понедељак, 27. јун 2022.

Kamp reprezentacije & 25. PTT Kup

 

Dva vrlo inzenzivna o-vikenda su iza mene - prošlog sam učestvovao na reprezentativnom kampu na Fruškoj gori, dok sam ovog trčao srednju i dugu distancu na Divčibarama u okviru 25. PTT kupa.

Kamp na Fruškoj gori je bio odlično organizovan, sa raznovrsnim i dobro koncipiranim treninzima, a moram da naglasim i sa odličnom atmosferom u celom timu - bukvalno je sve bilo potaman i što se tiče samih treninga i što se tiče smeštaja, ishrane i transporta.

Nadam se da će se i ubuduće nastaviti ovako - potpuno ispravno i kako treba, zaista je dobar reper kako dalje i ponoviću ono što sam već rekao: sa ovakvom ekipom koja je pripremila i realizovala ovaj kamp, ima nade za nas sportiste i posle ovakvog kontinuiranog rada mogu se očekivati i neki bolji rezultati.

Meni je taj profesionalan odnos i međusobno poštovanje vrlo važno i znam to da cenim i zaista deluje motivišuće na mene, da sada još jače zapnem sa treninzima do kampa na Kopaoniku, a zatim da se odradi dobar "tapering" pred SEEOC, za kada bi trebalo forma da mi bude na vrhuncu što se tiče ove sezone s obzirom da je SEEOC jedino reprezentativno takmičenje na kome ću nastupiti ove godine.

Jako pozitivna stvar što se tiče kampa je i to da na njemu nije bilo "uljeza" - odnosno da su svi koji su bili tamo u treningu. Još malo da se uozbilje omladinci koji se priključuju iz mlađih kategorija i može to u Rumuniji za ove naše uslove (jugoistočna Evropa) da bude sasvim pristojno.

Treninge sam iskoristio i da testiram neke stvari, pa sam tako na nekim taktizirao, a na nekim kao što su npr. intervali išao najbrže što sam mogao, dok sam u pauzama hodao i to je bio pandan treningu 4x1km sa 3 min šetnje, što je baš ono što nama orijentircima treba.




Sve u svemu, jako pozitivni utisci i sve pohvale za selektora i ekipu.











Drugi dan posle kampa osetio sam bol srednje jačine u predelu levog kvadricepsa, pa je trening morao da bude umanjen i prilagođen situaciji, uz agresivniju terapiju mazalima i masiranjem, delom i alternativne treninge kroz vožnju bickle i sa neizvesnošću do petka da li ću uopšte ići na Divčibare, a ako i odem na 1. dan da li ću trčati dugu distancu.



























Odlazak na Divčibare ima svoju posebnu priču, ali ću je skratiti maksimalno. Autobus iz Beograda koji u proseku stiže oko 12:00 na mesto gde su bili start i cilj, u subotu, na dan trke, stigao je u 12:40, pa nisam stigao ni da se zagrejem i skoncentrišem kao čovek. Imao sam svega 4 minuta trčanja do starta i brzi odlazak u toalet.

Kad na to dodam da simboli na karti nisu bili dobre veličine, kao i da postoji neka staza koja ide između ove 2 koje su nacrtane pred 1. KT (ili jedna od 2 nacrtane nije lepo nacrtana) i nakon čega dolazite u neku paprat i nemate pojma gde ste - ne možete zamisliti bolji početak trke, zar ne?! Na 1. KT sam izgubio čak 1.5 minut!

Međutim, posle toga sam se malo konsolidovao i do kraja trke izgubio ukupno samo 50 sekundi - 20 na 5. KT, i po 15 sekundi na 18. i 20. KT. Na kraju, zauzeto prvo mesto sa neverovatnom razlikom od preko 11 minuta u odnosu na drugog i ostale takmičare imajući u vidu da je ipak srednja distanca.


Moj utisak posle prvog dana, a možda i još više posle 2. je da Zagiju treba dobar pomoćnik kako bi ovaj fin potencijal od Divčibara mogao da se održava i ubuduće u pristojnim uslovima. U suprotnom, bojim se da takmičenje nema svetlu budućnost jer karta kroz drugačiju vegetaciju, nove staze i nove vikendice iz godine u godinu treba da dobija novi izgled, a ona ostaje praktično ista, što nije adekvatno onome što se dešava na terenu... Taj pristup da se startnina drži na minimalnom nivou, da se samo pokriju troškovi organizacije (u smislu štampe karata, obezbeđivanja medalja, plaćanja prevoza i dnevnica, a NE i reambulacije karte) posebno pojačavaju moju bojazan. Videćemo da li će se nešto promeniti za sledeću i naredne godine.

Posle iskustva od prvog dana sa stanjem na terenu i zaostatkom takmičara, a imajući u vidu da tek treba da se trči duga distanca, cilj mi je bio da prođem što "jeftinije" na trci što zbog noge koja me je bolela u toku nedelje, što zbog toga da bih oporavak od vikenda skratio na što manje dana posle takmičenja. Ako sam prvog dana trčao skoro nezagrejan, na recimo 90%, drugog dana je to bilo za nijansu laganije, na nekih 85%.


Bio mi je cilj da što pre stignem Mareta koga sam jurio 3 minuta i da se tu uparim sa njim i idem njegovim tempom, ukoliko je raspoložen da ide zajednički. Međutim, Mare je nešto filozofirao posle izlaska sa 13. KT, pa sam morao da nastavim sam i tu sam zapravo malo i pojačao tempo u odnosu na period do 13. KT.

Generalno stabilna trke, osim u delovima gde putevi i vegetacija nisu valjali. Ukupno sam izgubio oko 6 minuta: 2 minuta na 2. KT gde između nje i 1. ima svega i svačega u prirodi, a na karti ne; 30 sekundi na 4. KT gde nije dobra vegetacija od asfalta pred 4. KT i skroz nizbrdo do nje; 1 minut na 9. KT gde pre asfalta opet postoje neke neucrtane staze oko ovih kuća; barem 1 minut na 12. KT gde je vegetacija kriminalna, a i ova staza se ne vidi u svom početnom delu; 30 sekundi na 13. KT što je posledica gubljenja volje za životom u traženju 12. KT, kao i još 1 minut na 18. KT gde takođe ima/nema svačega. Moram dodati da sam napravio i 540m uspona prema quickroute-u, što značajno odstupa od onoga što piše na karti, za razliku od prvog dana gde se podaci poklapaju.

Sve u svemu, ubedljivo prvo mesto u ukupnom plasmanu, sa preko 20 minuta prednosti u odnosu na drugog i ostale takmičare.







Sledi mesec i kusur dana treniranja, zatim kamp na Kopaoniku, takmičenje Vojvodina Open i najvažniji nastup ove godine - Prvenstvo jugoistočne Evrope (SEEOC) u Rumuniji.

недеља, 12. јун 2022.

Mix štafetno i sprint prvenstvo Srbije 21-22.05.2022.

Prvenstvo Srbije u mix štafetama, Kalemegdan, 21.05.2022:

U subotu 21.05. na Kalemegdanu održano je Prvenstvo Srbije u mix štafetama. Za PD Avalu nastupile su 3 ekipe, dok je moj tim činilo sledećih troje takmičara: (1) Siniša Savić, (2) Milena Žolnaj, (3) Sava Lazić.




Na žalost, Savke je uradio nešto što retko kome polazi za rukom, a to su 2 promašene kontrolne tačke. Očigledno da su njemu misli tog dana bile na drugom mestu s obzirom da nakon prelaska ciljne linije nije ni "očitao" svoj čip, već je odmah otišao na Košutnjak challengde race. Da sam znao to, ne bi ni bio sa mnom u timu jer prethodno 2 navedene činjenice samo govore koliko je bio fokusiran na trku na Kalemegdanu.

Bez obzira na to što smo na kraju bili diskvalifikovani, ipak smo imali plasman, kakav god da je i to je najvažnije, s obzirom da je proglašenje pobednika održano preko 45 minuta mimo predviđenog vremena (ranije), a da je Savketu očitan čip nakon proglašenja koje je počelo ranije (odnosno pre predviđenog vremena kada je proglašenje zaista trebalo da počne).

Nadam se samo da je to urađeno na ispravan način i da mu nije namerno dodeljena druga kombinacija da bi bili diskvalifikovani, jer nakon onakvih scena od strane predsednika i generalnog sekretara Orijentiring saveza Srbije koji je bio organizator, ništa me ne bi čudilo. Razlog više da to urade ležao je u tome što bi naša ekipa zauzela 3. mesto da nismo diskvalifikovani zbog njegovih navodno promašenih tačaka.

U svakom slučaju, jedan od razloga zašto pišem post toliko nakon održanog takmičenja je i taj da se ne bih bavio karakternim osobinama predsednika i generalnog sekretara Saveza, već suštinom. Možda nije adekvatna kazna, ali je u ovom trenutku sasvim dovoljno to što više sa njima ne komuniciram lično (osim mejlom, za potrebe Orijentiring saveza Beograda gde vršim dužnost generalnog sekretara), kao i to što sam podneo ostavku na mesto člana Komisije za razvoj orijentiringa pri Orijentiring savezu Srbije. Nakon takvog ponašanja prema nekome ko je toliko toga uradio kako za sport, tako i lično pomažući dotičnima, a da ne pominjem reprezentativne nastupe, titule državnog prvaka, itd. zaista nemamo o čemu više da pričamo.


Rezultati i prolazna vremena


Prvenstvo Srbije u sprintu, Bežanijska kosa sever 1, 22.05.2022:


Dan nakon skandala od Prvenstva Srbije u miks štafetama, na kome su se "pokazali" predsednik i generalni sekretar OSS, održano je Prvenstvo Srbije u sprintu. Nakon prethodno navedene trke bio sam vrlo blizu toga da se ne pojavim više ikada na orijentiring takmičenju dok je azanjski malograđanski tandem na čelu Saveza, međutim s obzirom da je nakon mojih pretnji čip Savketu očitan, odustao sam od toga i realizacije onoga na šta sam bio spreman da uradim.


Trebalo mi je dosta vremena da se smirim od subote, međutim ostao sam dovoljno pribran da u nedelju osvojim državno prvenstvo u sprintu.

Organizator je bio SU Urbana šuma, klub koji se prošle godine nije proslavio u organizaciji noćne trke na Ušću, 3. kola Orijentiring lige Beograda, naprotiv. Pribojavao sam se šta će i kako će biti, ali sam uspeo da odolim svemu i trijumfujem. Start je kasnio 15 minuta, karta nije bila završena do kraja, kružnice i linije koje povezuju kontrolne tačke nisu bile presečene, na malom prostoru je "nabijeno"14 kontrolnih tačaka na karti, umesto da se najkasnije na 21. KT napravi okret karte zbog preglednosti, priprema za štampu nije dostojna državnog prvenstva, ali makar su kontrolne tačke bile na mestu i makar je staza bila tehnički zahtevna i interesantna, uprkos, po meni, velikim propustima za ovako važno, pa i veliko takmičenje. U svakom slučaju, organizator takmičenja je napredovao u odnosu na prethodnu godinu, nadam se da će se trend poboljšanja nastaviti...

Ja lično, kao ni prethodnog dana na Kalemegdanu, nisam nešto specijalno grešio. Maksimalno po 10 sekundi skupa oba dana. Držao sam fokus dovoljno dugo i to je bilo to. Iako nisam bio fizički u nekoj specijanoj formi zbog puno obaveza koje sam imao u prethodnom periodu, non-stop sam u treningu sa kartom što se tiče sprint karata, jer ih u kontinuitetu crtam, koncipiram staze, radim pripreme za štampu, pa od toliko vremena provedenog sa sprint kartama ovo je sasvim normalno. Tako bi bilo i u Mirijevu da smo imali regularnu trku.

Rezultati i prolazna vremena


Juče, u subotu 11.06.2022. imali smo test na 3000m na atletskom stadionu na Košutnjaku. Istrčao sam distancu za 10:21 što je daleko od mog zvaničnog najboljeg vremena - 09:45, trka u atletskoj dvorani koja je kasnila preko pola sata u januaru 2018. pred moje prvo svetsko prvenstvo u Letoniji, za koju tvrdim da sam bio još spremniji i da bi vreme bilo još brže da je trka krenula na vreme. 

Uprkos tome što fizička spremnost trenutno nije na željenom nivou, ovo je dobar presek pred ono što sledi, a to je 2.5 meseca priprema za jedini reprezentativni nastup ove godine i pik sezone - Prvenstvo jugoistočne Evrope (SEEOC) u Rumuniji. Sasvim dovoljno vremena ima do ovog takmičenja, obavio sam sve krupne obaveze koje sam imao za ovu godinu i koje su iziskivale dosta laganih treninga, za razliku od prolećnog dela sezona, u narednom periodu imamo samo 2 takmičenja, tako da verujem da će sve doći na svoje mesto do druge polovine avgusta. Tada planiram da uradim test ponovo i verujem da će razlika biti drastična u odnosu na vreme juče. Zapravo, baš tako i treba da bude, jer zbog toga što Orijentiring savez Srbije nije obezbedio uslove ja ne idem ni na svetsko (kraj juna) ni na evropsko prvenstvo (početak avgusta), tako da moja fizička spremnost i treba da bude na maksimumu baš u avgustu, kada mi je pik sezone.

Osim ovih dešavanja koje sam naveo, organizacije takmičenja o kojima ne bih mnogo pisao (jer ću pisati kada napustim mesto generalnog sekretara Orijentiring saveza Beograda), u poslednje vreme susrećem se sa nizom neprijatnih situacija - od pretnji advokatima, pretnji šamarima, psovkama, do scena na državnim prvenstvima. Sa "personama" koje se tako ponašaju momentalno prekidam komunikaciju i na taj način za sada vrlo dobro izlazim na kraj, ne posustajem u svom radu, međutim vrlo lako može da dođe trenutak kada više jednostavno neću želeti da uopšte viđam takve osobe u svom okruženju i da ću poželeti da takvo okruženje promenim drugim sportom za koji imam perspektivu, iako nisam ni više tako mlad. Nekoliko meni mnogo dragih ljudi je upravo to i uradilo, što je katastrofalno za sam sport jer sam siguran da bi bili korisni za razvoj i unapređenje po mnogim pitanjima (da ne pričamo koliko i meni lično fale da upotpune skup zdravorazumnih i nadjačaju one drugačije). Ja ne želim i trudiću se maksimalno da se to ne desi. Videćemo kako će se dalje odvijati situacija, ali jedno je sigurno, na takva ponašanja i pretnje sigurno neću ostati nem i na sve ću reagovati adekvatno, u skladu sa propisima.

Na žalost, za pojedine stvari je i bilo rešenja (leka) i moglo je da se promeni na Skupštini OSS-a održanoj u martu mesecu ove godine, ali je prilika propuštena. Samim tim, kada nije napravljena bolja ekipa koja će sport da vodi u pravom pravcu i da sve anomalije iskoreni, tako nam se i vraća. Imao sam priliku da budem svedok mnogih stvari u poslednjih 10 godina i suština je da je sposobnih ljudi spremnih da se uhvate u koštac, sarađuju i podignu sport na viši nivo zapravo jako malo i moj zaključak je da će još barem 15 godina proći da bi stvari došle na svoje mesto. Kako će u tom periodu moje vreme kao takmičara proći, ostaje da jednog dana, kada budem u situaciji da pre svega finansijski pomognem Savez i najbolje takmičare, preuzmem lidersku poziciju i kao predsednik nacionalnog saveza postavim sport na mesto koje zaslužuje, a koje je daleko od ovog sada. Do tada mi ne preostaje ništa osim da još ozbiljnije radim na svim poljima kako bih bio u mogućnosti da zadatku odgovorim na željeni način.