Prvenstvo Mediterana, Side, Antalija, Turska 21-26.02.

Od 21. do 26. februara, na terenima u okolini Antalije (Turska) održano je drugo po redu prvenstvo mediterana u okviru koga su učestvovale 4 reprezentacije: Turska, Italija, Španija i Srbija, bez Portugala koji je prošle godine u Španiji učestvovao. Pored reprezentativaca ove 4 države koji su se bodovali posebno, u mojoj kategoriji (M20) učestvovali su i ostali turski takmičari, kao i Šveđani, Finci, Austrijanci i Norvežani, koji su ovde bili na kampu.

U kategoriji seniora i seniorki, na kupu Antalije, učestvovala su i mnoga poznata imena iz sveta orijentiringa, kao što su: Helena Jansson, Lena Eliasson, Daniel Hubmann, Robert Merl, Baptist Rollier, Olle Bostrom i drugi. Oni su bili ovde u okviru priprema za svetski kup, koji će se održati sledeće godine u blizini na sličnim terenima.

Našu reprezentaciju je činilo 7 članova, od toga 5 takmičara i 2 funkcionera (s leva na desno): Kristina Radičević (Ž20), Sava Lazić (M20), Milica Ilić (Ž20), Zoran Šilja Milovanović (selektor i podpredsednik saveza), maskota takmičenja, Dejan Popović (M21E), Slađana Jovanović (Ž21E) i Đorđe Zagorac (predsednik orijentiring saveza Srbije)

Što se tiče mog nastupa za reprezentaciju, mogu da kažem da sam zadovoljan istrčanim trkama iz više razloga. Prvi, možda i najbitniji, je da sam konačno savladao tremu. Bez euforije, velikih predviđanja i očekivanja. Ni jednog trenutka za vreme trke mi nije zadrhtala vilica niti me je hvatala panika kada sam napravio manju grešku. To je veliki pomak za mene, i vrlo sam srećan zbog toga.

Drugi razlog je smanjivanje grešaka. Kontrolisao sam veći deo trke sva tri takmičarska dana. Nije mi se desio kiks, kao što sam imao običaj ranijih godina, da izgubim 5-10 ili više minuta na jednoj kontroli. Iako su tereni bili veoma teški i za praćenje karte i za razvijanje velike brzine, uspeo sam sve to nekako da izbalansiram i dovedem na sasvim solidan nivo.

Ovako su konkretno izgledali dani u Turskoj:

1. Došli smo u hotel dan uoči sprinta. Smestili smo se i otišli da rastrčimo do obale.
2. Prvog takmičarskog dana je bila sprint distanca. Staza je bila dužine od 2.5km, a moje vreme je iznosilo 13:55. Vrlo interesantan i ni malo lak teren, koji se naslanjao na plažu Sredozemnog mora. Nisam mnogo grešio, štaviše to su bile 2 manje greške. Prva na izlazu sa 12. KT, došao sam do žbuna gde nije moglo da se prođe, pa sam morao da se vraćam. Tu sam izgubio oko 10 sekundi, kao i na 15. KT gde nisam lepo ispratio žbunove i došao do pogrešne kontrole. Brzo sam napravio korekciju i našao KT. U okviru mediteranskih država zauzeo sam 3. mesto i osvojio bronzanu medalju, a u okviru svih 87 takmičara bio sam 8.     Rezultati         Splitovi                                        

• Drugog dana bila je duga distanca. Skok sa obale i 10m nadmorske visine na planinu i visinu od 1200m. Putovali smo 2 sata do tamo, ja sam imao sreću, te sam startovao na početku, pa nisam morao dugo da čekam. Teren - nešto što stvarno treba doživeti. Vredelo je ustati u 5 ujutru. Ogromni kameni odseci, stene, stepenici visine i do 1.5m, skoro sve je bio otvoren teren. Tehnički, jedan od najkomplikovanijih u mojoj karijeri. Staza je bila dužine od 8.1km sa velikim usponom, prešao sam je za 85 minuta. Nisam dozvoljavao sebi veliku brzinu, osim na stazama, putevima (kojih nije bilo mnogo) i mestima gde sam 100% bio siguran gde se nalazim. Nisam mnogo grešio, ali ipak, nakupilo se oko 9 minuta grešaka. Na prvoj 1 min, na osmoj - 3 min (na izlazu sa 8. KT krenuo sam stazicom koja se izgubila u stenama, pa mi je trebalo vremena da se saberem i proverim gde sam), na 11. - 1.5 min (stigao sam do 12. KT - ne znam kako), na 15. KT - 3 min (u reonu kontrole, teren je malo grublje predstavljen na karti, a i trebalo je da je napadnem sa donje strane iako je bilo za nijansu duže) i na 22. KT - 30 sekundi (pomerio sam prst i mislio sam da idem sa 22-23 umesto sa 21-22). Sve u svemu, mogu biti relativno zadovoljan. Zauzeo sam 6. mesto od takmičara iz mediteranskih zemalja, a u okviru svih 121 takmičara sam bio 20. 

Rezultati                                         Splitovi

• U nedelju, poslednjeg takmičarskog dana je bila srednja distanca, na nekih 300-400m nadmorske visine. Zanimljiva staza i još jedna dobro istrčana trka, koliko god razlika za pobednikom govorila drugačije. Imao sam ukupno 1.5 min grešaka. U reonu prve kontrole - 30 sekundi i u reonu 14. KT - 1 min. (pri ulazu i izlazu sa KT, uvala ka cilju je predstavljena belom bojom, a tu je čista livada, što me je zbunilo). Ono što je dodatno otežalo trku bila je podloga. Kamenje je bilo veličine pesnice i veće od toga, livade koje su predstavljene svetlo-žutom bojom bile su od takve podloge, što čini veći deo terena, kao i neki delovi šume. Zauzeo sam 4. mesto u okviru mediteranskog šampionata, a bio sam 19. od svih 116. takmičara.                                                    Rezultati             Splitovi

• Pošto nam je let za nazad bio u utorak ujutru, ponedeljak sam iskoristio za trening i šetnju. Pop i ja smo odradili trening na karti od prvog dana Antalija kupa, gde nismo učestvovali, a zatim sam išao duž obale jedno 10 km do starog grada i izletišta (Side), pošto sam bio iscrpljen, morao sam da se bacim u potragu za prevozom do hotela. U kombinaciji više jezika i pokreta ruku, sporazumeo sam se sa meštanima i bezbedno stigao u hotel :) 

Možda sam ljubomoran ili zavidan, ali takav mogu biti samo u slučaju da me osećaj ne vara. Iskreno, ne volim da gubim, a posebno ne na način koji nije pošten. Naime, reprezentativci turske su bili 10 dana na kampu u Antaliji i okolini, to je informacija koju sam saznao, a ono što ne znam, ali pretpostavljam da su trenirali na terenima na kojima su održane trke. Zašto to kažem i zašto sumnjam. Prosto je nemoguće da takmičari koji su pre 5 meseci učestvovali na prvenstvu jugoistočne evrope u Turskoj i koji su bili daleko iza mene, iako sam bio povređen, da me sada dobijaju na srednjoj i dugoj distanci 7 i 10 minuta. Ako uporedimo rezultate, od tog prvenstva, kao i od ranijih nastupa za reprezentaciju gde sam se takmičio protiv njih, može se videti evidentna razlika. Ne kažem sad da sam ja nepobediv, nepogrešiv, ali bode mi oči činjenica da nisam otišao nepripremljen, prebrodio sam sve povrede i trke istrčao bez znatno velikih grešaka, a za njima sam imao zaostatak po oko 10 minuta na dugoj i 7 minuta na srednjoj distanci. 

Ne želim da isterujem bilo kakvu pravdu, ali mislim da ako sam u pravu, to što su radili nije u redu...