Uvodna priča:
Nakon razočaravajućeg SEEOC-a prvenstveno u organizacionom smislu (a delimično i u svakom drugom) i još više razočaravajućih otkazivanja trka iz programa Orijentiring lige Srbije, konačno je održano neko takmičenje.
Otkazivanje trka 15 i 5 dana pred održavanje samo govori o našem sportu. Još puno će svega proteći Dunavom dok se ne uspostavi sistem u našem nacionalnom savezu i ne prekine sa ovakvom neozbiljnošću među onima koji donose odluke vezane za funkcionisanje lige i uopšte sistema orijentiring takmičenja u našoj zemlji. Tog sistema očigledno nema, tako da svako i može da radi šta hoće i ponaša se kako hoće, bez ikakvih posledica, onako lagano.
Sve je to posledica neplanskog rada, ad hoc donošenja odluka i nedostatka strategije, a najgore od svega, mlađi ljudi ne žele da se uključe, preuzmu odgovornost i zamene one starije na čelu, kako bi se nešto unapredilo, dok oni koji su tu očigledno ne žele da čuju mišljenja onih koji imaju najviše sportskog iskustva. Ja i dalje čekam da me neko nešto pita. Doduše, kad prigusti, kao pred svetsko školsko, bilo je poziva, ali je to samo dok ne prigusti, očigledno...
Imajući u vidu poziciju na kojoj se nalazim i iskustvo kroz koje sam prošao i kroz koje i dalje prolazim, nije uvek lako, ali vremenom, nakon predanijeg rada u startu, to sve dođe na mesto, sve se automatizuje i sve može da se postavi na svoje mesto. Biti član UO, član komisije ili predsednik Saveza ništa ne boli ako umete da komunicirate sa ljudima, ako niste prevaranti i ako ste više od 10 godina u sistemu sporta na malo ozbiljnijem nivou. Rad generalnog sekretera je nešto drugo, ali prethodne tri funkcije su sasvim ok za svakoga sa iole entuzijazma i želje da se nešto promeni. Nije to politička priča gde na neki način stavljate glavu u torbu ako ste opozicija ili morate da ste nečiji poslušnici ako ste u vlasti. Potrebno je samo malo volje i malo izdvojenog slobodnog vremena da bi nam svima bilo bolje, tako da ohrabrujem sve da se uključe i verujte, svima će nam, zaista, biti bolje.
O trci:
Iako prvobitno nisam planirao, u petak predveče sam ipak uspeo da se iskombinujem da krenem na trku na koju, da su se održala prethodna 2 kola, pa i Kopaonik Open, sigurno ne bih išao. Ovako, organizatoru je upala kašika u med sa ovim otkazivanjima, pa je verovatno još ljudi koji razmišljaju kao ja, ipak otišlo na trku.
Ovo je bio svojevrstan povratak u ranu mladost i vreme kad smo bili mali pilićari koji idu na sve trke. 2009. godinu i kartu Šiljak, svi smo dobro upamtili. Tada smo, kao omladinci, već mogli da razlikujemo loše od dobrog. Ta čistina kod današnjeg starta svima nam je ostala duboko urezana u sećanje i danas dok sam se zagrevao prosto sam se ismejao sam sa sobom podsećajući se na tu trku, a pre nego što ću početi da pišem ovaj post posetio sam i Blažov blog i još malo se dosmejao njegovoj avanturi sa te trke, jer je svima tako bilo, baš kako ju je on opisao. Iz ove perspektive je za smejanje, jer sada ni u ludilu ne bih otišao na takvu trku, ali je zapravo tužna priča našeg sporta iz tadašnjeg perioda.
No, ove 2022. godine, u odnosu na 2009. godinu, vidimo progres kod organizatora, kluba PSK Pobeda. Vidi se da mlađi ljudi, kao što je Komarac, preuzimaju polako odgovornost i organizaciju na sebe i kritike prihvataju i trude se da budu bolji. To se ceni.
Nakon organizacionog debakla od prošle godine na prvenstvu Srbije na srednjoj koje je takođe održano na Rajcu, ali na drugom terenu, ovo je bilo prilično bolje, mada ništa dok se ne investira u bolju kartu.
Namerno sam pominjao 2009. godinu jer se vidi razlika između Bačanca i co. koji su tada radili kartu i ove koju je, po svemu sudeći, radio Dragan Nikolić, a koju je Komarac doreambulisao (delimično). Dragan se ipak malo ozbiljnije bavi time da zna da georeferencira kartu, koristi mapper, a pretpostavljam i telefon na terenu, pa je ovaj otvoren deo, rekao bih, prilično tačan, da ne kažem odličan.
Ono što je bilo loše, bio je ovaj početak do 6-7. kontrole. Recimo na 1. KT, posle vrha grebena, ništa nisam mogao da raspoznam i zbog toga sam izgubio skoro 1.5 minut, što je za tako kratku deonicu ogromno.
Šumski delovi karte nisu za šalu i tu ipak treba da se angažuje neko ko to zna da uradi. Opet kažem, ne može se porediti sa kartom Šiljak i 2009. godinom, ali za klub kakav je PSK Pobeda, koji je organizovao ove godine 20. Dan čistih planina i 42. Memorijal, sigurno postoji načina da se obezbede sredstva i urade kvalitetne karte jer je šteta za ovako lep teren da tako i ne bude.
Nije mi bilo teško da premerim: oko 1.2 km kvadratnih je korišćeno za današnju trku. U novcu, to je grubo oko 900e za smeštaj i ishranu 1 dobrog kartografa, njegovo gorivo i njegov rad. S obzirom da je poznato koliko PSK Pobeda dobija novca i za Dan čistih planina kao manifestaciju od značaja PSB/PSS i koliko dobija novca za Memorijal, kroz neki od tih fondova bi, siguran sam, ovo moglo da se isfinansira. Svakako košta manje nego onakva bruka kao prošle godine. Pri tom, ako se uradi nešto veća površina, ne povećavaju vam se toliko mnogo troškovi, a po 1 srednja distanca može da se pravi 2-3 godine na tom terenu, pa je možete "otplatiti" i u narenim godinama. Da ne pričam da ako jednom dobar kartograf to nacrta, više nikada nećete ponovo morati da crtate taj teren, već jedino da ga ažurirate po potrebi, za šta su troškovi neuporedivo manji u odnosu na novo crtanje.
Ako bi se podigle i startnine na nivo na kom treba da budu, eto satisfakcije i u tom smislu, pa bi svi bili u win-win situaciji - i takmičari i organizator.
Ovo je mala studija slučaja kako bi trebalo da se razmišlja, pa sad, ko hoće da proba, može, ništa ne boli.
Sve u svemu, 1. mesto za mene na ovoj trci, oko 2 minuta izgubljenih zbog lošijih delova karte i 0 minuta izgubljenih mojom greškom.
P.S. na 13. KT fale padnice kod zatvorenog kruga izohipse, jer kod kontrolnog mesta nije vrh, nego vrtača.
