Prvenstvo Srbije na dugoj distanci & Štafetno prvenstvo Srbije 2021

U subotu 23.10. i nedelju 24.10. održana su poslednja 2 državna prvenstva za ovu godinu, ujedno i poslednja takmičenja na kojima ću učestvovati ove godine.

Zahvaljujući organizaciji Svetskog školskog prvenstva & Školarijade izrađena je nova orijentiring karta Kosmaja, pa je teren ponovo aktiviran posle više od 10 godina nekorišćenja. Sjajan pozez ljudi iz OSS s obzirom na činjenicu da je teren vrlo blizu i Beograda i Smederevske Palanke i Smedereva, što čini najveću gustinu klubova na jednom prostoru u Srbiji.

Foto: Dragan Krstić

Nadam se da će se pronaći novca u nekom narednom periodu kako bi se teren još malo proširio jer mislim da ima prostora na sve 4 strane sveta po malo, pa se tako svake godine može organizovati po jedna srednja distanca na različitim delovima terena, a da ne pričamo o varijaciji treninga koji se mogu napraviti. Šuma je sjajna, vrlo je trčljiva i kao takva stvorena je za treninge osnovnih o-tehnika kao što su: kretanje izohipsom, makro orijentacija, downhill orijentiring (vežbanje kretanja sa kompasom nizbrdo) i slično.

U subotu na državnom prvenstvu na dugoj distanci zauzeo sam ubedljivo prvo mesto. Ne baš kao 2018. na Fruškoj gori posle svetskog prvenstva u Letoniji kada sam bio u top formi i kada je razlika bila skoro 15 minuta u odnosu na drugoplasiranog, ali ni ovih 10 minuta ove godine nije za bacanje :)

Odradio sam jednu vrlo stabilnu, zrelo istrčanu trku. Neko bi rekao na snagu, ali bih ja više rekao na iskustvo, znanje i upornost.

Krki je odradio odličan skauting terena i pri tehničko-taktičkoj pripremi mi dosta pomogao, iako smo obojica učestvovali u pripremi i izvlačenju zaključaka. Planirano pobedničko vreme je bilo oko 90-95 minuta, ali sam znao da ću ga sigurno probiti, u smislu da ću trčati brže. Krkijeva procena je bila oko 85 minuta, dok sam ja bio siguran da ću ići 80, ako ne i brže, što se kasnije i obistinilo. Kretanje što više izohipsom, što manje istrčana distanca i što manje napravljen uspon bili su ključni parametri za ovakav rezultat. Na to bih dodao i dobro raspoređenu snagu - jer sam i vrlo malo vremena gubio na hodanje uzbrdo, kao i odličnu hidrataciju - da ne gubim vreme na osveženjima. U prevodu - ništa nisam prepuštao slučaju.

Na ovaj način "vezao" sam sve 3 pobede na državnim prvenstvima u različitim disciplinama ove godine, pa sam nastavio započet niz iz 2020. kada sam takođe imao sve 3 titule državnog prvaka u različitim disciplinama. 2019. godine sam zbog lošeg dela karte zauzeo 2. mesto samo na dugoj distanci sa zaostatkom od 40 sekundi za drugoplasiranim, dok sam bio državni prvak na srednjoj i sprint distanci. U zbiru, to je 8 titula državnog prvaka u individualnim disciplinama za 3 godine provedene u OK Paraćin, dok je sa štafetama to ukupno 10 titula državnog prvaka.

Rezultati           Prolazna vremena

U nedelju 24.10. takođe na Kosmaju, održano je Prvenstvo Srbije u štafetama. Do samog starta takmičenja nisam bio siguran da li ćemo imati kompletnu ekipu, međutim naš klupski drugar Milovan Milić nas je obradovao i odazvao se pozivu. Nastupili smo sledećim redosledom: 1. izmena - Marko Radovanović, 2. izmena - Milovan Milić i 3. izmena - ja.

Mare je odradio maestralan posao i izmenio prvi. Od kada sam ga video na "vidnoj" kontroli, bio sam uveren da ćemo odbraniti titulu državnog prvaka, samo da lićMi završi trku sa svim kontrolama koje su njegove. Ubrzo po Maretovom dolasku stigao je i Dušan iz Pobedinog prvog tima koji nam je bio ozbiljan konkurent, međutim on je preskočio jednu kontrolnu tačku i tako nam znatno olakšao posao.

Milić iako nešto lošiji u odnosu na Mareta i mene takođe menja 1. (makar u regularnom delu) i šalje me totalno relaksiranog da odradim svoj deo posla. 

U "neregularnom delu" Deki Nikolić je sjajnom trkom stigao pre Milića i mladi Bankela je startovao nekih 2.5 minuta pre mene. Da Dušan nije bio diskvalifikovan, oni bi bili za toliko u prednosti. Iako sam realno mogao da izdžogiram pola staze s obzirom da smo u regularnom delu imali jako finu prednost u odnosu na ostale timove, poručio sam Bankelici da ga stižem i tako dao sebi dodatnu motivaciju da ipak idem nešto jače, naravno, uz oprez da ne napravim nešto što bi nas koštalo titule.

Bankelu prestižem već oko 3. KT, već kod 5. KT ga više ne vidim iza sebe i tako sam bio siguran da je to to - pobeda čista kao suza. Posle vidne KT sam malo usporio s obzirom da je bilo dosta brda u prvom delu staze, kao i posebno od poslednje KT do ciljne linije, inače bi mi vreme sigurno bilo oko 30 minuta.

Rezultati          Prolazna vremena

Zahvalio bih se i Maretu i Milovanu na ovom timskom rezultatu, jer su štafete ipak nešto posebno - kao individualni sportisti nismo uvek u prilici da imamo dobar tim konkurentan ni za medalju, a kamoli za titulu državnog prvaka.

Mediteransko prvenstvo 2021

 

Foto: Milivoje Simić

U periodu od 08-10. oktobra, u Novom Sadu i na Fruškoj gori, održano je 9. po redu Mediteransko prvenstvo u orijentiringu. Na programu su bile jedna ekipna i dve individualne discipline: mešana sprint štafeta sastavljena od 4 člana, srednja distanca i sprint distanca.

U četvrtak smo imali trening na staroj karti Paragova. S obzirom da je to bio model za sve reprezentacije, nadam se da se nismo previše izblamirali kao domaćini, s obzirom da je karta u očajnom stanju. Kod Makedonaca je prošlo, ne znam kod ostalih...

U petak 08.10. sa startom u 13:00 časova nastupili smo prvi put u punom sastavu na nekoj međunarodnoj trci sprint štafeta - 4 člana, 2 ženska i 2 muška, gde žene trče 1. i 3. izmenu, a muškarci 2. i 4. Seniorsku miks štafetu činili smo: Natalija Tatić, Dušan Marković, Dragana Dokmanović i ja, koji sam trčao poslednju izmenu.

Teren, koncepcija staze i karta bili su sjajni, dostojni velikog međunarodnog takmičenja, čak i većeg nego što je ovo mediteransko prvenstvo. Interesantno je da sam imao sveže iskustvo trčanja na sličnoj tvrđavi u Terezinu na svetskom prvenstvu ove godine, doduše više je to bilo iskustvo uživo gledanja finala i "studiranja" karte u toku finalne trke, jer je u kvalifikacijama "zakačen" samo deo tvrđave.

Lično nisam zadovoljan rezultatom koji smo postigli, kao ni nekim svojim odlukama. Mislim da smo mogli da se izborimo sa Špancima i budemo drugi. Lično sam imao oko 50 sekundi viška - loša varijanta na drugu, petu i 13. kontrolu, kao i to što nisam skratio put do 1. kontrolne tačke. Kada se sve sabere, prešao sam 210m više nego što je trebalo (20m do 1. KT; 80m više do 2; 45m do 5; i 65m više nego što je trebalo do 13. KT) i otud taj rezultat od 50-60 sekundi viška. Na 13. KT nisam lepo video varijantu pre svega zato što linije kruga kontrole i linija koja spaja 7. i 8. KT nisu bile presečene. I pored moje nešto slabije trke, na žalost, ovog puta je ipak slabija karika bio ženski deo tima.

Srednju distancu u subotu 09.10. obeležila je kiša i prilično hladno vreme. Tehničko taktički sam se pripremio prilično dobro, ali za bolji rezultat nedostajalo je, ako ništa drugo, onda malo sreće. Činjenica je da sam bio u prednosti u odnosu na veći deo takmičara što se tiče prvog dela staze koji obuhvata stari deo karte (koja je prerađena, a možda i nacrtana od početka zajedno sa novim delom terena), otuda je bio i najveći procenat osećaja ogorčenosti posle trke, dok je finale bilo na pretposlednjoj kontrolnoj tački.

Krenuo sam prilično sigurno i Dušana video već blizu 3. i 4. kontrole. Na 5. KT pravim svoju prvu grešku pre svega zbog načina na koji je predstavljen jedan dubok jarak na karti. Na novoj karti je prenaglašen vrh zapadno od 5. KT dok je dubok jarak jugozapadno predstavljen kao neka uvalica, a zapravo prema veličini nema razlike u odnosu na onaj gde je recimo bila 2. kontrolna tačka. Tako sam izašao do kontrole br. 61. koja je na starom isečku karte bila u "plavoj rupi", odnosno u močvarici na novoj karti. Tu sam izgubio skoro 1 minut. Da sam išao sa istočne strane linije možda ne bih imao problema, ali šta bi bilo kad bi bilo...

Stari isečak karte

Na 6. KT pravim grešku od 50 sekundi u blizini kontrole isključivo svojom greškom - nisam ispratio da je kontrola sa severne strane padine, tek kada sam došao do južne padine, shvatio sam šta sam uradio i ispravio se najbrže što sam mogao.

Sledi niz odlično odrađenih deonica sve do 16. KT do koje sam se uglavnom kretao oko trećeg mesta i gde gubim oko 30 sekundi jer sam ušao prvo u pogrešan rukavac, pa tek onda tamo gde nam je bila KT. 

Sledi još jedan solidno odrađen niz deonica sve do 25. KT gde zvanično gubim sve živce (a i bolji plasman). Deo karte između 24. i 25. KT, a i oko same 25. KT nije dobar, a dobio sam kasnije potvrdu i od dela ljudi iz organizacije da sam u pravu i da ne umišljam. 

Novi isečak karte

Do pred samu kontrolu fale 2 lisičije rupe koje su praktično na istoj izohipsi, jugoistočno (uz greben) od rupe gde je bila kontrolna tačka postoji još jedna plitka rupa, kao i staza slabije vidljivosti, a sama rupa gde je bila kontrolna tačka nije na grebenu, nego na padini sa suprotne strane grebena od one strane sa koje smo dolazili sa prethodne kontrolne tačke. Došao sam do plitke kontrole, video da nema prizme i stubića i pomislio da slučajno nisam na donjoj rupi (na grebenu zapadno), iako ne bi trebalo. Krenuo sam da se penjem, došao do stazice i ništa mi više nije bilo jasno, a pritisak mi je skočio na 200. Stao sam, počeo da razmišljam šta da radim i više od iznemoglosti nego od racionalog razmišljanja krenuo sam nazad do mesta gde sam prethodno stao. Naravno, tu su me stigli takmičari koje sam prethodno video kako idu ka 23. KT, kontrolu smo pronašli zajedničkim snagama i posle toga sam samo želeo što pre da dođem do cilja, nije mi bilo ni do čega. Samo sam se presvukao i što pre otišao u autobus, a priželjkivao i što brži polazak u hotel. 

Na kraju se ispostavilo da je nas 6 bilo u oko 4 minuta, od čega sam ja zauzeo 6. mesto, a da je taj deo karte nacrtan kako treba, do samog finiša bi bila neizvesna borba za prva 3 mesta gde bih imao velike šanse da budem 3 i gde ne bih izgubio SKORO 2 MINUTA.

Poslednjeg takmičarskog dana održana je sprint distanca trkom u centru grada, baš kao i na Petrovaradinu - teren, koncepcija staze i karta bili su sjajni, dostojni velikog međunarodnog takmičenja, čak i većeg nego što je ovo mediteransko prvenstvo.

Krenuo sam prilično rezervisano što se vidi i po varijantama do 1. KT gde sam izabrao dužu za 45m (ali tehnički jednostavniju) i na 2. KT još 6m duža varijanta (ali opet tehnički jednostavnija). Na 6. KT pravim grešku od 10. sekundi jer sam ušao u pogrešan prolaz, ali sam ubrzo shvatio i korigovao se. 

Sledi niz dobro odrađenih deonica do 12. KT gde biram za 14m dužu varijantu (greškom), kao i do pretposlednje (15. KT) koja je takođe duža za 10-15m i koja je praktično presudila da delim 3. mesto, a ne da Španac bude 4. Sve ukupno sam "dodao" oko 90m - što je oko 20 sekundi viška ukupno. 

U principu prilično dobro istrčana trka. Kačmaz, turski takmičar, koji je na svetskom prvenstvu bio za oko 2.5 min, a na SEEOC-u za oko 2 minuta brži od mene na sprint trkama, ovog puta je bio samo 49 sekundi brži, što dodatno govori u prilog mom sasvim solidnom rezultatu, mada je i ova trka bila tehnički zahtevnija od obe. 

Rezultati i prolazna vremena za sve 3 trke

Rezultat na poslednjoj trci je delimično popravio raspoloženje, ali se danas, dan posle svega, ponovo oseća gorak ukus trke na srednjoj distanci zbog detalja vezanih za kartu na koje nisam mogao da utičem, a delimično i zbog rezultata sa miks štafeta. Unutrašnji osećaj da sam mogao i da smo mogli više me sigurno ne vara, ali vreme se ne može vratiti.

U svakom slučaju, osim lične satisfakcije od ovih rezultata nemam ništa, tako da iako postoji osećaj da sam nešto izgubio, to i nije baš tako.

Ostalo je još državno prvenstvo na dugim i u štafetama za dve nedelje na Kosmaju i mogu zvanično da stavim tačku na ovu sezonu, pa da okrećemo novi list. 

Duga distanca, peščara - Memorijal Sulejmana Šuškića 2021

Južna mađarska na levoj obali Dunava (kada se gleda od njegovog izvorišta) ili u prevodu - Deliblatska peščara. Dragulj od terena za orijentiring koji do danas nije adekvatno (da ne kažem uopšte) iskorišćen.

Ovog puta trčali smo u severozapadnom delu peščare, na lokalitetu Leanka, u blizini vetroparka Čibuk 1.

S obzirom da odlično poznajem prilike orijentiringa u Srbiji (crtače karata, postavljače staza i kontrola), a kao neko ko (još uvek) dolazi na takmičenja zbog rezultata (osim uživanja u sportu), nisam hteo da učestvujem na prvom danu takmičenja. Drugog dana sam morao jer mi nedostaje nešto bodova da "overim" prvo mesto u ligi.

Sudeći po utiscima pojedinih takmičara, odluka je bila ispravna. Priča se da su kontrole drugog dana takmičenja bile "manje kritične".

Na ovom mestu bih se nadovezao na svoje utiske. Za početak, dužina staze ni približno vremenima za dugu distancu, ali se to po objavljivanju biltena znalo odmah.

11. i 20. kontrolna tačka bile su postavljene izvan kruga s tim što je na 11. KT (gde sam izgubio 40 sekundi) kontrola postavljena na objekat totalno izvan kruga, dok je na 20. KT objekat nacrtan na totalno pogrešnom mestu (treba da bude skoro pa izvan kruga kontrole).

Teren i 7. kontrolna tačka su misterija - "šta je pisac tu hteo da kaže"?! Na tom mestu sam izgubio 4 minuta. 

Imajući u vidu koliko vremena sam izgubio na 7. i 11. KT znao sam da moram dobro da se pomučim da bih trijumfovao na trci. Bilo je dovljno da neko "izvuče bingo", da vidi kako neko overava ove 2 kontrolne tačke i odmah ih nađe i da bude u neverovatnoj prednosti, kao što se i desilo. Međutim, dao sam sve od sebe, jurio sam maksimalno gdegod sam mogao, nisam se zaustavljao ni na jednom od 2 osveženja, nije mi padao tempo u drugom delu staze i sve to je bilo presudno za pobedu i novih 100 bodova u ligi.

Time su ciljevi za ovo takmičenje ostvareni: ići što sigurnije, izgubiti što manje vremena na netačnost karte, dati sve od sebe i pobediti.

Rezultati               Prolazna vremena

Foto: Milivoje Simić, OAK Novi Sad