Ni zbog čega se ne kajem, ni zbog toga što sam pogazio svoju reč i svoj ponos, ni zbog toga što sam otišao sa timom na SEEOC i, ispostaviće se kasnije, nisam postigao željene rezultate. I pored svih obaveza i raznoraznih privatnih problema, dao sam svoj maksimum i to je jedino bitno, čak i meni za ličnu satisfakciju. Jednostavno naiđe loš period u životu, ne poklope se uvek kockice i to je to. Prošle godine u Rumuniji su se poklopile, osvojio sam 4 medalje, što do sada niko nije uradio, ove godine sam morao da se zadovoljim samo sa 1.
Jedina stvar kojom sam razočaran je izbor terena. Ako ništa drugo, makar za dugu distancu čiji sam ljubitelj. I sam znam da ne smem da shvatam sve previše emotivno, već da prihvatim činjenicu i da pružim svoj maksimum, ali jednostavno kad posle prve kontrole, koja je kako-tako bila tehnička, vidite ona brda, onaj zeleniš, one strmine i to na domaćem terenu, baš je, onako, bezveze osećaj.
Kada sam radio pripremu za šumske trke imao sam pozitivan stav misleći da će se trčati jugoistočni deo Morintova, međutim, organizatori su najlepši deo terena odstranili i nemam šta dalje da kažem u vezi toga...
Imao sam grešku od 2 min na 2. KT koju sam pretrčao i izbor varijante na 5. KT koju je prouzrokovao moj negativan stav prema trci i terenu, što je minimalno, ali u odnosu na prvoplasiranog se vidi kakvo je bilo moje kretanje. Jednostavno nije bilo to - to. Istrčao sam trku, jesam se malo umorio, ali ne kao posle longa u Bugarskoj na svetskom prvenstvu, što znači da mi je tempo bio očajan i da sam se vukao...
Ostavio sam long iza sebe. Sviđa mi se što sam napravio jedan korak napred što se toga tiče. Kada napravim grešku ne dozvoljavam sebi da mi to utiče na dalje trčanje. Isto tako, kada istrčim slabiju trku, ostavim je iza sebe i ne razmišljam o njoj. Tako mi ni long nije uticao na srednju distancu gde sam osvojio bronzanu medalju.
Znatno zanimljivija trka i znatno trčljivija. Imao sam minut i nešto grešaka što je minimalno. Na 3. KT 30 sekundi jer sam vodio računa i hteo da pomognem Danilu iz M16 koju je tražio istu kontrolu kao i ja, pa sam gledajući njega i pozivajući ga da krene za mnom, prošao pored kontrole u brzini i pretrčao je.
Sledi dosta dobro odrađena duga deonica sa 4-5, a onda još 20 sekundi stajanja na 15m od 7. KT. Bio sam na međi između 2 jarčića, ali je nisam odmah video... Bilo je još par situacija sa nepotrebnim zastajkivanjem, ali da ne sitničarim. Sve u svemu, dosta bolje istrčana trka nego prethodnog dana.
Prošle godine sam izgubio zlato na srednjoj za 1 sekundu, a ove srebro za 3.
Sledeće su na programu bile štafete. Dosta kalkulacija i na kraju rizična odluka. Ne bih se složio sa Krnjaićem da bismo sa Stefanom imali sigurnu zlatnu medalju, ali bi svakako bili u konkurenciji za prva 3, što sa Kostom na žalost nismo bili - osvojili smo 4. mesto. Naravno, dečka ne treba okrivljivati ni za šta, takav je bio dogovor, samo mislim da je ekipa iz M18 morala da uzme medalju, jer je dvadesetica žrtvovana zarad njih. Meni lično nije problem da se odreknem boljeg plasmana ili medalje zarad tima, samo što to treba da nauče i mlađi od mene. Kao što i v.d. selektora treba da nauči da nije u redu baš tako da me potcenjuje stavljajući me svaki dan u 3. grupu (od 4) na startnim listama. Ne može to da mi poremeti samopouzdanje toliko koliko može malo da me iznervira.
Što se mog trčanja tiče, dobro sam odradio svoj deo zadatka. Bilo je par grešaka, ukupno 2 minuta, ali i da sam istrčao trku života, ne bi nam pomoglo da se dokopamo 3. mesta. Trčao sam 3. izmenu za koju postajem ekspert. Psihički sam toliko ojačao da mi nikakav pritisak ne predstavlja problem.
Izgubio sam 30 sekundi na putu do 3. KT jer postoji neucrtana staza koja mi je na trenutak poremetila mir u glavi, kao i 1.5 minut jer sam posle izlaza sa 6. KT već gledao put do vidne i kako ću ići posle vidne, a ne o 7. KT, te sam krenuo stazom na pogrešnu stranu. Posle par desetina metara sam zastao, jer znam da ne treba da idem nizbrdo nego uzbrdo. Dobro je da imam tu kočnicu u glavi, te se nisam sjurio nizbrdo iako umem da pojačam tempo na nizbrdicama. Naravno, trebalo je ispeti se nazad...
Do kraja sam odradio odlično, od vidne do finiša u mikro delu sam napravio razliku od 45 i više sekundi u odnosu na ostale takmičare iz svoje kategorije.
Poslednjeg dana je bila sprint distanca. Ceo ambijent sa ciljem pored Dunava je upropastila prosta trka, na kojoj su ispaštali spori kao ja. Skoro da nisam grešio, eventualno 2 puta po 10 sekundi u odabiru varijante ka 8. i 9. KT, mada su dosta slične. Mislio sam da ne postoji prostiji sprint od proslogodisnjeg SEEOC-a u Rumuniji gde sam osvojio zlato, ali su me u Novom Sadu razuverili...
Osvojio sam 6. mesto.
Bio je ovo poslednji nastup za reprezentaciju u juniorima. Neće ostati u najboljem sećanju ni što se tiče pojedinačnih plasmana ni što se tiče plasmana celokupne reprezentacije (bili smo 4. za razliku od prošlogodišnjeg 3. mesta). Ono što raduje jeste obećanje nadležnih u savezu da će biti bolje. Nadam se da neće ostati samo na rečima i da to nije rečenica koju slušamo svaki dan na televiziji od političara.
Razočaran rezultatima nisam, razočaranje je samo, kao što sam i napomenuo, u formi duge i sprint distance, bar što se mene tiče. Ipak sam neko ko voli komplikovanije stvari. Draža mi je istrčana trka od 14.4km sa 735m uspona za 2.5 sata na mediteranskom prvenstvu u Portugalu ove godine, nego ceo ovaj SEEOC. Ok, mogu da izuzmem srednju gde sam osvojio medalju i izuzeo bih stafete da smo ušli u top 3.
Naredne sezone i zvanično ulazim u kategoriju seniora. Maksimalno sam posvecen fakultetu i treninzima i ničega se ne stidim, druge samo može da bude sramota ako ih ne interesuju zalaganja takmičara i njihove obaveze.
Naredne sezone i zvanično ulazim u kategoriju seniora. Maksimalno sam posvecen fakultetu i treninzima i ničega se ne stidim, druge samo može da bude sramota ako ih ne interesuju zalaganja takmičara i njihove obaveze.
Нема коментара:
Постави коментар