Proteklog vikenda, na Vlasinskom jezeru, održano je i poslednje pojedinačno prvenstvo Srbije, a ujedno i kup "Vlasinska rosa" koji se sastojao od srednje i duge distance.
Ovo je nov teren, nikada se nije koristio za orijentaciju. Jedan deo je bogat mikrodetaljima, koji nimalo nisu laki za praćenje, dok je drugi skoro klasičan planinski. Karta je kvalitetna, poznati češki eksperti su odlično odradili svoj deo posla u izradi iste.
Vlasinsko jezero je jedno od najlepših u Srbiji. Nalazi se na oko 1200 m nadmorske visine i veštačkog je karaktera. Takođe, u neposrednoj blizini se nalazi i fabrika vode - "Rosa" koja je ujedno bila i glavni pokrovitelj ovog takmičenja. Zahvaljujući njima i organizatorima koji su konkurisali za sponzorstvo, ovo takmičenje je i medijski bilo propraćeno na zavidnom nivou.
Prvog dana bila je srednja distanca. Trka je bila tehnički vrlo zanimljiva, bilo je nezgodnih delova gde je karta morala da se prati sa visokom pažnjom i sigurnošću, s' tim što bi bilo još zanimljivije da su kontrole bile kao 6. na primer (u uvali ili rupi), a ne kao većina - na vrhovima.
Imao sam 2 greške: jednu veću od oko 1.5 - 2 minuta na 6. kt, gde sam izašao malo zapadnije i jednu manju na od oko 30 sekundi na 11. Ostalo je bilo sasvim ok i vrlo sam zadovoljan ovom trkom.
Osvojio sam drugo mesto, 15 sekundi iza prvoplasiranog Blaža Maksimovića.
Drugog dana je bila duga distanca - državno prvenstvo. Staza je bila dužine od 11km sa 450m uspona (idealnom varijantom) i razmerom 1: 15000. Fizički, za mene, vrlo naporna trka, svojom varijantom sam prešao 14.3km.
Stazu sam istrčao za oko 103 minuta uz 2 veće greške: na 4. oko 2 minuta - prošao sam neposredno od kontrole i misleći da sam iznad nje, spuštao se i vraćao. Sledeća veća greška je bila na 8. kontroli, gde sam isto prošao pored nje i nisam je video, s' tim što sam tu izgubio 3-4 minuta.
Imao sam malo manje sreće, za početak što sam startovao prvi u kategoriji, pa tako nisam imao staze kroz gustiše i paprati, a takođe nisam stizao takmičare na trci pa sam morao sam sebi da diktiram tempo i nisam imao pomagala u tom vidu (2 ili 3 para očiju mnogo bolje vide nego 1). Ali, par dana posle trke sam shvatio da sam ipak istčao sasvim solidno, da ne treba da budem nezadovoljan i da je bolje što sam sreću potrošio u Rumuniji na nastupu za reprezentaciju gde sam ostvario veliki uspeh. Kvalitetna trka sa jakom konkurencijom iskusnih seniora i veterana.
Sve je to relativno, ali dobro, istrčao sam trku sam, niko mi nije smetao, imao sam snage da brže istrčim, nisam, trebalo je brže da reagujem u reonu kontrola gde sam pravio greške - nisam, ali to su stvari koje će ubrzo postati prošlost jer je za duge distance ipak potrebno više iskustva nego za trke srednjeg ili sprint karaktera.
Državnih prvenstava u seniorima će biti još najmanje 15 godina, tako da će ovo 7. mesto sa 8 minuta zaostatka za prvoplasiranim moći da se poboljša još mnogo puta :)
U ukupnom plasmanu sam zauzeo 4. mesto.
Da ne pomisle ljudi da mi je ovo jedina zanimacija - od juče su krenula predavanja na fakultetu, a sa tim i ozbiljnost na visokom nivou :)
Нема коментара:
Постави коментар