Lični podaci:

Photo credits: @woc 2018.
Datum i mesto rođenja: 01.08.1994;
Smederevska Palanka, Srbija
Trenutne okupacije: Sportista, student Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Klub: OK Paraćin (02.2019 - ), SK Rtanj & AK Partizan (11.2016 - 02.2019.), AOK Košutnjak Beograd (10.2015-11.2016.), SD Jasenica Smederevska Palanka (2006-10.2015)
Medalje za reprezentaciju: 2 zlatne (SEEOC-prvenstvo jugoistočne Evrope), 6 srebrnih (prvenstvo mediterana - MCO + SEEOC) i 5 bronzanih (MCO + SEEOC)

четвртак, 21. новембар 2013.

Sumiranje rezultata iz 2013. godine

U daljem pisanju, izdvojiću najbitnije rezultate koji su obeležili ovu godinu.
  1. Posle, ne tako sjajno odrađenih, zimskih priprema tzv. baze, kao reprezentativac sam učestvovao na mediteranskom prvenstvu u Antaliji koje se održalo u periodu od 21. do 26. februara. To je bila moja prva zvanična orijentiring trka za 2013. godinu. Kamp u Paraćinu, koji je prethodio odlasku u Antaliju, je bio dobra uvertira za sprint na kome sam nekoliko dana kasnije osvojio bronzanu medalju u kategoriji muškaraca do 20 godina. 
  • Pored osvojene bronzane medalje na sprintu, osvojio sam i 4. mesto na srednjoj distanci.
  • Detaljnije o ovom nastupu možete pogledati na sledećem linku











2. Dva meseca kasnije, pored redovnih trka u Kupu, imali smo prvenstvo Srbije na srednjoj distanci gde sam u kategoriji seniora zauzeo 4. mesto. Detaljnije o ovom nastupu možete pogledati na sledećem linku.


3. U Kragujevcu, tačnije Šumaricama, 13. aprila je održano prvenstvo Srbije na sprint distanci. Na tom takmičenju se u Srbiji prvi put koristio sistem kvalifikacija i finala. U finale sam otišao kao prvoplasirani u svojoj kvalifikacionoj grupi, a u finalu sam osvojio veliko 3. mesto. 
  • Ova medalja mi je veoma draga jer je to prvi put da sam osvojio jedno od 3 prvoplasirana mesta na nekom dnevnom prvenstvu Srbije u kategoriji seniora.
  • Detaljnije o ovom nastupu možete pogledati na sledećem linku.

4. Tri meseca kasnije, posle stvari koje nisam pomislio da će mi se desiti u životu, usledilo je moje omiljeno takmičenje - Kopaonik OPEN. Ako se podsetimo trke iz 2012. godine gde sam osvojio svoju prvu medalju na trci za svetsku rang listu (WRE), može se steći utisak koliko ovo takmičenje izaziva emocije u meni.
  • Baš kao i godinu dana ranije, ponovo sam zablistao i osvojio još jednu bronzu na WRE trci. Ovog puta, konkurencija je bila znatno jača, skoro i da ne može da se poredi sa prošlogodišnjom.
  • Detaljnije o ovom nastupu možete pogledati na sledećem linku.












5. Početkom septembra se moj trud konačno isplatio. Godine i godine treniranja nagrađene su  na prvenstvu jugoistočne Evrope u Rumuniji, gde sam trčao kao reprezentativac Srbije, osvajanjem 4 medalje: zlatne na sprint distanci, srebrne na srednjoj distanci, bronzane na dugoj i u štafeti sa Filipom Stevanovićem i Lukom Terzićem. 
Posle raznih stvari koje su projurile kroz mene: spremanje prijemnog, neodlazak na veliki broj trka, privatni problemi, kasnije ono što me je slomilo (nisam upao na budžet + novi-stari privatni problemi), sezonski posao, treninzi za prvenstvo jugoistočne Evrope, konačno se desilo nešto lepo. 
Period od sredine maja do pred kraj druge polovine avgusta mogu slobodno da obeležim kao najgori period u svom životu, izuzev jedine svetle tačke, a to je bronzana medalja na trci za svetsku rang listu sredinom jula na Kopaonik.
Ali zato, kamp na Fruškoj Gori, 5-6 dana provedenih u Rumuniji i period posle toga su mi vratili samopouzdanje, a osećaj kada nekome ispričaš da si šampion jugoistočne Evrope ne može biti lepši.
Detaljnije o ovom nastupu možete pogledati na sledećem linku.













6. Za kraj je ostalo prvenstvo Srbije na dugoj distanci. Iako sam zauzeo 7. mesto što na prvi pogled ne govori da je rezultat dobar, ja sam zadovoljan jer da nisam napravio 2 greške koje se dešavaju svakome, bio bih u top 3. Tokom cele trke sam imao dobar tempo i uglavnom sam kontrolisao ritam. 
Detaljnije o ovom nastupu možete pogledati na sledećem linku.

7. Ostale rezultate, kup trke itd. možete pogledati u mesecima koji se nalaze na desnoj strani bloga. 
  • Iz godine u godinu sve više napredujem, a o tome dovoljno govore medalje i u Srbiji i u inostranstvu.
  • Na žalost, svi ovi rezultati, i kao član orijentiring kluba Jasenica iz Smederevske Palanke takmičeći se u Srbiji i kao član reprezentacije takmičeći se u inostranstvu, ni ove godine najverovatnije neće biti nagrađeni od strane opštine Smederevske Palanke, kao ni prethodnih.
  • Da podsetim samo: 2010. osvojeno srebro na dugoj distanci, 2011. srebro na sprint distanci, 2012. srebro na dugoj distanci i zlato u stafetama i sada 4 medalje, ali to verovatno nije dovoljno da bih bio u konkurenciji sa fudbalerima i ostalom ekipom.
  • Naravno, navikao sam na sve to, tako da ne patim od toga da li ću biti nagrađen ili ne i da li će neko pohvaliti trud i zalaganje. Naučio sam da cenim svoje rezultate, pa mi je lična satisfakcija na prvom mestu.
Period koji dolazi obeležiće gužvu i muke oko polaganja kolokvijuma i ispita na fakultetu. Učim, treniram, a stižem i da izađem malo kako bih odmorio mozak malo od svega. 
Započeo sam pripreme za narednu sezonu još pre mesec dana, sada sam u fazi kraćeg zatišja zbog uskog rasporeda oko obaveza na fakultetu, ali će i to uskoro proći. Da je dan malo duži bilo bi mi dosta lakše.
Naporno je, mnogo se uči za razliku od srednje škole, ali šta je tu je, gura se i tako mora.

понедељак, 28. октобар 2013.

Poslednje zvanično takmičenje za 2013. - štafetno prvenstvo Srbije, Fruška Gora

Kao što sam naglasio 14. oktobra sam započeo pripreme za narednu sezonu. Trenira se 5 do 6 puta nedeljno u zavisnosti od obaveza na fakultetu, a trenutno su u prvom planu dužinski treninzi. Dosta učim, pa me trčanje nekako opusti i pozitivno utiče na psihu. 

U subotu 26.10. sam nastupio na poslednjem orijentacionom takmičenju za 2013. godinu, pa se tako sezona u Srbiji i zvanično završila. Na terenima Paragova (Fruška Gora) održano je dvodnevno takmičenje.
Prvog dana je bilo prvenstvo Srbije u štafetama, a drugog poslednje (15.) kolo prvenstva Srbije u kombinaciji (Kup).
Ekipa orijentiring kluba Jasenice, kojeg sam član skoro 8 godina, na štafentnom prvenstvu je nastupila u sledećem sastavu: Filip Stevanović (1994.), Luka Marković (1992.) i Sava Lazić (1994.).
U konkurenciji od 11 seniorskih ekipa ekipa zauzeli smo 7. mesto.

Za razliku od prošle godine, nastupili smo u izmenjenom sastavu. Zbog obaveza na fakultetu, Luku Terzića je zamenio Luka Marković te je i rezultat bio znatno izmenjen. Pad sa 2. na 7. mesto dovoljno govori o tome koliko smo bili oslabljeni u odnosu na isti period godinu dana ranije.

Iskren da budem, očekivao sam malo bolji plasman... Ali dobro, s obzirom da je do poslednjeg momenta bilo neizvesno da li ćemo uopšte nastupiti (imao sam kolokvijum dan kasnije), bar smo imali ekipu.
Filip je trčao prvu izmenu, i dosta dobro odradio posao - zamenio je prvi. Sledeći je krenuo Luka. Znali smo da neće moći da ide kao Filip i ja jer nije fizički spreman, ali smo očekivali neko vreme između 40 i 50 minuta. Na žalost, napravio je par grešaka koje su mu oduzele dosta vremena i koje su uticale da padnemo na začelje.

Ja sam trčao poslednji. Bile su male šanse da prestignemo mnogo ekipa, a kamoli da uđemo u top 3, ali sam ipak odlučio da idem maksimalno i odradim trku kao da je pojedinačnog karaktera. 
Prvu i jedinu grešku pravim na 4. kontroli. Ovde gde sam prošao postoji staza koja nije ucrtana na karti i koja me je malo zbunila. Tu sam izgubio minut-2.
Ostalo je bilo dosta solidno i veoma sam zadovoljan, a ostvareno vreme u odnosu na ostale takmičare dosta govori o tome - skoro 4 i više minuta razlike. Ovo učenje pozitivno utiče na rezultate :)

Pojedinačni rezultati                    Ekipni rezultati

Drugog dana, na žalost, nisam nastupio jer sam imao kolokvijum...
Nastavljam u istom tempu sa treninzima, ubacio sam u program i vežbe snage, a uskoro ću napraviti jedan test na 6, 8 ili 10 km što će mi biti kvota za poređenje sa narednim testovima. U planu su takođe i krosevi ili atletske trke koje će se organizovati u Beogradu u narednom periodu, čisto kao trening-trka, a neke od značajnijih provera će biti novogodišnja trka na Ušću u Beogradu poslednjeg dana decembra, kao i Beli Kros sredinom januara (naravno ako se ne poklopi sa ispitom).

понедељак, 14. октобар 2013.

Prvenstvo Beograda 2013 - sprint distanca (12.10.)


Pošto sam Evropsko prvenstvo za juniore (koje će se održati u Portugalu krajem ovog meseca i na kom nastupaju dečaci i devojke do 18 godina) prerastao, zatim završio sa svim, meni, bitnijim takmičenjima, odlučio sam da spustim tempo, oborim formu i napunim baterije.
Posle prvenstva Srbije na dugoj distanci (Vlasinsko jezero 21. i 22.09.) sam bio i bolestan, što me je dodatno podstaklo na odluku o pauzi.
Takođe, još jedan od razloga za to je i polazak na fakultet. Određeno vreme sam morao da odvojim kako bih se preselio za Beograd, zatim za vađenje raznih kartica za menzu, prevoz itd; kao i za privikavanje na novu sredinu, učenje i uopšte život ovde.
Prijalo mi je 2-3 nedelje odmora, lepo sam se uklopio, organizovao vreme (što je najbitnije, ima vremena za sve samo je potrebno lepo ga rasporediti), pa tako današnji dan (ponedeljak 14.10.) mogu da obeležim kao novi početak :)

A sada malo o vikendu koji je iza nas...

Naime, u organizaciji OK Dif iz Beograda, održano je prvenstvo Beograda na sprint distanci. Vreme je poslužilo organizatore, a ambijent na Ušću je bio prelep.


Baš kao i prošlog vikenda u Deliblatskoj peščari, trčao sam na svežinu. U toku nedelje sam odradio samo lagano dve dužine od po 11km na ravnom koje su bile u sklopu aktivnog odmora i obaranja forme.
Trka sama po sebi nije bila toliko komplikovana, više je bila trkačka. Jedina stvar koja je mogla da prevari takmičare je leptir - ko nije pazio mogao je da obrne redosled kontrolnih tačaka.
Išao sam najjače što sam mogao u ovom trenutku i skoro da uopšte nisam grešio, malte-ne nije moglo da se pogreši.
Na kraju zauzeto prvo mesto i zlatna medalja.

Rezultati                    Splitovi

Pobednici u muškoj (M21E) i ženskoj (Ž21E) seniorskoj konkurenciji, s leva na desno: Milica Ilić,
Nikola Bilić, Sava Lazić, tu treba da stoji i Draga Maksimović, Marko Grujić i Radmila Šuljagić

недеља, 06. октобар 2013.

Banat OPEN, Deliblatska peščara 05.10.

Na žalost, sezona se polako privodi kraju... U Deliblatskoj peščari, na terenu poznatom po peščanim dinama i mikro detaljima u vidu žbunova, održano je pretposlednje kolo prvenstva Srbije u kombinaciji.
Ove godine u nacionalnom kupu, zbog obaveza oko pripreme prijemnog za fakultet i drugih stvari vezanih za školu, neću imati plasman kao prošle, ali to je bilo očekivano od početka sezone.
Bitno je da sam na skoro svim nastupima za reprezentaciju, državnim prvenstvima i trkama za svetsku rang listu nastupio u najboljem svetlu, ali, o tome ću da pričam kroz par nedelja, kada se sezona i zvanično završi. 

Što se tiče trke u peščari, na programu je bila duga distanca. Staza je bila dužine 11.4km. U prve 2/3 staze nisam gubio mnogo vremena, uglavnom sam dobro odrađivao deonice.
Na drugoj kontroli sam izgubio oko 1.5 minut, prvo zato što je bila brža varijanta okolo stazicom, a drugo jer je prizma bila na zemlji. Stajao sam oko 30 sekundi u mestu dok nisam video stubić... 
Sve do 18 kontrole je bilo skoro idealno, čak sam tu imao i vreme prvoplasiranog, a onda sledi pad.
Optimistička varijanta ka 19. umesto brža i sigurnija okolo. Krenuo sam pravo, kao "ajde neću da budem ziheraš, da idem nazad stazom do asfalta, pa asfaltom do livade koja vodi do kontrole" - bilo je bolje da sam uradio to što nisam, ali dobro, da je neki nastup za reprezentaciju gde se ne kalkuliše, sigurno bih išao okolo. Krenuo sam u probijanje kroz zeleno, izgubio mnogo vremena i to me je koštalo ukupnog plasmana.
Do kraja rutinska završnica osim neplanirane promene varijante sa 20 na 21, nisam pogodio stazicu koja je išla uz liniju, već sam morao da idem okolo asfaltom.

Sve u svemu, sa 7-8 minuta viška, veliko 2. mesto i srebrna medalja.

Uprkos ta 2, 3 trenutka koja nisu morala da se dese, zadovoljan sam plasmanom i uopšte istrčanom trkom. Posle državnog prvenstva na dugoj distanci, onog propusta organizatora zbog koga su takmičari uplivavali u potok do guše (uključujući i mene), imao sam bronhitis (primio 5 injekcija, itd). Uspeo sam da se oporavim i sa samo 3 treninga za 2 nedelje da na svežinu ugrabim srebro :)

Rezultati                    Splitovi


среда, 25. септембар 2013.

Prvenstvo Srbije na dugoj distanci & Kup "Vlasinska rosa"

Proteklog vikenda, na Vlasinskom jezeru, održano je i poslednje pojedinačno prvenstvo Srbije, a ujedno i kup "Vlasinska rosa" koji se sastojao od srednje i duge distance. 
Ovo je nov teren, nikada se nije koristio za orijentaciju. Jedan deo je bogat mikrodetaljima, koji nimalo nisu laki za praćenje, dok je drugi skoro klasičan planinski. Karta je kvalitetna, poznati češki eksperti su odlično odradili svoj deo posla u izradi iste.
Vlasinsko jezero je jedno od najlepših u Srbiji. Nalazi se na oko 1200 m nadmorske visine i veštačkog je karaktera. Takođe, u neposrednoj blizini se nalazi i fabrika vode - "Rosa" koja je ujedno bila i glavni pokrovitelj ovog takmičenja. Zahvaljujući njima i organizatorima koji su konkurisali za sponzorstvo, ovo takmičenje je i medijski bilo propraćeno na zavidnom nivou.

Prvog dana bila je srednja distanca. Trka je bila tehnički vrlo zanimljiva, bilo je nezgodnih delova gde je karta morala da se prati sa visokom pažnjom i sigurnošću, s' tim što bi bilo još zanimljivije da su kontrole bile kao 6. na primer (u uvali ili rupi), a ne kao većina - na vrhovima.
Imao sam 2 greške: jednu veću od oko 1.5 - 2 minuta na 6. kt, gde sam izašao malo zapadnije i jednu manju na od oko 30 sekundi na 11. Ostalo je bilo sasvim ok i vrlo sam zadovoljan ovom trkom. 
Osvojio sam drugo mesto, 15 sekundi iza prvoplasiranog Blaža Maksimovića.

                                   Rezultati 1. dan          Splitovi 1. dan

Drugog dana je bila duga distanca - državno prvenstvo. Staza je bila dužine od 11km sa 450m uspona (idealnom varijantom) i razmerom 1: 15000. Fizički, za mene, vrlo naporna trka, svojom varijantom sam prešao 14.3km. 
Stazu sam istrčao za oko 103 minuta uz 2 veće greške: na 4. oko 2 minuta - prošao sam neposredno od kontrole i misleći da sam iznad nje, spuštao se i vraćao. Sledeća veća greška je bila na 8. kontroli, gde sam isto prošao pored nje i nisam je video, s' tim što sam tu izgubio 3-4 minuta.

Imao sam malo manje sreće, za početak što sam startovao prvi u kategoriji, pa tako nisam imao staze kroz gustiše i paprati, a takođe nisam stizao takmičare na trci pa sam morao sam sebi da diktiram tempo i nisam imao pomagala u tom vidu (2 ili 3 para očiju mnogo bolje vide nego 1). Ali, par dana posle trke sam shvatio da sam ipak istčao sasvim solidno, da ne treba da budem nezadovoljan i da je bolje što sam sreću potrošio u Rumuniji na nastupu za reprezentaciju gde sam ostvario veliki uspeh. Kvalitetna trka sa jakom konkurencijom iskusnih seniora i veterana.
Sve je to relativno, ali dobro, istrčao sam trku sam, niko mi nije smetao, imao sam snage da brže istrčim, nisam, trebalo je brže da reagujem u reonu kontrola gde sam pravio greške - nisam, ali to su stvari koje će ubrzo postati prošlost jer je za duge distance ipak potrebno više iskustva nego za trke srednjeg ili sprint karaktera.
Državnih prvenstava u seniorima će biti još najmanje 15 godina, tako da će ovo 7. mesto sa 8 minuta zaostatka za prvoplasiranim moći da se poboljša još mnogo puta :)

U ukupnom plasmanu sam zauzeo 4. mesto.


Da ne pomisle ljudi da mi je ovo jedina zanimacija - od juče su krenula predavanja na fakultetu, a sa tim i ozbiljnost na visokom nivou :)


среда, 11. септембар 2013.

Prvenstvo jugoistočne Evrope, 04-08.09. - Ramnicu Valcea, Rumunija

Kao što sam i najavio, u periodu od 4. do 8 septembra održano je, meni, najbitnije takmičenje ove godine - reprezentativni nastup na prvenstvu jugoistočne Evrope u rumunskom gradu Rimniču Vlčea severno od Krajove.
Na programu su bile 3 pojedinačne trke: sprint, duga i srednja distanca, kao i jedna ekipna - štafete, na kojima sam nastupio sa svoja 2 klupska druga: Filipom Stevanovićem i Lukom Terzićem.
Za ovo takmičenje sam se spremao celo leto. Posle februarskog mediteranskog prvenstva (gde sam osvojio bronzanu medalju na sprint distanci) trenirao sam relativno redovno i to je trajalo do sredine maja kada sam napravio pauzu i oborio formu. Spremanje prijemnog za fakultet mi je bilo na prvom mestu, pa je razumljiva razlika u prolećnoj fizičkoj spremi u odnosu na ovu sad.
Godine i godine treniranja i skupljanja iskustva konačno je došlo do izražaja.

Počev od 10. jula nisam stajao sa treninzima. Imao sam hiljadu problema koji su uticali na moje raspoloženje, kao i na neke trke na Kopaoniku, ali sam bio uporan i prešao preko svega toga. Zacrtao sam sebi cilj koji sam radom, trudom i zalaganjem konačno ispunio. 
Odličan kamp na Fruškoj Gori, kao i trke na Vojvodina OPEN-u su dosta uticali na ovako dobre rezultate u Rumuniji, ulili su mi samopouzdanje, vratili veru u sebe i sigurnost u praćenju karte.

Ne mogu a da ne pomenem svoje drugare Marka Rakića (koji na žalost, zbog mononukleoze, nije mogao da nastupi u Rumuniji, a bio je prvobitno na spisku), Filipa Stevanovića, Milicu Milošević i Luku Terzića koji su sve vreme bili uz mene, od perioda oko prijemnog kada je bilo najgore, preko Kopaonika i sve do sada, kada je konačno sve došlo na svoje mesto. Uvek su imali strpljenja da me saslušaju, daju savet ili uteše kad je bilo potrebno i ovom prilikom im se iz sveg srca zahvaljujem jer su oni deo ovog mog velikog uspeha.

U Rumuniju smo stigli u sredu 4. septembra, ostavili stvari u hotelu i otišli prvo na model za dugu i srednju distancu, a zatim na sprint trku koju smo koristili kao trening za prvi takmičarski dan. 
Model za srednju i dugu sam išao lagano, izabrao sam varijantu sa što manje uspona, kako se ne bih mnogo umorio, kao i varijante na kojima mogu da držim pravac.
Kartu sprinta koji smo koristili kao trening nemam kod sebe. Iskren da budem, bio je zanimljiviji nego sprint koji je bio na prvom reprezentativnom nastupu, ali dobro. Njega sam takođe istrčao lagano uz par bržih promena na početku i pri kraju.

Prvi takmičarski dan je obeležio vrhunac moje orijentiring karijere. Na sprint distanci sam zauzeo prvo mesto i osvojio zlatnu medalju što je dosadašnji najbolji rezultat. 

Nekoliko nedelja pre odlaska u Rumuniju sam pravio taktiku za sprint. Znao sam šta me očekuje, start na stadionu, prvi deo u parku, a zatim završnica u gradu. Svakog dana sam startovao poslednji u kategoriji, pa mi je na psihičkom nivou bilo malo lakše. 
Plan je bio da uđem malo sporije u trku, a zatim da ubrzavam, ali kada sam uzeo kartu i pogledao prvih par kontrola, odlučio sam da ipak idem maksimalno od samog početka, jer mi se nije činilo teško. Bio sam u pravu, trka nije bila toliko tehnički teška, trebalo je u početku malo voditi računa, ali veći deo trke sveo na trčanje.

Dao sam svoj maksimum, utrčavajući u cilj osetio sam kočenje mišića od umora, a vreme drugoplasiranog koje je bilo 47 sekundi veće od mog dovoljno govori o brzini kojom sam išao.

Imao sam 2 sitne greške od po recimo 10 sekundi: 

  • Na drugoj kontroli nisam bio siguran da li je zid bio prelazan, pa sam kontrolu napao daljim putem.
  • Na izlazu iz prolaza pred 19. kontrolu otišao sam na desne stepenice. Prvobitno sam krenuo na pogrešnu stranu, ka prolazu, a zatim sam zastao na sekundu i otišao na pravo mesto.
Izraz na licu Turskog takmičara govori više od reči o mojoj trci :)



Sledećeg dana je bila duga distanca. Razmera je bila 1: 15000 na kojoj ove godine ni jednom nisam trčao. Iskustvo je odradilo svoj deo posla, sve je bilo onako kako sam očekivao, a greške koje sam ranije pravio pokušao sam da iskontrolišem i svedem na minimum što je dovelo do još jedne medalje, ovog puta bronzane.

Tehnički nije bilo toliko teško, ali fizički itekako jeste. Ni dugačke deonice mi nisu predstavljale problem, ali umor od sprinta jeste malo. Na sprintu, koji je bio u popodnevnim časovima sam išao bukvalno do poslednjeg atoma snage. Nije bilo mnogo vremena za odmor, legao sam ranije ali sam u toku trke osećao posledice zlatne medalje, glavni pokazatelj je 8. kontrola gde imam minut više u odnosu na 4-5 takmičara, kao i svaka uzbrdica na kojoj sam se vukao. Prvu i jedinu veću grešku sam napravio na 11. kontroli i to u reonu kontrole. Prošao sam pored nje i spustio se niže. Tu sam izgubio 3 minuta vrteći se u reonu od oko 100m.               Na kraju zauzeto 3. mesto sa samo 56 sekundi zaostatka za prvoplasiranim, a 23 sekunde za drugoplasiranim.                           Splitovi & Rezultati


Poslednjeg pojedinačnog dana bila je srednja distanca. Recimo da je to bila najlošije istrčana trka na ovom prvenstvu, ali vidi se da i drugi greše... Po povratku u hotel sa duge distance istuširao sam se i legao da spavam. Bilo je dosta vremena za odmor, opravak i kvalitetnu hranu.

Razmera je bila 1: 10 000. Krenuo sam mnogo brzo što je verovatno i prouzrokovalo grešku na drugoj kontroli kao i očigledno nepažnja. Bukvalno sam došao do kontrole, samo je bilo potrebno da okrenem glavu i da je vidim. Mislim da nikad neću prežaliti 5 minuta koje sam izgubio na glupost. Kada sam je konačno našao, skočio mi je adrenalin, a i bes jer sam znao da je teško nadoknaditi toliko vremena. Bez obzira na sve povećao sam tempo na najviši nivo, malte ne nisam grešio do kraja. Izvukao sam još jednom maksimum iz sebe što je dovelo do 2. mesta i srebrne medalje sa samo 1 sekundom zaostatka za prvoplasiranim. I tako, umesto da budem ubedljivo prvi, morao sam da se zadovoljim srebrom, što je naravno, takođe veliki uspeh.                           Splitovi & Rezultati



Uveče, posle proglašenja za srednju distancu usledila je priprema za oficijalnu žurku takmičenja. Dogovorili smo se oko oblačenja što se vidi na slici :) Opet, da nije bilo mog lap topa i pozitivne energije od strane srpske reprezentacije, žurka bi bila čist promašaj :) Stvarno smo se lepo proveli i malo opustili za štafete koje su nas očekivale dan kasnije.



Poslednjeg takmičarskog dana ekipna trka i uvek zanimljive štafete. Nastupili smo u sastavu: Filip Stevanović kao prva izmena, Luka Terzić kao druga i ja kao poslednja - treća. Znao sam da je teško takmičiti se sa Rumunima i Bugarima koji su imali dobre takmičare, približne snage i tehnike, ali sam isto tako verovao da možemo uzeti treće mesto što se kasnije i ispostavilo.
Filip i Luka su istrčali svoje, a na meni je bilo da pokušam da izvedem čudo. Posle druge izmene, za Rumunima i Bugarima smo zaostajali oko 15 minuta, za Turcima oko 10.5 a za Moldavcima oko 5-6 minuta. Znao sam šta me očekuje - nadoknađivanje vremena. Bio sam sasvim smiren i skoncentrisan.
Krenuo sam sigurno prve 2 kontrole, i probio led kako treba. Na trećoj sam imao malo problema u reonu kontrole, tu sam izgubio oko 1 minut. To me nije poremetilo, nastavio sam kako treba.
U tom prvom delu sam negde prestigao Moldavca. Na 6. pravim još oko 1 minut greške jer sam sišao više nego što treba. Tu već počinjem da dodajem gas jer sam znao da ove 2 greške mogu da koštaju i mene i ceo tim plasmana.

Dok sam trčao kroz koridor pored cilja rekli su mi da je Turčin oko 5 minuta ispred mene. Nastavio sam smireno, ali trenutak kada sam ga video 4 kontrole pre kraja ne mogu nikome da objasnim. Adrenalin mi je skočio do maksimuma, trčao sam svom snagom kako bih ga stigao. Bila je to dramatična završnica. Na 14. kontroli sam ga stigao, bili smo rame uz rame. Na 15. isto tako. Na livadi euforija, svi viču, skaču,... Na izlazu iz šume je bio jarak sa niskim rastinjem. U glavi mi je bilo samo da ne padnem, a baš to se desilo turskom takmičaru. Pre njega sam izašao na livadu, ali me je on stigao i gurnuo u žbun. Ni to me nije omelo, samo me je dodatno iznerviralo. Kada je hteo da overi poslednju distancu, verovatno od straha, promašio ju je, a ja sam uleteo overio je i istrčao finiš ispred njega. 
Overio sam poslednju stanicu i samo pao. Svi su skočili na mene... Neopisiv osećaj sreće, imao sam osećaj kao da smo osvojili zlato, a ne bronzu.

Par minuta posle, tim turske je pisao žalbu, kako sam udario protivničkog takmičara i onesposobio ga da overi kontrolu. Naravno to je bila laž, dali smo izjave, svedoci su rekli svoje, a slike i snimci isto tako. Uglavnom, istina je izašla na videlo, presuda je pala na sprsku stranu, a malo je falilo da oni budu kažnjeni jer je utvrđeno da je samo on mene gurnuo u žbun.
Što se tiče pojedinačnog plasmana na štafetama, imao sam najbolje vreme što se može videti na splitovima & rezultatima :)
Kao reprezentacija smo zauzeli veliko treće mesto iza Bugara i Rumuna, a ispred Moldavaca, Turaka, Makedonaca, Crnogoraca i ostalih. Jedno veliko bravo za moje drugare!


Ovog vikenda ću napraviti pauzu što se orijentiringa tiče, preskočiću Zlatibor jer se selim za Beograd, a 23. startujem na fakultetu. 
Trčaću u nedelju 5km na "nike we run"-u, dok me 21. i 22. septembra očekuje državno prvenstvo na dugoj distanci koje će se održati na novom terenu - predeo oko Rida na Vlasinskom jezeru.

понедељак, 02. септембар 2013.

Vojvodina OPEN (31.08 - 01.09) - poslednja provera pred SEEOC

Nastavljamo u istom ritmu, još malo lepih vesti!

Nakon vikend kampa na Fruškoj Gori, usledila je nedelja za opuštajuce treninge, a zatim 3 trke u razmaku od 24 časa koje su obeležile poslednju proveru pred reprezentativni nastup u Rumuniji - prvenstvo jugoistočne Evrope (SEEOC) koje će se održati u periodu od 04-08.09.

U subotu pre podne imali smo sprint na novom terenu - Čortanovačka šuma - koja se nalazi na obali Dunava blizu Novog Sada. Trka je bila veoma brza sa dosta detalja. Napravio sam jednu veću grešku i dve manje:

  1. Kada sam krenuo sa 10-11, skrenuo sam na pogrešnom mestu i trčao putem ka 15, umesto onim bliže liniji prema 11. Brzo sam uvideo grešku, ali nije bilo svrhe vraćati se, već sam nastavio tuda do kontrole. Tu sam izgubio oko 30 sekundi.
  2. Sledeća je bila pri ulazu na 14. kontrolu. Ušao sam sa pogrešne strane i u probijanju kroz granje izgubio oko 15 sekundi.
  3. Poslednja je bila u izlazu sa 15. kontrole, slučajno sam krenuo na pogrešnu stranu. Tu sam takođe izgubio 10-15 sekundi.

Kada se sabere to je oko 1 minut viška, ali dobro, zadovoljan sam. Išao sam jako od samog početka, nisam mnogo grešio što je bilo sasvim dovoljno za prvo mesto i zlatnu medalju na "Dunavskim čarolijama" tj. prvoj etapi Vojvodina OPEN-a.

Nekoliko sati kasnije preselili smo se na obronke Fruške Gore. Na programu je bila srednja distanca na terenima karakterističnim za ovu planinu. Uvala - greben i makroorijentacija, baš ono što nas očekuje i u Rumuniji.
Krenuo sam sigurno i brzo do prve kontrole jer je bila tehnički laka. Na drugoj pravim grešku od skoro minut zato što opet ponavljam staru grešku - pada mi koncentracija kad stignem nekog iz svoje kategorije. Skrenuo sam sa pravca misleći da je kontrola niže ka tom takmičaru. Došao do uvalice, zastao, pogledao malo bolje u kartu i korigovao se. Do kraja nisam grešio što je potvrdilo još jedno prvo mesto.


U nedelju, prvog septembarskog dana imali smo dugu distancu. Imao sam 3 minuta prednosti u ukupnom plasmanu u odnosu na gospodina Maksimovića, ali to nije bilo dovoljno da zadržim prvo mesto u ukupnom plasmanu.
Na prvoj kontroli sam prošao tik ispod pravog puta i nisam ga video već sam nastavio niz greben pogrešnom stazom koje nije ni bilo na karti. Posle par desetina koraka sam zastao, uvideo grešku i vratio se na pravi put. Tu sam izgubio oko 1 minut.
Sledeću grešku pravim ka 4. kontroli, ali ne u potpunosti svojom krivicom. Plan mi je bio da idem stazom koja se odvajala desno od linije blizu 9. kontrole kako bih sekao brdo pod manjim uglom. Na žalost, karta u tom delu nije u najboljem izdanju, pa putevi nisu ravnopravno predstavljeni što je dovelo do toga da se potpuno zbunim i izgubim oko 2 minuta u reonu od 200m južno od devete kontrole pokušavajući da ukapiram gde koji put ide. Na kraju kad sam ukapirao gde je šta, odustao sam od prvobitne varijante i otišao onom strmijom - levo od 9. kontrole.
Bilo je još par manjih grešaka od po 30tak sekundi, ali dobro. Sve u svemu zadovoljan sam. Veći deo trke sam kontrolisao, raspodelio snagu i održavao uglavnom isti nivo tokom svih 74 minuta koliko sam proveo na stazi. Zauzeo sam drugo mesto na trećoj etapi kao i u ukupnom plasmanu.

Ukupni rezultati          Splitovi



Imao sam nešto više grešaka nego na srednjoj i sprintu, ali i da nisam grešio teško da bih išao ispod 68-69 minuta. Fizički je bilo dosta teško, a imajući u vidu da sam počeo da treniram punim kapacitetom tek posle prijemnog (pre nepuna 2 meseca) mogu da budem sasvim zadovoljan.

Mislim da je ovo bila adekvatna provera pred najbitniji nastup za reprezentaciju što se tiče ove godine. Prvi pik je bilo prvenstvo mediterana koje se održalo u Antaliji (februar '13) gde sam osvojio bronzanu medalju, dok je drugi i najvažniji pik ovo što me očekuje u toku nedelje - prvenstvo jugoistočne Evrope.

Putujemo u utorak 03.09. uveče, dok je prva trka (sprint distanca) u četvrtak popodne. Sledi duga distanca u petak, srednja u subotu i štafete u nedelju.
Rezultate, startne liste i ostale informacije možete pronaći na ovom linku a zatim kliknuti na "news".
Raspoloženje posle Fruške Gore je na visokom nivou, nadam se da će tako ostati i po povratku iz Rumunije.

понедељак, 26. август 2013.

Fruška Gora - finalni kamp reprezentacije 23-25.08.

Završen je finalni kamp reprezentacije pred odlazak na prvenstvo jugoistočne Evrope. Imali smo 4 tehnički zahtevna treninga na karti. Svaki dogovor sa Ilketom, koji se stvarno potrudio, je realizovan.


U petak popodne smo imali linijsku orijentaciju na razmeri 1: 7500. Karta je malo starijeg i lošijeg izdanja, ali ko je usaglasio tempo i praćenje reljefa, nije imao mnogo problema. 
Na žalost, morao sam na pola da prekinem trening jer je Filip izgubio čip. Kada sam ga stigao, stao sam da mu pomognem u traženju koje se, posle 1h, ispostavilo kao uzaludno...



Subota pre podne - intervali - start, 3-4 brze kontrole, odmor, pa ponovo. Bili su izbačeni putevi, pa je samo kretanje na karti bilo otežano. Kocentracija na maksimumu, kompas i reljef, to je bio ključ za dobro odrađen trening. Trek ću ubaciti naknadno, kada mi bude dostavljen gpx fajl sa GPS uređaja koji nije kod mene.









Subota posle podne - control picking - prvih 10 kontrolnih tačaka na relativno kratkom rastojanju, a posle klasična orijentacija. Naravno, ne sasvim klasično, več takođe bez puteva kao i na prepodnevnom treningu. 

Imao sam jednu grešku - prošao sam iznad 9. kontrole, a nisam video prizmu zakačenu na drvetu. Ostalo je bilo ok.



Poslednji trening je bio u nedelju 25.08. a završen je na najlepši način. Tehnički dosta teška koncepcija. Koridor - oblaci (koji nisu bili ni malo naivni) i ponovo koridor. Imao sam dve veće greške: 
  • Prvu na 13. kontroli - malo sam se opustio posle prethodno težeg dela, te sam ranije počeo da tražim kontrolu. Vratio sam se do 12. krenuo ponovo i našao je bez problema.

  • Sledeća je bila sa četrnaeste ka petnaestoj. Posle nekih 300 metara došao sam do identičnog vrha koji je u stvari bio 100 metara istočno od onog koji je bio u koridoru. Uhvatio sam pravac i došao do 12. umesto do jarka na uglu koridora. Relocirao sam se, korigovao i vratio u koridor. Do kraja nije bilo problema.

Sledećeg vikenda - ponovo boravak na Fruškoj Gori. U pitanju je Vojvodina OPEN sa 3 trke u 2 dana. To će biti poslednja provera pred odlazak na reprezentativni nastup u Rumuniji.

недеља, 28. јул 2013.

Kopaonik OPEN 2013 i reprezentativni kamp (14.07. - 25.07.)

Posle više od 2 meseca pauze zbog obaveza oko prijemnog ispita, raznih drugih problema pre i posle upisa, stvarno mi je trebalo malo da odem iz Palanke. Bio je to najteži period u mom životu. Nisi sav svoj kada ti ništa ne ide od ruke, kada skoro 2 meseca ne radiš stvari na koje si navikao i koje voliš (treniranje, takmičenja, izlasci,...) već samo učiš. Od stresa sam smršao 4 kg. 
Iako me je ovaj sport naučio da se nosim psihički sa raznim poteškoćama, ovog puta ni to nije pomoglo... Dosta vremena je bilo potrebno da se kako-tako "sredim".
Proveo sam 12 stvarno lepih dana na jednoj od naših najlepših planina. Bila bi laž da kažem da mi rezultat nije na prvom mestu, uvek jeste jer volim da pobeđujem, ali pored trka u planu mi je bilo da se odmorim i opustim.

Na Kopaonik sam stigao 14. jula, rastrčao oko 9km i lepo se naspavao. Sledećeg dana sam uradio trening sa kartom. Bio je to prvi tehnički trening posle dosta vremena. Napravio sam stazu sa relativno malo uspona kako se ne bih mnogo umorio za predstojeće trke što je bilo sasvim dovoljno da se podsetim starih dobrih navika.



U utorak 16.07. je bio prvi dan takmičenja - duga distanca. 
Krenuo sam lagano, sigurno našao prvu i drugu kontrolu, a onda su se noge opustile i sve je bilo ok.

Prvu i jedinu veću grešku sam napravio na 7. kontroli. Kada sam bio na grebenu blizu kontrole, mislio sam da se nalazim između 7. i 8, krenuo sam ka severoistoku, uočio veliki put, relocirao se i vratio na pravo mesto. 

Rezultati          Splitovi






Sledećeg dana 17.07. je bila srednja distanca na istom terenu. 
Krenuo sam opet sigurno, bez problema našao prve 4 kontrole, a onda veliki pad koncentracije.
Stigao sam takmičara iz svoje kategorije koji je ka 5. kontroli išao u pogrešnom pravcu. Jurnuo sam posle 4. kako bih ga stigao, a nisam iskontrolisao pravac. Tada sam izgubio svaku šansu za bolji plasman.
Od narednih 15 kontrolnih tačaka, napravio sam 6 velikih grešaka, a višak minuta za prvoplasiranima se samo gomilao.

Rezultati          Splitovi


Posle dana pauze, u petak 19.07. na programu su bile 2 trke - pre podne šumski sprint, a uveče noćna trka.
Kada sam pravio taktiku za sprint mislio sam da će biti samo par kontrola u tom šumskom delu, a ostatak u urbanom, ali sam se prešao. Oko 80% staze bio je u tom prvom, težem delu. Greške su se nizale jedna za drugom. U glavi mi je bilo samo da završim trku.





Što se tiče noćne trke, prvi i glavni problem je slaba lampa, koja osvetljava, recimo, 3 metra. Ali, na trećoj, šestoj i devetoj kontroli je greška isključivo moja. 
Treća - mislio sam da sam severno od nje i nastavio uzbrdo. Šesta - loš pravac. Deveta - loš pravac i uopšte varijanta jer sam krenuo bez plana. Ostalo nije bilo loše.








Sprint rezultati          Sprint splitovi                                    Noćna rezultati          Noćna splitovi


Nakon 1 dobro i 3 loše istrčane trke sledi, možda za neke, veliko iznenađenje. Uprkos slaboj formi, uspeo sam da ponovim rezultat od prošle godine na trci za svetsku rang listu. Ovog puta sam se nalazio u mnogo "većem društvu", pa je samim tim ovogodišnja bronzana medalja značajnija od prošlogodišnje. 
Drago mi je što mogu biti ponosan samim sobom. Analizirajući trke na Kopaoniku, shvatio sam da osmogodišnje iskustvo konačno dolazi do izražaja, što daje veliki podstrek za dalji napredak i, nadam se, značajnije rezultate.


Imao sam 2 veće greške. Opet ista priča kao drugog dana. Na trećoj kontroli sam stigao takmičara iz svoje kategorije koji me je povukao na pogrešnu stranu i tu sam izgubio 1.5 minut.
Sledeća greška je bio ulaz na 5. kontrolu. U putu do nje sam pogledao opis, ali na pogrešnom mestu. Gledao sam u treću umesto u petu, a samim tim je i mesto na koje sam prvobitno došao bilo pogrešno. Mislio sam da je kontrola u podnožju, a ona je bila na severozapadu kamena. Tu sam izgubio isto oko 1 minut.
Na kraju veliko treće mesto na trci za svetsku rang listu (WRE). Veličinu ovog rezultata predstavlja i činjenica da sam osvojio skoro 1000 bodova što je najviše do sada.


Na žalost, poslednju trku Kopaonik OPEN-a sam morao da preskočim. Svadba na kojoj sam bio dever nije mogla da se izbegne, pa tako nisam imao ukupan plasman. Krivo mi je, ali dobro. Bitno je da sam uradio ono zbog čega sam došao - napravio rezultat i uživao svakog dana provedenog na Kopaoniku.

Posle takmičenja u planu je bio reprezentativni kamp. Trajao je 4 dana. Na žalost, moram da primetim, da je pripremljen u poslednjem trenutku što je malo neozbiljno od strane organizatora tj. saveza.

  1. Na prvom mestu smeštaj - spavali smo u Brzeću na znatno nižoj nadmorskoj visini, a na treninge smo putovali 2 puta dnevno i gubili 1-2 sata u prevozu. 
  2. Treninzi - kratki, nedovoljno dobro osmišljeni i odrađeni na pogrešnom mestu. Npr. trening na 1:4000 (šumski deo koji je korišćen na sprintu i noćnoj u sklopu Kopaonik OPEN-a) je po meni bio nepotreban - ako uzmemo da je kamp u sklopu priprema za prvenstvo Jugoistočne Evrope, a tamo je sprint tipično gradski, onda je jasno zašto mislim da je ovaj trening mogao drugačije da se organizuje (bilo šta drugo na 1: 10 000). 
  • Takođe, trening u ponedeljak popodne, linijska orijentacija, za nas iskusnije je trajao 25-30 minuta što mislim da je kratko. 
  • Utorak, trening izbora varijanti, monotono trčanje od 6 minuta po putu do prve kontrole, a isto tako i od druge do treće - mislim da je moglo da se napravi malo više kretanja po šumi, da se izbor najbrže varijante ne svede samo na put.
  • Sreda ujutru - nepotrebna pauza dan pred završetak kampa.
  • Naravno, ako ništa drugo, možemo biti srećni što je kamp uopšte održan :)
Evo par treninga: