Lični podaci:

Photo credits: @woc 2018.
Datum i mesto rođenja: 01.08.1994;
Smederevska Palanka, Srbija
Trenutne okupacije: Sportista, student Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Klub: OK Paraćin (02.2019 - ), SK Rtanj & AK Partizan (11.2016 - 02.2019.), AOK Košutnjak Beograd (10.2015-11.2016.), SD Jasenica Smederevska Palanka (2006-10.2015)
Medalje za reprezentaciju: 2 zlatne (SEEOC-prvenstvo jugoistočne Evrope), 6 srebrnih (prvenstvo mediterana - MCO + SEEOC) i 5 bronzanih (MCO + SEEOC)

понедељак, 23. јун 2014.

PTT kup, Divčibare (21.06.)

Pronađi razliku :) (1 - 2012, 2 - 2014)
Nakon 4.5 godine i trke na karti "Šiljak" u sklopu Dana čistih planina, orijentiring u Srbiji je još jednom dotakao dno. Tada smo imali nepostavljenu kontrolu ili pogrešno postavljenu ako me pamćenje dobro služi, i kartu vrlo interesantnu sa sličnim usponom i zanimljivim drugim delom staze. Sada je situacija malo drugačija, teren je lepši, ali i dalje imamo razne varijante dodatnih opisa i opisa na karti, raznih brojeva kontrola i tačnosti karte, za koju je kao i 2009. godine bio zadužen Baki. Ono što je zajedničko za obe trke je da sam tada, 2009. godine bio 1. u kategoriji do 16 godina, pa mi je poništeno 100 bodova, kao i ove 2014. godine gde je apsolutno identična priča u kategoriji M21E. Ali nije sporno poništavanje bodova, sporno je proglašenje pobednika za nešto što je poništeno. Ili proglasi po realnom vremenu (kao tada 2009. godine) ili nemoj ni da proglašavaš i gotova stvar, a ne kao ove - "nešto treće", jer ne znam kako drugačije da definišem.
Uz to, totalna nemaštovitost organizatora da napravi "nešto novo", a pod tim se podrazumevaju mesta za kontrolne tačke - čist primer je ako uporedite dugu distancu iz 2012. godine i ovogodišnji 1. dan PTT kupa. Sudeći po komentarima, ni sutradan, na državnom štafetnom prvenstvu, nije bilo mnogo bolje, ali o tome neću pričati, jer nisam trčao.

Još jedna stvar jako bode oči, a to su odluke pojedinih odraslih i zrelih ljudi, njihov stav, autoritet, strah od znatno mlađih od sebe i tako dalje. Proglašenje pobednika na ovaj, pa na onaj način. Štampanje jednih konačnih rezultata, pa drugih. Priznavanje kontrolne tačke, pa poništavanje prvobitne odluke... A ako pogledamo malo šire, tako su se donosile, donose se i donosiće se odluke za mnogo bitnije stvari na znatno višem i ozbiljnijem nivou.
Moglo bi se reći mnogo što šta na tu temu, ali ne bih o tome ovde, nije ni mesto ni vreme.

Prvobitna koncepcija staze čiji se opisi kontrola poklapaju
sa dodatnim opisima koji se nose na ruci
Što se tiče lično moje trke, zadovoljan sam. Od 7. kontrolne tačke pa do kraja sam konstantno održavao prednost i uvećavao je u odnosu na ostale takmičare. Tempo mi je bio solidan, ali su velika vrućina i ogroman uspon dosta uticali na isti. Međutim, kako se primiče svetsko juniorsko prvenstvo za koje je, pored prvenstva jugoistočne Evrope, forma i tempirana, izdržljivost i brzina polako dolaze na svoje mesto. Bilo je minuta viška, ali shodno kvalitetu karte. Na 4. KT sam izgubio minut-2 jer sam stao 30m pre kontrole (linija koja spaja 2 kruga) prekriva identičan objekat. Na 14. KT takođe minut-2 zbog toga što je kontrolna tačka "negde".
Bilo je tu još kontrola za diskusiju što se tiče postavljanja i detalja "između 2 kruga", ali ništa neočekivano. Psihički i taktički sam se pripremio kako treba, znao sam šta me očekuje u smislu uspona, tačnosti karte itd. 
Sve to rezultiralo je prvim mestom (čime je ispunjena lična satisfakcija), 3 minuta ispred drugoplasiranog, naravno, da je neke pravde i realnog vremena.

Žao mi je samo što sam dozvolio da čitavih sat vremena budem besan zbog nečijih gluposti, jer sam došao na trku da se opustim malo i pročistim misli od svakodnevnih obaveza i učenja. Međutim i to je ubrzo prošlo, a lepo vreme i fina šetnjica do povratka su obrisali prethodnu mrlju u raspoloženju, dok su mrlje u vidu kompleksa nekih ljudi postale normalna stvar, na koje više niko i ne obraća pažnju, nebitni su, kao koka kola kad se usija na suncu.

Iako postoje ovakve, raznorazne stvari i nepravilnosti, ne bih voleo da to obeshrabri organizatore da prave takmičenja, posebno one koji ih organizuju van grada i van asfalta. Kritike treba prihvatiti i težiti da naredni put budu ispravljene ili pak bar 1 od parametara bude na boljem nivou. Naš sport je u razvoju, treba ga negovati i ulagati u isti koliko je god to moguće. Živimo u Srbiji, ne možemo očekivati da sve bude savršeno kad nije, ali dajte da ako imamo "nešto", da to iskoristimo na najbolji način, a prevedeno na naš, orijentiring jezik, za koncepcije i postavljanje kontrola ti ne treba doktorat, samo malo više razmišljanja nego kad kuvaš supu iz kesice.

понедељак, 02. јун 2014.

Kup Srbije, 6. kolo - Manastir Bogovađa (01.06.)

Posle 3 nedelje pauze, nazad na takmičenje, a posle mesec dana - povratak u šumu! Vreme leti!
U nedelju, nadomak manastira Bogovađa kod Lajkovca, održano je jednodnevno takmičenje. Lep teren, sa kojim sam se već susreo na reprezentativnom kampu 2009. godine, ali na karti koja je nastavak ove jučerašnje. Želeo bih, pre svega, da pohvalim Miška Stevanovića na organizaciji i uopšte odluci da napravi trku na ovom terenu. Čovek je sam izreambulisao celu kartu, doduše malo grublje i siromašnije na nekim mestima, i napravio sasvim finu koncepciju. Nije u redu da ima ovako malo trka u šumi što se prvog dela sezone tiče, a pre svega tu mislim na duge distance. 
Kao što rekoh, trčao sam u nastavku ovog terena na kampu pre 5 godina, ali se nisam nadao da će i u junu ove godine šuma biti sasvim ok što se prohodnosti tiče. Mogu reći da sam uživao što se toga tiče jer mrzim terene na kojima ne mogu da se pokrenem ili zbog konstantnih brda odnosno strmih padina ili zbog gustine "a la Memorijal na Rajcu" ove godine.


Što se tiče moje trke, mogu slobodno da je uporedim sa prvenstvom Srbije na dugoj distanci od prošle godine, na Vlasini.

Opet sam startovao među prvima, takmičara koji je startovao ispred mene sam zaobišao već na prvoj KT, dalje sam bio sam na svome. Fino sam krenuo, uz manje gubljenje vremena pri ulasku na 4. KT, provlačenju ka 5. i loše varijante do 6. KT gde u brzini nisam ni video stazicu, posle izlaza iz jarka, ali je tad bilo kasno.
Do 7. KT sam išao malo na sreću, tu dolazi ona priča sa početka teksta o grubljoj i siromašnijoj reambulaciji jer je konfiguracija terena malo drugačija na karti nego što je u prirodi.
Sledi niz od korektno odrađenih kontrola i to je trajalo skoro do kraja, a onda sledi mali šok za mene.
Prošao sam pored pretposlednje kontrole i nisam je video... Tu sam izgubio celih 5 minuta... baš nepotrebna greška pred sam cilj, ali kao što se u fudbalu igra dok sudija ne odsvira kraj, tako se i kod nas "igra" dok ne overiš finiš stanicu.
Postoji još jedna stvar koja mi je zasmetala kada sam radio analizu trke, a to je moj tempo i tu dolazi priča o poređenju sa trkom na Vlasini. Ok, trčao sam sam, nije bilo dodatnog adrenalina kad sustigneš nekog ili kada je u pitanju reprezentativni nastup, ali to nije razlog da ne dam svoj maksimum. Nikako da preskočim tu crtu potrage za podsticajem i štednje snage. Opet sam došao na cilj sa viškom energije i rastrčao lagano bez problema 1.5km do cilja. 
Možda će neko pomisliti da sam nerealan, ali zaista ne mogu da budem zadovoljan dok ne dođem na cilj i ne srušim se od umora. Jednostavno, kada je slučaj da overim finish i nastavim odmah tako da rastrčavam to je znak da nisam dao maksimum, a samim tim pokreće nezadovoljstvo.
Simulacija trke, nedostatak jačih trka (duga i srednja distanca) i trening sa kratom u šumi, ali vremenski što duži. To je ono što nedostaje uz bolji razgovor sa samim sobom tokom trke.

Rezultate i splitove možete pogledati/preuzeti na ovom linku

Ne verujem da ću pisati u narednom periodu, minimum 3 nedelje, a možda i više od mesec dana. Sledi ispitni rok, a ostavka selektora o kojoj se priča, ako je istinita znači da je i svaka nada za mojim odlaskom na WOC (svetsko seniorsko) u Italiji, ugašena. Nisam razočaran, sve mogućnosti su bile u opticaju, ovog puta je pobedilo nešto drugo naspram mladosti i potencijala, žao mi je što je to tako i što pojedinci gledaju stvari vrlo usko, ali to je njihov problem. Moje je da nastavim da treniram po planu, kao i do sada, da pokažem svojim rezultatima na reprezentativnim nastupima da je to usko gledanje pogrešno i ispunim ličnu satisfakciju i zacrtane ciljeve od kojih ne odstupam. Sa druge strane, nadam se da će se konačno oformiti tim ljudi koji će se u dužem vremenskom periodu ozbiljnije pozabaviti mladima koji su ključ za budućnost ovog saveza.
U narednom periodu sledi finiširanje sa ispitima, a posle toga i odlazak na Kopaonik gde ću napraviti LIČNE pripreme za JWOC (svetsko juniorsko prvenstvo) i gde ću boraviti minimum 10 dana do puta u Bugarsku.