Lični podaci:

Photo credits: @woc 2018.
Datum i mesto rođenja: 01.08.1994;
Smederevska Palanka, Srbija
Trenutne okupacije: Sportista, student Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Klub: OK Paraćin (02.2019 - ), SK Rtanj & AK Partizan (11.2016 - 02.2019.), AOK Košutnjak Beograd (10.2015-11.2016.), SD Jasenica Smederevska Palanka (2006-10.2015)
Medalje za reprezentaciju: 2 zlatne (SEEOC-prvenstvo jugoistočne Evrope), 6 srebrnih (prvenstvo mediterana - MCO + SEEOC) i 5 bronzanih (MCO + SEEOC)

среда, 25. септембар 2013.

Prvenstvo Srbije na dugoj distanci & Kup "Vlasinska rosa"

Proteklog vikenda, na Vlasinskom jezeru, održano je i poslednje pojedinačno prvenstvo Srbije, a ujedno i kup "Vlasinska rosa" koji se sastojao od srednje i duge distance. 
Ovo je nov teren, nikada se nije koristio za orijentaciju. Jedan deo je bogat mikrodetaljima, koji nimalo nisu laki za praćenje, dok je drugi skoro klasičan planinski. Karta je kvalitetna, poznati češki eksperti su odlično odradili svoj deo posla u izradi iste.
Vlasinsko jezero je jedno od najlepših u Srbiji. Nalazi se na oko 1200 m nadmorske visine i veštačkog je karaktera. Takođe, u neposrednoj blizini se nalazi i fabrika vode - "Rosa" koja je ujedno bila i glavni pokrovitelj ovog takmičenja. Zahvaljujući njima i organizatorima koji su konkurisali za sponzorstvo, ovo takmičenje je i medijski bilo propraćeno na zavidnom nivou.

Prvog dana bila je srednja distanca. Trka je bila tehnički vrlo zanimljiva, bilo je nezgodnih delova gde je karta morala da se prati sa visokom pažnjom i sigurnošću, s' tim što bi bilo još zanimljivije da su kontrole bile kao 6. na primer (u uvali ili rupi), a ne kao većina - na vrhovima.
Imao sam 2 greške: jednu veću od oko 1.5 - 2 minuta na 6. kt, gde sam izašao malo zapadnije i jednu manju na od oko 30 sekundi na 11. Ostalo je bilo sasvim ok i vrlo sam zadovoljan ovom trkom. 
Osvojio sam drugo mesto, 15 sekundi iza prvoplasiranog Blaža Maksimovića.

                                   Rezultati 1. dan          Splitovi 1. dan

Drugog dana je bila duga distanca - državno prvenstvo. Staza je bila dužine od 11km sa 450m uspona (idealnom varijantom) i razmerom 1: 15000. Fizički, za mene, vrlo naporna trka, svojom varijantom sam prešao 14.3km. 
Stazu sam istrčao za oko 103 minuta uz 2 veće greške: na 4. oko 2 minuta - prošao sam neposredno od kontrole i misleći da sam iznad nje, spuštao se i vraćao. Sledeća veća greška je bila na 8. kontroli, gde sam isto prošao pored nje i nisam je video, s' tim što sam tu izgubio 3-4 minuta.

Imao sam malo manje sreće, za početak što sam startovao prvi u kategoriji, pa tako nisam imao staze kroz gustiše i paprati, a takođe nisam stizao takmičare na trci pa sam morao sam sebi da diktiram tempo i nisam imao pomagala u tom vidu (2 ili 3 para očiju mnogo bolje vide nego 1). Ali, par dana posle trke sam shvatio da sam ipak istčao sasvim solidno, da ne treba da budem nezadovoljan i da je bolje što sam sreću potrošio u Rumuniji na nastupu za reprezentaciju gde sam ostvario veliki uspeh. Kvalitetna trka sa jakom konkurencijom iskusnih seniora i veterana.
Sve je to relativno, ali dobro, istrčao sam trku sam, niko mi nije smetao, imao sam snage da brže istrčim, nisam, trebalo je brže da reagujem u reonu kontrola gde sam pravio greške - nisam, ali to su stvari koje će ubrzo postati prošlost jer je za duge distance ipak potrebno više iskustva nego za trke srednjeg ili sprint karaktera.
Državnih prvenstava u seniorima će biti još najmanje 15 godina, tako da će ovo 7. mesto sa 8 minuta zaostatka za prvoplasiranim moći da se poboljša još mnogo puta :)

U ukupnom plasmanu sam zauzeo 4. mesto.


Da ne pomisle ljudi da mi je ovo jedina zanimacija - od juče su krenula predavanja na fakultetu, a sa tim i ozbiljnost na visokom nivou :)


среда, 11. септембар 2013.

Prvenstvo jugoistočne Evrope, 04-08.09. - Ramnicu Valcea, Rumunija

Kao što sam i najavio, u periodu od 4. do 8 septembra održano je, meni, najbitnije takmičenje ove godine - reprezentativni nastup na prvenstvu jugoistočne Evrope u rumunskom gradu Rimniču Vlčea severno od Krajove.
Na programu su bile 3 pojedinačne trke: sprint, duga i srednja distanca, kao i jedna ekipna - štafete, na kojima sam nastupio sa svoja 2 klupska druga: Filipom Stevanovićem i Lukom Terzićem.
Za ovo takmičenje sam se spremao celo leto. Posle februarskog mediteranskog prvenstva (gde sam osvojio bronzanu medalju na sprint distanci) trenirao sam relativno redovno i to je trajalo do sredine maja kada sam napravio pauzu i oborio formu. Spremanje prijemnog za fakultet mi je bilo na prvom mestu, pa je razumljiva razlika u prolećnoj fizičkoj spremi u odnosu na ovu sad.
Godine i godine treniranja i skupljanja iskustva konačno je došlo do izražaja.

Počev od 10. jula nisam stajao sa treninzima. Imao sam hiljadu problema koji su uticali na moje raspoloženje, kao i na neke trke na Kopaoniku, ali sam bio uporan i prešao preko svega toga. Zacrtao sam sebi cilj koji sam radom, trudom i zalaganjem konačno ispunio. 
Odličan kamp na Fruškoj Gori, kao i trke na Vojvodina OPEN-u su dosta uticali na ovako dobre rezultate u Rumuniji, ulili su mi samopouzdanje, vratili veru u sebe i sigurnost u praćenju karte.

Ne mogu a da ne pomenem svoje drugare Marka Rakića (koji na žalost, zbog mononukleoze, nije mogao da nastupi u Rumuniji, a bio je prvobitno na spisku), Filipa Stevanovića, Milicu Milošević i Luku Terzića koji su sve vreme bili uz mene, od perioda oko prijemnog kada je bilo najgore, preko Kopaonika i sve do sada, kada je konačno sve došlo na svoje mesto. Uvek su imali strpljenja da me saslušaju, daju savet ili uteše kad je bilo potrebno i ovom prilikom im se iz sveg srca zahvaljujem jer su oni deo ovog mog velikog uspeha.

U Rumuniju smo stigli u sredu 4. septembra, ostavili stvari u hotelu i otišli prvo na model za dugu i srednju distancu, a zatim na sprint trku koju smo koristili kao trening za prvi takmičarski dan. 
Model za srednju i dugu sam išao lagano, izabrao sam varijantu sa što manje uspona, kako se ne bih mnogo umorio, kao i varijante na kojima mogu da držim pravac.
Kartu sprinta koji smo koristili kao trening nemam kod sebe. Iskren da budem, bio je zanimljiviji nego sprint koji je bio na prvom reprezentativnom nastupu, ali dobro. Njega sam takođe istrčao lagano uz par bržih promena na početku i pri kraju.

Prvi takmičarski dan je obeležio vrhunac moje orijentiring karijere. Na sprint distanci sam zauzeo prvo mesto i osvojio zlatnu medalju što je dosadašnji najbolji rezultat. 

Nekoliko nedelja pre odlaska u Rumuniju sam pravio taktiku za sprint. Znao sam šta me očekuje, start na stadionu, prvi deo u parku, a zatim završnica u gradu. Svakog dana sam startovao poslednji u kategoriji, pa mi je na psihičkom nivou bilo malo lakše. 
Plan je bio da uđem malo sporije u trku, a zatim da ubrzavam, ali kada sam uzeo kartu i pogledao prvih par kontrola, odlučio sam da ipak idem maksimalno od samog početka, jer mi se nije činilo teško. Bio sam u pravu, trka nije bila toliko tehnički teška, trebalo je u početku malo voditi računa, ali veći deo trke sveo na trčanje.

Dao sam svoj maksimum, utrčavajući u cilj osetio sam kočenje mišića od umora, a vreme drugoplasiranog koje je bilo 47 sekundi veće od mog dovoljno govori o brzini kojom sam išao.

Imao sam 2 sitne greške od po recimo 10 sekundi: 

  • Na drugoj kontroli nisam bio siguran da li je zid bio prelazan, pa sam kontrolu napao daljim putem.
  • Na izlazu iz prolaza pred 19. kontrolu otišao sam na desne stepenice. Prvobitno sam krenuo na pogrešnu stranu, ka prolazu, a zatim sam zastao na sekundu i otišao na pravo mesto.
Izraz na licu Turskog takmičara govori više od reči o mojoj trci :)



Sledećeg dana je bila duga distanca. Razmera je bila 1: 15000 na kojoj ove godine ni jednom nisam trčao. Iskustvo je odradilo svoj deo posla, sve je bilo onako kako sam očekivao, a greške koje sam ranije pravio pokušao sam da iskontrolišem i svedem na minimum što je dovelo do još jedne medalje, ovog puta bronzane.

Tehnički nije bilo toliko teško, ali fizički itekako jeste. Ni dugačke deonice mi nisu predstavljale problem, ali umor od sprinta jeste malo. Na sprintu, koji je bio u popodnevnim časovima sam išao bukvalno do poslednjeg atoma snage. Nije bilo mnogo vremena za odmor, legao sam ranije ali sam u toku trke osećao posledice zlatne medalje, glavni pokazatelj je 8. kontrola gde imam minut više u odnosu na 4-5 takmičara, kao i svaka uzbrdica na kojoj sam se vukao. Prvu i jedinu veću grešku sam napravio na 11. kontroli i to u reonu kontrole. Prošao sam pored nje i spustio se niže. Tu sam izgubio 3 minuta vrteći se u reonu od oko 100m.               Na kraju zauzeto 3. mesto sa samo 56 sekundi zaostatka za prvoplasiranim, a 23 sekunde za drugoplasiranim.                           Splitovi & Rezultati


Poslednjeg pojedinačnog dana bila je srednja distanca. Recimo da je to bila najlošije istrčana trka na ovom prvenstvu, ali vidi se da i drugi greše... Po povratku u hotel sa duge distance istuširao sam se i legao da spavam. Bilo je dosta vremena za odmor, opravak i kvalitetnu hranu.

Razmera je bila 1: 10 000. Krenuo sam mnogo brzo što je verovatno i prouzrokovalo grešku na drugoj kontroli kao i očigledno nepažnja. Bukvalno sam došao do kontrole, samo je bilo potrebno da okrenem glavu i da je vidim. Mislim da nikad neću prežaliti 5 minuta koje sam izgubio na glupost. Kada sam je konačno našao, skočio mi je adrenalin, a i bes jer sam znao da je teško nadoknaditi toliko vremena. Bez obzira na sve povećao sam tempo na najviši nivo, malte ne nisam grešio do kraja. Izvukao sam još jednom maksimum iz sebe što je dovelo do 2. mesta i srebrne medalje sa samo 1 sekundom zaostatka za prvoplasiranim. I tako, umesto da budem ubedljivo prvi, morao sam da se zadovoljim srebrom, što je naravno, takođe veliki uspeh.                           Splitovi & Rezultati



Uveče, posle proglašenja za srednju distancu usledila je priprema za oficijalnu žurku takmičenja. Dogovorili smo se oko oblačenja što se vidi na slici :) Opet, da nije bilo mog lap topa i pozitivne energije od strane srpske reprezentacije, žurka bi bila čist promašaj :) Stvarno smo se lepo proveli i malo opustili za štafete koje su nas očekivale dan kasnije.



Poslednjeg takmičarskog dana ekipna trka i uvek zanimljive štafete. Nastupili smo u sastavu: Filip Stevanović kao prva izmena, Luka Terzić kao druga i ja kao poslednja - treća. Znao sam da je teško takmičiti se sa Rumunima i Bugarima koji su imali dobre takmičare, približne snage i tehnike, ali sam isto tako verovao da možemo uzeti treće mesto što se kasnije i ispostavilo.
Filip i Luka su istrčali svoje, a na meni je bilo da pokušam da izvedem čudo. Posle druge izmene, za Rumunima i Bugarima smo zaostajali oko 15 minuta, za Turcima oko 10.5 a za Moldavcima oko 5-6 minuta. Znao sam šta me očekuje - nadoknađivanje vremena. Bio sam sasvim smiren i skoncentrisan.
Krenuo sam sigurno prve 2 kontrole, i probio led kako treba. Na trećoj sam imao malo problema u reonu kontrole, tu sam izgubio oko 1 minut. To me nije poremetilo, nastavio sam kako treba.
U tom prvom delu sam negde prestigao Moldavca. Na 6. pravim još oko 1 minut greške jer sam sišao više nego što treba. Tu već počinjem da dodajem gas jer sam znao da ove 2 greške mogu da koštaju i mene i ceo tim plasmana.

Dok sam trčao kroz koridor pored cilja rekli su mi da je Turčin oko 5 minuta ispred mene. Nastavio sam smireno, ali trenutak kada sam ga video 4 kontrole pre kraja ne mogu nikome da objasnim. Adrenalin mi je skočio do maksimuma, trčao sam svom snagom kako bih ga stigao. Bila je to dramatična završnica. Na 14. kontroli sam ga stigao, bili smo rame uz rame. Na 15. isto tako. Na livadi euforija, svi viču, skaču,... Na izlazu iz šume je bio jarak sa niskim rastinjem. U glavi mi je bilo samo da ne padnem, a baš to se desilo turskom takmičaru. Pre njega sam izašao na livadu, ali me je on stigao i gurnuo u žbun. Ni to me nije omelo, samo me je dodatno iznerviralo. Kada je hteo da overi poslednju distancu, verovatno od straha, promašio ju je, a ja sam uleteo overio je i istrčao finiš ispred njega. 
Overio sam poslednju stanicu i samo pao. Svi su skočili na mene... Neopisiv osećaj sreće, imao sam osećaj kao da smo osvojili zlato, a ne bronzu.

Par minuta posle, tim turske je pisao žalbu, kako sam udario protivničkog takmičara i onesposobio ga da overi kontrolu. Naravno to je bila laž, dali smo izjave, svedoci su rekli svoje, a slike i snimci isto tako. Uglavnom, istina je izašla na videlo, presuda je pala na sprsku stranu, a malo je falilo da oni budu kažnjeni jer je utvrđeno da je samo on mene gurnuo u žbun.
Što se tiče pojedinačnog plasmana na štafetama, imao sam najbolje vreme što se može videti na splitovima & rezultatima :)
Kao reprezentacija smo zauzeli veliko treće mesto iza Bugara i Rumuna, a ispred Moldavaca, Turaka, Makedonaca, Crnogoraca i ostalih. Jedno veliko bravo za moje drugare!


Ovog vikenda ću napraviti pauzu što se orijentiringa tiče, preskočiću Zlatibor jer se selim za Beograd, a 23. startujem na fakultetu. 
Trčaću u nedelju 5km na "nike we run"-u, dok me 21. i 22. septembra očekuje državno prvenstvo na dugoj distanci koje će se održati na novom terenu - predeo oko Rida na Vlasinskom jezeru.

понедељак, 02. септембар 2013.

Vojvodina OPEN (31.08 - 01.09) - poslednja provera pred SEEOC

Nastavljamo u istom ritmu, još malo lepih vesti!

Nakon vikend kampa na Fruškoj Gori, usledila je nedelja za opuštajuce treninge, a zatim 3 trke u razmaku od 24 časa koje su obeležile poslednju proveru pred reprezentativni nastup u Rumuniji - prvenstvo jugoistočne Evrope (SEEOC) koje će se održati u periodu od 04-08.09.

U subotu pre podne imali smo sprint na novom terenu - Čortanovačka šuma - koja se nalazi na obali Dunava blizu Novog Sada. Trka je bila veoma brza sa dosta detalja. Napravio sam jednu veću grešku i dve manje:

  1. Kada sam krenuo sa 10-11, skrenuo sam na pogrešnom mestu i trčao putem ka 15, umesto onim bliže liniji prema 11. Brzo sam uvideo grešku, ali nije bilo svrhe vraćati se, već sam nastavio tuda do kontrole. Tu sam izgubio oko 30 sekundi.
  2. Sledeća je bila pri ulazu na 14. kontrolu. Ušao sam sa pogrešne strane i u probijanju kroz granje izgubio oko 15 sekundi.
  3. Poslednja je bila u izlazu sa 15. kontrole, slučajno sam krenuo na pogrešnu stranu. Tu sam takođe izgubio 10-15 sekundi.

Kada se sabere to je oko 1 minut viška, ali dobro, zadovoljan sam. Išao sam jako od samog početka, nisam mnogo grešio što je bilo sasvim dovoljno za prvo mesto i zlatnu medalju na "Dunavskim čarolijama" tj. prvoj etapi Vojvodina OPEN-a.

Nekoliko sati kasnije preselili smo se na obronke Fruške Gore. Na programu je bila srednja distanca na terenima karakterističnim za ovu planinu. Uvala - greben i makroorijentacija, baš ono što nas očekuje i u Rumuniji.
Krenuo sam sigurno i brzo do prve kontrole jer je bila tehnički laka. Na drugoj pravim grešku od skoro minut zato što opet ponavljam staru grešku - pada mi koncentracija kad stignem nekog iz svoje kategorije. Skrenuo sam sa pravca misleći da je kontrola niže ka tom takmičaru. Došao do uvalice, zastao, pogledao malo bolje u kartu i korigovao se. Do kraja nisam grešio što je potvrdilo još jedno prvo mesto.


U nedelju, prvog septembarskog dana imali smo dugu distancu. Imao sam 3 minuta prednosti u ukupnom plasmanu u odnosu na gospodina Maksimovića, ali to nije bilo dovoljno da zadržim prvo mesto u ukupnom plasmanu.
Na prvoj kontroli sam prošao tik ispod pravog puta i nisam ga video već sam nastavio niz greben pogrešnom stazom koje nije ni bilo na karti. Posle par desetina koraka sam zastao, uvideo grešku i vratio se na pravi put. Tu sam izgubio oko 1 minut.
Sledeću grešku pravim ka 4. kontroli, ali ne u potpunosti svojom krivicom. Plan mi je bio da idem stazom koja se odvajala desno od linije blizu 9. kontrole kako bih sekao brdo pod manjim uglom. Na žalost, karta u tom delu nije u najboljem izdanju, pa putevi nisu ravnopravno predstavljeni što je dovelo do toga da se potpuno zbunim i izgubim oko 2 minuta u reonu od 200m južno od devete kontrole pokušavajući da ukapiram gde koji put ide. Na kraju kad sam ukapirao gde je šta, odustao sam od prvobitne varijante i otišao onom strmijom - levo od 9. kontrole.
Bilo je još par manjih grešaka od po 30tak sekundi, ali dobro. Sve u svemu zadovoljan sam. Veći deo trke sam kontrolisao, raspodelio snagu i održavao uglavnom isti nivo tokom svih 74 minuta koliko sam proveo na stazi. Zauzeo sam drugo mesto na trećoj etapi kao i u ukupnom plasmanu.

Ukupni rezultati          Splitovi



Imao sam nešto više grešaka nego na srednjoj i sprintu, ali i da nisam grešio teško da bih išao ispod 68-69 minuta. Fizički je bilo dosta teško, a imajući u vidu da sam počeo da treniram punim kapacitetom tek posle prijemnog (pre nepuna 2 meseca) mogu da budem sasvim zadovoljan.

Mislim da je ovo bila adekvatna provera pred najbitniji nastup za reprezentaciju što se tiče ove godine. Prvi pik je bilo prvenstvo mediterana koje se održalo u Antaliji (februar '13) gde sam osvojio bronzanu medalju, dok je drugi i najvažniji pik ovo što me očekuje u toku nedelje - prvenstvo jugoistočne Evrope.

Putujemo u utorak 03.09. uveče, dok je prva trka (sprint distanca) u četvrtak popodne. Sledi duga distanca u petak, srednja u subotu i štafete u nedelju.
Rezultate, startne liste i ostale informacije možete pronaći na ovom linku a zatim kliknuti na "news".
Raspoloženje posle Fruške Gore je na visokom nivou, nadam se da će tako ostati i po povratku iz Rumunije.