Nakon skoro mesec dana treninga u jakom intenzitetu usledilo je 4 vikenda sa 7 trka, svetski dan orijentiringa i standardno mnogo učenja i fakultetskih obaveza koji su deo svakodnevnice.
Prvi vikend u nizu (20-21.05.) bio je rezervisan za 1. univerzitetsko prvenstvo Srbije (organizacija Orijentiring kluba Dif, a pod pokroviteljstvom Univerzitetskog sportskog saveza Srbije) na kome sam osvojio prvo mesto i, sutradan, somborski polumaraton na kome sam postavio svoj novi lični rekord, zauzeo 6. mesto u ukupnom plasmanu, a 1. u kategoriji 20-29 godina.
Što se tiče sprinta, jako stabilna i brza trka bez grešaka koja mi je poslužila kao dobar nadražaj pred polumaraton.
Kao i prošle godine, 24. maj je bio rezervisan za manifestaciju pod nazivom "Svetski dan orijentiringa" koja se obeležava u celom svetu i namenjena je promociji orijentiringa u školama i kao zdravog načina života. Moja koleginica Lidija Radulović i ja smo bili situirani u Osnovnoj Školi Banović Strahinja na Čukarici, za koju sam prošle godine nacrtao mini orijentiring kartu celog dvorišta škole, gde smo prezentovali naš sport i upoznali oko 120-oro dece uzrasta 10-15 godina sa čarima orijentiringa. Ovo je samo jedan mali deo njih.
U nedelju 28. maja u Zvezdarskoj šumi nastupio sam na Univerzitetskom prvenstvu Beograda u orijentiringu (Organizacija orijentiring kluba Soko 2015 ex Obilić, a pod pokroviteljstvom Univerzitetskog sportskog saveza Beograda) i upisao svoju 4. pobedu za redom u ove 4. godine, nastupajući za, svoj, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, kao i na prethodnom univerzitetskom prvenstvu Srbije na Košutnjaku. Nisam želeo da kvarim tradiciju iako sam znao da me očekuje karta slabijeg kvaliteta što se i videlo na 6, 15. i 17. kontroli na kojima sam izgubio ukupno oko minut i nešto, a koje su negde i razmeri koja nije najsjajnija (odnosi nisu baš najbolji). Pored toga, imao sam jedan manji pad koncetracije sa 8. na 9. kt kada nisam pogledao kompas u brzini, ali sam se vrlo brzo korigovao. Tu sam izgubio 6-7 sekundi. Ostatak trke je bio stabilan.
Vikend kasnije (3-4.06.) bio je rezervisan za prvenstva Srbije u sprintu i mix štafeti. Iako sprint nije moja glavna disciplina, ne bežim od tih trka jer težim da budem kompletan takmičar koji je jednako dobar u svim disciplinama na orijentiring trkama, a pogotovo ako se uzme u obzir da kada te savez pošalje na neko veliko takmičenje, od tebe se očekuje da trčiš sve trke na maksimalnom nivou.
Organizator je bio moj prošlogodišnji klub - AOK Košutnjak i osim nekoliko propusta u vezi ženske elitne kategorije i sitnih detalja na karti, ostalo je bilo na izvanrednom nivou. I pre same trke sprint štafeta bio sam jako uzbuđen spektaklom koji sam zamišljao u vidu starta, cilja i prolaza na zavodovom stadionu u Košutnjaku.
Kvalifikacije u Srbiji - standardno, čisto da bi se poređao redosled ljudi u finalu. Lepa karta, uz jednu manju opasku organizatorima da provere razmeru s obzirom da mi je garmin izmerio tačno koliko piše da je i dužina staze, što je, gledajući trek, praktično nemoguće jer sam se odvajao od linije. Isto važi i za finale za koje na karti piše dužina staze 4km, a garmin mi je izmerio 3.6km.
Finale interesantno, sa nekoliko zanimljivih deonica. Na jednoj (najdužoj) sam napravio loš izbor varijante i tu izgubio 10 sekundi - sa 2. na 3. KT. Pored toga, pred 9. KT sam pretrčao prolaz jer objekat koji je na karti nacrtan kao "roze površina" kojom se označava zabranjen prostor, je ustvari običan kiosk koji se ne crta tako, ali nije ni bitno, sa 10 sekundi tu i 10 sekundi na prethodnoj kontroli opet bih zauzeo isti plasman. Ono što jeste bitno je da sam u odnosnu na prethodno prvenstvo koje se održalo u novembru "skinuo" celih 20 sekundi samo na trčanje na ovako kratkoj distanci, s obzirom da nisam uradio ni jedan jedini sprint orijentiring trening, a ako izostavimo kamp na FG s početka godine, onda i uopšte bilo kakav orijentiring trening. To je zadovoljavajući podatak s obzirom na obim i sistem treninga u kom se nalazim od kraja avgusta prošle godine. Poredeći to sa 2.5 minuta brže na distanci od 10km, moj ogroman napredak je evidentan i na to sam ponosan.
Dan kasnije i trka sprint - štafeta je pokazala da ni mi dugoprugaši nismo za bacanje. Poslednja izmena i spektakl. Taj adrenalin koji nose štafete ne može se porediti sa bilo kojom trkom. Poslednji put ovakav osećaj sam imao u poznatoj trci za 3. mesto 2013. godine u Rumuniji na prvenstvu jugoistočne Evrope kada sam svom timu doneo bronzanu medalju u uzbudljivoj završnici kada su svi već digli ruke od nas. Istorija se ponovila i sada. Tehničko-taktički sam se pripremio odlično za sve 3 trke tog vikenda, a pogotovo sam doslovno znao kako će ići ceo tok trke u mix štafeti. Adrenalin me je nosio, a da nije bilo ove greške na karti od 10 sekundi, naša pobeda bi bila još ubedljivija, ali bi propustili onako šokantnu završnicu koja je zabeležena i video klipovima koje možete pogledati na mom FB profilu i na youtube-u (mix štafeta prvenstvo Srbije u orijentiringu).
Poslednji vikend u nizu (10.06.) je obeležila trka na 10km u Kuli gde sam istrčao svoj novi lični rekord i zauzeo 10. mesto.
Rezultati
Bilo je ovo jako naporno ispratiti imajući u vidu da sam i 2 dana pre trke u Kuli imao ispit koji sam položio. Nastavlja se u još jačem ritmu na svim poljima.
Samo se pitam šta sledeće treba da se desi na polju reprezentacije kako bi neki ljudi shvatili da svojim ponašanjem srozavaju istu u još veće blato u kom je počela da pliva od 2014. godine zarad ličnih ciljeva i diskriminacije određenih takmičara, a sa druge strane guranjem svojih, klupskih. Poslednja situacija u nizu je odlazak na svetsko seniorsko prvenstvo u Estoniju. Informacija koju sam dobio lično od selektora, pred svedocima, je da idu 2 takmičara. S obzirom da pojedincima ništa ne verujem odavno dok ne vidim svoje ime na listi prijavljenih ili avionsku kartu sa svojim imenom, znao sam da razne stvari mogu da se dese u periodu posle toga, što se i obistinilo. Trka u Beloj reci je odlučila, s obzirom da na njoj nisam pobedio, da na svetsko prvensvo ipak ide 1 takmičar. Time je još jednom dokazano klupsko guranje i burazerske odluke. Od sastanka uoči Nove godine nijedan dogovor nije ispunjen, osim odlaska u Antaliju za koji nisam mogao da budem "skinut sa nekog spiska" s obzirom na odlične rezultate tokom leta, iako tada rovit od povrede. Nakon toga, nijedna informacija o selektivnim trkama, normama, bilo čemu što bi rangiralo takmičare, a na šta sam opominjao i insistirao upravo na tom sastanku koji smo imali. Pa čak ni inicijativa koju je potpisalo preko 40 ljudi starosti 18 do 40 godina koji su bili u reprezentaciji, stručnom štabu ili koji su otišli iz orijentiringa upravo zbog ovih stvari. Da ne napominjem da je planiranje unapred godinu, dve, tri... - misaona imenica.
Ostavljam vam da sami zaključite šta znači kada dobijete mail posle svih trka, a praktično na dan deadline-a za svetsko prvenstvo, da je ipak odlučeno da 1 takmičar putuje. Takođe, ostavljam vam da sami zaključite "o stručnosti stručnog štaba", s obzirom na njihovo donošenje odluka na dan slanja prijava za svetsko, kao i formiranja kriterijuma za odluku tog istog dana.
Jedno je sigurno, svako sutra ću biti bolji nego juče. Još jedno je sigurno - ničija do zore nije gorela.
