Prošlo je jako puno vremena od poslednje objave na blogu, što nenamerno u početku jer nisam imao vremena od puno obaveza, zatim i s namerom u nekom kasnijem periodu jer nisam bio raspoložen samo da pišem o negativnim stvarima kao što su situacija u Orijentiring savezu Srbije i klubu, pa ponovo u poslednjem periodu nenamerno takođe zbog puno obaveza.
To znači da je u poslednjih 14 meseci bilo puno uspona i padova, pre svega emotivnih. Kad to kažem, daleko od toga da sam gubio veru, nadu, bio u depresiji ili ne daj Bože nešto slično, jednostavno je bilo jako puno negativnih događaja koji su potirali sve što se paralelno pozitivno dešavalo, a posle kojih je bilo potrebno vreme da se sve slegne i da prođe gužva oko obaveza da bi sve što treba bilo lepo popisano i ugledalo svetlost dana - odnosno ovog bloga koji ostaje kao deo istorije, mada sam većinu toga, doduše ne baš sa dubokom analizom, objavljivao na Instagram - @sava.lazic.orienteering i Facebook - Sava Lazić - orienteering stranicama.
Ovaj post će se sastojati iz dva dela: (1) takmičarsko-organizacioni i (2) politički - i kad to kažem ne mislim na politiku na državnom nivou, nego mislim na mikro nivo dve zajednice koje predstavljaju moje trenutne preokupacije u velikom procentu vremena, pa je politika nacionalnog orijentiring Saveza i politika kluba ono što ću se u ovom delu baviti.
Ukratko, suština cele priče koja predstoji je da pokaže ko sam ja, a ko su likovi koji su zalutali u svet sporta. Na žalost, ne dešava se prvi put da pišem o tome, samo imamo nove likove sa istim ili sličnim ulogama, pozicijama, itd.
Očigledno je da je moralni kapacitet našeg naroda toliko srozan i da je negativna selekcija na svom vrhuncu pa smo kao zemlja prvi u glupostima i anomalijama, a poslednji u nečem pametnom. Večito postoji diskontinuitet u pametnim i pozitivnim stvarima, a kontinuitet u ljudskoj gluposti prizemnih likova.
.webp)
To u ove dve zajednice želim da menjam, pa sam se u obe zajednice duboko pozabavio njihovom politikom. U klubu su se svi procesi završili i "kriva Drina" je ispravljena nakon čega je dobro pobedilo, a preostaje da se to desi i u domaćoj orijentiring zajednici, odnosno na nivou nacionalnog Saveza koji je pokretač svih dešavanja i promena. Biće potrebno puno vremena, ali je nazaustavljiv proces započet onog momenta kada su mi oteli nagradu za najboljeg seniora prema rezultatima iz 2023. godine, iako je trebalo da se započne sa pritiskom mnogo ranije. Na kraju dobro uvek pobedi, tako da će se, siguran sam, to desiti i na kraju ovog dugog procesa koji je u toku, a nakon koga će naš sport konačno prodisati i krenuti u pravcu u kom je odavno trebalo da ide jer sve preduslove za to ima.
1. Takmičarsko-organizacioni deo ovog posta čini sledeće:
- 14 orijentiring i nekoliko trail trka koje sam trčao
- 12 o-takmičenja + 1 trail trku koju sam organizovao
- 99 pojedinačnih treninga od čega 64 treninga PD "Avala" za 14 meseci na preko 30 različitih lokacija, 2 trening-kampa sa 14 pojedinačnih treninga u organizaciji Orijentiring saveza Beograda, kao i dečiji kamp stranih jezika "Berlitz" na kome sam u 3 nedelje, 7 radnih dana sa po 5-7h angažovanja organizovao 21 pojedinačni trening
- 12 tim bildinga
Samo kad nabrojim sve ove aktivnosti koje su se odigrale u 14 meseci, a nisu jedine - bilo je tu i mnogo drugog administrativnog i marketinškog posla, crtanja, ažuriranja i proveravanja karata, samo po sebi govori nivo mog angažovanja što likovi koji su zalutali u naš sport ne mogu ni da zamisle i percipiraju u svojim praznim glavama.
Analiza istrčanih takmičenja počinje ovde. Vraćamo se na kraj septembra gde sam učestvovao na trci "Dan čistih planina" u organizaciji PSK "Pobeda" na lokalitetu "Ravna gora" - što je jedan od dva terena sa iole pristojnom kartom na Rajcu.
U tom periodu sam još uvek bio u kakvoj-takvoj formi, mada sam uoči ovog takmičenja konkretno fasovao covid, te su se posledice itekako osetile.
U svakom slučaju istrčao sam u skladu sa trenutnim mogućnostima sasvim pristojnu trku uz 2.5 min gubitka na 7. kontrolnoj tački gde se karta ne podudara sa ambijentom na terenu. Jednostavno karta tu nije dobra, kontrola je postavljena "negde" i to je to. Ne bi to promenilo poredak u rezultatima, ali bi sigurno razlike u vremenima bile još manje - Sobolev 89:20, Dušan 90:19 i ja 94:16, što znači da bih bio na oko 91:45 da sam imao više sreće kad već karta tu nije valjala.
Hronološki gledano, usledila je trka Rtanj vertikal dana 06.10.2024. u sklopu poslednjeg kola Nacionalne serije u planinskom trčanju Planinarskog saveza Srbije gde smo trčali od sela Rtanj do vrha "Šiljak" - 6km sa 938m uspona (0m spusta), a moje vreme je bilo 65:01. Ova vrhunska fotka iznad je sa ove trke i što bi rekao moj drug Dule Rajković - ne da je za Instagram "feed", već za zid kuće 😁
Nakon trke uz Rtanj, usledila je organizacija takmičenja "Banat Open u orijentiringu 2024" od 12. i 13. oktobra - novi deo terena, novi deo karte, novi domaćin u Šumarku - Boban, legenda Peščarinog raja sa najjačom klopom u regionu, a zatim i noćno takmičenje u planinarskoj orijentaciji 19.10.2024. na Avali.
Oko sva 4 prethodna događaja ispreplitalo se i više redovnih orijentiring treninga (koje sam započeo zvanično 06.09.2024. nakon dobijanja diplome za operativnog trenera orijentiringa), zatim tim bildinga i administrativnih poslova - to se podrazumeva, a paralelno se do koske borilo za Slobu Gočmanca i za klub PD "Avala".
U nedelju 27.10.2024. još uvek u kakvoj-takvoj formi trčao sam 2. dan Kupa OK "Dif". Nov teren, nova karta i većina stvari na jako lepom nivou, ali 2 ključna kiksa obeležila su takmičenje i prošle, a i ove godine - 1. i glavni kiks je bio na 9. KT gde kartograf nije ni pogledao ortofoto snimak, pa samim tim nije ni nacrtao kartu kako treba. Na tom mestu izgubio sam 2.5 min i napravio paralelnu "grešku". Naravno, greška nije moja, a situacija je preslikana ambijentu gde je zapravo bila kontrolna tačka, što je kartograf za izdanje takmičenja iz ove, 2025. godine i ispravio.
Da li sam tada pisao žalbu i tražio novac nazad - naravno da nisam. To ide na dušu organizatoru. Drugi kiks što se tiče karte je reljef na otvorenom delu terena ka cilju i naselju. Uprkos tome što postoji lidar podloga, reljef je loše predstavljen i to se oslikava greškama takmičara u oba izdanja takmičenja.
Treba pogledati kako je to radio Mile kod nas u Šumarku, Česi takođe na starom delu Šumarka ili još bolje Mađari u mađarskoj.
Ovom rečenicom sumiraću utiske sa ovog takmičenja - na 2. KT imam 10-15 sekundi viška zbog ulaska u pogrešan "jezičak" umesto na stazu - što je, razume se, moja greška, na 8. KT 40 sekundi viška takođe mojom greškom, na 9. KT greškom kartografa/organizatora gubim 2.5 min i na 16. KT takođe greškom kartografa/organizatora gubim 40 sekundi. Sve ovo zbirno je oko 4 minuta, odnosno 3 min. "tuđih grešaka" bez kojih bi sigurno zauzeo 2. mesto, a 1 min. "mojih grešaka".
Nakon nastupa na ovom takmičenju, organizovao sam dva takmičenja ispred Orijentiring saveza Beograda - Prvenstvo Beograda na srednjoj distanci u Miljakovačkoj šumi 02.11.2024. i 10.11.2024. Prvenstvo Beograda na dugoj distanci na Kosmaju. Izazovne i zahtevne trke, kao i uvek, da iz takmičara izvuče maksimum - mentalni, tehničko-taktički i fizički.
Na dan slave 24.11.2024. odlazim da istrčim Štafeno prvenstvo Srbije u Lipovičkoj šumi zbog neodgovornih ljudi u nacionalnom Savezu. Takmičenje je trebalo da bude organizovano mnogo ranije, ali je odloženo zbog besmislenih razloga da bi imali situaciju da malobrojni takmičari trče trku po snegu i rizikuju da se povrede.
Posle trke uz Rtanj već sam ušao u obaveze oko Banat Open-a, a posle trke u Kajtasovu posebno oko Prvenstava Beograda i već sam krenuo sa padom forme, tako da uprkos tome što imam oko 40 sekundi viška mojom greškom ka 2. KT istrčao sam solidno, ali nedovoljno brzo za bolji plasman seniorskog tima PD "Avala" od 3. mesta.
Da je trka bila 3. oktobra kako je i planirano, verujem da bismo i kao tim i pojedinačno postigli bolji rezultat, ali šta je - tu je. Ionako je to i bio cilj pomeranja takmičenja, da se protežiraju "posebni".
Do kraja godine sa Orijentiring savezom Beograda organizovao sam još 2x2 gradska takmičenja - Decembarski sprint kup u novobeogradskim blokovima 1 i 34 za koje sam nacrtao nove karte, kao i Novogodišnji sprint kup u novobeogradskim blokovima 9A i 33.
A našlo se vremena i za noćni trening u Babama 06.12.2024. sa koga je ovaj trek pored.
Nakon sprint kupova i treninga u Babama u klubu ključa, a dugogodišnji Predsednik PD "Avala" Sloba Gočmanac umire na pravdi Boga. Moje mišljenje je da posle ugradnje pejsmejkera krajem septembra nakon čega mu je bilo zdravstveno bolje, čovek jednostavno nije izdržao psihički presiju, uticaj na članstvo, pretnje, a na kraju i krivičnu prijavu koju su željnici imovine PD "Avala" podneli protiv njega, njegovog sina, a mog druga Milana i mene. Smrt se dogodila 4. januara, a usledilo je mesec dana neizvesnosti i borbe.
Borba je bila sa jedne strane kako odbraniti ugled, čast i obraz Slobe Gočmanca, tako i ugled, čast i obraz lično svoj i Milanov, a sa druge strane organizovati se za izbornu Skupštinu protiv zmijurina sa druge strane.
Uradili smo sve što je bilo potrebno da se dobro organizujemo, odgovorimo na sve panflete, lažne optužbe i lažne ideje suparničke grupe i na kraju pobedili sa timom koji danas uspešno vodi PD "Avala", već 10 meseci i sa ljudima koji su istinski videli o čemu se radi i koja je pozadina cele manipulativne priče.
Nakon izborne Skupštine PD "Avala" 1. februara trebalo je zasući rukave i odgovoriti na potrebe kluba koje nisu mogle da čekaju, a sa druge strane, paralelno, trebalo je finiširati pripreme oko 4-dnevnog Beogradskog sprint kampa u organizaciji Orijentiring saveza Beograda 14-17.02.2025. i planinske trke "Avala trail race" u organizaciji Planinarskog društva "Avala" 22.02.2025; a nešto kasnije dvodnevnog orijentiring takmičenja u organizaciji Orijentiring saveza Beograda - "23. Trofej Beograda u orijentiringu" koji je održan 29. i 30. marta 2025. kao i "Voždovačkog sprint kupa" u organizaciji PD "Avala" održanog 05. i 06. aprila 2025.
Naravno, za sve prethodno što sam naveo najveću cenu platio sam ja kroz netreniranje samo po sebi, kroz gubitak volje i želje za treniranjem što je posledica cele situacije, ali i paralelnog uskraćivanja nagrade koju sam svojim rezultatima iz 2023. godine zaslužio a koja je uskraćena montiranim procesom koji su iskonstruisali Predsednik OSS zajedno sa saučesnicima svim članovima UO OSS, a u saradnji sa kvazi stručnim štabom koji čini organizovana sektaška grupa koja je okupirala resurse, reprezentaciju i ceo nacionalni Savez. Sve to učinjeno je apsolutnim prekrajanjem Odluke Komisije za dodelu priznanja za šta imam pouzdane informacije što je presedan u našem sportu a koji je imao samo jedan cilj - napraviti štetu meni. E tu su napravili kardinalnu grešku - od tog momenta su potpisali sebi šut. To je bila kap koja je prelila čašu koja je bila puna anomalija koje traju od kad se bavim ovim sportom, što znači 20 godina, a koje su se nagomilale posebno od 2014. godine do danas.
Cena loše forme zbog svega navedenog videla se na prvoj trci na kojoj sam nastupio 2025. godine - Prvenstvo Srbije na dugoj distanci koje je održano u Beloj reci 27.04.2025.
Na tu lošu formu dodajem i 10.5 minuta viška pre svega zbog celokupnog ambijenta koji je pratio ovo takmičenje - nažurirana, tj. loše ažurirana karta, sitna razmera gde se ni lupom neki detalji nisu videli, isprepletane startne liste M35 i Ž21E kategorije pa imamo vicešampionku države u ovoj disciplini koja se šlepala celu stazu za takmičarom iz M35 kategorije, itd.
Skretanje pre 4. KT se u prirodi nije videlo i zbog toga gubim 6.5 minuta, zatim 30 sekundi gubim u lošem izlazu sa 5. KT, da bi pred 6. KT bio totalno zbunjen ambijentom u prirodi koji ne odgovara onome što postoji na karti, pa gubim 1 minut neposredno pred 7. KT gde zbog razmere ništa nisam mogao da razaznam na karti, da bi finale bilo na 12. KT gde gubim 3 minuta jer ne postoji livada uz objekat u sklopu koga je bila postavljena kontrolna tačka. Baš loša priča oko ovog takmičenja.
Bez ovih 11 minuta viška bilo bi to neko soldino 6. mesto uprkos katastrofa formi, što ne bi bilo toliko dramatično jer sam došao na trku znajući u kakvom sam stanju, a mogao sam da ne dođem. Mislim da je viteški ipak doći i dati sve od sebe, bez obzira na sve jer je ovo bila samo trenutna okolnost koja će se, siguran sam, već na proleće 2026. promeniti.
Sledeća su bila na redu Prvenstva Srbije na srednjoj distanci i u Štafetama.
Na 16. KT sam izgubio oko 2 minuta zbog lošeg ambijenta na terenu u poređenju sa kartom, mada to ne bi promenilo plasman, iako bi razlika u odnosnu na one koji su napravili bolji rezultat bila manja.
Tu se već vidi mali pomak u formi nakon što sam tek počeo da treniram, ali ništa spektakularno. Polumaraton u Trstu 4. maja gde sam išao lagano i turistički je bio pozitivan impuls za dalje treniranje.
Ono što ne može a da se ne primeti je da je koncepcija staze tipično foteljaška, bez ikakvog testiranja, odlaska na teren, upoređivanja sa rezultatima nekih prethodnih izdanja trka, a o usponu i da ne govorim - od 1. do 6. KT sve uzbrdo, pa ponovo od 9. do 18. KT, a o čemu govore i pobednička vremena.
Iako je i drugog dana bilo puno segmenata uzbrdo, koncepcija je bila bolja. Izgubio sam 4 minuta na 4. KT gde ambijent na terenu ne odgovara karti. Ostalo je bilo u redu, ali zbog rezultata fizički spremnijih članova tima u tom momentu, ali tehnički slabijih, nismo uspeli da napravimo pomak u odnosu na prethodnu godinu. Da smo svi išli po oko 45 minuta koliko smo i objektivno mogli, moglo se to i do prvog mesta, ali očigledno neki drugi put.
Za kratko vreme imao sam čast i zadovoljstvo da gostujem u dve emisije - samostalno na Areni sport, kao i sa Milanom Gočmancem na Red TV.
Iako Red TV ima generalno drugačiji koncept od onog na šta smo navikli od emisija u kojima se priča o sportu, bilo zapravo jako zabavno, interesantno i cool.
Nemam ništa loše da kažem o celom doživljaju i izuzetno sam zahvalan na prilici da predstavim sebe i svoj sport.
Nakon PS srednje i u štafetama usledila je pauza kod o-takmičenja za mene, a bilo je nekih lepih i korisnih projekata.
Za početak, naglasio bih još jednom da za sve ovo vreme od februara ja organizujem redovne treninge, radim administrativne poslove i pokušavam da skupim energiju, volju i želju da treniram redovno.
Prvo sam sa PD "Avala" 31.05. i 01.06.2025. organizovao planinarsku sportksu manifestaciju "Majski sportski dan" u sklopu koje je bilo i takmičenje u planinarskoj orijentaciji na Avali, kao i proslava obeležavanja 75 godina od osnivanja PD "Avala", zatim sam sa OSB-om organizovao Juniorsko prvenstvo Beograda u Bloku 33 dana 08.06.2025. da bi od 20-22.06.2025. sa OSB-om organizovao "Letnji šumski o-kamp" sa 6 treninga u 3 dana, a organizacioni ritam završio sam 28. i 29.06.2025. na Divčibarama organizacijom 28. PTT Kup-a za koji sam bio angažovan od strane Zagija za ažuriranje karte, koncipiranje staza, postavljanje i skidanje KT, dakle kompletna tehnička organizacija, a koja je prošla fenomenalno i jako sam ponosan na ovaj projekat.
Paralelno sa tim, krajem juna i početkom jula, 3 nedelje - 7 radnih dana po 5-7h na preporuku Milana i Tanje Gočmanac bio sam angažovan na kampu škole stranih jezika "Berlitz" gde sam organizova orijentiring trening-trke po kampusu "Ruđer Bošković" i okolini koja obuhvata zgrade iz mini-naselja pored i park-šumu dela Košutnjaka. Preko 70 mladih se upoznalo sa našim sportom i bilo im je jako lepo i interesantno.
Posle Berlitz kampa odlazim na Kopaonik gde sam bio 3 nedelje trenirajući, odmarajući (konačno), šetajući, a uskočio sam i u voz trke "Trail race Kopaonik" gde sam trčao stazu od 15km sa oko 600m uspona. Ovo je bilo 3. kolo Nacionalne serije u planinskom trčanju PSS.
Sledi odlazak u Prilep gde sam za kratko vreme nacrtao 2 gradske o-karte veličine oko 1 km2, da bih 23.08.2025. trčao državno prvenstvo u planinskom trčanju - "Suva trail" sa oko 49 km sa oko 2600m uspona i spusta za nešto manje od 9 sati.
Nastavak uskoro...
To be continued...
.webp)
Нема коментара:
Постави коментар