Napokon malo vremena za odmor, kao i pisanje postova na blogu. U periodu od 06.07. - 15.07. učestvovao sam na prvenstvu sveta za juniore u Košicama na jugu Slovačke. Iako je do "poslednjeg časa" bilo pitanje da li ću ići ili ne, zbog para i ostalih pitanja, ipak sam otišao, uz pratnju sekretara - Milovana Mitrovića. Ono što je zanimljivo, posle nekih 10-15 godina, ja sam prvi junior koji je otišao na JWOC.
S obzirom da na ovom prvenstvu postoje samo kategorije M/Ž20, konkurencija mi je samim tim bila jača, jer su trčali najbolji takmičari godišta 1995-1992, a s obzirom da sam ja 1994. imaću pravo da učestvujem na još 2 ovakva. Na programu je bilo 5 trka, od toga 4 pojedinačne i jedna štafetna. Takođe, išao sam i na tri modela, za sprint, dugu i srednju. Hteo sam da iskoristim svaki trenutak da odem na kartu.
U subotu 07.07. išao sam na model za dugu.
Dan kasnije, 08.07. bila je prva trka, sprint distanca u Košicama. Zauzeo sam 135. mesto od 175 takmičara sa vremenom od 17:12 na 2.9km i nekih 30-40 sekundi grešaka zbog pretrčavanja prolaza i izbora varijanti.
U ponedeljak 09.07. trčala se duga distanca. Krenuo sam sigurno i do 5. kontrole je sve bilo skoro savršeno, imao sam na 5. kt 58. vreme. Zatim sledi prvo manja greška na 6. (ulazak u pogrešnu vrtaču, oko 2.5 min. greške), a zatim na 8. kt oko 16. min. "gubljenja" zbog problema sa čitanjem karte na razmeri 1:15000 na kojoj očigledno ne znam da trčim... Na toj kontroli sam izgubio i dosta snage jer sam trčao unaokolo pokušavajući da se pronađem, pa sam kasnije samo hteo da rutinski završim trku bez grešaka, te sam i usporio da se iste ne bi ponavljale...
Rizikovao sam, išao sam brzo, u prvoj trećini to je urodilo plodom, dok me je u drugoj trećini koštalo plasmana. Na kraju 11.5km sa 400m uspona za 115:50, sa oko 20 min viška...
U utorak, 10.07. bio je dan pauze, iskoristio sam ga za odlazak na model za middle i kratku šetnju.
U sredu i četvrtak su bile na programu srednje distance, prvo kvalifikacije, pa finale. Na kvalifikacijama, u polasku sa 5. na 6. kt. ponovila se priča sa Kopaonika 2011. kada sam imao gušenje na stazi. Identična situacija, iz čista mira, nakon nekih 15tak minuta trčanja počelo je da me steže oko guše. Tu mi je pao mrak na oči i u glavi mi je bilo samo da završim trku, da ne budem "mp" zato što je to stvar koju najviše mrzim, iako sam znao da neću moći da uđem ni u a ni u b finale, za koje sam, iskreno, imao šanse... Nizbrdo sam i skupljao hrabrosti da potrčim, ali kakvo je god brdašce bilo, kretale su mi suze na oči od bolova... 
Dan kasnije, kao što sam i rekao, c finale... U prvom delu sam imao po minut na 7. i 11.kt, a posle koridora 50 ljudi i isto toliki broj kontrola na malom prostoru što mi je uzelo još 2.5 min.
Poslednjeg dana bile su štafete koje sam istrčao sasvim solidno, gledajući sve rezultate imao sam 76. vreme, a da sam bio prva izmena, išao bi još brže, ali opet 5.5km za 35 min je dosta dobro. Inače, moja ekipa je bila pod nazivom MIX 1 i trčao sam sa 2 takmičara iz Hrvatske. Rezultati Splitovi
Novo iskustvo je iza mene, posle svakog velikog takmičenja izvučemo nove pouke. Svetsko prvenstvo je skup raznih tipova trkača, onih koji znaju ali se kucaju ili ne, onih koji su samo fizički jaki, ali mogu da isprate ove koji znaju i onih koji ne znaju. Mislim da spadam u ovu prvu kategoriju sa kucanjem, ali će vreme pokazati da li sam u pravu...
Inače, jedno je sigurno, mora se rizikovati i trčati jako od početka do kraja, pa čak i po cenu kucanja, jer se samo tako može napraviti rezultat. To i jeste razlog mojih grešaka, ali jednom će se napraviti i taj balans - kontakt sa kartom - brzina kretanja, a za to je potreban trening na karti i vreme. Čista matematika, što je više vežbaš, to je manja mogućnost da pogrešiš na testu.
P.S. ostale slike možete pogledati na mom fb profilu, klikom na ovaj link
Zasto nisi zagrlio ove ruskinje kad si rasirijo ruke nego siris zastavu?
ОдговориИзбришиZagrlio sam ih na banqet-u :D
ОдговориИзбриши