National long distance championships - Prvenstvo Srbije na dugoj distanci 2022

U nedelju 09.10.2022. u vojvođanskom zaseoku Bikić do nadomak Šida održano je poslednje individualno prvenstvo Srbije - ono na dugoj distanci. 

Pustio sam da prođe nekoliko dana da se skroz slegnu utisci pre nego što napišem post na blogu.

Nakon tih nekoliko dana sporadičnog razmišljanja o istrčanoj trci, zaključak se svodi na dve reči - rutinska pobeda.

Zašto rutinska pobeda? - Pa, da počnem od objavljivanja prvog biltena gde smo imali dužine staza za seniore od oko 14 km iz juna meseca. U to vreme tek je trebalo da dođu SEEOC i avgustovsko-septembarske trke, dok je najava spektakla od 14km u oktobru trebala da bude samo šlag na torti na jesenji deo sezone.

U skladu sa trkama koje su me očekivale i treninzi su išli sasvim pristojno, 2018. godine pred WOC sam uradio poslednji mesec preko 300 km, dok sam poslednjih par meseci bio blizu tog nivoa, što je u kontinuitetu od više meseci prvi put od tog pomenutog WOC-a. Nije to ništa spektakularan obim, 2017. godine se išlo i do 450 km u toku jednog meseca, ali je za stavove koji su se formirali u međuvremenu povodom mog bavljenja sportom i  učešću na određenim reprezentativnim nastupima, sasvim dovoljan dok se u Savezu nešto ne promeni. 

Elem, da ne dužim dalje, kada je objavljeno od strane organizatora par nedelja pred samu trku da se dužine staza skraćuju za oko 2.5 km za seniore, bio sam zapravo tužan jer sam očekivao izazovnu trku kakva je i najavljivana 5 meseci ranije.

No, prihvatio sam situaciju kakva jeste, ali sam znao da to mnogo više odgovara mojim suparnicima nego meni jer sam ja zaista, kao što sam i pisao iznad, bio spreman i za dužu stazu, spremajući se za SEEOC, itd. Nadao sam se da će staze, iako skraćene, makar biti izazovne u tehničkom smislu. Međutim, ni to nije bilo baš tako izraženo, pogotovo imajući u vidu da je duga deonica imala praktično jednu jedinu varijantu kojom su svi i išli maltene (manje-više neke egzibicije pojedinih takmičara). Gledajući malo koncepcije ostalih kategorija (seniorke, mlađi i stariji juniori, veterani i mlađi veterani), rekao bih da su samo stariji juniori imali izbor od 2 opcije na toj dužoj deonici, niko više.

Neki moj zaključak je da koliko sam bio spreman u svakom smislu - fizički, tehničko-taktički i mentalno, pitanje pobednika se tog dana nije dovodilo ni u jednom momentu (iako ja to, naravno, nisam mogao da znam dok nisam stigao na cilj, jer staza nije bila baš toliko duga i Mare i Bankela nisu išli baš toliko sporo da ih stignem 12+ minuta).

Taktiku sam sproveo u delo od početka do kraja kako sam želeo, što, uz malo analize, može da se zaključi gledajuči samo moj trek, a pogotovo upoređujući ga sa drugima iz moje, a i drugih kategorija. Ne želim ja o tome da pričam, što bi se reklo - ko razume, shvatiće.

Neračunajući pomenuto, organizacija trke, teren, karta, većina deonica, sve je bilo super, sve pohvale za organizatore, teren je zaista divan, ali je neki moj celokupan utisak da je najava trke bila prenaduvana u odnosu na realnost - upravo zbog pobedničkog vremena koje je bilo tek malo veće od prošlogodišnjeg (a daleko manje od predviđenog) i zbog te najduže deonice koja je maltene imala samo 1 varijantu.

Možda je i u meni problem sa očekivanjima koja sam imao zbog najave trke i raznih nekih objava povodm iste, pa sam mislio da će biti zaista hardcore tehnički teško, mnogo manje trčanja putevima, mnogo više kontrola koje su daleko od puteva zabijene u rupe koje je teško naći, kad je već distanca skraćena. Realnost je bila drugačija i verovatno zato što sam se spremao za najgore, zato sam i lako rešio ovo što je zaista bilo zadato od strane organizazora.

Ono što mogu da zamerim sebi, eventualno ako bih tražio baš dlaku u jajetu, je to da nisam naterao sebe da trčim još brže. Imam utisak da je to moglo još jedno 3-4 minuta brže da se ide, iako mi je ovo jedna od najbrže istrčanih šumskih trka ikada (ako izuzmemo dugu u peščari od ove i prošle godine kod Leanke gde se skoro sve vreme trčalo po otvorenom). 

Bilo kako bilo, ovo je 13. individualna titula državnog prvaka u elitnoj seniorskoj kategoriji (12x na sprintu, dugoj i strednjoj, 1x knockout sprint) + 2x štafete + 1x sprint štafete.

Rezultati i prolazna vremena               Livelox

Deliblatska peščara u organizaciji SK "DMB" 2022 & 2 kola OLS

Ovogodišnje dve trke u blizini vetroparka "Čibuk 1" i vikend-naselja Leanka u Deliblatskoj peščari bile su pokazna vežba kako može kada se hoće i kada se malo uključi savremeniji pristup crtanju/reambulisanju orijentiring karata.

Da su organizatori uložili još samo malo dodatnog vremena, imali bi za naše uslove odlično takmičenje. Ovako su zastali na nekih 80% mogućnosti, ali je u odnosu, recimo, na prethodnu godinu ovo ogroman pomak.

Ako kliknete na sledeći link: https://savalazic.blogspot.com/2021/10/duga-distanca-pescara-memorijal.html  i uporedite tu kartu, sa ovogodišnjom od 1. dana takmičenja, videćete o čemu pričam.

Prvog dana je na programu bila duga distanca koja se bodovala kao jedno od poslednjih kola Orijentiring lige Srbije. S obzirom da je dužina staze na istom terenu prošle godine bila za 1 km kraća nego ove, moglo se pretpostaviti da će vremena biti takva da neće zadovoljiti kriterijume prave duge distance od 90+ minuta, iako, realno, na ovom prostoru ima mesta da se takva dužina napravi.

Kao što sam pomenuo na početku, karta je bila neuporedivo bolja nego prošle godine, a bilo je jako interesantno trčati na razmeri 1:15.000. Ja sam primetio 2 greške i to bi trebalo ispraviti za ubuduće. 4. KT je vrtača sa žbunom i kontrola je praktično u žbunu, te sam tu izgubio oko 30 sekundi jer je na karti nacrtana vrtača bez žbuna. 

Na 15. KT rupa gde je trebalo da bude kontrolna tačka nije na mestu gde je i ucrtana, već nekih 50m dalje u pravcu 16. KT i ceo taj greben pred 15. KT je sumjniv, pa ga treba proveriti i ispraviti. Na tom mestu sam izgubio 1 minut. 

Takođe, ova 2. KT je malo sumnjiva, ali neka bude da ja nisam lepo pročitao kartu. Tu sam izgubio nekih 30-ak sekundi.

Sve u svemu 2 minuta na trci od 62 minuta je prilično zanemarljivo, tako da sam u suštini vrlo zadovoljan i svojim rezultatom i samom kartom, s tim što je koncepcija mogla biti malo bolja jer se recimo pored 18/22. KT prolazilo 3 puta. Taj, barem, treći put se mogao izbeći.

Drugog dana na programu je bila srednja distanca koja se takođe bodovala kao kolo OLS. Teren fantastičan, kao u južnoj mađarskoj. Karta - nešto lošija nego prvog dana, ali opet dosta bolja nego neka ranija izdanja karata u Deliblatskoj peščari na koja, gotovo sigurno, ne bih imao hrabrosti niti želje da odem.

Ovako, ako bi se uložilo još malo vremena i izbegle kontrolne tačke kao što je 13. KT, imali bi sasvim pristojne karte za naše uslove, za organizaciju takmičenja, treninga i kampova.

Na 4. KT pravim prvu veću grešku od 1 minut, posle manjeg "cimanja" na 1. i 3. KT od po 10-ak sekundi. Bio sam na dobrom pravcu, ali pred "ulaz između 2 zelena" doživeo sam manju blokadu u mozgu. Na karti su nacrtane blede zelene tačkice na svetlo žutoj podlozi, međutim, na terenu to izgleda kao nešto gušće, na karti je bledo i tako takmičarima u punoj brzini izgleda kao da je nešto lakše trčljivo, a zapravo zbog gustine na kojoj se nalazi drveće - nije. Ja sam pomislio prvo da sam "ispao" malo desno, pa onda kad nisam našao prolaz, onda sam pomislio da treba još da se vratim, pa sam opet otišao dalje na istok, da bih se na kraju vratio na isto mesto gde sam prvobitno "ispao" i tu se provukao dalje ka kontroli. Baš bezveze kad posumnjate tako u sebe, a samo je trebalo da se malo zelenije nacrta na karti, kao na nekim drugim mestima gde je ista situacija nacrtana zelenije. 

Sledi niz dobro odrađenih kontrola sve do deonice 10-11. Na pola puta ka 11. KT nisam mogao da prođem tamo gde je ucrtano da može da se prođe i tu sam se malo unervozio. Takve stvari ne bi smele da se dešavaju, jer su od krucijalnog značaja za takmičare i njihov konačan rezultat. Posle silnog provlačenja sam izašao na stazu, ali nisam bio siguran gde sam, pa sam prvo otišao do istočnog usamljenog drveta, a zatim do onog gde je bila KT. Na odlazak do pogrešnog drveta sam izgubio 40 sekundi i još neko određeno vreme na provlačenje kroz trnje kroz koje nisam planirao da prođem (cca 1 minut ukupno na 11. KT).

Na 13. KT sam umalo izgubio strpljenje, jer na tom mestu, od 12. do 13. KT vegetacija ništa ne valja. Tek na izlazu sa 13. KT u pravcu 14. karta liči na ono što je na terenu. Na 13. KT sam izgubio preko 3 minuta.

Na 17. KT gubim još 20 sekundi jer nije presečena linija koja povezuje kontrole, pa se ne vidi taj krucijalni deo karte.

Na 20. KT gubim još 30-40 sekundi jer sam ranije ušao na greben da tražim kontrolno mesto. Mislim da je 19. KT postavljena malo istočno u odnosu na mesto gde zaista treba da bude, jer sam onda u odnosu na to mesto ranije tražio i sledeću kontrolu, ali nisam 100% siguran da li je zaista tako ili sam jednostavno ja prebrzo išao, pa nisam ispratio sve kako treba. Neka bude da je do mene.

Sve u svemu, izgubio sam nekih 6.5 minuta, što je puno za srednju distancu. Srećom, konkurencija je išla sporije i više grešila, pa je razlika kao i prethodnog dana, 7 i više minuta. Realno, da je sve bilo kako treba sa kartom, moglo se ići 35 minuta komotno.

Lep potencijal leži u tom terenu, treba ga iskoristiti.

Nakon ove 2 trke ostvario sam minimum koji je potreban za prvo mesto u Orijentiring ligi Srbije za 2022. godinu i to 2 kola pre kraja lige. Od 20 trka, 11 najboljih se uzima za konačan plasman, a upravo na 11 njih sam ja i učestvovao kao takmičar (2 sam organizovao, a i još jednu ću koja je poslednje kolo).

Ovo je 4. godina za redom da osvajam ligu; 2016. sam takođe bio prvi, dok sam 2012. i 2014. bio 2. u najjačoj, seniorskoj, M21E kategoriji. 

Prošle godine smo dobili vaučer za kupovinu u Decathlonu, dok prethodnih xy godina niko ništa nije dobijao, osim još jedne bezvezne medalje. Taj koncept je loš za ozbiljnije takmičare i ne vodi nikuda.

Za sledeću sezonu ćemo, po svemu sudeći, imati 2 odvojene lige: onu sa samo šumskim trkama i drugu sa samo sprint trkama. Taj koncept, u teoriji, nije loš, ali s obzirom da imam informaciju da će se za sprint ligu bodovati polovina + 1 od 5 trka, to je ravno komediji i unapred ne podržavam takvu glupost, ko god da ju je smislio. Ili napravite 10 + 10 trka, da bude jednak odnos između 2 lige, ili ostavite da kao i sada imamo jedinstvenu ligu, ali sa manje kola, recimo 15.

Praviti sprint ligu sa 5 kola od kojih se 3 najbolje boduju je prosto rečeno sprdnja.

Rezultati i prolazna vremena 1. dana          Rezultati i prolazna vremena 2. dana i ukupno