Posle 3 nedelje pauze, nazad na takmičenje, a posle mesec dana - povratak u šumu! Vreme leti!
U nedelju, nadomak manastira Bogovađa kod Lajkovca, održano je jednodnevno takmičenje. Lep teren, sa kojim sam se već susreo na reprezentativnom kampu 2009. godine, ali na karti koja je nastavak ove jučerašnje. Želeo bih, pre svega, da pohvalim Miška Stevanovića na organizaciji i uopšte odluci da napravi trku na ovom terenu. Čovek je sam izreambulisao celu kartu, doduše malo grublje i siromašnije na nekim mestima, i napravio sasvim finu koncepciju. Nije u redu da ima ovako malo trka u šumi što se prvog dela sezone tiče, a pre svega tu mislim na duge distance.
Kao što rekoh, trčao sam u nastavku ovog terena na kampu pre 5 godina, ali se nisam nadao da će i u junu ove godine šuma biti sasvim ok što se prohodnosti tiče. Mogu reći da sam uživao što se toga tiče jer mrzim terene na kojima ne mogu da se pokrenem ili zbog konstantnih brda odnosno strmih padina ili zbog gustine "a la Memorijal na Rajcu" ove godine.
Što se tiče moje trke, mogu slobodno da je uporedim sa prvenstvom Srbije na dugoj distanci od prošle godine, na Vlasini.
Opet sam startovao među prvima, takmičara koji je startovao ispred mene sam zaobišao već na prvoj KT, dalje sam bio sam na svome. Fino sam krenuo, uz manje gubljenje vremena pri ulasku na 4. KT, provlačenju ka 5. i loše varijante do 6. KT gde u brzini nisam ni video stazicu, posle izlaza iz jarka, ali je tad bilo kasno.
Do 7. KT sam išao malo na sreću, tu dolazi ona priča sa početka teksta o grubljoj i siromašnijoj reambulaciji jer je konfiguracija terena malo drugačija na karti nego što je u prirodi.
Sledi niz od korektno odrađenih kontrola i to je trajalo skoro do kraja, a onda sledi mali šok za mene.
Prošao sam pored pretposlednje kontrole i nisam je video... Tu sam izgubio celih 5 minuta... baš nepotrebna greška pred sam cilj, ali kao što se u fudbalu igra dok sudija ne odsvira kraj, tako se i kod nas "igra" dok ne overiš finiš stanicu.
Postoji još jedna stvar koja mi je zasmetala kada sam radio analizu trke, a to je moj tempo i tu dolazi priča o poređenju sa trkom na Vlasini. Ok, trčao sam sam, nije bilo dodatnog adrenalina kad sustigneš nekog ili kada je u pitanju reprezentativni nastup, ali to nije razlog da ne dam svoj maksimum. Nikako da preskočim tu crtu potrage za podsticajem i štednje snage. Opet sam došao na cilj sa viškom energije i rastrčao lagano bez problema 1.5km do cilja.
Možda će neko pomisliti da sam nerealan, ali zaista ne mogu da budem zadovoljan dok ne dođem na cilj i ne srušim se od umora. Jednostavno, kada je slučaj da overim finish i nastavim odmah tako da rastrčavam to je znak da nisam dao maksimum, a samim tim pokreće nezadovoljstvo.
Simulacija trke, nedostatak jačih trka (duga i srednja distanca) i trening sa kratom u šumi, ali vremenski što duži. To je ono što nedostaje uz bolji razgovor sa samim sobom tokom trke.
Rezultate i splitove možete pogledati/preuzeti na ovom linku
Ne verujem da ću pisati u narednom periodu, minimum 3 nedelje, a možda i više od mesec dana. Sledi ispitni rok, a ostavka selektora o kojoj se priča, ako je istinita znači da je i svaka nada za mojim odlaskom na WOC (svetsko seniorsko) u Italiji, ugašena. Nisam razočaran, sve mogućnosti su bile u opticaju, ovog puta je pobedilo nešto drugo naspram mladosti i potencijala, žao mi je što je to tako i što pojedinci gledaju stvari vrlo usko, ali to je njihov problem. Moje je da nastavim da treniram po planu, kao i do sada, da pokažem svojim rezultatima na reprezentativnim nastupima da je to usko gledanje pogrešno i ispunim ličnu satisfakciju i zacrtane ciljeve od kojih ne odstupam. Sa druge strane, nadam se da će se konačno oformiti tim ljudi koji će se u dužem vremenskom periodu ozbiljnije pozabaviti mladima koji su ključ za budućnost ovog saveza.
U narednom periodu sledi finiširanje sa ispitima, a posle toga i odlazak na Kopaonik gde ću napraviti LIČNE pripreme za JWOC (svetsko juniorsko prvenstvo) i gde ću boraviti minimum 10 dana do puta u Bugarsku.
Нема коментара:
Постави коментар