar prođete 1
dužu stazu, ako ne i sva mesta gde se nalaze kontrolne tačke, Da je to
učinjeno lako bi se došlo do zaključka šta treba dodati, ispraviti,
izmeniti, međutim mentalitet našeg naroda da idemo u megalomaniju (9
dana manifestacije) ne dopušta nam da stvari odradimo kako treba do
kraja. Umesto lepo da to traje pristojnih nekoliko dana, mi volimo da
budemo nerealni i zapravo najvažniju trku prepustimo slučaju i igranju
igre na sreću - bingo.
 |
| Foto: privatna arhiva |
Traženje vrtače u zelenom (žbunju) u juniorskim, veteranskim i kadetskim kategorijama ili da od 21 kontrole u seniorskoj kategoriji vi na bar 9 imate problem koji treba da rešite tako što ćete gledati u pasulj šta je pisac (kartograf) hteo da kaže ili ukoliko nije u njemu problem, onda da se zapitate svaki put kada stanete da li je moguće da organizatori nisu prošli i proverili celokupnu kartu.
Odgovore na sva ova pitanja možda nikada nećemo saznati, ali da ja pređem na sabiranje vremena koje sam izgubio na 14 od 21 kontrole, što svojom krivicom, što tuđom na koju nisam mogao da utičem, a koja je dodatno podgrevala već posle izlaska sa 5. KT zagrejanu glavu.
- 4. KT - moja greška od 1:10, prošao nadomak kontrole i nisam je video.
- Potez od 5. kontrole do polovine deonice 5-6 gde ima "milijardu" neucrtanih puteva i gde do donje ivice crvenog kruga nisam znao zasigurno gde se nalazim i gde sam zastao jedno 10 puta, barem. Izgubljen barem 1 minut.
- Potez 6-7, ideš nizbrdo a izlaziš iznad 7. kontorle?! + 30 sek.
- Potez 8-9, voziš se 2km 4min/km i dolaziš do mesta gde nestaje put i tu "blejiš" 1-1.5 min da shvatiš gde si i šta nije u redu sa kartom OPET.
- 9-10 raskrčena šuma, opet šetaš 30 sek. da ne pogrešiš
- 13-14 moja greška 15-20 sek. - došao prvo do kamene vrtače pored
- 14-15 deo koji odnosi "pobedu" - gde apsolutno ne znaš gde si nakon 250m trčanja putem posle 14. KT. 15. KT sam našao slučajno tako što od muke i stajanja više nisam znao šta da radim, nego sam uhvatio pravac od nekud ka uvali u kojoj se nalazi niz od 4 vrtače i tako došao tik do kontrole. Pri tom, ovaj put, odnosi, vegetacija - ništa to.
- 15-16 misliš dečija kontrola, kad ono dođeš na mesto gde treba da bude, a nje nema. Posle zujanja na potezu od 15m, nađeš je na padini (ćitaj između 2 izohipse) ka vrtači levo.
- Krećeš da se voziš 3:40min/km ka 17. KT međutim staješ posle 300m i hoćeš da se upucaš na koju raskrsnicu si došao, jer, jelte, put praktično iste jačine kao onaj kojim si krenuo nakon 16. KT nije ucrtan. Shvataš nekako posle 30 sek gledanja oko sebe da treba da nastaviš u određenom pravcu, podižeš brzinu opet na max i razmišljaš: "čim krene teren da pada, a posle vrtače, skrećeš na prvoj stazi desno", međutim skrećeš stazom koja na karti ne postojiš i gubiš još 1 minut na tom mestu dok shvatiš gde si i šta je moglo da se desi.
- Posle toga ti je svejedno više i ne obraćaš pažnju na puteve, vegetaciju, pola orijentira, ne reaguješ na prokrčenu šumu pred 17. KT.
- ... i za kraj gubiš titulu prvaka Srbije na dugoj distanci 2 kontrole pre cilja na još čudnijem potezu 19-20 kt gde kao sa 6. na 7. ideš uzbrdo, a padaš nisko...
To je bilo ukratko o DP na dugoj distanci sa nekih 12-15 minuta viška. Trka ubrzo zaboravljena kao da nije ni postojala. Radi podsećanja za svoje pojedine čitaoce koji zameraju moju reakciju na ovu trku i na ovu kartu kačim
OVAJ post kao poređenje u smislu da nisam bio ni u prvih 3, a da to uopšte nema veze sa mojim stavovima i pogledom na sport, plasman, vreme za koje može da se istrči trka, itd. Dakle, stojim iza toga da je ovo državno prvenstvo moglo (lagano) da se ide 70-72 min. i to je to.
Zahvaljujem svom klubu OK Paraćin na svemu što je do sada uradio za mene. Trudim se da svojim izbalansiranim treninzima podignem nivo fizičke spremnosti, iako to nije tako lako između vikenda u kojima imaš po 2 trke na kojima daješ maksimum, a posle kojih treba i odmoriti. Međutim vrlo brzo sledi jedan gep do prvenstva Srbije na sprint distanci, tako da eto prilike za podizanje forme.
Stabilna i brza trka, uz 1 sitnu grešku na polasku sa 3. na 4. KT gde nisam video ogradu između zgrade i dvorišta. Kasnije se sve to nadoknadilo, a kako je trka odmicala tako je razlika u odnosu na mlade lavove rasla.
