Lični podaci:

Photo credits: @woc 2018.
Datum i mesto rođenja: 01.08.1994;
Smederevska Palanka, Srbija
Trenutne okupacije: Sportista, student Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Klub: OK Paraćin (02.2019 - ), SK Rtanj & AK Partizan (11.2016 - 02.2019.), AOK Košutnjak Beograd (10.2015-11.2016.), SD Jasenica Smederevska Palanka (2006-10.2015)
Medalje za reprezentaciju: 2 zlatne (SEEOC-prvenstvo jugoistočne Evrope), 6 srebrnih (prvenstvo mediterana - MCO + SEEOC) i 5 bronzanih (MCO + SEEOC)

недеља, 23. децембар 2012.

Trening-trka - Čibutkovica, Lazarevac

U sklopu zimskih priprema za narednu sezonu u planu mi je veći broj zimskih trening-trka. U ovogodišnju "zimsku ligu" uključeno je više klubova nego prethodne godine iz razloga što liga nije samo takmičarskog, već i humanitarnog karaktera - u čast tragično preminulog Saše Palinkaša, a kao pomoć porodici koja je ostala iza njega.
Prvo kolo, koje je bilo planirano prošlog vikenda, je odloženo zbog snega na Fruškoj Gori, dok je drugo kolo održano na Čibutkovici u organizaciji PK Pobeda. (22.12.)

Staza je bila dužine 5.3km. 
Našao sam neki svoj tempo i držao ga tako od početka do kraja. Na 8. kontroli bila je brža varijanta sa gornje strane, malo je dalja ali je sve vreme put, dok sa donje, gde sam ja išao u blizini reona KT, tačnije ispod antene je trnje (kupinjar) i rasečeno drveće pa sam tu izgubio dosta vremena...

Na 15. KT sam imao malo lošiji azimut, dosta sam sišao, a i video sam usamljeno drvo i odmah zapucao tamo ne gledavši kompas. U stvari sam došao na usamljeno drvo ispod kontrole...
Ostalo je bilo ok.              
Treće kolo u Palanci ću najverovatnije propustiti, dok se nadam da ću biti prisutan 12.01. na Petrovaradinskoj tvrđavi (Novi Sad) u sklopu 4. kola.              
         
                                                  Rezultati                                   Splitovi

недеља, 18. новембар 2012.

Masters Kup 2012

Za razliku od prethodnih postova, ovog puta pišem kao organizator trke, a ne kao takmičar. Naime, omladina orijentiring kluba Jasenica organizovala je, sada već tradicionalnu trku, šesti po redu Masters Kup.
Posle dugog premišljanja, ipak sam prihvatio ulogu direktora takmičenja. Inače, ovo je treći, a ujedno i poslednji put kako sam direktor Mastersa, s obzirom da sam napunio 18 godina (tradicija nalaže da direktor treba da bude mlađi od 18). 

Imao sam više ideja u vezi odabira terena i tipa takmičenja, ali sam se odlucio za "ULTRA SPRINT" (dužine staza su bile između srednjih i dugih) koji se održao u Smederevskoj Palanci. Trka se sastojala iz dva dela:

  • Prvi deo je obuhvatao otvoren teren i veliki park u okviru banje i izvora mineralne vode - Palanački Kiseljak. Na gradskom bazenu je bio start, dok je poslednja kontrolna tačka bila na samom kraju parka i izlazu na bedem, pored reke Kubršnice koja protiče kroz naš grad.
  • Sledio je koridor dužine od 1 km koji je bedemom vodio do mašinsko-elektrotehničke škole "Goša", a zatim kroz pružni podvožnjak do ulaza u širi centar grada. Na kraju tog podvožnjaka se uzimala karta broj 2.
  • Drugi deo je obuhvatao, kao što rekoh, širi centar grada: od parka u okviru opšte bolnice Stefan Visoki, preko dela oko opštine, centra, do parka oko bioskopa i sa ciljem u pešačkoj zoni.
Na moju veliku žalost, startovalo je samo 70tak takmičara. Veliki trud smo uložili, uradili reambulaciju karata, nacrtali jedan novi deo koji se nikada nije koristio, osmislili nešto sasvim drugačije, ali trka se nije bodovala ni za prvenstvo Srbije, ni za prvenstvo Srbije u kombinaciji i to je verovatno bio razlog slabe posećenosti...

Drago mi je što smo imali dva inostrana takmičara: Dag Steinar Ragvin-a  iz Norveške u kategoriji D35-m (muškarci od 20 do 35 godina) i  Patrick-a iz Irske (u okviru PD Pobeda) u kategoriji M-b (muškarci preko 50 godina), tako da možemo slobodno da kažemo da je takmičenje bilo i međunarodnog karaktera.

Nije bilo lako postaviti 60 kontrolnih tačaka (i sačuvati iste), napraviti koncepcije za 10 kategorija za 2 terena (ukupno 20), nacrtati novi deo karte, kao i obezbediti sve da takmičari budu zadovoljni, ali uz pomoć mojih drugara, skoro sve je prošlo ok. Kažem skoro jer smo imali 2 peha, naravno u oba slučaja su to krađe. Prvo su nam ukrali 8 od 10 drvenih stubića kojima smo na svakih 50m obeležavali koridor na bedemu, a posle toga su nam ukrali i jedan stalak (aluminijumski stubić visine 1m) sa stanicom koja ni malo nije jeftina. Tako su nam upropastili ideju da od prihoda od startnina kupimo i napravimo klupske dresove za nas omladinu, jer će taj novac ići kao nadoknada za stanicu...

Nadam se da su svi takmičari zadovoljni većim delom organizacije i koncepcijama staza. Vreme nas je poslužilo, što je takođe jako bitno.
Takođe, hteo bih da se zahvalim prevozniku "Lasta" jer su nam omogućili prevoz takmičara na start koji je bio udaljen skoro oko 2km od takmičarskog centra, zatim opštoj bolnici "Stefan Visoki" koja nam je dozvolila da deo trke prođe kroz njihov park, PRINT SHOP-u koji je štampao diplome i zahvalnice, našem prijatelju kluba Boletu Milenkoviću koji nam uvek izlazi u susret sa ozvučenjem, RTV Jasenici koja nas uvek medijski pokriva, čuvarima kontrola, takmičarima koji su uzeli učešće kao i svima koji su doprineli da takmičenje bude na najvišem nivou.

U prilogu par slika sa terena i karata sa i bez koncepcija za one koji su bili sprečeni da dođu i da vide kako je sve to izgledalo:









четвртак, 08. новембар 2012.

Sumiranje rezultata i "novi početak"

Napokon malo vremena za pisanje i sumiranje rezultata za 2012. godinu.
Godina 2006; mart mesec, moj dolazak na prvi trening. Tu je sve počelo. Krenuo sam od kategorije Sport Za Sve (OPEN), zatim jedna trka u M12, pa 2 sezone u M14, jedna u M16, dve u M18-20 i ove godine seniorska M21E kategorija. Bilo je tu uspona i padova, uvek će ih biti, ali je najbitnije gde smo sada, u ovom trenutku. Upornost, rad i disciplina su ono što donosi rezultat i niko ne može da me ubedi u suprotno.

Iako sam razmišljao još prošle sezone da se prebacim u našu najjaču kategoriju, odustao sam, bila to greška ili ne, sad sam tu i tu ću biti do daljnjeg. 
Ovaj prelazak me je mnogo tome naučio, stekao sam sigurnost i samopouzdanje, tehnike čitanja karte i biranja varijanti koje ranije nisam koristio. Naravno, čovek se uči dok je živ, ali bitno je da se moja zrelost što se orijentacije tiče podigla na jedan viši nivo.


Cilj za ovu godinu, što se tiče nacionalnog kupa (prvenstva Srbije u kombinaciji), kategorija M21E je bio plasman u top 6, za prvenstva Srbije na srednjim, dugim, sprintu i noćnim takođe plasman u top 6, dok smo na štafetama (kao ekipa) priželjkivali jedno od 3 prvoplasirana mesta.

Što se tiče nastupa za reprezentaciju: učešće na svetskom juniorskom prvenstvu (JWOC, kategorija M20), plasman u top 30 na evropskom juniorskom (EYOC, kategorija M18) i minimum 2 medalje na prvenstvu jugoistočne Evrope (SEEOC, kategorija M18), kao i učešće na mediteranskom prvenstvu (kategorija M20).

Rezultati su izgledali ovako:
  • u kupu sam zauzeo odlično 2. mesto. Bodovalo se 15 trka u periodu od marta do oktobra 2012. godine, dok se za plasman uzimalo 8 najboljih. Prvo mesto je zauzeo Blažo Maksimović sa osvojenih maksimalnih 800 bodova, ja imam 762, dok je trećeplasirani Željko Ćorić sa 741 bodom. Ovo je veliki uspeh s obzirom da kategorija broji 30tak aktivnih seniora, dok se najčešće 10 istih, dobrih takmičara bori za plasman u prvih 5. Rezultate možete pogledati ---> ovde (izabrati prvenstvo Srbije u kombinaciji, a zatim kategoriju M21E)
  • Prvenstvo Srbije na srednjoj distanci - zauzeto 8. mesto, očekivao sam više. Napravio sam 2 greške od po 4 miuta koje su me koštale plasmana. Rezultati (za prvenstva se gledaju samo domaći takmičari)
  • Prvenstvo Srbije na sprint distanci - zauzeto 5. mesto. Rezultat
  • Prvenstvo Srbije na dugoj distanci - zauzeto 6. mesto. Trka na kojoj jednostavno nisam imao sreće. Iskreno se nadam da u budućnosti bar trke koje su registrovane kao neko od prvenstva imati dobre i tačne karte. Za ovo prvenstvo sam bio spremniji nego ikad cele sezone, a plasman u prva 3 je na žalost izostao iako sam imao velike šanse. Rezultat
  • Prvenstvo Srbije na noćnoj dugoj distanci - zauzeto 1. mesto. Kad-tad je moralo da dođe mojih 5 minuta, nije htelo po danu, ali zato po mraku jeste. Trka za primer. Opušteno, skoncentrisano i to je to. Rezultat
  • Štafetno prvenstvo Srbije - (sastav po izmenama) Sava Lazić, Luka Terzić i Filip Stevanović, osvojeno 2. mesto. Ono što smo godinama priželjkivali, konačno se ispunilo. Rezultat

  • Pored prvenstava, izdvojio bih još 2 trke:
  1. WRE (trka za svetsku rang listu) trku na Kopaoniku, srednja distanca, gde sam zauzeo treće mesto, postao rangiran na svetskoj rang listi i uzeo veliki broj bodova. 
  2. Beograd OPEN, drugi dan, duga distanca. Skoro pa savršenstvo, grešaka skoro da i nije bilo. Pored noćne na istom terenu, ovu trku sam najbolje istrčao u toku cele sezone.
Reprezentacija:

  • Svetsko juniorsko prvenstvo (JWOC)  - posle 17 godina ja sam prvi takmičar koji je otišao na ovo takmičenje. Cilj je bio da trke istrčim sa što je manje grešaka, da osetim šta znači 150 takmičara i jaka konkurencija, koja će me uskoro čekati na seniorskim prvenstvima. Sprint je solidno prošao. Na dugoj je bilo trenutaka gde sam briljirao, a takođe i onih gde sam se poneo kao početnik. Kvalifikacije za finale srednjih je prošlo loše, ne iz razloga neke greške, već zato što sam dobio gušenje, što nije prvi put da mi se to desi na stazi, pa tako od tada ne idem na trku bez leka u džepu. Na žalost, od srednjih distanci sam očekivao najviše, ali eto, takve stvari se dešavaju... U mix štafeti sa komšijama Hrvatima, dobro sam odradio trku bez grešaka. Zaključak za buduće trke ovog tipa: ne očekivati mnogo tj. ne postavljati cilj visoko, ići hladne glave i trčati ne maksimalnom brzinom (osim po putu) i euforično, već sa 90% snage i hladno jer se tako izbegava pravljenje grešaka. 
  • Evropsko juniorsko prvenstvo (EYOC) - mnogo grešaka za kratko vreme. Poslednje evropsko za juniore prošlo je loše, ali pored moje krivice bilo je tu još nekih neprijatnih situacija. U kratkim crtama ću opisati ove 3 trke. Sprint - nedovoljna koncentracija u odabiru varijanti i čitanju karte, duga - brzopleto, štafete pred kraj brzopleto. To je ono što moram da odstranim, euforiju u toku trke, a pogotovu pred kraj. Ono što važi za sva velika takmičenja (bilo to svetsko ili evropsko), ne može se očekivati, a kamoli postići neki visoki plasman bez kampova - radom na karti. Sredinom sledeće godine se selim za Beograd, biće mnogo više mogućnosti za treninge sa kartom.
  • Prvenstvo jugoistočne evrope (SEEOC) - srebro na dugoj distanci i zlato u štafetama, 5. mesto na srednjoj i 5. mesto na sprintu. S obzirom da sam otišao u Tursku, gde se prvenstvo i održalo, polupovređen, zadovoljan sam kako je sve prošlo, iako bi, ubeđen sam, uzeo svakog dana po medalju da nije bilo povrede. Drago mi je što smo u štafetama uspeli da dokažemo da imamo kvaliteta za 1. mesto i da posle više godina osvojimo tu medalju.  
  • Mediteransko prvenstvo (COMOF CUP) - sam start sezone. Srednju sam dobro istrčao bez većih grešaka, ali sporijim tempom, dok sam na dugoj pokušao da idem nešto brže, ali je to bila velika greška. Izgubio sam minute i minute. Bilo je lepo osetiti takav teren, ali mi se lično i nije baš dopao. Više volim neku četinarsku čistu šumu nego otvoren teren sa kamenitom podlogom ovog tipa.
Rezultati jesu polovični, ali težim ka tome da budu bolji i u Srbiji i u inostranstvu. U ponedeljak 05.11. sam krenuo sa pripremama za sledeću sezonu gde ću se u Srbiji takmičiti u seniorima, kao i ove godine, dok više nemam pravo da trčim u kategoriji do 18 godina za reprezentaciju, već prelazim u stariju starosnu kategoriju - M20. 
S obzirom da krajem juna imam prijemni i upis na fakultet neću moći da nastupim na svetskom juniorskom prvenstvu u Češkoj.
Po rečima selektora, uključiće me u borbu za mesto u seniorskoj reprezentaciji koja će ići na svetsko prvenstvo u Finskoj
Pored ovog svetskog prvenstva, početkom godine je planirano mediteransko prvenstvo u Turskoj, kao i prvenstvo jugoistočne evrope u Rumuniji koje je početkom septembra.

Naravno, prioritet je upis na fakultet, ali ću uporedo trenirati za svako od ovih takmičenja, išao na njih ili ne.

понедељак, 29. октобар 2012.

Trofej Beograda 2012 (27-28.10.)

Poslednja trka za ovu 2012. godinu, bar što se mene i orijentiringa tiče. Sezonu sam, iako je bilo neizvesno, završio pobedom. 

Dvodnevno takmičenje "Trofej Beograda" koje je organizovao orijentiring klub Dif iz Beograda. Prvobitno nisam planirao da uzmem učešće zbog planova oko početka priprema za sledeću sezonu, ali poziv Irine Juhas nisam mogao da odbijem, pa sam tako početak priprema odlučio da pomerim za nedelju dana.

Ovo je bila, čini mi se jedina trka u Srbiji ove sezone gde sam trčao u, po godinama, svojoj kategoriji (tj. prva da se nisam takmičio u seniorima, M21E). Razlog je bio to što se "Trofej Beograda" računao samo za ovu kategoriju, kao i pehar koji je dobijao pobednik.

Prvog dana je bila sprint distanca na Košutnjaku, deo sa strane asfalta na kojoj je fakultet. Do sada nisam trčao na toj strani, pa mi je bilo drago zbog novog terena. Teren tehnički nije bio komplikovan, ali su staze bile zanimljive. 

Zauzeo sam drugo mesto sa zaostatkom od 1:15 za prvoplasiranim, nisam imao greške osim možda varijante ka šestoj, ali jednostavno nisam mogao brže da istrčim. Prvi je bio Daniel Barkasz iz Rumunije, dok je treće mesto zauzeo Nikola Bilić (PD Pobeda, Beograd). Staza je bila dugačka 2.2km sa 75m uspona.



Drugog dana je bila duga distanca sa stazom od 7.5km i 385m uspona. Iako teren nije tehnički zahtevan, koncepcije su bile takve da je bilo puno razloga za razmišljanje, tj. odabira varijanti. Za to se postarao Andrea Bruno i hvala mu :) 
  • Nisam mnogo grešio, nisam video varijantu 6-7 asfaltom skroz pored 14 i 17. (koja je bila brža) i tu sam izgubio nekih 1-2 min, recimo. 
  • Zatim 10-11 gde sam se nešto zbunio na trenutak (izgubio sam 1 min) i pred sam kraj sa 19-20 gde mi ništa nije bilo jasno, samo sam trčao pravo, izašao na raskrsnicu, stao za trenutak, pronašao se i overio kontrolnu tačku (i tu još nekih 40 sekundi). Ostalo su bile sitnice (kao npr. pred 12. gde sam mislio da put počinje od kuća, a ne iznad kamenog zida)... 
Zadovoljan sam kako je sve prošlo. Ostvario sam ono što mi je bio cilj, došao sam da pobedim, a tako je i bilo. Nadoknadio sam zaostatak sa sprinta u odnosu na Barkasz-a i napravio razliku od oko 5 min. u ukupnom plasmanu. Moram da pohvalim lićbija (Nikolu Bilića), koji je oba dana bio tu blizu, za petama.


Rezultat 2. dan          Split 2. dan          Ukupan plasman

To bi bilo to za ovu godinu, gotovo je sa trkama. Sledi nedelju dana oporavka od ovog vikenda, forma je oborena, a zatim startujem sa priprema za sledeću sezonu.


Pored proglašenja za protekli vikend, održano je i proglašenje za kup, o čemu ću, kao i o ostalim rezultatima pisati u sledećem postu ovih dana.

петак, 26. октобар 2012.

Noćno prvenstvo Srbije + Štafetno prvenstvo Srbije (19-20.10.)

U petak (19.10.) održano je prvenstvo Srbije u noćnom orijentiringu. Na nimalo naivnom terenu seniore je čekala staza od 7.3km sa oko 300m uspona, pa tako i mene. 

Koncepcija staze za dnevnu trku bi bila lagana, po mrklom mraku nikako, ali je "mačije oko" - traka koja svetli u kontaktu sa svetlošču kojom su bili obavijeni stubići, dosta pomoglo. Stubići su se videli već sa oko 20m u pravcu kontrole.

Masovni start je dodatno uneo nervozu kod nekih, ali na žalost nije bilo više od oko 50 takmičara, te i start nije bio kao na primer trećeg dana Tare OPEN.

Meni masovni start nije uneo nervozu, odlučio sam prvi deo da idem za nijansu sporije, ali da precizno gledam kartu, brojeve kontrola, kao i na koju stranu treba da idem u leptiru. Pa tako, da bi imao neki svoj mir do prve kontrole biram varijantu putem, okolo. Imao sam dovoljno vremena da zapamtim varijante, kao i sve brojeve do kontrole broj 6.
Do 5. nisam grešio. Tu me je odvukla uvala levo, ali sam posle nekog vremena pogledao kompas, video da idem na pogrešnu stranu i ispravio se.
Dalje, na 9. skretanje za neki metar ranije, ali je usledila brza korekcija.
  • Do 21. nije bilo problema. Sustigao sam sve takmičare, samo je Filip bio tu negde. Na toj kontroli sam izabrao varijantu putem do uvale sa desne strane i odatle krenuo da sečem. Bio sam na dobrom pravcu, ali me je on odvukao na kontrolu koja nije bila naša. 
  • Isti slučaj je bio na 24. 
  • Na 25. je on bio ispred mene, ali sam ga na sledećoj prestigao i držao odstojanje od oko 20 metara do samog kraja.
Ovako je izgledala dobitna kombinacija za ovu trku. Pobedio sam i postao po prvi put prvak Srbije u noćnom orijentiringu na klasičnoj distanci (ne računajući prošlogodišnje prvenstvo Srbije na noćnom skor orijentiringu gde sam takođe bio prvi u seniorima).


Iskren da budem, nisam očekivao vreme od 75 minuta, priželjkivao sam jedno od prva tri mesta, ali ne i vreme ispod 90 minuta, mislio sam da će biti dosta teže. Na kraju, zadovoljan sam postignutim rezultatom, ko ne bi bio.
Rezultati           Splitovi

Sledećeg dana (20.10.) još jedno prvenstvo i još jedan veliki uspeh. Dakle, štafetno prvensto Srbije.


Ovo je treća godina kako se Filip Stevanović, Luka Terzić i ja takmičimo u seniorima na ovom prvenstvu.
Prve godine (2010.) na Iriškom Vencu bili smo 7. Godinu dana kasnije, na Samanjcu 5. i napokon, ove godine smo uzeli medalju. 
Posle 3 godine dominacije u juniorskim i kadetskim kategorijama (u štafetama), sledelo je 2 godine sticanja iskustva, a nakon toga medalja.

Za razliku od prethodnih godina, dogovorili smo se da ja idem prvu izmenu jer je do sada uvek Filip išao prvi - i na reprezentativnim nastupima kao i u klupskoj štafeti, Luka je išao drugi, a Filip, kao što rekoh treći.



Krenuo sam jako od početka. Plan je bio da napravim što veću razliku u odnosu na ostale štafete da bi Luka imao kakvu-takvu prednost. Iako sam bio umoran od prethodne večeri, nisam dozvoljavao sebi da pravim greške, usporavao sam u šumi, a putevima gazio koliko sam bio u mogućnosti. Birao sam sigurne varijante i gledao da što manje umaram mozak, videvši da je poslednji deo najkomplikovaniji. 
Posle prvog leptira bio sam, čini mi se drugi, a posle drugog prvi, ali to nisam znao do samog kraja trke.
  • Tek na 13. kontroli pravim prvu grešku, malo lošiji pravac, ali sam se ubrzo korigovao. 
  • Na sledećoj je je bio isti slučaj.
  • Do kraja sigurno i menjam prvi par sekundi pre takmičara čija je ekipa kasnije zauzela prvo mesto.
Zadovoljan sam svojom trkom. Na kraju kad se pogledaju vremena po takmičarima imao sam drugo vreme sa, recimo, 2 min greške, što je sasvim ok.

Kao ekipa zauzeli smo 2. mesto, što je jedan veliki uspeh, kao što sam na početku rekao. Svi smo sasvim solidno odradili svoj posao po izmenama i to je donelo medalju.

Kako još uvek nemamo klupske dresove, uzeli smo majce "bijem ženu" ili ti "siledžijke" i tako napravili foru, da bi imali isti gornji deo :)

Rezultati          Splitovi






недеља, 07. октобар 2012.

Banat OPEN - samo prvi dan (06.10.)

Deliblatska peščara, izletište Čardak. Održano je poslednje (15.) kolo prvenstva Srbije u kombinaciji. S obzirom da sam plasman obezbedio još na Zlatiboru, sada i zvanično mogu da kažem da sam zauzeo drugo mesto na prvenstvu Srbije u kombinaciji (kup Srbije), sabiranjem 8 najboljih od 15 rezultata na trkama u toku cele sezone (mart-oktobar 2012). Prvoplasirani je Blažo Maksimović, dok je Željko Ćorić zauzeo treće mesto.
Nekima bodovanje nije važno, ali meni jeste i veoma sam zadovoljan postignutim uspehom. Posle trka u kombinaciji u mlađim kategorijama, sasvim solidno sam nastavio dalje u seniorima.
Ali da ne dužim, posle štafeta i prvenstva Srbije na noćnoj, izdvojiću poseban post za sumiranje rezultata.

Današnju trku obeležilo je više stvari.
Pre svega, nisam trenirao 15tak dana zbog ekskurzije i obaranja forme. Pre toga, na Rajcu sam još uvek osećao povredu od ranijeg perioda, ali današnja trka nešto sasvim novo. Uzeo sam kartu u ruke i krenuo sa lakoćom, bez ikakvih znakova bolova, da trčim. 
Očigledno, taj osećaj mi je dao vetar u leđa što se tiče samopouzdanja oko brzine. Ali, u toj brzini sam pravio greške koje su postojale delom i zbog karte, ali pre svega jer sam srljao...
Pa da krenem redom:
  1. Na drugoj greška 1 min. - skrenuo sam ka prolazu kroz žbunje pre nego što je trebalo, mislio sam da sam već stigao do pravog prolaza, ali je to bio onaj, neucrtani...
  2. Na trećoj - prvo loš azimut, a kasnije mi je trebalo malo vremena da se pronađem jer nisam prepoznavao teren oko sebe, takođe +1min.
  3. Na petoj sam izgubio oko 3 min. - nisam pogodio prolaz koji vodi pravo do kontrole, a onda mi je trebalo vremena da istražim celo područje
  4. Greška za greškom, na šestoj opet loš pravac i gubim 2 min...
  5. Na osmoj gubim oko 1 min, mislio sam da postoji prolaz koji je ucrtan na karti, ali na sastanku je rečeno da nekih prolaza nema, a meni tu informaciju niko nije prosledio...
  6. Na 11. sam počeo da tražim kontrolu ranije, misleći da sam već stigao na predviđeno mesto - tu sam izgubio oko 1 min
  7. Hteo bih da se zahvalim Strahinji Streliću koji me je pozvao jer nisam overio 12 kt. već sam samo popio vodu... Da nije njega, bio bi mp.
  8. Ka 13. kraće zaustavljanje kod kontrole koja je bila pre moje.
  9. Kad sam krenuo na 17. tu gde je crveno na treku ispred 16. sam upao u rupu i iskrenuo nogu, pa mi je trebalo par desetina sekundi da nastavim sa trčanjem.
  10. Ka 20. nisam pogodio stazicu koja je vodila do kontrole, već sam išao nešto preko brda i kroz šumu do nje i tu izgubio, ni manje ni više nego 2 min.
Rezultati            Splitovi

Kada se sve to sabere, to je nekih 14-15 min grešaka. I da ih nije bilo, max. bih možda išao 65 minuta.
Sledi vikend pauze, a zatim prvenstvo Srbije na noćnoj, što će biti jedan veliki izazov za mene (7.2km po mraku na terenu kao što su Babe), kao i prvenstvo Srbije u štafetama gde ćemo Filip Stevanović, Luka Terzić i ja pokušati da postignemo bolji rezultat nego prošle godine (bili smo peti). 
Od ponedeljka se kreće sa teretanom što će trajati negde do februara. Malo snage i mišićne mase neće škoditi u borbama koje će predstojati naredne sezone :)

субота, 22. септембар 2012.

Dan čistih planina - Rajac, 22. septembar

U organizaciji PD Pobeda iz Beograda održano je prvenstvo Srbije u kombinaciji - 14. kolo.
Kao što je kontrolor trke naglasio, "nova" karta - Kadina Luka nije bila sjajna. Štaviše, moje, nazovi, greške pokazuju da na terenu nije bilo kao što je na karti predstavljeno, toliko izohipsi fali u delovima pored potoka da je to za plakanje, ali ne krivim samo reambulatora, već sam odabir terena, kao i veći deo staze je više za neko planinarenje, a ne za orijentiring. Ovo nije sport u kome takmičar koji redovno trenira ima na srednjoj distanci prosečno vreme po kilometru 10:20/km, a da ne pominjem kakvo bi to vreme/km bilo ako bi se delilo sa stazom po vazdušnoj liniji, koja je inače bila 4.9km. Znao sam da situacija nije najbolja na terenu kako je kontrolor rekao, ali nisam očekivao da bude tako loše. Morao sam da idem zato što je u klubu tako naloženo, ali to je jedini razlog mog dolaska na trku...

Kao što sam nagovestio u prethodnom postu (Memorijal "Buda Radović"), na prvom mestu za poslednja tri kola nije rezultat, već cilj da greške ne postoje ili da budu na minimumu. 
Iako ću, sada zasigurno, biti drugi u kupu, rešio sam ipak da idem na 13. i 15. kolo iz pomenutih razloga (karta), dok je ovo 14. izuzetak. Ovo danas je stvarno bilo mučenje. Srednja distanca je bila na programu, a vreme prvoplasiranog je bilo 49 minuta (šta vam to govori?), van svakog standarda, ali da ne dužim... 

  • Do prve sam se peo i peo i na kraju prošao ispod kontrole, kako? - Ni meni nije jasno. Tu sam izgubio 5 min. 
To je ujedno bila moja jedina greška danas. Sve ostalo je bila stvar sreće, da li će neko uplivati u kupine ili ne, kao i to da li će se brže ili sporije uspenjati na vrh Kadine Luke, odnosno sići sa istog.

Rezultati          Splitovi

Sledeća trka će biti održana 05. i 06. oktobra u Deliblatskoj peščari.
Sedmicu pre toga idem na ekskurziju, pa tako neću trenirati 6 dana, a i uopšte treninzi pre toga i posle toga će biti samo kratka rastrčavanja radi obaranja forme, dok će moja poslednja trka u ovoj godini - Štafete i noćno prvenstvo na Babama označiti i prvi trening priprema za narednu sezonu.

уторак, 18. септембар 2012.

Memorijal "Buda Radović" - Zlatibor, Šljivovica


Proteklog vikenda (15-16.09.) održano je dvodnevno takmičenje na Zlatiboru. Izuzetno lepi tereni, sa na žalost malo lošijim kartama i koncepcijama, ali to nije pokvarilo užitak. Bez obzira na pomenute nedostatke, volim da dođem na Zlatibor iz više razloga, a to su na prvom mestu druženje, zatim vazduh, čista šuma i uopšte cela atmosfera sa Bačancem na čelu i ostalom "ekipom". 

Za ovo takmičenje rezultat nije bio na prvom mestu. S obzirom da sam još uvek umoran od reprezentativnog nastupa, kao i da još uvek imam problema sa mišićem butine, akcenat je bio na praćenju karte (izohipse i azimuta) i to da se greške svedu na minimum.


U subotu je bila duga distanca, koja se bodovala kao prvi dan memorijala. Negde na sredini staze počeo sam da gledam koliko ima do kraja jer mi se nešto odužilo. Taj osećaj je bio zbog moje greške, nisam pažljivo čitao bilten, te sam mislio da je srednja distanca, a ne duga. 



  • Do prve kontrole sam ubacivao kartu u kesu za zimnicu, koja je bila alternativa za foliju. Napravio sam manju grešku na sledećoj (+30 sek.). 
  • Na 14. KT greška u azimutu, ali korekcija posle umalo diskvalifikacije jer sam overio broj 62, a moj  je bio 52 (+40 sekundi).
  • Na 20. KT pravim grešku koja je bila delimično moja. Plan mi je bio da kontrolu napadnem sa puta, koga na žalost u prirodi nije bilo. Tu sam izgubio 4 minuta. Ono što moram da popravim je rešavanje greške. Spor sam u tome, a vreme ide. Vratio sam se na raskrsnicu i napao kontrolu iz uvale, kako je možda i prvobitno trebalo da uradim.
  • I još jedna manja greška usled pada koncentracije zbog umora, na trenutak sam krenuo na pogrešnu stranu sa 22-23, ali sam se vrlo brzo korigovao (+40 sekundi). 
Zauzeo sam treće mesto.           Rezultat           Split

U nedelju je bila srednja distanca koja se bodovala kao 13. kolo prvenstva Srbije u kombinaciji i drugi dan memorijala. Fizički znatno zahtevnija, uspon je bio procentualno veći nego prvog dana.
  • Prva greška je bila na 6. KT gde sam napravio paralelnu grešku. Mislio sam da sam već stigao do druge staze i popeo se do raskrsnice. Uvideo sam grešku i ispravio se. (+30 sekundi).
  • Na 9, 10. i 14. tri manje greške uz brze korekcije.
Zauzeo sam drugo mesto na srednjoj distanci, a u ukupnom plasmanu, sabiranjem rezultata sam bio treći.


Zadovoljan sam trkama jer nije bilo većih grešaka, a ono što sam planirao sam i ostvario.


понедељак, 17. септембар 2012.

Southeast European Orienteering championships 2012

U periodu od 04-09. septembra u Turskom gradu Bursa, 35km od Azijske obale Mramornog mora, održano je prvenstvo jugoistočne Evrope (nekada balkanijada) na kome su učestvovale reprezentacije Bugarske, Rumunije, Italije, Turske, Moldavije, Makedonije, Crne Gore i Srbije.

Reprezentacija Srbije je nastupila u punom sastavu u kategorijama žena i muškaraca 16, 18, 20 i 21E i zauzeto je, posle više godina, 3. mesto u ukupnom plasmanu reprezentacija.                       Rezultat


Što se mene lično tiče, tamo nisam otišao potpuno spreman. Naime, posle kampa i takmičenja na Tari (10-15.08.) od 20 dana, morao sam da pauziram 15 dana iz razloga što sam se na Tari povredio. Dijagnoza je bila 2 fibroze (kidanje tkiva) u delu prepone i mišića poviše kolena, kao i grč 1x1cm na sredini butnog mišića, a sve to je ustanovljeno 10 dana nakon same povrede. Nakon te pauze od 15 dana, kao i 2 elektro terapije osećao sam se malo bolje, ali ne dovoljno da mogu sve 4 trke da istrčim maksimalno (u punoj brzini). Ali nije bilo dileme da li ću ići ili ne. Taktika je bila: istrčati sprint kako-tako ali bez grešaka, a na dugoj, srednjoj i stafetama ignorisati bol i dati sve od sebe, pa kako bude. Iako povređen, moram da priznam da sam u tajnosti priželjkivao plasman u prvih 6 na svakoj pojedinačnoj trci, a u štafetama bilo koju medalju, pa tako mogu da kažem da sam veoma zadovoljan postignutim rezultatima.


Nakon 22h truckanja po Srbiji, Bugarskoj i Turskoj stigli smo u Bursu, ogroman grad sa preko 2.5 mil. stanovnika. Grad sam po sebi je lep, uređen, infrastruktura je svuda ista, džamije su na svakom koraku i to treba videti, ali neprijatan miris, gužva i toliko nametanje islama su neke od stvari koje su meni lično smetale.




Kao što rekoh, put je bio dug, ali je bilo i neplaniranog trošenja vremena, pa tako nismo stigli da odemo na model za dugu distancu, što je po meni osnovna priprema... Umesto toga, odrađen je futing u trajanju od 40 minuta, kao i istezanje u blizini hotela. 


Prvog takmičarskog dana, a ujedno i pojedinačnog, na programu je bila sprint distanca u selu kakvo je bilo vekovima u nazad - Cumalikizik, inače predgrađe Burse. Sam odabir mesta mi se svideo, uske ulice, kaldrma, sprint za razmišljanje, upravo onakav kakav volim.


Pažnja je morala da bude na nivou od početka do kraja, posebno zbog toga jer je krajnji deo bio šumovit što je dodatno unelo neizvesnost među takmičarima. 

Uprkos povredi, nisam mogao da idem brzo, ali samim tim išao sam sigurno i skupa sam imao, recimo, 20 sekundi grešaka - 10 sekundi na odabiru varijante 9-10, kao i 10 sekundi kod pretrčavanja 14. KT. Ostalo je bilo ok, ali razlika za prvoplasiranim od 2 min. i splitovi pokazuju koji je bio moj tempo trčanja. Plan za prvi dan je bio uspešan, zauzeo sam 5. mesto i izašao na postolje. Ne mogu da kažem da mi nije bilo krivo, jeste (prošle godine sam bio drugi), da sam otišao tamo sa snagom kakva je bila u julu, nesebično mislim da sam mogao da zauzmem jedno od 3 prvoplasirana odličja.

Rezultati          Splitovi


Drugi dan obeležila je duga distanca, na nadmorskoj visini od oko 1700 metara, odmaralište - Uludag. Obzirom da je karta bila na razmeri 1:15000, što se na takmičenjima u Srbiji NE koristi, a treninge na istoj sam imao 3 puta ove godine, taktika za dugu je bila sledeća: u prve 3kt ući u fazon, ići polako i bez grešaka, a zatim izvući maximum do kraja.

  •  Uzeo sam kartu, potrčao do startne prizme i stao, pola minuta sam se dvoumio, ići pravo što više uz liniju i rizikovati ili sačuvati se mentalno i fizički za drugi deo trke a ići okolo. Odlučio sam se za drugu, sigurniju varijantu i nisam pogrešio. Štaviše, prva kontrola je odlučivala o daljem razvoju trke jer je bila dugačka. 
  • Na trećoj KT sam napravio prvu grešku i to od 4 minuta. Plan mi je bio da je napadnem sa donje strane, kao što sam i krenuo, ali prešao sam prvu uvalu, nisam je registrovao. 
Kada sam bio kod druge, tačnije kada sam prošao ispod kamenog odseka mislio sam da sam u uvali pre, i da ne dužim više - paralelna greška koja je najčešća kod takmičara. Posle par minuta "pretresanja terena" pronašao sam KT i nastavio dalje.
  • Obzirom da sam bio ljut na sebe zbog greške, rešio sam da probam da nadoknadim vreme na sledećoj KT. Imao sam malih problema sa trčanjem nizbrdo zbog noge, što je bio slučaj svakog dana pri nizbrdicama.
  • Posle dobro odrađene 4. i 5. KT sledi niz grešaka: 
  1. na 6. sam došao prvo na kamen sa desne, a zatim na kontrolu. 
  2. Ka 7. najverovatnije nisam gledao kompas, već sam samo jurio nizbrdo. (+ 1min) 
  3. Ka 8. sam otišao neplanirano na put sa leve strane, pa sam morao da pravim korekciju varijante koja na kraju nije bila loša. (+ 1min)
  4. Vrhunac je obeležila 9. gde nisam video stazicu sa leve strane koja vodi pravo do kontrole, a takođe sam pravio korekciju u dolasku do puta kojim sam išao. (+ 3min)
  5. I na kraju 10. kt gde je trebalo da siđem uvalom do "jačeg puta", a zatim da dodjem do mesta gde bi se popeo do kontrole pod uglom od 90 stepeni. (+ 1min)

  • Na 11. kt sam video Apostola koji me je jurio 6 min. i shvatio da iako sam grešio da plasman neće biti toliko loš kako sam prvobitno mislio. 

  • Do 12.kt smo imali različite varijante (ja levo putem, a on od raskršća puta i uvale izohipsom sa desne strane linije), a stigli smo u isto vreme, s' tim što je on krenuo jedno 40 sekundi posle mene. 
  • Do kraja smo išli zajedno (13, 14, 15) i ispostavilo se da je on zauzeo prvo mesto, a ja drugo.


Kada sam došao na cilj, nisam verovao da sam na postolju jer je 10 min. grešaka za ovu dužinu staze mnogo. Došao sam do liste sa rezultatima i uverio se - bio sam drugoplasirani i osvojio srebro. Gledajuću spltitove i analizirajući trku, taj hendikep sporijeg trčanja a manji broj grešaka u odnosu na ostale takmičare se ispostavio kao dobitna kombinacija.
Nakon razočaranja na prošlogodišnjoj dugoj u Makedoniji gde sam bio tek peti, ponovio sam rezultat iz Bugarske od 2010. godine gde sam takođe bio drugi. 
Bio sam srećan, uprkos stvarima koje su se izdešavale u periodu pred odlazak na SEEOC osvojio sam medalju na dugoj distanci koja mi je omiljena. Volim ja i sprint i srednju, ali nekako duga je kompletnija, treba biti jak mentalno i posle dosta pređenih kilometara održati koncentraciju i balansirati snagom. 

Rezultati          Splitovi

Trećeg dana, ujedno i poslednjeg pojedinačnog bila je srednja distanca. Prvi deo je bio sa leve strane asfaltnog puta, dok je drugi deo obuhvatao reon 5, 6. i 7. kt duge distance. Cilj je bio na istom mestu.
  • Do prve kontrole lagano bez problema, dok sam na drugoj izgoreo. 
  • Skrenuli su nam pažnju na sastanku da je prvi deo nezgodan i da treba obratiti pažnju. 
I inače kada počinjem trku, ne jurcam na početku, već prve 2-3 kontrole uvek odradim sporije. Prošao sam prvu uvalu i ispratio je, zatim sam prošao i drugu ali na terenu kao da nije postojala. Od treće uvale, u kojoj je inače bila i kontrola potrčao sam dalje, ali posle 4-5 koraka sam stao. Bilo mi je nešto sumnjivo, karta oseverena, uvala tu, ali greben strm. 
  • U drugom startnom boksu sam obratio pažnju na opise elite, čija je prva KT bila naša treća. Dok sam bio u zabludi, na 30m ispod kontrole, pored mene su protrčali Sirakov, a posle nekog vremena i Zinka, tako da sam znao da sam na pravcu između prve i treće, ali ne i gde tačno. Posle 4 min vrtenja naišao je Apostol koji me je za razliku od duge toliko i jurio. 
  • Do kraja smo išli zajedno smenjivajući se na čelu, kontrole na kojima sam ja bio ispred su bile 4, 5, 7, 9 i 10.
Na kraju, još jedno 5. mesto i treći izlazak na postolje.                   Rezultati               Splitovi


Poslednjeg takmičarskog dana, bila je ekipna trka - štafete. Imali smo jaku ekipu, Filip Stevanović, Nikola Bilić i ja. Priželjkivali smo medalju, ali je na štafetama sve moguće. Neizvesnost do samog kraja.
Prvi je trčao Filip, izmenio je treći, 3 min posle Rumuna i vrlo brzo posle Bugarina. Nikola, je odradio najtežio deo posla, odlično je istrčao drugu izmenu i napravio je razliku u odnosu na sve takmičare.
Bio sam srećan, jer sam krenuo prvi u pohod na medalju od reprezentativaca Srbije. Na meni je bilo samo da održim razliku i da ne overim pogrešnu kontrolu.


  • Bez obzira na ushićenje, morao sam da eliminišem euforiju. Od startne prizme sam izbacio sve druge misli iz glave i koncentrisao se samo na pojedinačne kontrole start-prva, prva-druga... 
  • Na četvrtoj gubim 1 min zbog lošeg odabira varijante. Nisam pogodio stazicu koju sam hteo, pa sam morao da idem zaobilazno.
  • Sledeća greška bila je na 12. kontroli, uz manju korekciju na 7. i 11. Pri prelasku potoka sreo sam Apostola koji je išao na sedmu. Pitao me je za nju i pokazao sam mu gde je. Znao sam da nema šanse da me stigne, ali ta komunikacija sa njim mi je malo poremetila koncentraciju pa sam napravio grešku. Došao sam prvo do prve, pa tek onda odatle do 12. kontrole. i tu sam izgubio skoro 3 min. 
  • Napravio sam još jednu grešku posle koridora od oko 1 min. na 14. kontroli i to je to što se tiče moje staze.        
Rezultati          Splitovi

Uzeli smo dugo priželjkivanu medalju, a dodatno slavlje je bilo iz razloga što je to bila ona najsjajnija - ZLATNA i veoma sam srećan zbog toga, jer smo dokazali da imamo dobru ekipu i da možemo!

Ovo je za mene najuspešnije prvenstvo jugoistočne Evrope (Balkanijada) do sada, gledajući same rezultate: SREBRO na dugoj distanci, PETO mesto na sprintu, PETO mesto na srednjoj i ZLATO na štafetama. A ono što je podjednako bitno, je to da ima prostora za smanjivanje grešaka i dovođenja tehnike i brzine na još bolji nivo.