Lični podaci:

Photo credits: @woc 2018.
Datum i mesto rođenja: 01.08.1994;
Smederevska Palanka, Srbija
Trenutne okupacije: Sportista, student Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Klub: OK Paraćin (02.2019 - ), SK Rtanj & AK Partizan (11.2016 - 02.2019.), AOK Košutnjak Beograd (10.2015-11.2016.), SD Jasenica Smederevska Palanka (2006-10.2015)
Medalje za reprezentaciju: 2 zlatne (SEEOC-prvenstvo jugoistočne Evrope), 6 srebrnih (prvenstvo mediterana - MCO + SEEOC) i 5 bronzanih (MCO + SEEOC)

уторак, 01. децембар 2015.

Novi klub - AOK Košutnjak

Novosti i dešavanja možete pratiti najpre preko mog instagram profila: https://www.instagram.com/mladi.lazic/
- kao i preko mog fb profila: https://www.facebook.com/savalazic94

Dok će ubuduće na blogu uglavnom biti samo presek na kraju sezone ili eventualno presek nekog određenog dela sezone.

Takođe, novosti i dešavanja mog novog kluba možete pratiti na sledećoj stranici: https://www.facebook.com/AOK-Ko%C5%A1utnjak-112055255495946/?fref=ts

Naredne sezone organizujemo jedno od najozbiljnijih međunarodnih takmičenja u regionu - Beograd OPEN, koje se održava 8. put po redu. Na sledećem linku: https://www.youtube.com/watch?v=QwV3R5Mv3cs  možete pogledati najavu i divne kadrove sa terena kroz koje će vas provesti moja klupska drugarica - Maja Gajić, uživajte!

Pozdrav svima!

Back in business!

петак, 18. септембар 2015.

Prvenstvo Srbije - sprint distanca (13.09.)

Posle 2 meseca pauze, ponovo u punoj ratnoj (sportskoj) opremi predviđenoj za takmičenje. Iako u sred ispitnih rokova, zbog čega sam na žalost propustio ovogodišnju Balkanijadu i prvenstvo na srednjim, za državno prvenstvo na sprint distanci, koje je održano u Smederevu, sam uspeo da izdvojim malo vremena. Pored rezultatskog, razlog više je bio da se malo opustim i podignem sebi samopouzdanje za finiširanje godine na fakultetu i kao podstrek za predstojeće treninge i trke.

Bez obzira što nisam išao na trke, vredno sam radio u svakom smislu. U Palanci sam od 26. jula i od povratka sa Kopaonika učim i treniram u punom ritmu. Imao sam u međuvremenu malih zdravstvenih problema zbog ogromne temperaturne razlike, ali je i to sada iza mene.

Državno prvenstvo na sprint distanci se, kao i prethodnih godina, sastojalo iz kvalifikacione i finalne trke. Na žalost, odziv takmičara je bio izuzetno slab, pa se u kvalifikacijama borilo samo za bolje startno vreme, a bilo je samo pitanje redosleda koji će zauzeti 6 malo boljih takmičara u finalu, uz dužno poštovanje prema svima koji su učestvovali u seniorskoj kategoriji.


 Kao što sam i rekao, kvalifikacije su služile samo za bolje startno vreme u finalu. Meni lično se dopala trka, pre svega jer je teren nov. Svakako je interesantnije kada trčite na nepoznatom terenu, za razliku od finala, na čijoj karti se trčalo 2010. godine i gde je bilo očigledno kako će trka izgledati.

Bez obzira na prvo mesto u svojoj kvalifikacionoj grupi, napravio sam i 2 veće greške: (1) na potezu 7-8KT, gde bih ja, da sam na mestu organizatora, naglasio prolaz kroz šrafirano sa gornje strane tamnom ljubičastom bojom jer se pod punim tempom uopšte ne vidi i logičkim razmišljanjem takmičar kada vidi šrafiran ceo kvart ne pretpostavlja da je nešto izuzeto i (2) na potezu 13-14 gde sam izabrao pogrešnu varijantu, bolja je bila desna varijanta.



Nisam zadovoljan kako sam istrčao finale. U pravom smislu glagola "(is)trčati". Pre podne se nisam forsirao previše, a bilo je dovoljno vremena za odmor. Međutim, kao da me je vrućina iscrpela (finale je bilo u 14h na 34 stepena!!!), a za to sam sam kriv jer se nisam dovoljno hidrirao. Nisam očekivao da ću ujutru biti u duksu i jakni, a da ću se popodne kuvati i u dresu bez rukava... ishod je bio da nikako nisam mogao da povučem jače i brže, pored 2 greške.
*(1) varijanta sa 8-9KT, gde sam se zaleteo ka šetalištu, umesto da idem odmah desno. Tu sam izgubio 15 sekundi.

*(2) pretrčavanje 14. KT za oko 50m (25m napred + 25m nazad). Tu sam takođe izgubio 15 sekundi.

Sve to je rezultiralo tek trećim mestom i zaostatkom od 1 min za prvoplasiranim takmičarima. Mada, kad vratim malo film unazad, treba uzeti u obzir i da sam učio do pola 4, spavao do 5 i autobusom u pola 6 došao u Smederevo. Svakako to ne umanjuje Popinjovu pobedu na čemu mu čestitam, kao i Žobli takođe! 


Te kombinacije sa učenjem, treniranjem, takmičenjima, predavanjima, vežbama i još milion stvari su postale normalne stvari sa kojima sam naučio da se nosim i pomirio se sa činjenicom da rezultati zbog brojnih faktora neće biti nikad na maksimalnom nivou. Uvek će biti to nešto što će uticati na koncentraciju, da li direktno ili indirektno zbog umora, ali tako je, međutim to i jeste čar orijentiringa i ono što ga razlikuje od samog trčanja gde na ishod trke može da utiče samo fizički umor.

Idemo dalje, još malo i vraćam se u Beograd, gde nastavljam u punom ritmu sa svim aktivnostima, još jače i još bolje! 

четвртак, 30. јул 2015.

Kopaonik OPEN, Kopko O-camp

Nakon psihički iscrpljujućih ispitnih rokova odlazak iz Beograda i malo mira, bar je trebalo tako da bude. Jedan od najlepših terena u Srbiji i uopšte takmičenje koje je meni lično veoma drago, uspomene sa prvih kampova, prvog nastupa za reprezentaciju tj. evropskog prvenstva, najbolji rezultati, ... , sve to čini da se osećam sjajno kada odem na Kopaonik. 
Ove godine je situacija i odnos prema takmičenju bio malo drugačiji obzirom da nisam zadovoljan kako je ispitni rok prošao, o čemu sam pisao u prethodnom postu. Bukvalno sam jedva čekao da sve prođe i da odem na Kopaonik da se odmorim od svega jer maltene godinu dana nisam stao sa učenjem, a rezultati nisu onakvi kakvi bi trebalo da budu s obzirom na uloženi rad i trud. Pored fakulteta i mnoge druge stvari, i što se tiče privatnih stvari i što se tiče orijentiringa, su mi isrcpele energiju, tako da sam bukvalno bio istrošen u svakom smislu, a ponajviše emotivno i psihički. 
Sa druge strane, motivacija, podrška, poštovanje i poverenje bliskih ljudi su više nego nedostajali, jedino su lično samopouzdanje i želja za opstankom bili na standardnom nivou što me je i održavalo tokom prethodnog perioda.
Shodno iznetom, pomenuti odnos i prilaz takmičenju su bili takvi da mi je jedino bilo bitno da odradim trke rutinski bez velikog cimanja, da uživam, napunim energiju za nove borbe koje me očekuju, a kada se takmičenje završi da kamp koji sam vodio odradim na profesionalnom nivou i vratim se sa Kopaonika srećan i zadovoljan. Ništa više, jer kao što sam i već pisao, zbog neizvesnosti na fakultetu ne želim da rizikujem bilo šta, te sam otkazao i nastup sa reprezentacijom, a kasnije sam to produžio i uopšte na sva takmičenja u periodu avgust - oktobar.


Kao i ranijih godina, Kopaonik OPEN se sastojao iz 5 dnevnih etapa i 1 noćne koja je ujedno bila i prvenstvo Srbije.

  1. Prvog dana, standardni Kadijevac sa kraćim novim delom i tradicionalnim ciljem na livadi u dolini. Krenuo sam sigurno, do 6. kontrole je bilo odlično. Tu pravim minut greške jer sam zbog netačnosti karte uleteo u pogrešnu uvalu i na pogrešan kamen, drvoseče koje su izvlačile drva su napravile identičnu situaciju koja je masu takmičara navela na isto što i mene. Do 9. KT sasvim solidno, uz kratko pretrčavanje osme kontrole. 
  • Na 9. KT sam bio 3. što je i bio realan plasman tog dana. Međutim, između devete i desete kontrole haos koji me je totalno psihički poremetio. Posečena šuma u krugu od 250m i uvala koja ne valja na mestu ispod koga sam špartao levo desno da se pronađem. To me je totalno izbacilo iz takta, jer kada nešto neočekujete, a organizator vam ne kaže ništa povodom toga, onda se napravi veliki problem. Tu sam izgubio i 4.5 minuta i želju da uopšte nastavim dalje jer je ta situacija direktno uticala na plasman. Na kraju sam zauzeo 8. mesto.

2.  Drugog dana, standardni Kadijevac u kombinaciji sa prošlogodišnjim WRE terenom - Gredom. Lepa kombinacija i dobra ideja za dugu distancu. Ne tako stabilna trka, jer od početka nisam krenuo kako treba. Prvog dana sam i mogao da rizikujem da trčim sa kartom bez folije, ali na dugoj ipak nisam smeo. Obzirom da smo sami morali da ubacijemo kartu u foliju, na samom startu sam otišao 200m u pogrešnom pravcu zbog toga i odmah izgubio 2.5 min.... Međutim, ajde, nastavio sam dalje. Ova trka je evidentan dokaz koliko me nije bilo previše briga za rezultat. Do druge nisam hteo da se dižem na vrh brda i da idem putem, već sam išao pravo, prateći reljef i postepeno se spuštajući ka kontroli. 
Išao sam kako mi je bila volja do kraja, greške imam na 6. KT gde sam išao putem slučajno, jer u startu nisam mogao sve da ispratim zbog novih neucrtanih puteva i samo sam izašao na vrh brda odakle sam lako stigao do kontrole. Dalje sam imao još problem samo na 9. KT zbog oborenog drveća koje nije ucrtano i zbog pretrčavanja staze na ruti ka 14. KT zbog čega sam je kasnije i promašio zbog azimuta sa    pogrešnog mesta. Tu sam baš nepotrebno izgubio 3 minuta. Zauzeo sam 9. mesto.



3.   Trećeg dana, sprint trka u Raški. Tu bih mogao da kažem da sam išao u fulu. Da nije bilo vezanih grešeka na kontrolama 4 - 5 - 6, bilo bi odlično. Na 4. KT pogrešan pravac i polazak ka 12. KT, a na 5. i 6. KT varijente, odnosno ranija sećanja terena zbog čega sam išao napamet, a ne kako treba. To je u suštini to što bih imao da kažem u vezi trke, intenzivno kako bi sprint i trebalo da bude, interesantno.







4.  Istog dana, ali u večernjim časovima održano je noćno prvenstvo Srbije. Godinama unazad sam izričit protivnik ovakvog tipa prvenstva na noćnim u smislu: terena, ali pogotovo razmere na kojoj se trči noćna na Kopaoniku i startnih vremena. Prvenstvo koje je održano na Babama u organizaciji OT Košutnjak je model kako treba da bude organizovano. Ovo nije realno, i zbog startovanja na minut i zbog terena koji je na razmeri 1 : 4000 relativan. Tradicionalno sam istrčao nikako ovu trku, još necimajući se previše sam uspeo i da se povredim, jedva spasoh živu glavu.


5. Četvrtog dana, deo starog terena crvenih bara i novog, odnosno reambulisanog Jarma koji se koristio poslednji put 2007. godine, na mom debitantskom nastupu na Kopaoniku. Za ovu trku sam iskreno imao i najozbiljniji pristup, jer se bodovala za WRE tj. svetsku rang listu. 
Prvi deo staze sam odradio odlično, stigao sam očekivano jednog takmičara, a malo neočekivano i drugog na 3. KT. Zatim sam dalje do 6. išao odlično i najboljom varijantom na toj kontroli zauzeo 2. mesto. Slobodno mogu reći da se tu i završila moja trka i moja ozbiljnost, jer svaki dalji korak je bio samo propast uz sitne dobre varijante.
Prvo sam na 7. KT otišao suviše desno. To mi je bilo jasno upozorenje da sam išao brzo, te sam usporio što je urodilo plodom kasnije do 8. KT. 
9. KT bezidejno, tehnički nimalo laka kontrola, jer je na nizbrdici kao i 7. a ne postoji konkretan objekat na koji čovek može da se osloni. Na 7. i 9. KT sam ukupno izgubio 3.5 minuta.
Sledeću sam našao bez mnogo problema, ali presporo jer je teren izuzetno težak za brzo kretanje, prosto: ili se izgubiš ili zaglibiš do guše u blatu. Na 11. gubim još 2 minuta, počeo sam da trčim i pretrčao je. 
Sledeće tri kontrole rutinski, a onda sledi 15. KT gde gubim još 3 minuta. Krenuo sam kako valja, podizao lagano visinu, a onda stigoh još jednog takmičara koji je viknuo broj 78. pri čemu sam mislio da ju je video, a on je čovek na Bugarskom pitao jel smo je našli. Tu sam naučio jedno važno pravilo: ne veruj Bugarinu, što se potvrdilo i na 18. KT kada ju je Kamenarov overio i zapalio dalje, a grupa koja me je pratila i ja krenuli za njim dok nisam skontao o čemu se radi. 
I tu nije bio kraj agoniji, poslednju grešku sam napravio na 22. KT, gde mislim da objekat nije ucrtan kako valja, jer je nemoguće da nas 15 iskusnih takmičara napravi istu grešku, ali dobro.
Baš puno grešaka, izuzetno zahtevan teren tehnički, ali je osnovno to što nisam slušao isključivo sebe. Sa 15 minuta grešaka sam još i dobro prošao sa 7. mestom na kraju.

Rezultati WRE                     Splitovi WRE

6.  Poslednjeg dana, Crvene bare široki pojas i još jednom novi Jaram. Mislim da mi je ovo čak i najbolje odrađena trka tokom celog takmičenja, a to bi i plasman pokazao da nisam imao stomačnih problema. Samo zbog 2 stajanja u vezi toga sam izgubio ukupno 5 minuta.
Pored 2 stajanja kod 5. i 6. KT na šta nisam mogao da utičem, prvu i jedinu grešku sam imao tek na 10. KT jer sa vrha brda nisam iskontrolisao pravac. Tu sam izgubio 2 minuta.
Posebno sam ponosan na poslednje 4 kontrole koje sam odradio na maksimalnom nivou, a koje su bile tehnički najzahtevnije.







Nakon takmičenja, kao što sam i najavio u ranijem postu u planu je bio kamp. Moja ideja i još jedan od projekata koje sam planirao da ostvarim. Pored ranijih Masters Kup - ova, gde sam bio direktor 3 godine, ovogodišnje Larine trke za koju sam takođe dao ideju novog terena, uradio 75% karte i predlog koncepcija, ovo je poslednji koji sam odradio za SD Jasenicu. 
Jednostavno, kad neko ne poštuje tvoje vreme, obaveze i tebe uopšte, ranije projekte i stvari koje sam odrađivao za klub, a da ne pominjem rezultate, onda je jasno da do razlaza kad tad mora doći, pogotovo ako se tu umešaju prsti žene i cela situacija u klubu promeni iz korena.

Intervali bez puteva
Mada pogrešno sam se izrazio, ne situacija u klubu, klub kao da više i ne postoji, jer se pretvorio u takmičenje Kopaonik OPEN i nečiji privatan biznis maltene, a tek će se još u budućnosti ta situacija iskristalisati, osim ako nekome moj odlazak ne dopre u mozak u šta sumnjam. Uskoro za klub neće imati ko da se takmiči osim veterana, jer je odnos prema takmičarima takav kakav jeste godinama. Još sam se ja i dobro izborio jer nisam dozvoljavao određene stvari i jer sam se borio, ali u jednom tretutku čovek jednostavno ne može sve da postigne i onda digne ruke. 

Long routechoises

Ali kada ste vezani za nešto, to kada dignete ruke nije tek tako, nego pokušavate da ostanete u kontaktu i nekim stvarima (kao što su ovi projekti npr) pokušate da normalizujete situaciju, unapredite je i promenite nešto, međutim uzalud, dok vam i konačno ne postane svejedno i samo stavite tačku.
Picking controls bez puteva



Srećan sam što su učesnici na kampu bili zadovoljni: bugarski nacionalni tim, klub Universitatea Craiova iz Rumunije, Trol iz Belgije i Vojska Srbije, odnosno oko 30 takmičara koji su svakodnevno trčali ono što smo im pripremili, to mi je jedino i bilo bitno.



Memorija
Imao sam dosta problema, prvo sa timom koji nije bio onakav kakav sam planirao, onda zbog sabotaže istog tog tima, zatim opet od nepoverenja i stvaranja pritiska od strane ljudi u klubu, ali to sve sada više nije ni bitno. Završeno je sa tim, kamp je prošao u najboljem redu i kao što rekoh, to je i najbitnije da su učesnici zadovoljni!
Za 5 dana kampa sam prešao skoro 100km, postavio preko 130 kontrolnih tačaka, a raniju viziju preneo u delo. 
Na ovom linku možete pogledati program kampa.


Kao što sam napomenuo na početku, do kraja ispitnih rokova sam otkazao sva takmičenja. Kod kuće (u Palanci) sam posle dosta vremena, nemam nikakve troškove, a uslovi i za učenje i za treniranje su idealni te sam veoma srećan. Na Kopaoniku sam napunio baterije, a pre nekoliko dana sam već počeo da učim.

Naredne godine, ako Bog da da neko opet ne umeša prste, očekuje me svetsko univerzitetsko prvenstvo što je glavni pik sezone, ali biće tu i drugih bitnih stvari. Mislim da sam otkrio način da se ponovo vratim na put dobrih sportskih rezultata, ali jedno je sigurno, sve što negativno utiče na njih, motivaciju i mene samog biće eliminisano.

субота, 04. јул 2015.

Kopaonik OPEN, kampovi, Balkanijada, Univerzitetski sportski savez, prvenstvo Mađarske

Dinamičan period se nastavlja, puno događaja u kratkom roku koji nose mnogo neizvesnosti. Jedina izvesna stvar je prošlost koja se ne može promeniti, kao i odlazak na Kopaonik u okviru takmičenja koje organizuje moj klub, kao i kampa koji sam pripremio. Zašto ovakav početak teksta? - Mnoge stvari ne ispadnu onako kako planirate iako krenu u dobrom pravcu.

Već sam morao da donesem neke teške odluke, a u naredne 2 nedelje me očekuje još jedna. Ukoliko po izlasku rezultata ispita bilans uspeha ne bude onakav kakav je planiran, bojim se da ću morati da otkažem odlazak sa reprezentacijom na Balkanijadu, odnosno prvenstvo jugoistočne Evrope - SEEOC. 


Još na početku kalendarske godine sam izneo 2 cilja: budžet na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, kao i medalja na Balkanijadi. Baš ovako kao što sam i napisao, prvi cilj je na prvom mestu i isključuje drugi ukoliko do Balkanijade šanse za budžetom nisu izvesne. S obzirom da ukoliko julski ispitni rok ne prođe kako je planirano, izvesnost prelazi u opasnu fazu, koju neću povećavati svojim odlaskom na Balkanijadu i rizikom da i ove godine budem samofinansirajući student. Videćemo još šta će biti, ali gotovo sigurno neću napraviti istu grešku kao prošle godine kada sam imao mnogo više razloga za izostanak sa Balkanijade, a ipak sam otišao zarad nekih viših ciljeva.

Što se tiče drugog cilja, žao mi je ako bude isključen prvim, ali naredne godine ću imati samo motivaciju više, s obzirom da su se otvorile još neke mogućnosti. S obzirom da sam student, a da se naredne godine održava svetsko univerzitetsko prvenstvo u Miškolcu, Mađarskoj, velike su šanse da će srpski orijentiring ponovo imati predstavnika, posle desetak godina pauze. Razlog više se pridodaje tome da sam dve godine za redom prvak na Univerzitetskim prvenstvima, kao i skorašnjem prijemu i koktelu u KST-u koji je organizovao Univerzitetski sportski savez, gde su ostvareni novi bitni kontakti. 

Pre toga, u pauzi između ispitnih rokova, a po isteku junskog, bio sam na zasluženom odmoru nekoliko dana, mada se pod odmorom podrazumeva odmor od svakodnevnog učenja, ne i fizičkog odmora...
Bio sam na kampu reprezentacije na Fruškoj Gori, koji je bio solidna uvertira pred 2 prvenstva Mađarske gde sam imao 3 stabilne i solidne trke.

Na kampu smo imali 3 treninga u četvrtak i 1 u petak. Komentar oko kampa ću zadržati za sebe ili za neku drugu priliku.
Kamp 1
Kamp 2


Kamp 4









Kamp 3







Što se tiče Mađarske, na programu su bile 3 trke: u subotu kvalifikacije, a zatim finale njihovog prvenstva na srednjim, dok je u nedelju bilo štafetno prvenstvo. Kao što rekoh, 3 vrlo stabilne trke, bez većih grešaka i oscilacija, jedina stvar koja je falila je malo više snage, ali je to sasvim normalno u datom trenutku i situaciji.

Prvih 12 iz kvalifikacija je ulazilo u finale. U kvalifikacijama sam zauzeo 7. mesto, dok sam u finalu bio 17. Sasvim zadovoljavajuće, obzirom da je cilj bio da se uđe u finale, mada sam prvenstveno otišao u Pečuj na dobre trke i da pobegnem iz svakodnevnice.
Sutradan, na štafetama, nismo imali ukupan plasman. Blažo je dobro išao, zamenio treći, ja isto solidno, zamenio sam četvrti, međutim mladi Nikola Maksimović nas je zavio u crno i svrstao u hiba tj. diskvalifikovanu kategoriju jer je odustao. Svakako dobra ekipa, druženje, dobre trke, solidni rezultati i sve to je doprinelo da zaplanirani odmor bude na maksimalnom nivou.



Rezultati kvalifikacije middle:  
Rezultati štafete posle Nikole:  

Kvalifikacije middle

Finale middle
Štafete



недеља, 07. јун 2015.

Borba sa obavezama

Prošle nedelje sam uradio jedan tehničko-taktički trening na interesantnoj i tehnički zahtevnijoj sprint karti - Gardoš, u Zemunu. Po jako velikoj vrućini, jer sam jedino tad imao slobodnog vremena, ali vredelo je svakog minuta i kapi znoja. 





Danas i juče još 2 trening-trke u beogradskim blokovima 38 i 37 uključujući i Studentski grad.
Plan je da u periodu boravka u Beogradu u malo više stavim akcenat pored fizičke pripreme i na tehničko-taktičku pripremu za sprint, s obzirom da mi on najslabije ide, dok bi van Beograda akcenat bio isključivo na tehničko-taktičkoj pripremi za šumske trke.

Posle poziva prijatelja iz OT Rtanj na put u Mađarsku i nastup na njihovom prvenstvu na srednjim i štafetama, otvorio se prostor između poslednjeg ispita u junskom ispitnom roku i odlaska u Mađarsku za trodnevnim boravkom na kampu na Fruškoj Gori.

Nakon petodnevnog oduška od junskog ispitnog roka u Mađarskoj i na Fruškoj Gori, sledi julski ispitni rok, finalizacija istog, a zatim odlazak na Kopaonik gde me očekuje prvi deo priprema, o čemu ću govoriti kada bude bilo vreme.

Do tada, u planu mi je na prvom mestu da ispolažem što više ispita, da podignem nivo treninga što se fizičke pripreme tiče na viši nivo i prilagodim ishranu zacrtanoj telesnoj težini, kao i da dobro iskoristim 2.5 dana kampa i 2 trke u inostranstvu odradim na maksimalnom nivou.


недеља, 03. мај 2015.

Državno prvenstvo - duga distanca: pitanje obraza i časti! (25.04.)

Prošlo je dosta vremena od završetka samog takmičenja. Nisam hteo da objavljujem post očekivajući odgovor ili reakciju Upravnog Odbora na svoje otvoreno pismo, međutim bilo kakvog odgovora nije bilo. Pretpostavio sam da će tako biti i još jednom je dokazano da me niko ne shvata za ozbiljno kao ni u situaciji sa svetskim prvenstvom prvo za seniore, a zatim i juniore prošle godine. Očekivano.

U otvorenom pismu govorim o fer pleju, obrazu, časti što u stvarnom svetu i čini naš sport, ali je u praksi malo drugačije kada takmičari koji nemaju znanja i umeća da sami pređu stazu i naprave rezultat, pa na razne načine dolaze do nezasluženog plasmana, a na štetu kvalitetnog potencijala izraženog u mlađim naraštajima.
Ne bih mnogo dužio o ovoj temi, ukoliko ljude iz saveza bude interesovalo da menjaju nešto po tom pitanju, uradiće, ukoliko budu hteli da kazne one koji su zaslužili - kazniće, ukoliko ne, kao što je i do sad bio slučaj, samo će destimulisati mlade ljude koji vrede, koji vredno rade, ulažu svoj trud i energiju i od kojih savez može da očekuje neke značajnije rezultate. 
Svi znaju o kome indirektno govorim, ko su ti ljudi koji godinama rade iste stvari i mislim da ne vrede toliko da se o njima troši previše reči, jednostavno ne zaslužuju to, a i njihovo vreme prolazi.
Ono što bi bilo veoma loše, ali srećom nije, je da se nalazimo u višoj kategoriji sportova u sportskom savezu, pa bi isti ti ljudi bili rangirani u sportskom savezu i nezasluženo primali stipendije. Kao što rekoh, u ovoj situaciji srećom nismo tamo gde (ne)pripadamo, ali sa druge strane - na žalost, zbog mladih talenata koji te stipendije zaslužuju.

Što se tiče same moje trke, bilo je fluktuacija. Što zbog mene samog, što zbog štampe karte jer je bila bleda i vidljivosti jer se trčalo na razmeri 1:15 000 (u prilogu je pdf fajl, a ne stvarna karta).
Prvu grešku pravim već na 1. kontroli. Bio sam malo nesiguran jer nisam očekivao odmah dužu varijantu, a onda i potraga ranije nego što je trebalo. Dosta vremena sam tu izgubio, ali sam uspeo da se stabilizujem i uhvatim ritam. Do 8. KT sam imao samo manju nesigurnost na jednoj kontroli. Najdužu (iako nije bila previše ni duga ni komplikovana) 9. kontrolnu tačku sam odradio odlično, bez problema.
Na 13. KT stižem prvu grupicu, ali sam se trudio da se izolujem i ne obraćam pažnju. Psihički sam se dobro pripremio, pa sam znao šta me čeka i iz tog ugla.
Međutim, na 15. KT stižem novu grupu i tu već poćinje da bude zamarajuće. Petoro na grbači plus moje bubice, što je mnogo mnogo je. To se već odrazilo na dve uzastopne kontrole gde grešim, iako nije bilo teško. Spustio sam malo loptu kada sam izašao na put ka 18. KT, konsolidovao se, a kasnije ubrzao koliko sam mogao da pobegnem pratiocima. Sledi niz dobro odrađenih kontrola, a tako se zadržalo i do kraja.
Suma napravljenih grešaka izlazi na oko 8 minuta. Jeste mnogo, ali na oko 100 minuta trke ne i previše.
Međutim, ono što mi najviše znači je to da je ovo isključivo moj rezultat, moje vreme i moje varijante, i nema tog novca koji bih platio za suprotno, a što se ne može reći i za druge seniore. 
Psihološki sam još više sazreo, nakon velike greške na 1. KT nastavio sam kao da se ništa nije desilo, a kasnije sam i druge pritiske na mozak rešavao u hodu i gurao ka svom cilju. 
Zauzeo sam 4. mesto od domaćih takmičara i 6. mesto u ukupnom plasmanu. Čestitam Bođi, Blažu i Dagu na kvalitetnoj trci, kao i Blažu na osvojenoj tituli, dok ostali to ne zaslužuju.

Rezultati               Splitovi

Thanks Yana Sandieva for the photo :)
Izuzev štampe karte i koncepcije koja je bila sa previše kontrola za dugu distancu i nekreativnosti pri najdužoj varijanti, želeo bih da čestitam organizatoru na novom terenu koji ima puno potencijala, uživao sam.

Do sredine jula i Kopaonik OPEN-a neću učestvovati na orijentacionim takmičenjima zbog obaveza na fakultetu. Napravio sam mali predah prošle nedelje, a od sutra nastavljam punom parom do ostvarenja ciljeva. Do 15. maja me očekuje priprema koncepcija za kamp na Kopaoniku koji organizuje moj klub na čelu sa mnom kao glavnim odgovornim, ukoliko imate mogućnosti da učestvujete to je nešto što bih vam toplo preporučio - nešto tipa #musthave :)

понедељак, 20. април 2015.

Beogradski polumaraton, univerzitetsko prvenstvo i Larina trka

Pre svega, iako je prošlo nedelju dana od održavanja, ovaj post bih započeo Larinom trkom. Deseto izdanje ovog memorijalnog takmičenja, isto toliko od kad nas je napustila mala Lara Radovanović, usled maligne bolesti. Jednom simbolikom smo obeležili ovu desetogodišnjicu, a to je povratak u grad gde je Lara živela, a prve kontrole su bile oko vrtića koji je pohađala.
Ne želim da se hvalim, ali drago mi je da je moj predlog za mesto održavanja trke usvojen. Puno sam se založio da ispadne onako kako sam zamišljao, a moram priznati da su moji klupski i privatni drugari učinili sve da tako i bude. Sloba, Larin tata, i ja smo nacrtali novu orijentiring kartu, petu po redu u samoj Smederevskoj Palanci i pripremili staze. Ekipa iz kluba je napravila odličnu atmosferu na stadionu gde je bila sva logistika, dok je Baća Cvetanović pripremio divan ručak i mislim da su svi uživali u prelepom danu.
Sa organizacione tačke gledišta, mislim da je sve bilo u rangu najjačih međunarodnih takmičenja i mogu da kažem da sam ponosan!
Takođe, mogu biti zadovoljan da je prvi od 2 projekta koje sam isplanirao za ovu godinu prošao u najboljem redu. Sledeći je Kopko-O kamp, odmah nakon Kopaonik OPEN-a sredinom jula.


Nekoliko dana kasnije, u subotu 18.04. novoispisane stranice moje sportske karijere - beogradski polumaraton. Iako nisam unapred planirao da uzmem učešće zbog uskog rasporeda na fakultetu, uspeo sam da se organizujem nekako. Primarni plan bila je priprema za prvenstvo na dugoj distanci koja se održava u subotu 25.04. što čini i glavni cilj za ovaj deo sezone. 
Od kada sam saznao da sam izostavljen sa reprezentativnog spiska za prvenstvo mediterana usled poznatih okolonosti, tok priprema za početak sezone se znatno izmenio i sve je usmereno ka ovom državnom prvenstvu. Samim tim, mogućnost za učestvovanje na polumaratonu nije nešto što bi mi predstavljalo problem, jer je ritam treninga sličan. Zato, iako mi je ovo bio prvi polumaraton, nisam imao strah i verovao sam u sebe.
Pronašao sam ekipu koja je odgovarala mom tempu i izašao na crtu. Vreme je za moj ukus bilo previše vlažno, kiša i vetar na pojedinim deonicama su me izuzetno nervirali, da je bila ista temperatura, ali bez padavina, bilo bi idealno. Međutim, mi orijentirci kao predstavnici ekstremnog sporta, navikli smo na sva godišnja doba i na sve vremenske (ne)prilike.
Kako sam odmicao od starta, kilometar po kilometar, bio sam sve sigurniji u svoj tempo. Držao sam tempo između 3:50 i 4 min/km do jedno 7. km, tu sam se zacementirao na 4:00 min/km i držao tako sve do 16.km gde sam u jednom trenutku ostao sam, jer se ekipa rasula i gde je bila prva veća kriza. Na ovakvim dugoprugaškim trkama je najgore ako ostanete sami. Tada mi je i tempo pao na 4:03 - 4:04 min/km. Posle nekog vremena, jedna manja grupica me je sustigla, a zatim smo zajedno sustigli još neke ljude ispred sebe što mi je dalo vetar u leđa. Isfiniširao sam tempom kojim sam trčao veći deo trke i ostvario vreme od 1:26:26 (avg 4:06 min/km). Iako mi plasman nije bitan, vredi nampomenuti da sam bio 55. od preko 2500 takmičara.



Dan kasnije, u nedelju 19.04. u Topčiderskom parku, održano je univerzitetsko prvenstvo u orijentiringu gde sam nastupio za, svoj, Ekonomski fakultet Univerzitata u Beogradu. Iako sam se raspadao od polumaratona, stegao sam zube, istrčao vrlo stabilnu trku i drugi put u nizu postao univerzitetski šampion.
Samo me je Miško kao organizator razočarao jer nije bilo fotografa na mostiću kao što je obećano, zbog čega sam menjao varijantu ka 4. kontroli :)

Rezultati          Splitovi

Tri izuzetna događaja u ove 2 nedelje, ali se tu ne zaustavljam. Kroz nekoliko dana očekuje me 13km dugo državno prvenstvo nadomak Despotovca sa novom kartom i stazama koje obećavaju. Posle Beograd OPEN-a koji sam dobro odradio tehnički, beogradski polumaraton mi je ulio samopouzdanje i u fizičku pripremu, te očekujem dobru trku. Ostaje mi samo da se lepo odmorim i svež dočekam start trke!

среда, 08. април 2015.

Beograd OPEN & Babe Kup 2015 (03-06.04.) - veliki korak napred!

U organizaciji AOK Košutnjak, prethodni vikend obeležile su 4 trke na visokom nivou: 2 srednje na lokalitetu Babe, sprint u beogradskom naselju Cerak i duga distanca na planini Avala. 
Kockice su se poklopile tako da sam uspeo da se organizujem i trčim sve trke. Kada vam se ukaže prilika da trčite sa jakom konkurencijom i na dobrim kartama, vredi da uložite napore kako bi to realizovali. 

Prvog od 4 dana sam napravio najzapaženiji rezultat i istrčao najbolju trku. Bio sam svež, a i činjenica je ako se uporede trke u šumi da je ova i bila najteža tehnički, što meni ide u prilog. Imao sam malo problema sa zglobom desne noge na putu za 4. kontrolu zbog čega i pravim manju grešku, ali sam kasnije to nadoknadio tako što sam rutinski rešio 12. i 14.KT koje su bile jedne od najvažnijih i gde sam bio na samo minut zaostatka za Zincom. Na 18. KT pravim kiks, jer sam bukvalno protrčao pored kontrole, ali sam se ubrzo ispravio. 
Ukupno sam napravio oko 3.5 minuta grešaka, ali sam svakako zadovoljan dobrim tempom i psihičkom stabilnošću. Ono što još pridodaje značaj je činjenica da sam bio bolji od iskusnog bugarskog seniora Ivana Sirakova i to ni manje ni više nego 4 minuta, dok sam sa druge strane za iskusnim rumunskim seniorom Ionut Zincom zaostao samo 2 minuta (obojica trče finala svetskih i evropskih prvenstva i prvaci su Balakana). 

Sprint, nešto što je u principu najprostije, počinje da mi pravi probleme i unosi nesigurnost, što me jako ljuti. Lepo sam se naspavao, što je retkost u periodu od novembra meseca, bio sam raspoložen itd, ali sam pravio smešne greške, što nije karakteristično za mene. Samo sam bio malo bezvoljan, trku sam završio bez nekog cimanja, što se i po splitovima vidi, tako da je moguće da je nedostajalo malo više motivacije. 

Trku na Avali, pre samog doživljaja, sam očekivao kao veliki hard core, međutim, toliki uspon se nije osetio. Koncepcija je bila odlična, međutim, ono što je i moglo da se očekuje, staza je bila isključivo trkačka i uglavnom su se deonice svodile na put. Mislim da je i Košutnjak komplikovaniji tehnički.
Osim na 2 mesta gde nisam pogodio stazice, sve je bilo ok. Varijante gde ih je bilo i tempo su bili kako treba, samo su mi nedostajale butonke sa ekserima, da mi uskrate problem proklizavanja, jer je bilo jako klizavo. 




Poslednja trka i povratak na Babe: iskreno, očekivao sam malo više od poslednjeg dana. Uspon i duža staza su obećavali, međutim trka se svela na 1 deonicu koja je rešila sve. Ne mogu da krijem, ali kad sam završio trku bio sam malo razočaran, očekivajući da će biti tehnički zahtevnije kao prvog dana i da ću imati šansu za novo iznenađenje protiv iskusnih seniora. Kraće tehničke deonice sam uglavnom super odradio, osim paralelne greške na 4. KT. 
Na dugoj deonici sam malo precenio sebe, računajući da sam svež i da ću moći da ispeglam asfaltom za 11-12 minuta. Da je bio 1. dan i da je jul mesec po fizičkoj pripremi, pilo bi vodu, ovako sam se ispalio i išao nešto više od 16 minuta.

Rezultati Babe kup        Splitovi Babe kup                Rezultati Beograd OPEN        Splitovi Beograd OPEN



уторак, 31. март 2015.

Testiranje reprezentacije i trka na Miljakovcu (28-29.03.) + novi podstrek za dalje!

U subotu je po izuzetno lošem vremenu na atletskoj stazi na Košutnjaku održano testiranje kandidata za reprezentaciju Srbije na 3km.

Bez većeg cimanja držao sam konstantan tempo od 3:30, mada zbog hladnog vazduha i mokre opreme koji su mi pritiskali pluća nisam uspeo da isfiniširam za malo bolje vreme. To je rezultiralo vremenom od 10:39. Utisci su podeljeni: zadovoljan sam jer sam tek izašao iz zimskih dužina i treninga na karti - uradio sam tek 4 treninga deonica, što je ništa; sa druge strane vreme kao vreme je ispod mog nivoa, ali opravdano s obzirom da će ono ići i za minimum 30 sekundi brže onda kada bude i trebalo - na leto pred najbitnija takmičenja. 

Što se tiče trke u miljakovačkoj šumi, ne bih tu mnogo govorio. Prvobitno sam mislio da je ne trčim, a onda me je grizla savest jer je u Beogradu trka, a lepo vreme, pa sam preinačio odluku - i pogrešio. Ne može se praviti srednja distanca na razmeri 1:5000 gde bi i na nekoj manjoj razmeri karta bila relativna, a ovde pogotovo. Vegetacija, staze, rupe... Ali dobro, nisam opterećen time, zaveo sam je u planu kao trening - trku i ubrzo zaboravio.

Rezultati               Splitovi

Treća i najbitnija stavka ovog posta leži u tome da sam uz velike napore najpre Stevana Roksandića kao sekretara, a zatim i Mrguda Pajka kao selektora, dobio odobrenje svog Ekonomskog fakulteta u Beogradu da mogu da polažem ispite i u apsolventskim rokovima, pored redovnih, na šta po zakonu kao reprezentativac Srbije sa ogromnim uspesima za nacionalni tim i imam pravo. Tako više neće biti 3, već 5 rokova, što me izuzetno raduje, jer ću u skladu sa obavezama moći bolje da rasporedim ispite kojih nema mnogo ali koji su veoma obimni, kompleksni za spremanje, vrede veliki broj bodova i iziskuju mnogo vremena i koncentracije.
Kao što umem da iznesem kritike, tako ovom prilikom želim i da pohvalim rad saveza, ali pre svega 2 gorepomenuta pojedinca kojima još jednom puno zahvaljujem. 
Ostaje žal jer je sve ovo moglo i dosta ranije da se odradi, jer na sve fluktuacije u mojim sportskim rezultatima utiče pre svega fakultet, ali dobro, makar smo se pomakli iz mesta.

понедељак, 23. март 2015.

Memorijal Saše Palinkaša + Slavonija & Baranja OPEN (21-22.03.)

Sve više uživam u tome kada se odluke koje donesem ispostave kao ispravne. Kao što sam i najavio u planovima za ovu sezonu, činiću sve da smanjim rizik da napravim grešku, a da sa druge strane poboljšam lične performanse i rezultate. 
Razmišljajući pre 7 dana u ovo vreme, rekao sam sebi da neću trčati 1. dan memorijala na Fruškoj Gori, jer je veliki rizik kada 1 čovek sam organizuje takmičenje, bez ekipe koja bi sa njim učinila da sve prođe u najboljem redu. Imajući u vidu da je planirano da se trči na istoj karti kao i na prvenstvu na dugim 2014. kada nisam postigao željene rezultate zbog grešaka na karti, izuzimanje sa subotnje trke je bilo neminovno.


Jednostavno ne želim da odem na neku trku, a da se ona svede na igru na sreću, pa da iste te rezultate neko kasnije poredi i filozofira u nekoj obradi podataka i selektiranju.

Ne želim da učestvujem u tome, ako ne moram, kao što je bio slučaj sa drugim danom (bodovao se za ligu i selektivna je trka) kada sam mislio da grešaka od strane organizatora i kontrolora neće biti, jer je ipak teren manji nego za dugu distancu i ima više kontrola, pa je manja verovatnoća da dođe do problematike, ali avaj.
Nekoliko kontrola nije bilo na svom mestu ili karta nije valjala, pa ni rezultati nisu relevantni za bilo kakvu polemiku. Ironija je da savez donese odluku da se smanji sa 17 na 10 trka koje se boduju za ligu zbog poboljšanja kvaliteta, a da već prva u šumi bude veoma diskutabilna... Sa druge strane, ne treba kriviti čoveka, već mu pomoći kada već ima volju i želju da održi tradiciju i organizuje takmičenje.
Žao mi je što je to tako, jer kada ulaziš u priču sa profesionalne ili poluprofesionalne strane, nije ti svejedno da doživljavaš ovakve stvari godinama unazad.

Kod 1. KT, osim što su rupe ovako kako sam nacrtao, fali i jedna velika uvala iznad kontrolne tačke koja se vidi iz aviona kad se ide sa brda... Tu sam izgubio 1 minut.
3. KT je negde, ali se vidi iz daleka.
Na 11. KT je jedino mesto gde sam izgubio vreme svojom greškom. Naseo sam i zaleteo se na tuđu kontrolu i izgubio minut.
13. KT nije dobro postavljena, nalazila se na jugozapadnom iksu izvan kruga. Tu sam izgubio oko 40 sekundi. Samim tim sam i do 14. KT izgubio određeno vreme.
Na 16. KT rupa treba da bude ovde gde sam je ucrtao. Tu sam takođe izgubio 1 minut.
Zaključak: ko je imao više sreće da naleti iz pravca na kome je kontrola, on je i profitirao... Mada sam i pored toga imao solidno vreme, dok je skor bio 4. mesto.

Rezultati                    Splitovi


Dan ranije, umesto te duge distance na Fruškoj Gori, otišao sam sa svojim prijateljima u Našice. Sjajna trka, sjajan teren, trčljiv, brz, interesantan, tačna karta, dobre koncepcije - šta ćeš lepše. Drugari iz OK Sova, su nam pripremili pravi mali praznik. Baš sam uživao i da nisam napravio pretrčavanje 16. kontrole i gubitak od 1.5 minuta, doživljaj bi bio ocenjen najvišom ocenom. Mada sam i ovako zadovoljan, bio sam 6. u konkurenciji od 21. takmičara.
S obzirom da je opšte poznato da slika govori više od 1000 reči, ovde ću se zaustaviti, a vi uživajte u karti :)
Gledajući kartu od 2. dana, možda je ipak bilo još pametnije da sam ostao tamo.

Rezultati               Splitovi