Sumiranje rezultata iz 2013. godine

U daljem pisanju, izdvojiću najbitnije rezultate koji su obeležili ovu godinu.

1. Posle, ne tako sjajno odrađenih, zimskih priprema tzv. baze, kao reprezentativac sam učestvovao na mediteranskom prvenstvu u Antaliji koje se održalo u periodu od 21. do 26. februara. To je bila moja prva zvanična orijentiring trka za 2013. godinu. Kamp u Paraćinu, koji je prethodio odlasku u Antaliju, je bio dobra uvertira za sprint na kome sam nekoliko dana kasnije osvojio bronzanu medalju u kategoriji muškaraca do 20 godina. 

• Pored osvojene bronzane medalje na sprintu, osvojio sam i 4. mesto na srednjoj distanci.
• Detaljnije o ovom nastupu možete pogledati na sledećem linku. 

2. Dva meseca kasnije, pored redovnih trka u Kupu, imali smo prvenstvo Srbije na srednjoj distanci gde sam u kategoriji seniora zauzeo 4. mesto. Detaljnije o ovom nastupu možete pogledati na sledećem linku.

3. U Kragujevcu, tačnije Šumaricama, 13. aprila je održano prvenstvo Srbije na sprint distanci. Na tom takmičenju se u Srbiji prvi put koristio sistem kvalifikacija i finala. U finale sam otišao kao prvoplasirani u svojoj kvalifikacionoj grupi, a u finalu sam osvojio veliko 3. mesto. 

• Ova medalja mi je veoma draga jer je to prvi put da sam osvojio jedno od 3 prvoplasirana mesta na nekom dnevnom prvenstvu Srbije u kategoriji seniora.
• Detaljnije o ovom nastupu možete pogledati na sledećem linku.

4. Tri meseca kasnije, posle stvari koje nisam pomislio da će mi se desiti u životu, usledilo je moje omiljeno takmičenje - Kopaonik OPEN. Ako se podsetimo trke iz 2012. godine gde sam osvojio svoju prvu medalju na trci za svetsku rang listu (WRE), može se steći utisak koliko ovo takmičenje izaziva emocije u meni.

• Baš kao i godinu dana ranije, ponovo sam zablistao i osvojio još jednu bronzu na WRE trci. Ovog puta, konkurencija je bila znatno jača, skoro i da ne može da se poredi sa prošlogodišnjom.
• Detaljnije o ovom nastupu možete pogledati na sledećem linku.

5. Početkom septembra se moj trud konačno isplatio. Godine i godine treniranja nagrađene su  na prvenstvu jugoistočne Evrope u Rumuniji, gde sam trčao kao reprezentativac Srbije, osvajanjem 4 medalje: zlatne na sprint distanci, srebrne na srednjoj distanci, bronzane na dugoj i u štafeti sa Filipom Stevanovićem i Lukom Terzićem. 

Posle raznih stvari koje su projurile kroz mene: spremanje prijemnog, neodlazak na veliki broj trka, privatni problemi, kasnije ono što me je slomilo (nisam upao na budžet + novi-stari privatni problemi), sezonski posao, treninzi za prvenstvo jugoistočne Evrope, konačno se desilo nešto lepo. 

Period od sredine maja do pred kraj druge polovine avgusta mogu slobodno da obeležim kao najgori period u svom životu, izuzev jedine svetle tačke, a to je bronzana medalja na trci za svetsku rang listu sredinom jula na Kopaonik.

Ali zato, kamp na Fruškoj Gori, 5-6 dana provedenih u Rumuniji i period posle toga su mi vratili samopouzdanje, a osećaj kada nekome ispričaš da si šampion jugoistočne Evrope ne može biti lepši.

Detaljnije o ovom nastupu možete pogledati na sledećem linku.

6. Za kraj je ostalo prvenstvo Srbije na dugoj distanci. Iako sam zauzeo 7. mesto što na prvi pogled ne govori da je rezultat dobar, ja sam zadovoljan jer da nisam napravio 2 greške koje se dešavaju svakome, bio bih u top 3. Tokom cele trke sam imao dobar tempo i uglavnom sam kontrolisao ritam. 

Detaljnije o ovom nastupu možete pogledati na sledećem linku.

7. Ostale rezultate, kup trke itd. možete pogledati u mesecima koji se nalaze na desnoj strani bloga. 

• Iz godine u godinu sve više napredujem, a o tome dovoljno govore medalje i u Srbiji i u inostranstvu.
• Na žalost, svi ovi rezultati, i kao član orijentiring kluba Jasenica iz Smederevske Palanke takmičeći se u Srbiji i kao član reprezentacije takmičeći se u inostranstvu, ni ove godine najverovatnije neće biti nagrađeni od strane opštine Smederevske Palanke, kao ni prethodnih.
• Da podsetim samo: 2010. osvojeno srebro na dugoj distanci, 2011. srebro na sprint distanci, 2012. srebro na dugoj distanci i zlato u stafetama i sada 4 medalje, ali to verovatno nije dovoljno da bih bio u konkurenciji sa fudbalerima i ostalom ekipom.
• Naravno, navikao sam na sve to, tako da ne patim od toga da li ću biti nagrađen ili ne i da li će neko pohvaliti trud i zalaganje. Naučio sam da cenim svoje rezultate, pa mi je lična satisfakcija na prvom mestu.

Period koji dolazi obeležiće gužvu i muke oko polaganja kolokvijuma i ispita na fakultetu. Učim, treniram, a stižem i da izađem malo kako bih odmorio mozak malo od svega. 

Započeo sam pripreme za narednu sezonu još pre mesec dana, sada sam u fazi kraćeg zatišja zbog uskog rasporeda oko obaveza na fakultetu, ali će i to uskoro proći. Da je dan malo duži bilo bi mi dosta lakše.

Naporno je, mnogo se uči za razliku od srednje škole, ali šta je tu je, gura se i tako mora.